Month: October 2023

Na graničnom prelazu “Horgoš” u toku je akcija hapšenja više lica. Zbog policijske intervencije stvorila se gužva, a po završetku biće otvoren saobraćaj.

Zasad nema informacija o tome ko je sve priveden.

Na snimcima koje objavljuje Instagram stranica 192 vidi se vozila koja čekaju u redu, kao i policijska vozila u pozadini.

(Kurir.rs)

Na graničnom prelazu “Horgoš” u toku je akcija hapšenja više lica. Zbog policijske intervencije stvorila se gužva, a po završetku biće otvoren saobraćaj.

Zasad nema informacija o tome ko je sve priveden.

Na snimcima koje objavljuje Instagram stranica 192 vidi se vozila koja čekaju u redu, kao i policijska vozila u pozadini.

(Kurir.rs)

Tokom večernjih sati na Horgošu između srpske i mađarske granice granična policija uhapsila je nekoliko lica koja su u vozilu pokušala da pređu granicu.

– Odjednom je nastala gužva, automobil su stavili na skener. Ne znamo šta se dešava, kilometarska kolona vozila je formirana – rekao je za RINU Danilo P. koji se zatekao na licu mesta u toku hapšenja.00:33

Horgoš, akcija policije

Na granici je veliki broj pripadnika policije, još uvek nije poznato zbog čega je uhapšeno nekoliko putnika.

Kurir.rs/RINA

Podgoričanka Katarina Baćović uhapšena je po nalogu Osnovnog državnog tužilaštva (ODT) zbog sumnje da je bila deo kriminalne grupe koja je obila depo Višeg suda u Podgorici saznaju “Vijesti” nezvanično.

Policija je za Katarinom Baćović tragala od sredine septembra.

Ona je identifikovana kao osoba koja je iznajmila stan u Njegoševoj 12 iz kog su pripadnici te ekipe prokopali tunel do Višeg suda.

U toj istrazi saslušana je i njena majka Maja Baćović inače upraviteljka sudske pisarnice, koja je negirala umešanost u tešku krađu.

Provala u sudski depo primećena je 11. septembra, kada su nadležni najpre utvrdili da je neko “samo” ispreturao dokaze. Međutim, dok je još trajao uviđaj u obijenom depou i letimični popis dokaza u najvažnijim predmetima, otkriveno je da su lopovi u depo ušli podzemnim prolazom iz Njegoševe ulice broj 12.

Prvi krupni trag u tom slučaju, kombi koji su koristili osumnjičeni, policajci su pronašli 13. septembra.

Dan kasnije pronašli su i stan u podgoričkom naselju Zabjelo, gde im je navodno bila baza.

U dosadašnjoj istrazi, kojom rukovodi podgoričko Osnovno državno tužilaštvo, izuzeto je na stotine sati snimaka s nadzornih kamera, pronađen je alat koji su kopači koristili, a veštačenjem je izolovan i trag osumnjičenih…

Utvrđeno je i ko su izvođači radova na kopanju 30 metara dugog tunela do sudskog depoa.

Operativni podaci policije govore da su vođe kavačkog kriminalnog klana organizovale kopanje podzemnog tunela, a inspektori i dalje utvrđuju šta im je bio glavni cilj.

(Kurir.rs/Vijesti)

Jedanaestogodišnji dečak je lakše povređen dok je vozio električni trotinet nedaleko od hrvatskog grada Poreča.

Njega je, dok se vozio bez prisustva roditelja i bez kacige, udario kamion.

Dečak je u jednom trenutku krenuo nepropisno da prelazi kolovoz električnim trotinetom i udario ga je kamion splitskih registarskih oznaka kojim je upravljao 43-godišnjak.

Protiv majke koja nije vršila nadzor nad detetom pokreće se prekršajni postupak.

