Month: October 2023

Jedna od prvih asocijacija na moje detinjstvo je njiva… Odmalena sam bila na njivi, a od osme godine počela i da vozim traktor. Moji tovare seno, ja vozim, a oranje nam je bio posao kao i svaki drugi. Samo bih čula dedu: “Ajmo, sine, da oremo.” Imala sam nešto više od 10 godina kad sam uzorala prvu brazdu, a dosad sam osvojila šest pehara, od toga pet za prvo mesto na takmičenjima u oranju, priča za Kurir Marija Seočanac (24) iz Novog Sela kod Vrnjačke Banje, apsolvent na Tehnološkom fakultetu u Beogradu.

– U selu živim sa mamom, tatom, bratom i bakom. Oranje mi nikada nije bilo strano, pomagala sam svojima u svim poslovima, a latila bih se i toga, no, sve se promenilo kada sam se, na želju deka Voje, prijavila na takmičenje u selu “Prva brazda” 2013. Brzo sam naučila sve finese, baratanje priključcima, pogađanje dubine i pravca, kako da uzorem… Na takmičenju ja, jedina devojčica tada. Nije mi bilo svejedno šta će ljudi da kažu, ali želela sam da ispunim želju deki, koji je tradicionalno otvarao svaku “Prvu brazdu” – priseća se kroz osmeh Marija pa nastavlja:

Dedi za ljubav

– To je bilo dedi za ljubav, učinila sam ga ponosnim, ali sam i dobila želju da nastavim s tim. Stigla sam dotle da sam na nadmetanju u Srbobranu među 50 muškaraca bila jedina žena i pobedila sam u oranju traktorom. Imali smo 30 parceli za oranje, a oni bili ozbiljni takmičari, poljoprivrednici. Nisam se nadala, ali mi je to omiljena pobeda.

Ova devojka kaže i da se nakon smrti dede njena porodica manje bavi poljoprivredom.

Ženstvenost na prvom mestu

Ne obazire se na podrugljive komentare

Naša sagovornica se, kaže, ne obazire na podrugljive komentari pojedinaca kada vide ženu za traktorom na njivi, ali smatra i da devojke treba da sačuvaju svoju ženstvenost.

– Sve devojčice, devojke i žene koje se bave ovim poslom ne treba da se stide toga, ali svaka od nas treba i mora da sačuva svoju ženstvenost, jer smo mi pre svega žene. Svaka treba da ima svoju verziju sebe i svoj privatni život. Ni ja nisam samo kod kuće i na njivi u traktoru, već imam i svoj privatni život, jer smatram da svaka žena treba da se razvije u svim pravcima – kaže Marija.

– Imamo oko 5,5 hektara zemlje, obrađujemo je za svoje potrebe, a nekada smo radili i zakup. Tata je auto-mehaničar i najviše popravlja traktore, brat je završio fakultet, a i mama radi nešto drugo pa je zemlja ostala samo za nas. Kad sam upisivala studije, poljoprivreda mi je bila više obaveza nego ljubav.

Imala sam želju da radim u laboratoriji, da se bavim istraživanjima i naučnim radom, ali na sredini studija desile su se moje ozbiljnije pobede u oranju i nekako sebe sada više vidim u tome. Uvek možeš onoliko koliko hoćeš, pa tako i ja želim da uradim nešto značajno za svoje selo, a onda za državu, a u tome me podržavaju i porodica i prijatelji.

Revija u Letoniji

Marija je ove godine bila i na Svetskom prvenstvu u oranju u Letoniji od 7. do 15. oktobra, gde je Srbija posle nekoliko decenija imala šansu da učestvuje i gde smo postali član Svetske oračke organizacije.

Apel

Mladima fali motivacija za povratak na selo

Marija Seočanac kaže za Kurir da bi vlasti trebalo još više da podstiču mlade i da im daju motivaciju da se vrate na selo i rodnim krajevima.

– Parče zemlje i kuća gde sam se ja rodila i odrasla nešto je posebno za mene, uvek mi daje neku posebnu energiju koja ne postoji nigde drugde. Mladi ne treba da prodaju svoje zemljište, kuće i okućnice, jer možda i nakon ostvarenja karijere ipak požele da se vrate korenima – ističe Marija.

