Još jedna saobraćajna nesreća dogodila se večeras i odnela je još jedan život.
Za sada nepoznata osoba koja se kretala kao pešak poginula je u Padini kod Kovačice.
Vozač koji je izazvao nesreću je pobegao sa lica mesta.
Saobraćaj je obustavljen, u toku je uviđaj.
(Kurir.rs/192)
Još jedna u nizu saobraćajnih nesreća dogodila se večeras u Mačavnskom Prnjavoru, kada su se sudarili kamion i putničko vozilo.
Kako se saznaje, žena (52), koja je upravljala automobilom je zadobila teške telesne povrede.
Ona je automobilom podletela pod kamion.
Saobraćaj u ovom mestu je bio obustavljen zbog uviđaja.
(Kurir.rs/Telegraf)
Mladić I. P. (24) poginuo je večeras u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila oko 18:10 časova u selu Ribari, u okolini Šapca.
Nastradali mladić je upravljao “mercedesom”, a njegov suvozač D. A. (20) iz istog mesta sa povredama prevezen je u Opštu bolnicu Šabac.
Do nesreće je došlo kada je vozilo sletelo sa kolovoza i zakucao se u betonsku ogradu.
Vozilo je u stanju neprepoznatljivosti.
Uviđaj je u toku..
Kurir.rs/Blic
U Subotici se noćas, odmah iza ponoći dogodio tragičan obračun dve grupe mladića, u kojem je pištoljem ubijen 21 godišnji Subotičanin Filip Z. (2002).
Tragičan sukob se dogodio odmah iza ponoći, na Segedinskom putu, na benzinskoj pumpi. Policija je odmah reagovala, pošto je stanica policije svega nekoliko stotina metara od mesta obračuna, ali za nesrećnog Filipa je bilo kasno, preminuo je već na putu do subotičke bolnice.00:58
Kako Kurir saznaje Filip je završio srednju školu za fizioterapeuta, a policija je potvrdila da se dogodilo ubistvo i da je momak ubijen vatrenim oružjem.
Verbalni sukob između dve grupe momaka počeo je na benzinskoj pumpi, gde su se sukobila četiri mladića, a zatim je došlo i do fizičkog obračuna. Posle tuče, seli su u dva automobila i kako Kurir saznaje, nastavili vožnju prema centru Subotice, kada su mladići iz jednog automobila zapucali vatrenim oružjem na mladiće koji su bili u drugom vozilu.
Na žalost, Filip je na mestu suvozača, kako nezvanično saznajemo, pogođen u automobilu u kojem je bio i njegov brat, koji je 2005. godište.
Policija je blokirala deo puta gde se dogodio vatreni obračun, a posle uviđaja je privedeno i više osoba koje se dovode u vezu sa ovim slučajem. Uviđaj je završen na mestu obračuna, ali je saslušanje nastavljeno u policijskoj stanici u Subotici i još je u toku.
Subotičani koji žive blizu marketa gde je počela tuča kažu za Kurir da je sve ličilo na filmski obračun.
–Tužno je to za roditelje ubijenog mladića. Pretpostavljamo da će policija uhapsiti tog koji je pucao i odzeo život momku. Strašno mi je da čujem da dvadesetogodišnjaci nose pištolje kada izlaze u grad. Tragično je to za porodicu – kaže čovek ispoljavajući istovremeno saučešće i revolt zbog takvog događanja u Subotici koja je važila za miran grad.
Motiv sukoba još nije poznat, ali se pretpostavlja da su u pitanju nerasčišćeni računi između dve grupe mladića.
(Kurir.rs/N. H.)
– Sandrić, laku noć. Kuckamo se sutra – napisala je Tijana Stojanović veče pre nego što je legla na operacioni sto u bečkoj klinici AKH, gde su odstranjivanjem jednog transplantiranog plućnog krila pokušali da joj spasu život. Nije uspelo.