Istarska policija podseća da osobe mlađe od 14 godina ne smeju voziti električne trotinete.(Kurir.rs/Index)

Hit snimak kamiona “begunca” postao je popularan na društvenim mrežama, kada je usled nesmotrenosti prisutnih ljudi, proklizao niz šleper i odlučio da se bez vozača, “provoza” livadom završivši tom prilikom u plasteniku.

Naime, video snimak na Instagram stranici “CrnahronikaBiH” prikupio je simpatije mnogih, kada se odigrala naizgled bezazlena situacija u Travniku, u Bosni i Hercegovini, kada je plavi kamion, umesto uobičajenog šlepanja, skliznuo sa platforme šlepera i počeo da se lagano odvozi bez vozača za volanom.

Početnom manjom brzinom, plavi kamion se malo pomalo ubrzavao, a onda je, kako se može videti na snimku, usled delimično veće brzine prešao preko ledine. Tada je već nastala panika među pristunima.

Nekoliko ljudi počelo je da trči za kamionom, ali je on išao svojim putem. U svojoj brzini, pregazio je plastenik, ostavivši iza sebe nered, a ni povrće u plasteniku nije preživelo.

Ipak, kamion nije tu stao. U jednom trenutku izgledalo je kao da će se završiti sudarom kamiona i kuće koja se nalazila u blizini, ipak “slobodno begunac” prošao je i pored nje.

Prema navodima, sve se dogodilo u Travniku kada vozač šlepera nije osigurao teretni kamion. Meštani koji su bez ikakvog plana trčali za kamionom, bili su samo ljudi koji su hteli da pomognu vozaču šlepera zbog kog se kako se čini, cela ova urnebesna situacija i dogodila.

Ipak, kamion se na kraju parkirao kraj porodične kuće u blizini, i kako se navodi, u ovoj ludoj vožnji plavog kamiona, na sreću niko nije povređen, sem plastenika i povrća.

“Najjači smo narod”

Mnogi su ovaj video prekomentarisali na Instagram stranici.

“Može da se vozi ali ne može da se zaustavi”, “Najjači smo narod”,”Autopilot”, “Ne daj Bože da je iko bio u plasteniku”, “Da nas nema trealo bi nas izmisliti”, glasili su neki od komentara.

Kurir.rs/Blic/Instagram

U Malom Orašju na mestu gde je U. B. (21) usmrtio šestoricu mladića, roditelji i meštani napravili su memorijalni kompleks. Posađeno je šest čempresa i napravljena mala kapela.

Bez ikakvog razloga Blažić je u noći 4. maja izvršio masakr u okolini Mladenovca ubio devetoro mladih, a trinaestoro teško ranio u selima Dubona i Malo Orašje. Rođeni brat i sestra, Kristina i Milan Panić i Dalibor Todorović usmrćeni su na klupici u školskom dvorištu.

Iako je prošlo pet meseci, za porodice nastradalih vreme je stalo. Baka ubijenog Dalibora Todorovića, Marica Vujić, ne može da prežali gubitak unuka.

– Dačo moj, unuče moje, sine slatki moj, jesi babu poželeo, jesi majku poželio, seju svoju. Ja jednako čekam da idem kod moga Dače. Srce moje. To je moja tuga. Dabogda nikog nemao taj! A dedu mu čuva i policija. Koga čuvate?! – kaže Marica Vujić kroz jecaje na grobu svog unuka.

Suzana Ranković, sestra ubijenog Dalibora za tragediju u rodnom selu saznala na portalima. Od rođake je čula da je brat ranjen i tada Suzana dolazi u Hitnu pomoć gde zatiče oca.

– Nekoliko puta sam pitala “gde je Dača?!” On je izgovorio da Dače više nema. To je bilo nešto nestvarno! Šok, tuga, bes, nemoć – kaže Suzana.Kaže da ni dan danas ne može da prihvati da njega nema.

Sahrana umesto proslave

Iz automatske puške u selu Malo Orašje U.B. prve je ubio: Petara Mitrovića, Nemanju Stevanović, Lazara Milovanović, Marka Mitrovića, Aleksandara Milovanovića, Nikolu Milića. Jedan od njih te noći postao je ujak. Umesto proslave, desila se njihova sahrana. Nekadašnje igralište postalo je memorijalni centar. Na mestu zločina, uz znak sećanja na poginule, podignut je spomenik.

