Month: October 2023

DEVOJKA SA SELA DALA OGLAS ZA MUŽA: On će raditi SVE na FARMI, a ono što nudi zauzvrat retko ko može da ODBIJE!

Na jednom od sajtova za razmenu svega i svačega, pronađena je zanimljiva poruka.

“Ostala sam rano sama na ovoj farmi, a ja sam se odlučila na ovaj potez. Retko izlazim jer nemam stvarno vremena i jedva čekam da padne mrak i da odem da legnem. Tražim muškarca ili dečka koji bi me oženio, i radio sa mnom na mojoj farmi, a ja obećavam da ću mu pružitii više nego što može da zamisli. Biću mu prava kuvarica i domaćica.

Njegovo je da se brine o 150 grla stoke, 13 krava, 8 koza, 66 ovaca + 34 jagnjadi, 46 pilića, 19 teliadi,11 bikova, 4 psa i 12 mačaka. To mora da hrani tri do četiri puta dnevno, ne sme da im manjka ni hrane ni vode. Redovno moraju da jedu.

Nakon toga, ima drugog posla na farmi. Od kidanja štala, pa do košenja sena, pravljenja bala… Treba orati, tanjurati, saditi i tako dalje, kao i na svakom imanju. Mora u šumu u nabavku drva, da ih sruši, cepa i doveze kući, ‘ajde ja ću mu pomoći i složiti, biću toliko dobra.

Prednost imaju oni koji znaju da voze traktor i da barataju poljoprivrednim mašinama, i molim samo da mi se ne javljaju oni dečkići koji briju noge, međunožje i prsa, koriste pudere i te gluposti, samo takve ne želim. Tražim striktno seljačkog muškarca, dlakavog i punijeg… Pa ako ima koji takav neka mi se javi”, stoji u oglasu. (saznajemozavas.com)

Saška (16) obrađuje njive i vozi traktor: Nijednog posla se ne stidim, selo ne bih menjala za grad

Odrastanje na selu sa sobom nose brojne poslove sa kojima se deca susreću još u ranom detinjstvu. Često nakon završenih školskih obaveza pomažu i kad su u pitanju radovi u voćnjacima i njivi.

Poslednje dane raspusta Saška Tomanić (16) iz gornjomilanovačkog sela Pranjani, ne provodi na žurkama već za volanom traktora koji vozi kao da je velika.

– Još od malih nogu sam zavolela sve seoske poslove, i vožnju traktorom. Kad sam malo stasala poželela sam da vozim, ali tata nije hteo da me nauči jer je mislio da neću moći da savladam sve što je potrebno. Kad sam bila četvrti razred prvi put sam sela za upravljač, korak po korak i uz tatino strpljenje počela sam da upravljam traktorom bez problema. Na početku je bilo začuđenih i uplašenih pogleda, ali brzo sam ih demantovala. Čak vole i da se voze sa mnom – priča ova devojčica sa Suvobora.

U selu svi znaju za Sašku i njenu crvenu mašinu, a komšije kažu da vozi kao odrastao muškrac. Spretnost je imala od koga da nasledi, jer i njena majka Ružica vešta je za volanom. Tokom sezonskih radova aktivna je tokom čitavog dana i od velike pomoći svojim roditeljima.
Vozim sama našim lokalnim putevima, a ponekad tata ide ispred mene autom kako bi se uverio da sam vešta za volanom. Sve što ima od poslova prihvatam bez problema. Sejanje kukuruza, vozim bale sena, kosim livade i drljam njive. Nijednog posla se ne stidim, čak i kad počne škola jedva čekam da se nastava završi i jurim kući da pomognem gde zatreba – rekla je Saška.

Naredne godine već planira da upiše auto-školu, kako bi za svoju vožnju imala i propisnu dozvolu i mogla traktor da vozi i na malo dužim relacijama i kroz centar sela, ne samo na svom imanju i njivama. Živeti na selu ima svoje prednosti, sve što radite to činite sa svojom porodicom. Sestre i ja zajedno sa roditeljima imamo svoje rituale, kroz posao na imanju imamo zajedničke aktivnosti, obaveze. Dan nam prođe brzo i što je najavžnije uz osmeh. Svoje detinjstvo na selu, nikad ne bih menjala za grad – zaključila je Saška. (saznajemozavas.com)

Saša Popović pretrpeo je veliki bol i gubitak kada mu je preminuo otac, a on je sam pričao da je potekao iz jedne zdrave svešteničke porodice i od malih nogu je imao sve što je poželeo.