Bilo je to oktobra 2016, sedam meseci nakon presađivanja pluća, kad je umrla ova Beograđanka od svega 32 godine. A ovog oktobra, sedmu godinu zaredom, njena drugarica po bolesti – cističnoj fibrozi, ali i transplantaciji Sandra Živković, koju zapravo nije stigla ni da upozna jer su se mesecima dopisivale, ispunjava Tijaninu poslednju želju.1 / 9 FOTO: ZORANA JEVTIĆ
– Tijana se oduševila planinarskom akcijom i usponom na moju rodnu Tupižnicu koje organizujem u čast svog nepoznatog donora još od 2014, kad je bilo godinu dana od moje transplantacije pluća u klinici AKH. Pošto je htela da se preseli u selo ispod Divčibara, dogovorile smo se da pokrene akciju u čast svog donora kad ozdravi. Ali Tijana nije imala sreće, dogodilo se ono što se dešava na dvoje-troje od 100 transplantiranih. I zato sam htela da joj bar ovako ostvarim želju i da ona na neki način nastavi da živi upravo na Divčibarama – rekla je Sandra podno Divčibara, gde se minule subote okupila nevelika, ali jaka grupa u “Tijaninom pohodu na Divčibare”. U čast Tijane, ali i svih drugih naših Tijana, i svih koji nisu ni dočekali transplantaciju, ali i donora zahvaljujući kojima Sandra i mnogi drugi žive.
A među njima i Mladen, Zoran, Lazar…, ali i maleni Koki, kako ga svi od milošte zovu. Kreće uspon. Na početku, čini se najteži. Na čelu je baš on.
– Puževi! Puževi! Mama, bako, sporaći ste – smeje se sa čela kolone Konstantin Dimitrijević, najmlađi među nama i najmlađi član udruženja “Zajedno za novi život”.
– Imam šest i po godina i idem u prvi razred. Znaš, učimo sad neka slova, ali zaboravio sam koja – reče u letu mališan koji već gotovo pet godina živi novi život. Otrča kod svoje Željke. Da ne izgubi čelo kolone.
Željka Bojić grabi. Nasmejana kao i uvek. Devojka koja se svako jutro budi sa strahom kakve će beonjače ugledati u ogledalu. Ako su žute – kraj nije daleko. Jer ona jetru gotovo da i nema. A nema ni najvažnijeg poziva u životu. Iako je 24 sata pored telefona. Kao i više od 2.000 drugih u Srbiji koji čekaju na presađivanje organa. I na život.
– Imam rezove na stomaku. Pokazivao sam drugarima u vrtiću kako sam hrabar. I da sam rođen spreman – priča Koki kroz zalogaj sendviča na prvoj “stanici”.
– To mu stalno kažem, da je rođen spreman – smeje se baka.
Sad mogu svi, jer težak put je za njima. Još od rođenja, kad mu je konstatovana bilijarna artrezija, što znači nedovoljno razvijeni žučni putevi. Postojalo je samo jedno rešenje da preživi. Svega 21 mesec je imao kada mu je rađena transplantacija jetre u Italiji.
– Najvičniji je izgleda u svemu, bez obzira na sve. Pa i na to što smo iz Pančeva i iz ravnice. Uspon mu dobro ide – smeje se mama Jelena.
Uspon ide i dr Saši Kneževiću, poznatom anesteziologu iz UKC Srbije. Jednom od koordinatora za proces transplantacije. Doduše, ćerka Lara, s kojom je došao, za koji korak je ispred. Odaju zajedno počast svima koji nisu dočekali organ, ali grabe na vrh i u znak zahvalnosti porodicama donora. Bore se za pacijente na listama, da što pre dobiju organe… Pod miškom doktora zmaj.
Korak pokušava da održi i Olivera Jovanović, devojka koja čeka bubreg. A na listi je čak 800 ljudi. Oko glave zavoj ko traka, na vratu cevčica i igla. Taj centralni venski kateter je održava u životu. Preko toga ide dijaliza, dok se druga fistula na ruci ne razvije. Mora da stane. Doktor ne da dalje. Neće da rizikuje. Nek sačeka tu ostale. Malo hlad borova, malo sunce. Dan je lep.
