Month: October 2023

• “SAHRANIO SAM SINA KOJI NIJE NI POČEO DA ŽIVI” Potresne reči oca Antonija (9) iz Apatina koji se pre 5 meseci utopio u Dunavu: “Bar mogu da odem na grob da se isplačem i ispričam”

– Sahranio sam sina koji nije ni počeo da živi. Svaki dan odlazim na groblje da se isplačem i zapalim sveću. Sada imam samo uspomene – kaže za “Blic” Zoran Mišković, otac Antonija Miškovića (9) koji je sahranjen juče u Apatinu.

Time je stavljena najbolnija tačka na njihovu agoniju dugu preko četiri meseca, koliko su čekali rezultate DNK analize, da bi se utvrdilo da li je utopljenik, izvučen kod Dalja 7. juna, njihov sin.

– Nakon četiri i po meseca DNK analize potvrdile su da je utopljeno dete nađeno u Hrvatskoj naš sin. Nismo spavali, ni jeli, sve je ovo mnogo teško za nas. Ali, verujte kada smo ga sahranili mnogo nam je lakše. Sada znamo gde je njegovo mesto, tamo idem da se isplačem i ispričam – priča neutešni otac.

“Telo je bilo dugo u vodi i promenilo se”
Kako kaže, do poslednjeg trenutka su verovali da će se njihov sin negde pojaviti iako je sve ukazivalo na to da je pronađeni utopljenik upravo Antonijo.

Kada sam išao na prepoznavanje, lice nisam mogao dobro da vidim. Telo je bilo dugo u vodi i promenilo se. Taj dan je u školu otišao u plavoj majici, a utopljenik je imao crvenu. To me je zbunilo i zbog toga nisam gubio nadu. Sada bar znamo da je kraj, da njega više nema i da sa tim moramo da se pomirimo – rekao je Zoran.

“Pričaću mu kakav je Antonijo bio”
Istakao je i da ima još jednog sina koji ima dve godine, te da svakodnevno pita “gde mu je brat?”

– Antonijev mlađi brat je još uvek mali, ništa mu nismo rekli. Stalno pita za brata, nedostaje mu. Pričaću mu kad poraste kakav je Antonijo bio i koliko ga je voleo. Neću dozvoliti da se ikada zaboravi – dodao je naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, sina će pamtiti kao nevinog dečaka koji je imao veliko srce.

– On je bio divan dečak, uvek spreman da pomogne. Nikada nismo imali problema sa njim. Pamtiću ga po osmehu i dobroti – rekao je kratko ožalošćeni otac.

Napomenuo je da malenog dečaka nikada neće zaboraviti, ali i da će uvek imati kamen na srcu.

– Svaki dan mislim na njega, to je bilo moje prvo dete. Živeće kroz uspomene i lepe trenutke koje smo proživeli za njegov život koji je bio isuviše kratak – zaključuje Zoran.

Antonijo poslednji put viđen na obali Dunava
Antonijo je, podsetimo, zadnji put viđen živ na obali Dunava u Apatinu, 29. maja, gde je došao biciklom sa bratom od tetke Patrikom B. (10).

Od tada im se izgubio svaki trag. Na obali su im ostale patike i bicikla, te se sumnjalo da su ušli u reku i utopili se. Narednih nedelja usledila je opsežna potraga na reci, obali, u šumi..

Devet dana kasnije, 7. juna, kod Dalja u Hrvatskoj iz Dunava je izvučeno telo dečaka. Odmah se posumnjalo da se radi o jednom od dvojice mališana iz Apatina.

Iako je bio na identifikaciji, Zoran nije mogao sa sigurnošću da potvrdi da se radi o njegovom sinu.

Drugo telo pronađeno je 22. juna uveče, stotinak metara nizvodno od Apatina, u tzv. Lovrinom limanu. DNK analizom je potvrđeno da je reč o Patriku, koji je sahranjen 26. jula.

SVADBU PLATILI MILION EURA, A GOSTI IM DONOSILI PRAZNE KOVERTE Šok priznanje supruge Darka Lazića: “Jako sam se iznenadila”

Pjevač Darko Lazić i njegova supruga Katarina Lazić su napravili gala svadbu, koja je navodno koštala milion eura, na kojoj je prisustvovalo pola estrade. Kako je slavlju prisustvovao veliki broj javnih ličnosti, Katarina Lazić je sad otkrila koji je omiljeni poklon koji su dobili i iznenadila.