– Kad dođem kod mojih imam osećaj da je on samo negde otišao i da će da se vrati – kaže kroz suze sestra Rankovića.

“Ubio nam je dvoje dece u jednom danu”

U domu Panića, ista tuga i bol. Po celoj kući postavljene su slike Kristine i Milana. Roditelji Zorica i Saša ostali su bez dvoje dece u jednom danu.- Prepoznao sam Milana odmah po patikama. Kristinu nisam, Kad sam prišao malo sa strane, video sam da je i ona bila. Ne znam kako sam preživeo i sad ne znam kako sam živ. Bez razloga, bez ičega, doći i ubiti nekog, ja ne mogu da shvatim, jednostavno ne mogu da shvatim – kaže otac Saša Panić, a majka Zorica dodaje:

– Mi smo ubijeni. Ubio je moje dvoje dece!

Maksimalna kazna za Blažića 20 godina

Po zakonu, maksimalna kazna koju Uroš može da dobije je 20 godina, jer u trenutku kada je počinio zločin nije imao 21 godinu. Za porodice ubijenih, ovo nije dovoljno.

– On treba da doživotnu kaznu da ima. Nažalost, takva kazna kod nas nema. Ali kad bi za svako dete koji je ubio dobio po 20 godina, on nikad ne bi izašao iz zatvora – kaže Suzana Ranković.

Saša i Zorica Panić kažu da je 20 godina za ovakav zločin malo.

– To je godinu i po dana po detetu. Ja mislim da je to malo – kaže Saša Panić za Prva TV.

Kurir.rs/Prva TV

“Činilo mi se da je gotovo sa nama. Želeo sam mnogo da to dete živi”…

Devojčica (15) obučena u belu haljinu, koju je spremila za udaju skočila je sa mosta, u ledeni Lim. Te zime, 14. decembra 1986. petnaestogodišnjakinja bila je rešena da sebi oduzme život zbog ljubavi koju njena majka nije odobravala.

Milutin Mićo Praščević, nastavnik biologije i hemije ugledao je jezivu scenu, kao i još desetak ljudi, ali niko se nije usudio da skoči u zaleđeni Lim. Niko osim nastavnika Mića.

On je uleteo u hladnu reku, lomeći led i boreći se lavovski sa talasima, ali je uspeo i spasio devojčicu. Milutin je proglašen za najplemenitijeg Jugoslovena te 1986. godine. Milutina su novinari pronašli u pitomim Brezojevicama, nadomak Plava gde živi.

– Naravno da pamtim. Doživeo sam i preturio preko glave mnogo toga, počev od školskih učionica, preko nebrojenih događaja na fudbalskim terenima na kojima sam igrao do mnogobrojnih uspona na Prokletije i druge planine i dramatičnih zbivanja koja znaju da ih isprate, ali, taj dan, taj 14. decembar 1986, pun snega i leda, tu borbu za život, koja je mogla odneti jedan tek započeti, ali i moj, nikada neću zaboraviti. To “stanuje” u meni… – ispričao je Milutin.

Nazdravljajući sa “glogovačom” za koju je uz osmeh garantovao da prija srcu, a raduje dušu, nastavio je:

– Odlično se sećam, što bi se reklo “kao da je bilo juče”, i uručenja plakete u Beogradu, te lepe, uzvišene svečanosti…. Ali ne mogu ni da zaboravim da su tadašnja država i vlast čitav događaj pokušale da gurnu pod tepih iz samo njima poznatih razloga. Bude čoveku nekada neprijatno da zbori o tome, ali, eto, da ništa nisam u životu ostvario, nego da sam samo taj život spasao, otišao bih sa ovog sveta presrećan.