– Prvo kad sam sletela tamo, kupila sam gumene čizme i kabanicu. Vreme je bilo grozno, klima oštra, kišovito i hladno. Naš cilj je bio da se priključimo organizaciji i u tome smo uspeli. To je ozbiljno takmičenje na kome je bilo 50 takmičara iz preko 25 zemalja.

Svakako, to sam videla kao jednu lepu priču gde bi i naša zemlja mogla da se promoviše. Učestvovala sam u revijalnom programu, što je bio neophodan korak za povratak naše zemlje u članstvo Međunarodne oračke organizacije. Nakon toga, Srbija je stekla pravo učešća na Svetskom prvenstvu orača naredne godine.

Bagerom je zaorano pravoslavno groblje na crkvenom zemljištu u sjevernom dijelu Kosovske Mitrovice, staro više stotina godina, potvrdila je za RTS filolog Mitra Reljić.

Reljićeva, koja se između ostalog bavi izučavanjem srpskih pravoslavnih grobalja na Kosovu i Metohiji, zabilježila je prizore prekopanih grobova iz kojih vire kosti pokopanih i nasute zemlje preko postojećih spomenika na drugom dijelu groblja.

Lokalni sveštenici su potvrdili da je zemljani put napravljen, bez ičije dozvole, preko starog srpskog pravoslavnog groblja u sjevernom dijelu Kosovske Mitrovice, u neposrednoj blizini crkve Svetog Dimitrija.

Radove su, kako su naveli, mehanizacijom izvodili radnici, vjerovatno albanske nacionalnosti, koji su i danas primijećeni na toj lokaciji.Prema navodima pravoslavnih sveštenika, na tom groblju, površine oko 30 ari, pokojnike su sahranjivali do 1950. godine.Vlada u Prištini donijela je prošlog mjeseca odluku o rekonstrukciji i renoviranju kuća albanskih vlasnika u naselju Brđani u sjevernom dijelu Mitrovice, oštećenih tokom sukoba 1998-1999. godine.

Najteže joj je palo što je uvek sa istom ženom.

Jedna udata žena iz Amerike, pre sedam godina bila je vidno slomljena kada je saznala da je suprug vara. Iako se odnos među njima u nekom trenutku popravio i vratio na staro, ili je barem tako izgledalo, ono što je ona otkrila nedavno šokiralo ju je više nego prvi put.

Naime, žena je objasnila da njen muž ponovno radi iste stvari kao i pre sedam godina, i to s istom ženom.

Oni su u braku 22 godine, a pre sedam, njen muž je ostao bez posla i pao u depresiju. U to vreme videla je intimnije poruke na njegovom telefonu od jedne žene.

“Znala sam da ima aferu. To me zamalo slomilo, ali prihvatila sam da on nije pri sebi. Tešila sam se tada”, prisetila se ona. Obećao joj je da će prekinuti bilo kakav odnos sa drugima, a ona mu je onda oprostila sve, posebno jer su im ćerke bile još male.

“Nisam želela da moja deca rastu bez oca” objašnjava ona. Sada, on ima 47, a ona 43 godine i stvari su se popravila jer je on pronašao novi posao.

Ali, ipak, pre nedelju dana odnos se opet pogoršao, kada joj je rekao da ide na poslovni put. Iako isprva nije ništa posumnjala, istina je bila na njenoj strani.

“Rekao mi je da mora poslovno da otputuje za vikend i to mi je bilo čudno, jer nikada nije morao da radi vikendima, ali dobro, mislila sam, novi posao, novine su moguće”, kaže ona. Međutim, njegov poslovni put počeo je da otkriva njegove tajne – kada je stavljala veš u mašinu, upitala ga je da li treba da opere nešto sto će nositi na poslovno putovanje. Tada joj je dao svoje omiljene pantalone i iz njih je ispao komadić papira s imenom i brojem žene s kojom je bio u vezi pre sedam godina.

“Izgledao je zbunjeno i pocrvenio je. Bila sam besna, a on nije mogao ništa da kaže, već se pravdao da je navratila na njegovo novo radno mesto. Očigledno su planirali da provedu vikend zajedno. Ne znam što da radim”, upitala je ona stručnjaka za veze, od koje je brzo obila odgovor.