“Najljepši poklon je bila jedna slika naša, koja je ručno oslikana, a najneobičniji je, vjerovali ili ne, prazna koverta. Pozdravljam one koji su nam donosili prazne koverte, jako sam se iznenadila”, rekla je Darkova Katarina za Red.

Podsjetimo, automobil kojim je Darko došao po Katarinu košta preko 300.000 eura. Na svadbi je bio veliki broj javnih ličnosti, pa i Darkova bivša žena Ana Sević.

– Bilo je sjajno na Darkovom vjenčanju. Toliko je bila lijepa atmosfera, toliko je bilo veselo! Od početka je bilo tako do momenta kad smo krenuli kući. Ja se uvjiek ponašam onako kako se osjećam, onako kako ja mislim da treba. Zaista sam se radovala i zaista sam bila jako srećna tog dana, jako bih voljela da njih dvoje budu srećni, zaista – navela je Ana tada pred našim kamerama, te istakla da bi volela još zajedničkih momenata sa Kaćom i Darkom.

– Bilo bi lijepo da slavimo zajedno još neke mnoge lijepe događaje. Istina je da sam upoznala Kaćine roditelje, tog dana se to desilo. Jako, jako mi je drago, zaista, zbog svega, divni su mi utisci – dodala je Sevićeva, pa prokomentarisala Darkove kazne i prekršaje u saobraćaju.

– Pa, bar ja ne treba da se šokiram za te stvari… (smijeh) Nemam ja tu šta više da reagujem, digla sam ruke, njegov život, njegova stvar. To je nešto što je sasvim normalno što se njega tiče – istakla je Ana.

Kome da se izvinim?! Koga da molim za oproštaj? Kome da se poklonim i čija stopala da poljubim, samo da prestanu te grozne sile da mi te mrcvare!”, potresne su riječi majke malog Martina Lava Nikolića, koji boluje od rijetke bolesti, uslijed koje ima velike bolove i komplikacije.

Martin Lav Nikolić sada je stabilno, ali ga prate brojni problemi. Nepokretan je, ne može da sjedi, da stoji samostalno, pokreće glavicu. Napade epilepsije ima pet do sedam puta nedeljno. Početkom ove godine, njegova dijagnoza zadala je roditeljima Aleksandri i Dragutinu bolan udarac utvrđeno je da boluje od veoma rijetkog Shciznel Giedion sindroma, bolesti od koje boluje nešto preko pedesetak ljudi na svijetu.

Roditelji vode bitku od prvih dana njegovog života
Od trenutka kada su saznali, pa do danas, roditelji vode veliku bitku za prikupljanje novca za njegovo liječenje. Upravo zato, vapaj njegove majke rastužila je i rasplakala sve one koji su imali prilike da ga pročitaju.

“Ljubavi moja… Izvini. Izvini što majka nije svijet učinila još boljim mjestom prije nego što si se rodio. Izvini što nisam, dok nisi došao u moje ruke, još više, mnogo više doprinjela društvu, ljudima. Mislila sam da jesam i da čitavog života dajem koliko mogu, prenosi Blic

A sada mislim da sam mogla i trebala više. Možda bi onda to moje „više“ bilo dovoljna zasluga da tebe poštedi muka. Možda, da sam još nekome uspjela da pružim ruku, udijelim osmjeh ili da sam u još neku metalnu konzervu spustila kovanice – možda bi tada tvoja duša bila pošteđena patnje.

Kažu mi da da niko nije kriv za rijetku bolest koja te je tako malog, u svoje čeljusti ščepala, pa te kida i rasteže dok stenješ i cviliš od bolova i gorkih muka. Kažu da nije, a ja se pitam: „Kako da ispravim, ako kriva jesam?