– Bila je u beloj haljini, koju je, kako sam kasnije čuo, bila pripremila za udaju. Čuo sam ciku i komešanje, pa stravičan prizor njenog skoka u Lim. Sleteo sam na obalu i lomeći led ugledao preplašenu devojčicu, koju je hladnoća reke izgleda bila otreznila, tako da je molećivim pogledom tražila spasenje. Usporovao me je led… Nekako sam se dokopao drvenog stuba starog mosta za koji se ona grčevito držala. Uhvatio sam je za odeću, prisećao se tog dana Milutin i dodao:

– Pokušavao sam da je odvojim od stuba nekadašnje ćuprije. Znao sam da ako ostanemo predugo u vodi da je sa nama gotovo. Čvrsto sam je zgrabio ispod pazuha i odgurnuo se nogama o stub… Ali, ponela nas je plahovita voda… Počela je borba. Lim nas je nosio. Činilo mi se da je gotovo sa nama. Želeo sam mnogo da to dete živi – priča Milutin, čiju je strahovitu borbu protiv ledene reke za život devojčice, tada posmatralo desetek ljudi.

Kada je nekako uspeo da se posle silne borbe dokopa plićaka, ruku mu je pružio prijatelj Bato Radenović.

Odjeknuo je aplauz za Milutina, kao u vreme kada su ga kao legendarnog fudbalera Jezera, Berana i Mornara nagrađivali za srčanost i bravure i na terenima diljem tadašnje Jugoslavije.

Milutin je prestravljenu devojčicu dao u ruke tadašnjem fudbaleru Zvezdanu Drakuloviću, koji ju je smestio u kola i odjurio prema Domu zdravlja.

– I kako to obično biva u malim sredinama iz tog vakta, vest o tom događaju bila je zabranjena za javnost. Devojčica i njen momak bili su različitih vera, a “čuvari morala” iz policije i komiteta, stavili su “embargo” na izveštavanje. O svemu se ćutalo… – veli Milutin.

Nakon što sam je spasao, ona je ubrzo otišla iz Plava. Sa njenim roditeljima sam se posećivao. Više nisu među živima. Sa njom nisam u kontaktu, ali znam da se udala za momka koga je volela u vreme kada se sve desilo. Živeli su u Americi. Potom su se preselili u Švajcarsku. Imaju četvoro dece, dva sina i dve kćeri. Eto, Bog ih je pogledao – ozari se lice Milutinu dok priča o devojci koju je spasao.

Za sebe kaže da je ispunjen čovek, koji uživa u kućnoj atmosferi, u svojoj Botaničkoj bašti, planinama.

– Imam četiri kćeri. Nedavno sam dobio i sedmo unuče. Nadam se da će ih još biti – priča nam i pokazuje uramljene portrete unučadi.

Izvor: srbijadanas.rs

Četiri osobe povređene su danas u eksploziji i požaru u zgradi u centru Tokija, saopštili su vatrogasci, a televizijski snimci pokazuju i ulice pune krhotina.

Požar je izbio na drugom nivou zgrade u vrlo posećenom kvartu Shimbaši u 15.20 po lokalnom vremenu (8.20 po srednjoevropskom).

„Čuo se i zvuk eksplozije. Ukupno 32 vatrogasnih kola su na mestu požara,“ rekao je za Frans pres portparol vatrogasaca.

On je dodao da je četvoro ljudi povređeno, od kojih je troje u svesnom stanju, a da još nemaju informacije o četvrtoj osobi.

Otvorena je istraga da se utvrdi uzrok požara.

Jedan očevidac rekao je za javnu televiziju da je zvuk bio zaglušujući, kao da je nešto ogromno bačeno sa vrha zgrade.

Izvor: danas.rs

Ako ste planirali da idete negde na odmor ovih dana, preporučujemo vam da svratite do Aranđelovca.

Stoletne bukove šume, pitomi brežuljci i livade, plavi šljivici i vinogradi – okvir za sliku modernog grada sa svim obeležjima savremenog urbanog življenja. 