Kada je je imao tek 24 godine dogodila se strašna tragedija. Njegov otac je izgubio život kao posledicu od saobraćajne nesreće koju je doživeo na auto-putu. Ispred isključenja za Rumu njegov automobil naleteo je ‘mercedes’ zagrebačke registracije.

– Kada me je majka probudila i saopštila mi šta se desilo, bio sam kao hipnotisan. Posle mučne borbe za život, umro je u bolnici. Ni danas ne znam da li je vozač koji ga je usmrtio završio u zatvoru- rekao je Saša koga je ovo iskustvo trajno promenilo.

– Izgubiti roditelja je veoma teško iskustvo. Dok je bio živ, sećam se da me je uvek nerviralo sve što je moj otac izgovarao. Posle njegove smrti, kad god bih donosio neku važnu odluku, razmišljao sam kako bi se on postavio u toj situaciji “, ispričao za medije Popović koji je od 1988. godine u idiličnom braku s pevačicom Suzanom Jovanović.

Možete li da zamislite da ne spavate samo nekoliko dana, a kamoli nekoliko godina? E pa, vijetnamski farmer Taj Ngok (80) tvrdi da nije spavao čak 60 godina!

Kako kaže, ova korenita promena dogodila se 1962. godine, tokom Vijetnamskog rata. Jednostavno se jednog dana probudio i više nije mogao da zaspi.

Dru Binski, poznati jutjuber, posetio je Ngoka pre nekoliko meseci je objavio svoj razgovor s njim, a zanimalo ga je kako ovaj čovek, koji tvrdi da 60 godina nije spavao, provodi vreme.

Jutjuber je proveo s Ngokom celu noć ne bi li se uverio da ne spava.

“Putovao sam do malog sela na jugu Vijetnama kako bih ga pronašao, proveo noć s njim, video da li spava”, objasnio je.

Ngok je istakao da ne zna uzrok svoje višedecenijske nesanice. Tvrdi da je odlazio kod lekara, ali da oni nemaju objašnjenje, prenosi LadBible.

S vremena na vreme, Ngok popije malo više pirinčanog vina kako bi “isključio” mozak. Desi se da zadrema sat-dva.

On svake noći legne u krevet, ali san jednostavno ne dolazi na oči. I dok drugi spavaju, on provodi vreme u radu i pravljenju vina.

Ngok je u razgovoru s jutjuberom pozvao ljude da mu pomognu ako imaju rešenje, a jutjuber smatra da je njegovo stanje možda posledica šoka koji je doživeo u vreme Vijetnamskog rata.

Doroti „Doti“ Fideli svoju slavu duguje neobičnoj ceremoniji koju je odlučila da organizuje u domu za penzionere u kome živi.

Dana 13. maja održana je ceremonija u jednom od domova za penzionere u američkoj državi Ohajo. 77-godišnja stanovnica se udala za sebe.

– To je nešto što sam oduvek želela. Da se ​​udam za nekoga i da imam srećan život, ali stvari su ispale drugačije i tek sada imam priliku da uradim ovako nešto – rekla je uzbuđeno u intervjuu za TV stanicu VLVT.

Nesvakidašnji događaj privukao je veliki broj medija. Ova 77-godišnjakinja je u nebrojenim intervjuima objasnila da joj se ideja o organizovanju “venčanja” rodila nakon što je saznala za ženu koja se udala za sebe u jednoj od televizijskih emisija. Onda je to isto poželela, odlučila je da je to odličan način da razveseli štićenike staračkog doma u kome je boravila.

– Ovde radim lude stvari da nasmejem ljude – kaže baka.

Fideli je podržala i njena porodica. Oni su joj pomogli u kupovini venčanice ili naručivanju keteringa.

Ova 77-godišnjakinja je, kako je sama rekla, bila pod stresom tokom ceremonije, ali srećna. Ona je naglasila da joj je ovo drugo venčanje. Prvi put se udala 1965, ali se razvela devet godina kasnije.