“Razumljivo ste tužni i zaslužujete neko objašnjenje. Pitajte ga šta mu se dogodilo da je dopustio da se to opet razvije i razmislite o tome kako se osećate u braku. Daleko ste od opraštanja i zaboravljanja situacije ali ne zvučite kao da ste spremni i da odete. Posetite savetnika kako biste nasamo mogli da izbacite svoj bes. Zatim ga zamolite da vam se pridruži i vidite ima li još nade za vaš brak. To što vas je prevario s istom ženom sedam godina kasnije, sugeriše da još uvek postoje duboki problemi u vašoj vezi koji nisu rešeni prvi put“, posavetovala ju je stručnjakinja za veze, Deidre.

Punih osam godina, toliko je prošlo, od kada je Donji Vakuf, ali i čitavu BiH potresla vijest o nestanku 15-godišnje djevojčice Armine.

Po sjećanjima majke, Armina je tu večer sa prijateljicama izašla na druženje i nikada se nije vratila kući. Majka i danas čuva njen omiljeni parfem, uspomene, stari telefon i čeka da se njeno dijete vrati kući. Od Armine nit traga ni glasa, govori nam njena majka Nermina Kovač, koja se i dalje nada njenom povratku.

Dolazio je neki pjevač i pitala me da ide. Bila je dobar učenik. Otišla je. Svaki trag joj se izgubio. Nikad nisam dobila tačnu informaciju. Sve je bilo lažno. Nema nikad ništa. Gore se osjećam sad nego prvih dana. Znam da nije imala momka. Slušala me. Fino je učila. Imala sam nadu da će se pojaviti. Kako godine prolaze sve je teže – govori Nermina sa suzama u očima, u emisiji ‘Ispuni mi želju’ Hayat TV.

Godine prolaze, a o Armini nikakvih informacija. Majka čeka, a ona ne dolazi. Kaže da joj je svako kucanje na vrata stresno, te da mora piti tablete za smirenje.

Osam godina je prošlo. Zato i dalje čuvam ovaj telefon. I kad umrem čuvat ću ga. Ona zna ovaj broj. Ovaj smo telefon imali. Ne znam novi. Nemam ni Facebook. Ne znam na to. Znam se javiti. Nikada to neću prihvatiti. Jedina mi je želja da znam je li živa ili mrtva. Ne bih žalila umrijeti. Kad neko pokuca na vrata, to je stres. Pijem 3-4 tablete za smirenje. Ne bih mogla živjeti drugačije – govori Nermina.

Nakon pet dana nestanka, pronađena je jakna pored Vrbasa. Nermina je željela vidjeti, ali rečeno joj je da je jakna na analizi. Gubi se svaki trag. Živi od 100 maraka socijalne pomoći. Pored borbe za pronalazak kćerke, Nermina muku muči i sa domom, a tu su i problemi sa zdravljem.

Toliko mi je dodijalo živjeti od teškoće i stresa, od muke. U jednoj smo kući živjeli 20 godina i niko nas nije dirao. Zatim smo se preselili. Prodala se i ta kuća. Curica je nestala u martu. Rekla sam Bože uzmi me. Najsretnija bih bila da sam mrtva. Mislila sam kupiti drva da mogu prezimiti zimu. Imam problema sa kičmom. Psihički sam najgore. Da mi nije tableta za smirenje, ne bih normalna hodala – rekla nam je Nermina.

(Izvor: Hayat.ba)

Umesto da majka i očuh pozovu hitnu pomoć, ostavili su dete da se muči, a lekare su pozvali tek sutradan, kada dete više nije bilo živo.

Trogodišnji dečak iz Pečuja kojeg je, kako se sumnja, majka krvnički tukla, najverovatnije je preminuo gušeći se sopstvenom krvlju.

Dečak je 20. oktobra oko podneva pronađen bez znakova života, a uprkos naporima lekara, mališan je proglašen mrtvim u bolnici.

Ispostaviće se da je dete brutalno fizički zlostavljano, a policija je uhapsila njegovu majku (28) zbog sumnje da je dečaku nanela smrtonosne povrede. Priveden je i očuh, koji se sumnjiči da ništa nije učinio da detetu pomogne.