Očaraće vas netaknuta priroda koja ga okružuje i koja Aranđelovcu, sa svakim godišnjim dobom, daruje novo lice i neponovljivu lepotu, baš kao u delu znamenitog srpskog realiste, Svetolika Rankovića.

Bukovička banja se nalazi u samom centru Aranđelovca koji je 76 km udaljen od Beograda. Banja je locirana u samom podnožju planine Bukulja. 

Banja je poznata po lekovitoj mineralnoj vodi, koju Specijalna bolnica za rehabilitaciju “Bukovička banja” Aranđelovac koristi zajedno sa glinom, za lečenje oboljenja gastrointestinalnog i hepatolibijarnog sistema, bolesti respiratornog sistema i povreda lokomotornog sistema.

Pri poseti Miloša Obrenovića selu Vrbici pronađen je i prvi izvor. Tom prilikom su seljaci zamolili kneza da im podigne crkvu, a za uzvrat su ga odveli do obližnje šume gde se nalazila tzv. “gvozdena voda”. Kasnije je utvrđeno da je voda lekovita. Postala je tradicija da se voda sa izvora toči u burad i butele kao stona voda i doprema zapregama na razna mesta. A na zahtev kneza Miloša Obrenovića voda je donošena i na dvor.

Lokalno stanovništvo tvrdi da je kupanjem u ovoj vodi i sama Kneginja Ljubica ozdravila od neke bolesti. Knez je odlučio da spoji dve varošice na čijim atarima su se nalazili izvori i osnuje grad Aranđelovac. Tako su započeli radovi na uređenju zemljišta i izgradnji banjskog lečilišta. Načelnik saniteta Knjaževine Srbije dr Lindermajer prvi je izvršio detaljnu analizu vode ispod Bukulje i dao joj pozitivne ocene u svojoj knjizi “Opisi mineralnih voda”, prenosi Blic Žena.

Ovom vodom leči se: šećerna bolest, bolesti želuca i dvanaestopalačnog creva, bolesti jetre, žuči i mokraćnih kanala, reumatske bolesti, postreumatska stanja. Medicinsku službu obavlja Specijalna bolnica za prevenciju, lečenje, specijalnu i opštu rehabilitaciju.

Znamenitosti banje doprinosi blaga sedativna klima kojoj posebnu vrednost daje svežina vazduha koji ka banji struji sa okolnih planina. Naročito je karakteristična za šumadijsku klimu duga jesen, koja se često produžava, posle kratke i vlažne periode, do meseca decembra; blaga i vlažna jesenja klima vrlo je povoljna za zemljoradnju i voćarstvo.

Poznata australijska glumica Kal Vilson preminula je danas u 53. godini, u bolnici Royal Prince Alfred u Sidneju. Umrla je nakon kraće bolesti. Iza sebe je ostavila supruga Krisa i sina Digbija. Oglasile su se njene brojne kolege među kojima je i Rebel Vilson.

Glumica Kal Vilson rođena je na Novom Zelandu, a živela je u Melburnu, dok je u Sidneju boravila zbog snimanja filma “The Great Australian Bake Off”. Tačan uzrok smrti nije saopšten, ali je njen menadžerski tim saopštio da se radi o kraćoj bolesti.

Pre samo pet dana glumica Kal Vilson, koja je bila veoma uspešan pisac, pojavila se na promotivnim slikama festivala “Melbourne Fringe Festivalu, The 50 Year Show“.

“Ovo je tako tragično, srcem sam uz porodicu Kal Vilson. Imala sam toliko sreće da radim sa Kal na više projekata, posebno u poslednjih nekoliko godina, napisala je briljantan scenario za mene. Bila je neverovatno talentovana i ljubazna“, napisala je Rebel Vilson.

Kal Vilson glumila je u serijama “Spicks and Specks“, “Would I Lie To You” i “Good News Week”, radila je i kao radijska i televizisjka voditeljka. Na Festivalu komedije u Melburnu nastupala je 14 puta, imala je svoj stend ap šou na Netfliksu.