Month: October 2023

SREMSKA MITROVICA – Kako nam ovog jutra potvrđuju učenici Medicinske škole iz Sremske Mitrovice, koji se trenutno nalaze na maturskoj ekskurziji u Italiji, jedan od vozača koji ih je dovezao na ekskurziju preminuo je sinoć, pretpostavlja se, od posledica srčanog udara.

Đaci su trenutno smešteni u hotelu u mestu Lido di Jesolo i nastavljaju svoju ekskurziju danas u Veroni, kako je po planu i programu. Svi su bezbedni, a srčani napad vozač je dobio kada su došli na večeru. Nakon reanimacije nisu uspeli da ga spasu i on je ubrzo umro.

Prema rečima đaka P. J., vrlo su se potresli, ali su se svi, i nastavnici i učenici, ponašali pribrano i pokušali da daju svoj doprinos, kako poziv za koji se ovi đaci školuju i nalaže.

Nesrećni slučaj je potresao roditelje koji se nalaze u Srbiji. Deca su inače krenula u utorak ujutru na ekskurziju, koja po planu bi trebalo da traje do subote. Obilaze severni deo Italije.

Jeziv snimak večerašnjeg požara na Lepeničkom bulevaru u Kragujevcu, snimljen sa prozora zgrade koja je gorela. Vatra se bukvalno probila nad krovom, a nažalost dve osobe nisu stigle da se evakuišu.

Jedna osoba koja je stradala u požaru u Kragujevcu bila je nepokretna i nije mogla da napusti pakao koji je zadesio njen sprat, nezvanično prenosi Ucentar.rs.

Pogledajte kako vatrogasci intervenišu, ne misleći na svoje živote

Prema prvim saznanjima pitanju su majka i supruga stanara u čijem stanu je izbio požar. Požar je izbio na višespratnici odmah do hotela u samom centru Kragujevca.

Jedno lice je zadobilo i teške telesne povrede, i momentalno je prevezeno u UKC Kragujevac.

Jelena Karleuša sinoć je održala spektakularnu promociju novih albuma “Alfa” i “Omega” u Beogradu na vodi pred nekoliko hiljada fanova i publike iz zemlje i regiona.

Pevačica je priredila noć za pamćenje u Beogradu, a deo grada u kome je nastup održan bio je pod “opsadnim stanjem” od popodnevnih časova.

Odmah po silasku sa bine, JK je stala pred našu ekipu, a koliko je bila emotivna zbog svega, svedoči i činjenica da se Jelena rasplakala pred našom kamerom na pitanje o svojim ćerkama Atini i Niki, što do sada nikad nismo imali prilike da vidimo od nje u javnosti.

Da li je sve proteklo kako si zamislila?

– Jeste. Žao mi je što je na momenat pala kiša, ali sve u svemu, mislim da bolju promociju albuma, i to ne jednog, nego dva, nismo videli na našim prostorima. Ovo se zove promocija. Jako sam zadovoljna, tek ću videti snimke. U subotu ćemo se emitovati na šest nacionalnih televizija u regionu, tako da ćemo imati jednu regionalnu promociju albuma. Možda ja nisam otišla na Evroviziju, ali je Evrovizija došla kod nas.

Kada možemo da očekujemo veliki beogradski koncert?

Sledeće godine na Ušću. To je moja želja. Za koncert ćemo napraviti nešto još bolje i drugačije. Ja sam najavila 300.000 ljudi…

Kako si uspela da na bini promeniš kompletan kostim za manje od 10 sekundi?

– Ja sam se potrudila, ali je bilo jako teško. To se dosta vežba i radi i moraš da budeš hladnokrvan. Pogotovo kada andrenalin čini svoje, a tu je i publika. Bilo je tu puno tehničkih poteškoća, kao što je kosa, čarape, nokti i prepreke na putu. Ali sam se potrudila da za svaku pesmu imam novi stajling i kostim i da se nešto desi, da bi svaka pesma na neki način bila u videu.

Da li je ipak postojalo malo treme zbog svega?

– Ne, ne. Možda mi je jedino krivo što se u mom životu izgubilo uzbuđenje. Čak sam nedavno nosila i holter, zato što mi otkucaji srca ne prelaze 50. Ja sam jedna hladnokrvna žena. Vrlo sam hladna čak i kad se nalazim na velikoj visini, kao što je to bilo na početku koncerta ili na ljubičastoj planini. Bukvalno sam ravna linija.

Dok si bila na kugli svima nam je na trenutak stalo srce. Da li je bilo izazovno uvežbavati svu tu koreografiju za promociju?

– Kugla je bila najzahtevnija, zato što sam ja morala da promenim i periku iza kugle i da se popnem na nju u štiklama. Nadam se da sam u tome uspela. Meni je bilo jako zanimljivo.

Koliko je bilo teško ovom promocijom nadmašiti onaj koncert na spektakularnom dočeku Nove 2022. godine ispred Skupštine?