Horor u kući počeo je u četvrtak, kada je majka krvnički premlatila dete. Kako prenose lokalni mediji, sumnja se da je u jednom trenutku takvom silinom gurnula dete, da je mališan zadobio frakturu lobanje prilikom pada, nakon čega je počeo da povraća i krv, i na kraju se ugušio.

Umesto da majka i očuh pozovu hitnu pomoć, ostavili su dete da se muči, a lekare su pozvali tek sutradan, kada dete više nije bilo živo.

Prema njegovim, ali i tvrdnjama komšija, dete je po rođenju bilo smešteno u dom za nezbrinutu decu, jer ga je majka ostavila. Međutim, pre deset meseci je opet preuzela brigu o mališanu.

– Tamo su brinuli o njemu, ne znam zašto su dete i dali njoj. Dobro je kada je dete uz majku, ali ova žena nije majka. Kada je htela da uzme dete kod sebe, ona i taj njen su glumili uzorne roditelje, sve dok im dete nije dato. Onda su počeli da pričaju da otac tog njenog partnera tuče dete, čoveka su smestili u ludnicu. Starca su nedužnog okrivili – pričaju komšije.

Djevojčica Ana B. ubijena je u masakru koji se dogodio 3. maja u OŠ “Vladislav Ribnikar” na Vračaru u Beogradu.

Njena majka je na svom Fejsbuk profilu podijelila pismo koje je djevojčici napisala njena drugarica Una.

Majka je na društvenu mrežu postavila fotografiju pisma koje je djevojčica napisala 15. avgusta i rekla da je “jedna mala Una održala lekciju odraslima o sjećanju”.

– Srce drago i prepametno – napisala je majka djevojčice, piše Nova.

Unino pismo za Anu

– Draga Ana, pišem ti ovo pismo, iako znam da smo udaljene hiljade nebeskih milja. Duboko u sebi vjerujem da negdje postojiš i da se upravo sada sjećaš svih svojih drugara, pa i mene. Možda vidiš kako nas dvije zajedno trčimo Krašićima sa cijelim vozićem djece, koja jure za tobom jer te obožavaju. Vidim sve nas kako skačemo sa stijenama. Vidim vodu koja pršti i na suncu se presijava kao zvezdano nebo na kojem si ti sada. Čini mi se da zemlja i nebo mogu biti veoma blizu. Zato stalno mislim na tebe. Sjećam se našeg smijeha dok veselo skačemo po obali i morskih ježića koje zajedno vadimo. Sjećam se naših igračkica… Jednu od njih sad držim u ruci. To je sova “ušara” koju si mi izvukla iz staklene kutije, jer ja nikako nisam mogla da je “upecam”. Neću zaboraviti naš zagrljaj i veselo poskakivanje kad si uspjela da ostvariš moju želju. Nisam stigla da ti kažem da mi je ta sovica poslužila kao rekvizit na času biologije kad sam predavala lekciju o adaptacijama sove “ušare”. Nisam ti rekla ni da sa tom sivom mekanom sovicom spavam svake noći. Ona me je podsjećala na ljeto, miris mora i tvoje prisustvo. Sada više nije tako. Pitam mudru sovu da mi objasni zašto se svijet preokrenuo. Ona samo gleda u mene svojim velikim očima, isto kao i moji roditelji kada im postavim to pitanje. Želim da te se sjećam kao i prošle godine u ovo vrijeme kada sam mislila da ćemo se sresti na moru. Ne znam koliko dugo mogu da zavaravam sebe, ali tako mi je mnogo lakše. Nadam se da te je plavo nebo zagrlilo kao nekada plavo more. Neću te zaboraviti. Bićeš uvijek moja nebeska drugarica sa kojom se smijem i gledam zalazak sunca u Boki. Kada nestane i posljednji zrak svetlosti, rećiću ti: “Lijepo spavaj”. Voli te Una – napisano je u pismu.

Ispovijest Bosanke kojoj je majka bila udata za svekra i koja je sahranila petoro djece, krije nevjerovatne detalje.