I dok te gledam kako u napadu stiskaš svoje plavo ćebe, ridam od nemoći i vičem u sebi: Kome da se izvinim?! Koga da molim za oproštaj? Kome da se poklonim i čija stopala da poljubim, samo da prestanu te grozne sile da mi te mrcvare! Samo da mi se osmjehneš…

Sine. Ljubavi. Izvini Molimo vas ljudi. Ni jedno dijete ne zaslužuje ovakvu patnju”, napisala je ona na kraju svog potresnog obraćanja.

Trudnoća bila normalna
Mali Lav je odmah po rođenju započeo grčevitu borbu za život, iako je prema riječima majke, Martin rođen u 38. nedelji trudnoće i u bolničke knjige uveden je kao terminsko dete.

-Čim je beba izašla iz mog stomaka uočeni su njeni problemi sa disanjem. Borila se da udahne vazduh. Ljekarima je to bila indikacija za srčanu manu. Odmah su je odveli na reanimaciju i kiseonik –Aleksandra Blagunovski pre dva meseca.

Već naredne noći, prve u životu, Martin Lav Nikolić je imao napad epilepsije. Ljekari su se ponadali, govori majka, da je u pitanju bila neonatalna konvulzija koja spontano prestaje kako beba sazrijev

Nekoliko puta dnevno rađen joj je ultrazvuk. Pregledi su pokazali da dječak ima i umanjenje bubrega. Ni tu nije bio kraj jadima novorođenčeta. Dijagnostikovana mu je i generalizovana hipotomija, slabost mišića vrata uslijed koje teško diže glavicu i gornji dio tijela mu je slabašan.

Dijagnoza – rijedak sindrom
U februaru mu je uspostavljena dijagnoza, utvrđeno je da boluje od veoma rijetkog Shciznel Giedion sindroma. Kopajući po internetu, roditelji su našli informaciju da od njega pati svega 50-ak dece u svijetu.

Od tada, roditelji biju veliku životnu bitku za malog Lava.

Nada iz Amerike
– Uspjeli smo da nabavimo aparat za kašalj, ali ne i aspirator koji uvlači sekret iz grla i nosa i koji nam je takođe preporučen. Treba nam pomoć i za nabavku ortopedskih pomagala za pravilno držanje, pokretljivost, mobilnost, psihomotorni razvoj. Martin Lav 24 sata dnevno boravi u našim rukama, mislim da je to posljedica trauma jer je dosta vremena proveo sam na intenzivnoj njezi. Potrebni su mu i neurološka stolica i još neka pomagala. Ipak, najveći nam je prioritet da odemo u Ameriku, u jednu uglednu kliniku čiji ljekari imaju većeg iskustva u lečenju Shciznel Giedion sindroma. Htjeli bi da porazgovaramo sa doktorima kako bi njihovo iskustvo našem sinu ovde bilo od pomoći – navodi Aleksandra Blagunovski

Sa sjevernoameričkog kontinenta njenu porodicu grije još jedna nada – u Kanadi je u toku istraživanje terapije protiv sindroma od koje boluje Martin Lav i u tome učestvuju akademici iz više država. Ako sve bude po planu, tako su čuli Aleksandra i Dragutin, terapija bi trebalo da bude dostupna za godinu dana.

.

Kako da pomognemo malom Martinu

U odrastanju i liječenju Martina Lava Nikolića svako može pomoći SMS porukom 1503 na broj 3030. Poruka se naplaćuje 200 dinara.

Pomoć je moguće uplatiti i na sledeće načine:

Uplatom na dinarski račun: 160-6000001670866-23

Skeniranjem NBS IPS QR koda (koji se nalazi na internet stranici Fondacije “Budi human” posvećene ovom dečaku) na vašoj mBanking aplikaciji

Uplatom na devizni račun: 160-6000001671337-65

IBAN: RS35160600000167133765

SWIFT/BIC: DBDBRSBG

Glumica Ljiljana Jakšić otvorila je dušu i u emotivnoj ispovesti podelila neke detalje iz svog života sa kojima javnost do sada nije bila upoznata. Vrlo otvoreno pričala je o periodu iz detinjstva kada su joj se razveli roditelji, ali i o danima u Vojvodini koji su na nju, kako kaže, ostavili snažan utisak.

Pričajući o tome, glumica se vratila u period kada su majka, sestra i ona živele u stanu u kome nije bilo struje, pošto majka nije imala novca da plati račune.