– Inadžija sam, bila sam rešena da se, korak po korak, popnem skroz do gore. Očigledno nisam dovoljno prihvatila svoju situaciju – veli Olja.
ČEKANJE OD 11 GODINA BEZ POZIVA
Među “planinarima” je i Lazar Čolić, pre pet i po meseci dobio je bubreg i život, ali čak u Belorusiji. Zahvaljući tome što više ne ide na dijalizu, sad je mogao da dođe i na vikend na Divčibare.
– Čak 11 godina bio sam na listi u Srbiji i nijednom nisam dobio poziv. Ne bih voleo da ljudi proživljavaju to što smo mi. I sama transplantacija je stresna, a još da čekaš poziv za Belorusiju, pa put, sve to dodatno stvara stres. I ovim danas se borimo da se ovde što više transplantacija uradi da bi ljudi imali što manje stresa – kaže Lazar.
Nastavljamo. Jovana moja još u čudu. Pošla da se penje s mamom u čast neke devojke, a sad svi ovi ljudi sa njoj strašnim pričama.
– Zoran ne bi bio živ da neko dobar kome je umrla majka nije dao njenu jetru da mu spase život. Ni Mladen ne bi bio među nama da roditelji jednog mladića nisu rekli “da”. A Koki, vidi kako je mali. I on isto – ne veruje šta sluša dok gleda u Olju, pa u Sandrinu rupicu na vratu.
– A to je zarasla rana. Tu je bila rupa, a kroz nju je išla cev. Nisam mogla da dišem. Umirala sam, a onda sam pre 10 godina transplantirala pluća – objašnjava Sandra.
– Znaš – velim – nekad su bile donorske kartice. Dobrovoljno smo ih potpisivali. Pa to znači da, ako ti mozak prvo umre, uzeće tvoje organe da spasu nečije živote…
Pauze su česte. Za nas uspon ne izgleda previše teško. Podseća na brda mog Zlatibora, toliko puta pređena. A tek je pesma spram Tupižnice od pre tri nedelje. Ali svi ovi ljudi su na teškim terapijama. Valja se malo i odmoriti. I usporiti. Evo ga i krivi bor. Idealan za slikanje. I uspomenu. Dok se ne stigne do kamena na kom piše 1.096 m.
Grabe ka vrhu i Todići iz Požarevca. Na ovaj dan, inače i praznik Pokrov Presvete Bogorodice, slave najvažniji rođendan u kući. Mladenov drugi život, koji je počeo pre sedam godina. Oktobra 2016, istog meseca i iste godine s početka ove priče.
– Do tog dana smo se borili na ivici između života i smrti, nismo znali koliko mi je još ostalo, da li ću dočekati transplantaciju. A onda je porodica mladog momka koji je, nažalost, imao moždani udar i medicina više nije mogla da mu pomogne učinila da i ja i još nekoliko ljudi živimo. Spasli su ne samo nas već i čitave porodice – kaže Mladen.
Izbijamo na Crni vrh. Šire se zastave. Sandra deli bedževe – zelena pluća sa vrhovima planina. Prava simbolika. Kreće i pesma.
– Danas nam je divan dan, divan dan, našem Mlađi rođendan – uglas ćemo.
Nina skače u naručje ocu. Tu je i supruga. Sreća.
Nedaleko je i vidikovac. Ispod ljuljaška. Za uživanje u pogledu. Brda i vrhovi u talasima idu u daljinu… Doktor pušta zmaja. Dan je toliko lep da nema ni daška vetra. Treba dobro potrčati da bi leteo.
Spust je već lakši. Lara i Jovana, među kojima je samo godina razlike, imaju tema za razgovor. Idu na isti sport. Ali i iste muke ih muče – ti roditelji, koji ograničavaju telefone, izlaske… Slatke muke. Srećne muke. Posebno se to vidi na ovom pohodu.