Bosanka Emina Habibović ima nevjerovatnu životnu priču koja krije filmske detalje. Naime, Emina je imala svega 18 godina kad se udala, a rodila je osmoro dece, od kojih je petoro umrlo. Operisala je kuk, pa je zdravlje ne služi baš najbolje, ali uprkos svemu, nije izgubila vedrinu i vjeru da će biti bolje.

– Ja sam se mlada udala, rodila sam osmoro djece. Umrlo mi prvo dijete, od tri godine, drugo je umrlo od godinu, treće je umrlo od 20 dana – jedno mi umrlo, pa sam kasnije opet rodila drugo. Taman što sam ukopala dva muška dijeteta, rodila sam žensko – koje je umrlo. – objasnila je baka Emina i dodala – Muž mi je imao 4 operacije, imao je minimalnu penziju. Umro je od infarkta.

Njena majka imala je padavice, a kako Emina kaže, zbog toga je morala da se uda za svog svekra, kojem je rodila dijete.

– Moja mati se udala za svog svekra, imala je dva sina i mene. Bila je udovica, imala je pastorka koji je poginuo, a za njega je dobila penziju. Ona je troje nas othranila sa mukom i patnjom. Onda je i meni došla sudbina da se udam. Udam se ja, a moja mama se uda za svekra. Živeli smo fino.

Emina je ostala trudna u isto vrijeme kad i njena majka, te su zajedno gajile djecu, sve dok zla kob nije došla po svoje.

– Nas dve smo zajedno ostale trudne, rodila mi je sestru, a ja sam trebala da rodim 15 dana poslije nje. Kaže ona meni “Sine, ja sam se riješila, a kako ćeš ti?”, ja rek’o “K’o i ti, kako mi je Bog dao”. Ubrzo sam se i ja porodila. Ona je imala mljeka, a ja nisam. Na kraju je ona dojila moje dijete. Prvo nadoji moje dijete, pa onda svoje. – iskrena je bila Emina.

– Njeno dijete jelo je sve, a moje nije htjelo ništa. Dijete mi je živelo godinu data i umrlo.

Izvor: stil.kurir.rs

Trebalo bi da dan vjenčanje bude jedan od najboljih u životu mlade.. Nažalost, jedna skrhana novopečena supruga otkrila je da je njena porodica potpuno uništila njen poseban dan širenjem njene slike s gostima – za šta ih je izričito zamolila da ne rade. Ali, nije to sve. Njena porodica ju je pred svima nazivala pogrdnim imenima, prenosi Mirror.

U strahu da bi njena porodica mogla da pomisli da je smiješno prikazivati ​​njene ponižavajuće slike iz mlađih dana kada je imala višak kilograma i da će zbog toga biti ismijavana, istakla je da se takve slike ne prikazuju i naglasila koliko bi je to uzrujalo. Uprkos toj molbi, njeni roditelji su mislili da bi to bilo zabavno i rekli su da ne bi trebalo da bude jedina koja se zabavlja na svom vjenčanju, ali su obećali da neće prikazivati ​​takve slike.Međutim, čini se da nisu marili za sreću svoje ćerke i išli su protiv njenih želja, rugajući se njenom pređašnjem izgledu, pokazujući njene slike u kupaćem kostimu, one gdje jede nezdravu hranu i pravi smiješne grimase, neposredno prije nego što su održali svoje govore na veliki dan. Da stvar bude gora, slike njenog novog supruga bile su slatke i nisu izazvale jednako okrutnu reakciju njihovih gostiju kao njene.

“Moje su bile ponižavajuće i odvratne u svakom pogledu”, otkrila je u objavi na Redditu, “Svi počeli da se smiju. Činilo mi se kao da oživljavam traumu iz vremena kad sam bila tinejdžerka i ljudi bi mi se smijali, pa sam odmah počela da plačem”.

Njezin je muž mislio da ona plače od radosti dok nije shvatio da su to bile prave suze tuge. Nesrećni par propustio je većinu govora svojih porodica jer je mlada bila jako potresena, no čula je kako joj je mama dodatno pogoršala situaciju otkrivši njihov pogrdni nadimak za nju dok je bila tinejdžerka.