“I onda kada sam bila mala i ne baš u okolnostima koja odgovaraju deci, ili bilo kome, mi smo živeli u stanu u kom nije bilo struje, bila je isključena, mama nije mogla da plati, tako smo se borili i sa tim, ja sam i tada te okolnosti doživljavala kao trenutne, ne kao nešto strašno, nego to je trenutno i to će se srediti, to će se završiti i mi ćemo izaći iz toga. Ja sam tada to negde doživljavala pozitivno, preskočićemo ovo i idemo dalje. I kada sam plakala u životu, ja sam umela da isplačem tu tugu, te trenutke, ali negde u malom mozgu uvek sam imala neko svetlo i neki osećaj da će se to sada rešiti. Sad će se situacija promeniti”, kaže glumica i dodaje:

“Taj odlazak u pozorište mi je bio svetla tačka, bila mi je jedan divna atmosfera u koju smo sestra i ja odlazile. To je prosto ta slamka za koju smo se uhvatile i osetila sam da je to neko rešenje, trenutno rešenje, ali je trenutno rešenje, rešenje situacije u kojoj smo mama, sestra i ja. Tako da, ta nada i vera da će biti dobro, da će biti sve bolje i bolje, da će biti najbolje to sam gajila još od tih malih nogu pa i kroz akademiju”, ispričala je poznata glumica gostujući u emisiji “Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović”, na Blic Televiziji.

Ljiljana je poznata javnosti kao glumica, a sada je otkrila ko je ona zapravo kada kamere nisu upaljene.

“Ja sam uvek volela da se setim profesora Branka Pleša koji je govorio: “Glumac bi trebalo u privatnom životu uvek da bude pozadinac, neko ko više sa strane posmatra šta se dešava kod njega u životu, nego da bude u centru pažnje”. To se meni izuzetno, ne dopalo, nego sam to prosto prisvojila i ja mislim da je to pravi način da glumac dobro funkcioniše jer, život je naš materijal koji mi obrađujemo i sa kojim radimo, to je naše oruđe i zato sam u privatnom životu, kako bih rekla, povučena, ne eksponiram se, opuštena sam, ne volim da držim banku, što bi rekli, ili da vodim glavnu reč. Neko sam ko više voli da posmatra čak i svoje kolege. Malo pričam i više volim da gledam, da beležim, da registrujem, i da punim svoje fioke koje će mi jednom zatrebati. I, to je to, mislim da sam tako jača”, poručuje Ljiljana Jakšić.

“Moli se onaj ko ga pronađe da ga preda policiji, da mu se nađe otac”, pisalo je na cedulji

Ovo je jedna od onih priča koju zovemo čudnim ljudskim sudbinama. Ovakve priče samo život može da izrežira, pa iako je od nje prošlo toliko godina, uvek je dobro prisetiti se. Te ratne 1993. godine 18-mesečno dete napušteno i ostavljeno u ruševinama razorenog Sarajeva, prst sudbine ne samo da je vratio u život, već ga je i potpuno promenio, navodi Hayat.ba.

Ivanka Šućur stanovala je u sarajevskom naselju Hrasnica. Muž joj je poginuo na Igmanu braneći Sarajevo. Ostala je sa troje dece i kako to samo majka ume, borila se na sve načine da preživi ratnu golgotu. I danas sve do kraja života, kako sama kaže, pamtiće 16. oktobar 1993. godine. I taj kao i većina sarajevskih ratnih dana počeo je isto. Valjalo je ići po vodu, a do tog izvora života trebalo je malo dalje potegnuti i prepešačiti.

Ivanka se prisetila tog trenutka kada je našla dete u napuštenoj prostoriji.

– Pet metara od njega pala je granata i on je pao pored. Ja sam naišla tu. Dete se deralo. Mislila sam da je možda zalutalo. Ali kada sam došla kući videla sam cedulju. Cedulja je bila oko njega svezana zavojem. Međutim, ja sam odmah tu cedulju odnela u krim službu i danas stoji tu, u krim službi na Ilidži. Sutra dan je došla socijalna radnica Gordana Kadić i donela mu paketić. Napravila je neki ugovor da dete ostane tu. I dan danas je tu kod mene. Ne razlikujem ga od svoje dece, niti sam ga ikad razlikovala – kazala je Ivanka.