KROFNE S KAJSIJAMA IZ BEČA
Seća se Sandra i kako je Tijana volela krofne s kajsijama iz pekare pored klinike AKH. A voli ih i Tijanin sestrić, koji je bio baš mali kad ih je u Beču, posećujući tetku Tijanu, probao.
– I svaki put kad odem u AKH na kontrolu, ponesem krofne u Beograd za Tijaninog sestrića – kaže Sandra.
– Jeste se ova godina pokrenula u odnosu na prethodne – 30 transplantacija od nešto više od 10 donora, ali to je nedovoljno. Nadam se da ćemo biti sve bolji i da ćemo ostaviti bolji sistem našoj deci, da neće morati da čekaju na organe i idu u inostranstvo – priča dr Knežević.
A za to, kako kaže, i porodice treba da se izdignu iznad lične tragedije.
– Jedan preminuli donor može nekad da spase čak 10 života! Mogu da se doniraju srce, po jedno plućno krilo, jetra da se deli na dva dela, dva bubrega, pankreas…
Težak rad od jutra do mraka, poslovi u kući, njivi i u štali ono su što boji dane žena na selu. Na njihovim leđima najteži je teret. Tako je bilo pre pola veka, a tako je i danas 15. oktobra, kad se obeležava Međunarodni dan žena na selu.
– Po meni je žena na selu veća ličnost nego zaposlena žena, žena na selu ima kuću, dvoriste i sve se od nje očekuje. Кada završi kućne poslove, od peglanja, raspremanja, čišćenja i kuvanja, ide na njivu, iz njive ide u štalu da namiri stoku, pa se vrati na njivu, a često kao i mi, dok smo se bavili povrtarstvom ne spava kako bi sve stigla – kaže za RINU Rada Petrović iz sela Stančići kod Čačka.
One neretko rade i po 12 sati dnevno, naročito tokom letnje sezone kad su u jeku poljoprivredni radovi na njivi i u voćnjacima. Bez slobodnih vikenda, većina njih odmara samo kad su crkvenom kalendaru imena svetaca ispisana crvenim slovima. Na njih u većini slučajeva od rane zore čekaju krave i ovce u štali, a zatim kad te obaveze završe na red dolaze kuća i kuhinja.
– Do grada idem samo u nabavku ili kod doktora – i to na brzinu. Odem do grada, ali kako stignem tako žurim da se vratim kući, jer posla uvek ima mnogo, a sve čeka na mene jer ne znam kud ću pre. Gledam ljude u gradu, šetkaju se po parku i odmaraju, a ja jedva čekam da dođe autobus da se vratim kući”, priča za RINU Ljubinka iz gornjomilanovačkog sela Šarani.
Pojedine žene na selu su za svoj vredan i predan celodnevni rad, od svojih muževa ipak dobile priznanje i postale nosioci poljoprivrednih domaćinstava. Branka Lazović iz sela Lipnica, pre 20 godina napustila je posao u društvenoj firmi i sa suprugom, na porodičnom imanju počela da se bavi stočarstvom i jedna je od retkih u ovom kraju na koju se vodi gazdinstvo.
– Verovatno je moj muž liberalniji od ostalih i prepustio mi je domaćinstvo. Uvek sam imala njegovu podršku i nismo delili poslove isključivo na muške i ženske, već smo sve radili zajedno – kaže Branka.
U Srbiji je samo pet do 10 posto domaćinstava registrovano na žene, a među njima je najmanje poljoprivrednica mlađih od 40 godina, oko 1 odsto.
(Kurir.rs/RINA)
Kod Bjelovara je nestala 15-godišnja Dunja Bednaić, a hrvatski sajt Indeks navodi da je poslednji put viđena u naselju Brezine.
Navodi se da je devojčica visoka 162 centimetra, srednje je telesne građe, a u trenutku nestanka nosila je crnu majicu dugih rukava, plave farmerke i svetlo plave patike.
Hrvatska policija je saopštila da u slučaju da neko poseduje informacije o nestaloj Dunji, treba da obavesti najbližu policijsku stanicu ili u toj zemlji pozove broj 192.