Imati baku je pravo bogatstvo. One nas vole koliko i naši roditelji, ali su oslobođene roditeljske brige, te sa njima retko ulazimo u sukobe i često mogu da nam pruže mnogo više razumevanja. Koliko imati baku znači govori pismo jednog Miće, koji svoju baku mnogo voli.

– Pre nekoliko godina brat mi je poslao fotografiju pisma koje sam napisao mojoj baki pre 25 godina. Ona je sve čuvala, pa i moje žvrljotine iz osnovne škole.

Pošto se tada nismo dugo videli, slanje fotografije pisma bio je način da mi poruči koliko joj nedostajem. Koliko je ona bitna u mom životu ovaj tekst ne može da prenese jer da nije bilo nje, ja bih sigurno bio potpuno drugačiji. Moje bake više nema, ali su ostala pisma koja smo slali jedno drugom, kao i ovo poslednje koje sam joj poslao dok je još uvek bila živa.

Draga bako,

Hvala ti što si mi dopuštala da radim sve ono što moji roditelji nisu i sama znaš koliko je to meni u životu značilo. Nisam bio sputano dete jer si mi svake nedelje, kad si me čuvala, dozvoljavala da u tvom dvorištu pravim koncerte i da pevam iz sveg glasa. Dok se komšiluk koji je prolazio pored tvoje kapije krstio, ti si mi tapšala i bodrila me.

Hvala ti što si mi svako veče mleko davala u malom ćupu i stavljala slamičicu u njega jer sam bio ubeđen da je to mnogo kul.

Hvala ti što si me kad bih bio uznemiren i kad bih sanjao nešto loše, ljuljala i pevušila: ”Ljulja, ljulja, ljuške, palo dete s kruške…”

Ne smem da zaboravim da si mi odsekla šiške jednog leta jer je bilo mnogo vruće. Izgledao sam presmešno, majka je poludela, ali barem mi čelo nije bilo stalno mokro od znojenja i imao sam potpuno šik izgled za devedesete.

Uvek si tražila da kad uđem kod tebe u dvorište, savijem glavu da bi me poljubila u vrat, pa sam često od kapije do ulaznih vrata kuće išao povijene glave čekajući da me poljubiš. Znam da te je to neviđeno zabavljalo.

Kako da ti ne budem zahvalan na vremenu koje si provela sa mnom, a znam da si uvek bila teško bolesna. Toliko si vešto krila da te nešto boli i muči, mada to radiš i dan-danas jer se plašiš lekara kao guje, da bi neko ko te ne poznaje pomislio da si najsrećnija i najvitalnija žena na svetu. Zato smo te brat i ja zvali ”svetlica” jer te mesto nije držalo i stalno si bila u pokretu.

Hvala ti što si me držala za ruku dok si me ispraćala do škole i što si često u šali govorila: ”Nemoj da te diraju tamo, inače će baba da baci bombu”. Čisto da znaš ova tvoja izjava zauvek će ostati smešna.

Godine koje sam proveo sa tobom kao dete nikad se neće obrisati jer si mi pružila nezaboravno detinjstvo i silne uspomene.

Bako, nemam sve petice na poslu, ali se trudim. Lepo se slažem sa svojim kolegama, ja volim njih i oni mene. Tvoj unuk, Mića – napisao je muškarac.

Devojka po imenu Ilma rasplakala je mnoge ćerke i majke na Balkanu i to samo dvema fotografijama i nekoliko lepih i iz srca napisanih reči.

Upisana na društvenoj mreži kao Samo Ilma, odlučila je da javno podeli sliku svoje majke na dan venčanja, a ispod nje joj napiše kratko pismo, ali i koliko je ponosna jer je baš ona njena majka. Reči koje je upotrebila dirnule su gotovo svaku ćerku na Balkanu, a to je i ono što zaista povezuje većinu majki.

Video koji je objavila je za samo jedan dan dostigao više 800.000 pregleda, a takođe je i mnogo komentara u kojima devojke pišu da su se rasplakale, kao i da saosećaju sa njom.