Sudbina je čudna stvar. Ispričala je kako je nešto vuklo da izađe napolje.

Majka umrla, a otac pobegao

– Jednostavno sam uletela u kuću i nešto me vuklo napolje. Ta granata je pala od njega jedno 5-6 metara, a kada sam ga donela kući sin je otišao i dali su mu litar mleka isto veče. Onda je komšiluk doneo i malo haljinica, tako smo ga presvukli. Pre nego što sam našla cedulju, sin i ja smo ga nosili od zgrade do zgrade da vidimo da možda nije nečiji. Niko se nije javio, tako smo ga odneli u policiju – prisetila se Ivanka.

– Pet metara od njega pala je granata i on je pao pored. Ja sam naišla tu. Dete se deralo. Mislila sam da je možda zalutalo. Ali kada sam došla kući videla sam cedulju. Cedulja je bila oko njega svezana zavojem. Međutim, ja sam odmah tu cedulju odnela u krim službu i danas stoji tu, u krim službi na Ilidži. Sutra dan je došla socijalna radnica Gordana Kadić i donela mu paketić. Napravila je neki ugovor da dete ostane tu. I dan danas je tu kod mene. Ne razlikujem ga od svoje dece, niti sam ga ikad razlikovala – kazala je Ivanka.

Posle toga je Ivanka saznala zašto je ostavljen i kako se zove.

– “Majka mu je umrla, a otac pobegao. Moli se onaj ko ga pronađe da ga preda policiji, da mu se nađe otac” – to je pisalo na cedulji. Na drugom listu je pisalo njegovo ime i prezime i kada je rođen – 9. januara 1992. godine u Čapljini – rekla je Ivanka.

Ivankinu ćerku zvao “mama”
Troje Ivankine dece zavolelo je novog člana porodice već istog dana, a i on njih. Ivanka kaže da joj je sin rekao da dete ostane sa njima, a Elvis kada je video njenu ćerku nazvao je mama.

Elvis Salkanović je danas sretan mladić u novoj porodici. Šta mu se desilo saznao je kada je imao osam godina.

– Rekli su mi da sam ostao bez roditelja, da su me našli u ratu. Majka je sedmično davala svoju krv kako bi mogla uzeti mleko za mene. Moja prava majka je nakon 94. godine dolazila da me uzme, ali socijalni radnici nisu dali, te sam ostao kod svoje majke. Kada je pala granata nisam pričao pet godina – kazao je Elvis.

Ivanka je preminula 2016. godine.

Glumac Srđan Žika Todorović dobro je poznato ime na našoj sceni. Ostvario je neke od kultnih rola, a njegove replike se neretko i danas prepričavaju.

Njegovo ime najviše vezujemo za filmove “Mi nismo anđeli”, “Tri palme za dve bitange i ribicu”, “Sivi kamion crvene boje” i seriju “Vratiće se rode”.

Ipak, zanimljivo je da je Žika počeo da se bavi glumom još kao dete. Debitovao je u filmu davne 1968. godine, kada je imao svega 3 godine. Prvu ulogu ostvario je u filmu “Ima ljubavi, nema ljubavi” Nikole Rajića.

On u pomenutom ostvarenju tumači malog dečaka, koji prekida razgovor između Eve Ras i Danila Bate Stojkovića.

Njegova pojava izazavala je oduševljenje, a naročiti šarm toj roli dala je činjenica da Žika tada nije mogao lepo da izgovori tekst. On u tom momentu, nije mogao jasno da izgovori r, te je govorio l.

“Teto šta radiš”, upitao je dečak, a eva mu je odgovorila: “Igram se”. Dečak je upitao sa kim, na šta je ona odgovorila “Sa ovim čikom”. To je strašno naljutilo Batu Stojkovića, koji je malog pokušao da otera, nakon čega je izgovorio genijalnu repliku: “A je l ume on da klekeće (krekeće) kao žaba?”. Nakon što su ga oterali, mali Srđan se isplazio i otrčao na kraju kadra.