Otkrila je da je bila kap koja je prelila čašu kada je njena mama rekla: “Pa, svi smo tako sretni što smo ovdje. Nikada nismo mislili da će se gospođa Piggy (Prasica, prim. prev.) udati, svi smo mislili da će sama živjeti u jeftinoj iznajmljenoj kući sa sve njene 4 smrdljive mačke”. Osjećajući se potpuno jadno, otišla je sa svadbe dok ju je tešio suprug. Nakon kratkog vremena, njena porodica i prijatelji izašli su napolje da je potraže, ali šokantno, bili su ljuti na nju.”Moji roditelji su bili bijesni”, rekla je, “Vikali su na mene jer sam otišla sa svadbe, govoreći da sam ja kriva za sve ovo jer je trebalo samo uživati i pustiti ih da završe svoj govor bez takve scene. Neki od mojih rođaka takođe su ih podržali, zbog čega sam se osjećala još gore”. Mladoženja je razumljivo bio ljut i zaprijetio im je da će ih udariti ako ne odu.

Mlada je rekla da je plakala cijelu noć nakon što je napustila svadbu i da je tužna jer joj se roditelji još uvijek nisu izvinili. Njena objava je naljutila komentatore koji su stali u njenu odbranu. Jedan joj je savetovao da ih neko vrijeme hladnokrvno ignoriše: “Mislim da bi trebalo da se odmoriš od njih, prestaneš s kontaktom. Oni te maltretiraju, nisu ti podrška i nisu ti potrebni. Porodica bi trebala da te podržava, ohrabruje, a ne ponižava te, oni su sebični. Odmori se, fokusiraj se na sebe i svog muža, stvori svoju budućnost bez njihove negativnosti”.

Drugi je ljutito upitao: “Mrzi li te tvoja porodica toliko ili još uvek žele da budeš glavna šala u porodici?”, dok je treći dodao: “Da je neko prosuo piće na tvoju majku tada i tamo, vjerovatno bih aplaudirao. Ta grozna veštica je to apsolutno zaslužila”.

Mnogi su joj ukazivali na njen novi život i savjetovali je da se fokusira na supruga, a ne na porodicu. “Udala si se za neverovatnog čoveka”, rekao je jedan, “Stao je u tvoju odbranu i trebalo bi da cijeniš tog čovjeka”. Neko je dodao: “Vaš muž zvuči nevjerovatno. Ako vaša porodica nema poštovanja prema vama, ne bih očekivala izvinjenje. To toksično ponašanje samo pokazuje da se osjećaju kao da nisu učinili ništa loše. Ako razmišljate o tome da imate djecu, u budućnosti bi verovatno i njih maltretirali”.

“Slavica je bolovala od karcinoma i kako se pretpostavlja, ležala je mrtva u njihovoj kući minimalno 15 dana. Nekoliko dana, Željko, koji je od rođenja imao smetnje u razvoju, patio je pored mrtve majke, gladan i žedan, dok i on nije dušu ispustio”

“Dotakli smo dno dna”, poručio je nakon sahrane nedavno preminulih majke i sina u Banjaluci, gradiški humanitarac Dragoslav Šinik.

On za BL portal kaže da su teško bolesna žena i njen sin koji je imao smetnje u razvoju, umrli zaboravljeni od svih.

“Danas u podne sahranili smo Slavicu Ilić i njenog sina Željka. Slavica je bolovala od karcinoma i kako se pretpostavlja, ležala je mrtva u njihovoj kući minimalno 15 dana. Nekoliko dana, Željko, koji je od rođenja imao smetnje u razvoju, patio je pored mrtve majke, gladan i žedan, dok i on nije dušu ispustio”, rekao je Šinik za BL portal.

“Osim mene i radnika Gradskog groblja Banjaluka, nikog nije bilo na sahrani. Nije bilo ni opela, jer, kako su rekli, nema dokaza da su bili kršteni. Banjaluko, stidi se!”, poručio je Šinik.

Banjalučka policija je saopštila da je, nakon izvršene obdukcije dva tijela, koja su pronađena u utorak, 12. septembra u porodičnoj kući u banjalučkom naselju Rosulje, utvrđeno da nema elemenata krivičnog dela.

Zajedno su ležali u domu, jedan pored drugoga. Kada je on ostao prikovan za krevet, ni ona se više nije željela ustajati.