Ispod dveju objavljenih fotografija koje prati zvuk pesme Đorđa Blaševića “Provincijalka”, stoje sledeće reči:

– Moja majka se udala sa 18 godina.

Mene je rodila sa 20.

Moje sestre sa 22 i 29.

Ponekad imam osećaj da joj je čitav život stao u tih par brojki.

Ne znam da li moja majka ima nekih drugih važnih datuma u životu, da li se ponekad priseća nekog četrnaestog oktobra 1997. ili nekog tamo maja ’88. ili se to do sada sve već utopilo u jednu apstraktnu sliku punu boja i oblika.

Uglavnom,

mama nikada nije postala biolog.

Nikada nije naučila da vozi.

U rubrici pod “zanimanje majke” u dnevniku u mojoj školi pisalo joj je – domaćica.

Sa sedamanest godina bacila je novčić u Fontanu Di Trevi, ali se nikada više nije vratila u Rim.

Par godina posle toga – nije više nikada nigde otputovala.

Jednom se ludo zaljubila u neke skupe cipele, ali je te marke koje je dobila za rođendan rasporedila na nas.

Ono čime me iznova zapanjuje je kako nikada nije ljuta.

Nikada nije besna.

I uvek je tako puna razumevanja da mi često dođe da je prodrmam za ramena i kažem: “Još nije kasno, beži, trči, idi, pusti nas sve, ajde mama, ti si svoje dala, idi sad!”

A onda razmišljam kako ne bih ni dva dana preživela bez nje.

“Ilma, možda je u životu mnogo toga moglo drugačije. Možda i nije.

Nisam znala šošta.

Nisam uspela mnogo.

Ali znaš, teši me to što ako sve drugo ostavimo po strani, najbolje na svetu sam umela da budem majka.

I da vas naučim ljubavi.

To me čini najsrećnijom na svetu – pisalo je u celom tom tekstu, a devojke su se takođe kasnije usnimile kako su se rasplakale, a u opis stavile: “Zašto plačeš, to je samo TikTok”.

– Naše Balkanske majke su tako lepe i jake – pisalo je u komentarima ispod videa.

Dok su ostali dodali da ih je ovo ostavilo bez teksta, ali i da ne mogu da se suzdrže od suza jer su se toliko pronašli u toj priči. Ovaj tekst je dokaz koliko su i ostale majke sa ovog podneblja dosta slične njoj. Požrtvovane, vredne, sposobne i nesebične kada se radi o porodici, ali najviše o deci.

– Kriv sam i jako mi je žao što je do toga došlo. Sve se dogodilo na Božić 2021. godine kada sam sa tatom išao u Jelkovec kod tetke. Tamo smo čuli da se priča kako će Krešimir R. pretući mog bratića Sandra Š. Kasnije je Krešo rekao da se nađemo na Slavonskoj. Želeo sam sve to da rešim mirno, kroz razgovor. Moj bratić i Teo B. su otišli u kafić da porazgovaraju sa Krešom, a kad su izašli van otišli smo do njihovog automobila. I tada je Krešo izvukao sekiru i mom bratiću sekirom presekao jaknu. Normalno da sam osetio veliki strah tada i mislim da sam svojim autom naletio na Krešu koji je imao sekiru, dok Marijana Lj. nisam ni udario. On je sam skočio na auto. I sve se to vidi na snimku benzinske pumpe. Iskreno, ja te osobe nikada pre nisam video i moguće je da sam prethodno u iskazu pobrkao njihova imena.

Ovo je, u svoju obranu rekao 21-godišnji K.A. kojem se na Županijskom sudu u Zagrebu sudilo za pokušaj ubistva i dovođenje u opasnost života i imovine.

Ipak, u zatvor neće ići jer, prema Zakonu o sudovima za maloletnike, biće mu izrečena kazna maloletničkog zatvora koji će važiti ako u iduće dve godine u vreme provere ne učini novo krivično delo ili se protivi sprovođenju izrečenih vaspitnih mera. Mere su pojačana briga i nadzor u trajanju od šest meseci do dve godine, kao i uključivanje u pojedinačni ili grupni psihosocijalni tretman u savetovalištu za mlade. U protivnom ga čeka prisilni boravak u disciplinskom centru.