Podsećamo, Žika Todorović je rekao da je njegov otac, čuveni Bora Todorović, najzaslužniji što je počeo da studira glumu.

– Kada sam bio u vojsci Bora je svratio u posetu, doneo mi tekst i rekao: “Imaš nedelju dana da naučiš tekst i doći ćeš u Beograd da polažeš prijemni na akademiji.

Uostalom i ako ne položiš imaćeš nedelju dana slobodno”. Znam da nije bio oduševljen idejom da budem bubnjar, baraba kako je on to govorio. Tako sam postao i glumac, a za ono drugo već ne znam – napisao je Žika Todorović na svom Instagram profilu.

Inače, glumac često deli fotografije iz detinjstva na svojim društvenim mrežama, sa zanimljivim opisima, što budi oduševljenje kod njegovih obožavaoca.

Nažalost, naš glumac je doživeo veliku tragediju 2017. godine kada mu je u trećoj godini preminuo sin Dejan i od tada se slabije pojavljuje na velikom platnu.

Naredne nedelje nas čeka pravi vremenski rolekoster, kaže  meteorolog Ivan Ristić.

– U nedelju odnosno danas nam dolazi hladni polarni vazduh koji donosi naoblačenje i uslove za kišu kao i pojačan severozapadni vetar. U noći između nedelje i ponedeljka ima uslova i za prve snežne pahulje na Kopaoniku – navodi Ristić i nastavlja:

– U ponedeljak nas čeka razvedravanje, ali će biti hladnije. Maksimalne jutarnje temperature će biti od osam do 12 stepeni Celzijusa, dok će najviše dnevne iznositi od 14 do 18 stepeni Celzijusa.

Prema njegovim rečima u utorak nam stižu oblaci, ali i topliji vazduh.

– Od drugog dana naredne nedelje počinje porast temperatura kada će maksimalne dnevne biti od 15 do 20 stepeni Celzijusa, ali ima uslova za kišu. U četvrtak nam dolazi priliv toplijeg vazduha sa juga kada će biti i osetno toplije sa južnim vetrom u centralnoj i južnoj Srbiji sa maksimalnim temperaturama do 25 stepeni Celzijusa – ističe meteorolog i dodaje:

– Postepeni manji pad temperatura očekuje se u u petak, 20. oktobra prvo na severu, a tokom vikenda i u ostalim delovima Srbije. Od subote 21. oktobra počinje da duva pojačana košava. Što se tiče narednog ponedeljka maksimalna jutarnja temperatura će biti od pet do deset stepeni Celzijusa, dok će preko dana biti od 14 do 18 stepeni Celzijusa. Do kraja oktobra maksimalne dnevne temperature u granicama proseka za oktobar.

Srpska pravoslavna crkva i vernici slave danas Svetih mučenika Kiprijana i Justine device.

Kiprijan — doseljen iz Kartagene u Antiohiju, gde življaše i Justina sa svojim roditeljima, Edesijem i Kleodonijom. Edesije beše žrec idolski i ceo dom njegov neznabožački.

No kada Justina hodeći po crkvama hrišćanskim pozna veru pravu, ona obrati i oca i majku Hristu Gospodu. I sve troje primiše krštenje od Optata episkopa. Kiprijan pak beše volh, imaše veze sa dusima nečistim i gataše.

Neki razvratni mladić Aglaid neznabožac htede pošto po to prelestiti sv. Justinu, jer se zanese lepotom njenom, pa kako ga sv. devica odsudno odbi, on potraži pomoć kod Kiprijana. Kiprijan navođaše zle duhove, jedne za drugim, na Justinu, da bi u njoj raspalili strast nečistu za Aglaidom, no ne uspe u tome ništa, jer sv. Justina krsnim znamenjem i molitvom Bogu odgonjaše od sebe duhove zlobe.

Tada Kiprijan pozna silu krsta, i sam se krsti, i vremenom postade prezviter i episkop. Ozlobljeni neznabošci optužiše njega i Justinu, i oboje behu predati sudu u Damasku, po tom mučeni i posečeni u Nikomidiji krajem III stoleća.