Bilo je divno sunčano australsko jutro. Vrata male crkve bila su otvorena. Unutra su bila dva lijesa, a svećenik pored njih. Jedan lijes je bio manji, u njemu je ležala Norma June Platell (90), a pored nje suprug Francis Ernest (92).

– Tatin lijes je bio s lijeve strane, a mamin s desne, baš onako kako su uvijek spavali u krevetu. Ako je moguće da srce pukne od tuge, moje se raspalo tog dana dok sam ih gledala zajedno posljednji put, jedno uz drugo kao što su bili zadnjih više od 70 godina – rekla je njihova kći Amanda.

Dodala je kako su njezini roditelji pred kraj živjeli u domu. Tamo ne samo da su dijelili istu sobu, već su im i kreveti bili skroz blizu, dovoljno da se mogu držati za ruke kad požele. Nikada se nisu željeli razdvojiti. Život je iščezao iz njih 6. siječnja, nešto prije ponoći. Ona je čudno disala, a on je bio neuobičajeno nemiran.

Medicinska sestra ih je obišla, a kada se vratila deset minuta kasnije, oboje su bili mrtvi. Umrli su mirno i zajedno, baš kao što su priželjkivali. Razmak između njihove smrti bio je toliko kratak da liječnik nije mogao ustvrditi tko je umro prvi pa je u izvještaj stavio isto vrijeme, prenosi Daily Mail.

Norma je, na čuđenje liječnika, živjela dulje nego što su prognozirali jer je imala uznapredovalu Alzheimerovu bolest. Prije tri godine rekli su da neće doživjeti Božić. Lani je izgubila moć govora. Francis je pokušavao sve kako bi suprugu zadržao kod kuće, ali iako je imao pomoć, više nije imao snage brinuti se o njoj kako treba, i on je već postao slab.

orma je završila u domu. To mu je slomilo srce. Svaki dan je dolazio u dom taksijem i provodio vrijeme sa svojom ljubavi. Hranio ju je, pričao joj, držao je za ruku… Zajedno su gledali televiziju na malom kauču u dnevnom boravku i ona mu je često znala zaspati na ramenu, a on je pokušavao biti što mirniji kako je ne bi probudio.

Uskoro ni on više nije mogao živjeti sam, nakon moždanog udara, pa su ga smjestili u sobu do Norme. On je spavao s lijeve strane njezinog kreveta. Govorio je da je njegov dom tamo gdje je ona.

Njihova kći prisjetila se kako je izgledao dan kada ih je zadnji put vidjela žive.

– Ušla sam u sobu i kleknula pored tate. Uhvatila sam ga za ruku. Otvorio je oči i rekao: ‘Oh, Mandy, ljupka Mandy. Sada bih želio poći kući.’. Ne znam je li mislio natrag u obiteljski dom ili u raj. Nikada neću znati. Ali, znam da se umorio od života i želio je pronaći mir. Mama je ležala u krevetu pored njega i smiješila se – prisjetila se Amanda.

Kaže, da kada je tata imao moždani udar i ostao vezan za krevet, njezina majka, iako je bila mobilna, samo je ležala u krevetu pokraj njega. Kada je on odbijao hranu, niti ona nije željela jesti. Ako nije želio piti vodu, nije ni ona. Njihova povezanost i privrženost bili su nevjerojatni.

– Tata je rado prepričavao kako su se upoznali. Bilo je to na plesu. Ona je odjenula svjetlo plavu haljinu, a u crvenkastu kosu stavila je svježe cvijeće. Mislio je da gleda filmsku zvijezdu. I mama je prepričavala njihov susret. Često je pričala kako je poslije tog plesa odjurila kući i sestri blizanki rekla da je upoznala momka za kojeg će se udati – dodala je Amanda.

Da bi joj kupio zaručnički prsten u obliku ruže, prodao je svoj stari Harley Davidson.

Amanda je pronašla pismo koje je njezina majka poslala tati, na samom početku njihove veze. U njemu je pisalo:

‘Moj dragi voljeni Francis, toliko sam uzbuđena što ću postati tvoja žena. Zavjetujem ti se sada pred Bogom da ću te voljeti svim svojim srcem i više od bilo koga drugog, do kraja života.’

Tijekom života dobili su troje djece, kćer i dva sina.