Prema optužnici Županijskog državnog tužilaštva u Zagrebu optuženi je 24. decembra 2021. oko 14.45 sati kao 19-godišnjak na Slavonskoj aveniji nakon fizičkog sukoba njegovog oca i prijatelja s Marijanom Lj. i Krešimirom R. imao cilj da usmrti prvog od njih dvojice. Pokrenuo je auto nemačkih tablica i brzinom od 30 kilometara na sat udario Marijana u predelu desne noge i pritom ga odbacio na prepreku tačnije zid i staklenu stenu.

Kajanje olakšavajuća okolnost

Tužiteljstvo dalje smatra i da je potom, u tom istom naletu, pristajući da izazove opasnost za život i telo udario u potkolenicu i Krešimira R., nakon čega se zabio u staklenu stenu iza koje su bile još dve nepoznate osobe. Pritom je Marijan Lj. zadobio otekline unutrašnje strane kolena, a Krešimir R. oguljotinu potkolenice i kolena.

Radnica Zavoda za socijalni rad je ostala kod svog pisanog izvještaja u kojem je, između ostalog, navela da su se prilike optuženog promenile jer im je u porodicu pre par meseci stigla prinova. Takođe je ukazala i na emocionalnu i psihičku nezrelost optuženog koja je doprinela krivičnim delima.

Tokom sudskog postupka utvrđeno je da je u vreme počinjenja krivičnih dela bio uračunljiv i da je postupao sa indirektnom namerom. Kao olakšavajuće okolnosti sudsko veće uzelo je u obzir njegovo kajanje i žaljenje, a sve navedeno za šta je proglašen krivim, smatraju ekscesom u ponašanju.

(Jutarnji list)

U porodičnoj tragediji, Elvir B. (37) iz naselja Nedakusi kod Bijelog Polja preminuo je večeras oko 21 čas, od povreda zadobijenih oštrim predmetom, najverovatnije nožem!

Za ubistvo se sumnjiči njegov rođeni brat, kazao je Vijestima policijski izvor.

Iz bjelopoljske Bolnice je rečeno da je Elvir B. u tu zdravstvenu ustanovu dovezen bez znakova života.

– Elvir B. je zadobio teške telesne povrede u predelu vrata, nanete oštrim predmetom. Lekari su, na žalost, jedino mogli da konstatuju smrt -, saznaju Vijesti u bolnici.

Muškarca dovezao brat u bolnicu

Njega je u Bolnicu nakon povređivanja dovezao brat koji ga je povredio.

Iz Višeg tužilaštva je saopšteno da je E. B. (37) povredio E. B. (39), te da je uviđaj u toku, zbog čega ne mogu da saopšte detalje.

Uviđaj uz ovlašćene službenike Odeljenja bezbednosti Bijelo Polje obavlja državni tužilac Hasan Lukač.

(Vijesti)

Marko Janjušević Janjuš u toku programa uživo u Eliti 7, odlučio je da izjavi ljubav Aneli Ahmić i da je ujedno zaprosi.

Iako je Aneli govorila da je Janjuš ironičan, on se sve vreme pravdao kako priča istinu.

– Da li bi provela ostatak života sa mnom? – pita Janjuš.

– Bih. Da li bi me oženio? Pošto si sada rastavljen – odgovara Aneli.

– Morao bi jedan vremenski period da prođe, da mi dokažeš tu veliku ljubav i najverovatnije bih stao da pristanem na ludi kamen, ovde u rijalitiju – ističe bivši košarkaš.

– Dobro, jesi li sada ironičan ili? – upitala je Aneli.

– Ozbiljan sam – zaključio je Janjuš.

Podsetimo, Stanija je u petak ušla u “Elitu” i konačno se suočila sa Aneli. Njih sve su porazgovarale o Asminu, a ubrzo se oglasio i Asmin.

– Ispratio sam sve, mislim da to Staniji nije trebalo na taj način i bila je jako kulturna. Mogla je i skroz drugačije da joj kaže neke stvari, a to nije uradila. Aneli je bila dominantnija, Stanija nije bila spremna. Stanija ne treba da se bori za mene, ona tu nije kriva, ona je samo htela da čuje od nje istinu, mogla je bolje da je ispita.

Kurir.rs/Blic