U crnu magiju se ubrajaju sve vrste vračanja, bajanja, čaranja, opčinjavanja, bilo da se njima branilo od bolesti, mamila voljena osoba ili želelo neko zlo da se nanese drugoj osobi. Vračanje i bajanje vodi poreklo još iz pradavnih vremena, kada je čovek bio na niskom stupnju razvoja, a religija mnogobožačka. Međutim i danas je zastupljeno da mnogi primitivni ljudi veruju u vradžbine i bajanja i u tome traže lek i spas.

Molitva

“Vladaru Gospode Isuse Hriste, Bože naš, Svedržitelju i upravitelju svega, Sveti i Sveproslavljeni,Care nad carevima i Gospodaru nad gospodarima, slava Tebi!

Ti koji obitavaš u bezgraničnoj svetlosti i nepristupnoj grmljavini, Tebe gledaju hiljade Sila i milijarde Svetih Angela i Arhangela. Sada Ti se, pak, molim i preklinjem Te Bože naš, da moja molitva pred Tobom, Bože i Gospode Milosti, bude kao žrtva blagougodna Tebi.

Svaki čovek koji ima duha nečastivog da se sasvim očisti sa celim domom svojim. Ako je vezan vradžbinom ili zlim delima ili magijom ili je sputan od sedamdeset i dve kletve zavisti i omađijan i nosi u sebi trista šezdeset i pet reči vradžbine, koje su na štetu i propast slugu Božjih (ime) sa svim domovima njihovim.

Crna magija se izvodi na taj način što se pomoću nekih predmeta pokušava nekome načiniti neko dobro ili zlo ili nabaciti na nekoga neke čini – opčiniti ga, omađijati. Sastavni deo izvođenja tih čini je bajanje, koje se sastoji iz izgovaranja tajanstvenih reči, basma. Vračanjem se najčešće bave starije žene, koje narod još naziva vračare, čarobnice, bajalice, veštice. Sve one kažu da su ovaj zanat naučile od nekih svojih pokojnih baba ili strina, a ima i onih koje tvrde da im se neko u snu javio i otkrio tajnu vračanja.

Prema narodnom verovanju, one su povezane sa zlim dusima, najčešće đavolima i od njih sznaju tajnu vračanja. Neuk narod ih se najčešće plaši, gleda ih kao neku vrstu veštice i veruje njenim rečima i basmama. Nauka je, ipak utvrdila, da je autosugestija ponekad bolja od svakog leka, pa u tome treba i tražiti tajnu uspeha nekih vračara.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Paraćinu uhapsili su M. L. (73) iz ovog grada, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo teško ubistvo.

Kako se sumnja, on je jutros u porodičnoj kući, oštrim predmetom usmrtio sedamdesetjednogodišnju suprugu.

Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 sati nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti priveden nadležnom tužiocu.

(Kurir.rs)

U Višem javnom tužilaštvu u Beogradu saslušan je Dragoljub R. (36) zbog sumnje da je nakon svađe sa suprugom, u Grockoj ispred jednog ugostiteljskog objekta u prisustvu više građana, pucao iz lovačke puške za čije nabavljanje i držanje nije imao odobrenje nadležnog organa, a potom istom oštetio dva automobila.

Osumnjičeni se na saslušanju branio ćutanjem, odnosno iskoristio je zakonsko pravo da ne iznosi odbranu.

Nakon saslušanja tužilaštvo je predložilo sudu da osumnjičenom odredi pritvor da ne bi uticao na svedoke i da ne bi ponovio krivično delo u kratkom vremenskom periodu.

Osumnjičenom se na teret stavljaju krivična dela Izazivanje opšte opasnosti i Nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija.

Sumnja se da je Dragoljub R. 11. oktobra 2023. godine oko 20 časova u Grockoj ispred jednog ugostiteljskog objekta, nakon svađe sa suprugom, u prisustvu više građana, iz lovačke puške ispalio nekoliko hitaca u pravcu ugostiteljskog objekta.

Tom prilikom oštećen je saobraćajni znak postavljen ispred pešačkog prelaza, kao i fasada na ugostiteljskom objektu.

Potom je navedenom puškom udarao i oštetio dva parkirana motorna vozila, te se udaljio sa lica mesta, ali je ubrzo pronađen i lišen slobode.

Kurir.rs