Navodi se da je, takođe, informacije moguće dostaviti i putem mejl adrese: nestali@nestali.hr.
(Kurir.rs/Index.hr)
Novinar i vrsni poznavalac istarske kulturne baštine Davor Šišović poginuo je kada ga je pregazio voz u tunelu Hum kojim je išao duž pruge, saopštila je policija.
Telo muškarca pronađeno je u subotu oko 12 sati duž železničke pruge između stanica Hum i Borut, a očevici su utvrdili da ga je udario voz koji je saobraćao između Pule i Lupoglava, stoji u saopštenju policije, prenosi Hina.
Naknadno je potvrđeno da je poginuo Davor Šišović (58), bivši novinar Glasa Istre, književni kritičar i zaljubljenik u kulturnu baštinu, koji je proputovao gotovo sva istarska sela dokumentujući jezičko bogatstvo.
Policija je utvrdila da je između 10 i 11 časova išao železničkom prugom u tunelu Hum, a da je voz posle udara nastavio da juri, a da mašinovođa nije primetio da je došlo do kontakta.
Muškarac je preminuo na licu mesta, a telo je prevezeno na Odeljenje patologije pulske bolnice.
Istarska policija nastavlja utvrđivanje okolnosti događaja.
Glas javnosti/Nova
Kada je sa 18 godina Aleksandra Prijović pravila svoje prve velike korake na estradi, nije ni sanjala da će samo 10 godina kasnije postići vrtoglavi uspeh, postati mnogima muzički uzor i tema broj jedan u celom regionu.
Nakon tri održana koncerta u Beogradu, zatim pet rasprodatih Arena u Zagrebu i nekoliko u Sarajevu, Nišu i Tuzli, mnogi se pitaju šta je ključ njenog uspeha i ko je glavni „krivac“ što je trenutno zvezda broj 1.
Aleksandra je popularnost stekla u „Zvezdama Granda“, a iako mnogi tvrde da je za njen uspeh najviše zaslužan njen suprug Filip Živojinović koji i potpisuje njen novi album, zapravo je pevačica nedavno istakla da su njen trud, rad i zalaganje konačno se isplatili.
Na samom početku karijere, kada je tek izašla iz takmičenja, Aleksandra je oko sebe imala čelne ljude „Grand produkcije“, a najviše joj je pomogao Žika Jakšić.
– Najveću podršku sam dobila od njega kad sam ušla u finale, kad sam potpisala ugovor i počela da radim, da snimam pesme. Eto, koliko je prošlo godina i dalje imamo fenomenalnu saradnju, tačnije prelep odnos. Uvek su i Saša i on bili tu za mene šta god da je u pitanju, za svaki savet znam da mogu da pozovem u bilo koje vreme – istakla je Aleksandra.
Podsetimo, Aleksandra je uoči koncerta u beogradskoj Areni otkrila da joj je na početku karijere bilo teško, kao i da su u to vreme sve pevačice iz takmičenja bile skuplje od nje.
-Kada sam počela da radim i godinu dana nakon što sam potpisala ugovor za „Grand“, svi su koštali više od mene i svi su više radili, meni je to došlo vremenom i cena je rasla, ali nikada mi nije bilo krivo- rekla je i dodala da se nadala da će se njen trud isplatiti.
– Ja sam govorila uvek: „Hvala Bogu, neka radi, neka košta sto puta više jednog dana ću i ja“. Mislim da ljudi kada veruju sebi i ne žele drugima loše, jer se ja i danas radujem zbog svačijeg uspeha, meni ne može da bude krivo. Ja želim svima sve najbolje i kada je čovek siguran u sebe i radi pošteno, ne može drugačije da mu se desi, zaslužila sam sve ovo – iskrena je bila Prija.
Kurir.rs/Grand
– Divan dečko, sportista i to dobar – ovim rečima priča prijatelj Filipa Željkovića (21) iz Subotice, koji je u subotu uveče ubijen nakon okršaja sa grupom mladića na jednoj benzinskoj pumpi.
Filip Željković (21) iz Subotice ubijen je u pucnjavi, kada je grupa napadača iz automobila ispalila hice u mladića. Ubistvo se dogodilo u noći između subote i nedelje, 14. i 15. oktobra, u Ulici Segedinski put, između Subotice i Palića, nedaleko od benzinske pumpe gde je započeo sukob, u blizini marketa.
“Sećam se kada je poneo titulu najboljeg”
Kako se saznaje, ubijeni mladić je najstarije dete u porodici, ima mlađeg brata i mlađu sestru. U tom kobnom trenutku, kada su napadači ispalili hice, sa Filipom u kolima je bio i njegov mlađi brat koji je 2005. godište.
– Mnogo mi je žao i teško što čujem da je ubijen Filip. Neverovatno i tužno. Divan dečko. Sportista, i to dobar. Trenirao je vaterpolo i bio je golman. Sećam se kada je poneo titulu najboljeg na jednoj od utakmica, a sigurno da je bilo i više priznanja, ali ne uspem sve da ispratim. Koliko znam bio je u Vaterpolo klubu “Spartak – Prozivka”, ali poslednje dve godine nije trenirao u Subotici, ne znam da li je negde dalje otišao. Sada kada ukucate njegovo ime samo se nižu tekstovi i fotografije na kojima i njegovo lepo lice krasi uspeh Subotičana – kaže Subotičanin koji je poznavao ubijenog mladića i neko vreme mu je bio i komšija.
Kako je ispričao, ubijeni Filip je završio srednju školu u Subotici za fizioterapeutskog tehničara, a vaterpolo mu je bila velika ljubav.00:58
Na Instagram stranici vaterpolo kluba iz Šapca je pre dve godine objavljeno da će klub “da se pojača sa golmanom iz Subotice, Filipom Željkovićem”.
– Spremamo se da jako napadamo, ali i da protivnicima zadamo glavobolju pred našim golom. Filip će nam u tome pomoći! Dobro došao, Filipe! – poželeli su mu dobrodošlicu u klubu iz tog grada.
Kako se saznaje tamo se nije dugo zadržao, kratko je za njih igrao vaterpolo.
Koliko je Filip svojevremeno bio uspešan u vaterpolu svedoči i vest da je 2016. godine dobio poziv na okupljanje za reprezentaciju na Kampu u Beogradu.
Policija traga za napadačima
U Policijskoj upravi Subotica potvrdili su da se dogodilo ubistvo, da je ubijen mladić koji ima 21 godinu i da policija intenzivno traga za osumnjičenima.
Tokom jučerašnjeg dana veliki broj osumnjičenih je priveden i svi su saslušani. I u Višem javnom tužilaštvu su potvrdili da se dogodilo ubistvo i da je istraga u toku, da se saslušavaju osumnjičeni.
Kako se nezvanično saznaje, dve grupe muškaraca su se prvo posvađale na benzinskoj pumpi, jednoj od dve koje se nalaze odmah jedna do druge na putu od Subotice ka Paliću.
Do verbalnog sukoba je navodno došlo oko 00:30 časova, a kada su krenuli sa pumpe, mladići koji su pucali su se vratili i zapucali su tom prilikom iz kola i ubili su Filipa Željkovića koji je bio sa bratom (18) u automobilu.
Oni su se tada nalazili u vozilu blizu supermarketa. Market i benzinska pumpa su udaljeni svega stotinjak metara.
Nakon što je pucano i nakon ubistva, policija je blokirala deo grada u kom se dogodilo krivično delo. Policija i tužilaštvo su izvršili uviđaja i za osumnjičenima se intenzivno traga.
Telo nesrećnog mladića je poslato na obdukciju u Institut za sudsku medicinu u Novom Sadu.
Na benzinskoj pumpi su rekli mladići koji su radili u nedelju da oni ne znaju šta se dogodilo, da nisu bili prisutni u toku noći i tokom svađe.
Jedan od njih je potvrdio da se sukob dogodio na pumpi, ali da se sve ostalo odigralo dalje, prema marketu.
Kurir.rs/Blic