– Hvala ti za lepe reči. Ovo nije bio koncert, već lajv šou ili promocija i ona je bila moj poklon Beogradu i svima koji su došli, pa je bio besplatan ulaz. Moja želja je da sledeće godine napravim besplatan koncert na Ušću i da imamo onlajn odbrojavanje koliko je ljudi ušlo kroz kapije. Volela bih da oborimo jedan rekord posete na Ušću. Da to bude poklon publici za moje tri decenije rada.

Nekoliko hiljada ljudi stajalo je i na Starom savskom mostu.

– To su mi rekli. Nisam videla, jer sam imala jake svetlosne topove uperene u lice, tako da sam jedva videla i publiku, ali sam ih čula.

Kako ćeš proslaviti ovu promociju?

– Da budem najiskrenija, ja nisam neko ko nešto izlazi, proslavlja i banči. Deca su mi se malopre došla u bekstejdž i pitali su me: “Mama, za koliko stižeš kući?” Rekla sam im za 15 minuta. Idem kući da budem sa svojom decom.

Koliko se tvoj privatan život razlikuje od ovog scenskog?

– Ja ima dve strane svog života: jedan da visim na Saturnu, na kamenu i planini kao večeras, dok je moj privatan život nešto sasvim drugo. Ja sam jako povučena, kućni tip i svo svoje slobodno vreme provodim isključivo sa decom kod kuće.

Šta su ti Atina i Nika rekle posle promocije?

– Nika je čak i plakala. Bila je jako… uzbuđena… A i ja sam očigledno… Ponosna sam…

Nismo navikli od tebe da si ovako emotivna i da plačeš u javnosti.

– Ne znam šta mi je… Na pomen dece… Idemo dalje… Samo želim da idem kući.

Možda ćete ljudi sad drugačije gledati kad su videli ovu tvoju emotivnu stranu.

– Ne. Nadam se da me uopšte neće gledati u ovom raspoloženju (smeh). Ovo su suze radosnice!

Da li je sad vreme za mali odmor?

– Jeste. Zapravo, ne. Sad krećem na turneju.

Jahir Ademović (46) je srpski državljanin koji je živio u Cirihu sa svojom djecom. On je samohrani otac, a dvojicu sinova je odveo na ljetovanje u Italiju kako bi odmorili, kada je porodicu zatekla teška tragedija.

Jahir se 3. avgusta utopio na plaži u turističkom ljetovalištu Rimini u Italiji. Na ljetovanje je stigao nedavno sa svojim sinovima, koji imaju 20 i 21 godinu i djeca su sa invaliditetom.

Tog 3. avgusta sinovi su bili na obali, a njihov otac na dušeku u moru. U jednom trenutku, čovek je počeo da maše rukama, da viče i doziva pomoć.

To su ugledali njegovi sinovi, koji su odmah otišli da alarmiraju spasioca. Nesrećni čovjek je pao sa dušeka i upao u vodu.

Još uvijek nije poznato da li je Jahiru pozlilo ili je primjetio da ga talasi nose daleko od obale. Kako prenose italijanski mediji, on nije znao da pliva

Ljekar je odmah stigao na lice mjesta, pokušana je reanimacija, ali nažalost bezuspješno. Spasioci su prvo imali poteškoće da lociraju muškarca, a kada su ga izvukli iz vode, bilo je prekasno. Stradao je na 300 metara od svojih sinova, koji su svjedočili toj tragičnoj sceni.

Dvojica sinova su ostala sama. Oni imaju invaliditet. Sinovima ovog muškarca u pomoć je pritekao i gradonačelnik Belarija, Filipo Đorđeti.

“Da li nam je tata mrtav?”

Gradonačelnik je naveo da je čuo da se na plaži utopio jedan turista koji živi u Švajcarskoj i da su tu njegova dva sina.

– Odmah sam otrčao tamo pošto znam njemački jezik. Čovjek je bio na dušeku i jugozapadni vjetar ga je odgurao 300 metara od obale, a onda su ga talasi poklopili – počeo je svoju priču Filipo Đorđeti.

– Neprestano mislim na ta dva momka od 20 i 21 godinu. Oni su jako hrabri i trezveni u ovim teškim trenucima. Oni su me prvo pitali na njemačkom jeziku “da li im je otac zaista mrtav”. Nije bilo lako da im se to saopšti – rekao je gradonačelnik.

O dvojici sinova će voditi računa baka i deka. Sinovi su se vratili su u Švajcarsku u petak.

Tijelo Srbina je prepoznala je jedna od rođaka koja je odmah krenula iz Ciriha, čim je čula vijest, piše Blic.

Ova djevojka još od 17. godine samostalno podiže mlađu braću i sestre nakon što su izgubili oba roditelja od agresivne vrste raka.

Danas 21-godišnja Samantha Rodriguez već četiri godine je roditelj svojoj mlađoj braći i sestrama koje odgaja u Orlandu na Floridi.

Samantha se samostalno brine o šesnaestogodišnjoj Milagros, petnaestogodišnjoj Brendi, dvanaestogodišnjem Michaelu, devetogodišnjoj Belli i sedmogodišnjoj Destiny.

– Kada su roditelji umrli imala sam 17 godina. Oni su još uvijek bili djeca i netko se morao brinuti o njima.

Njihova majka Lisa Smith 2013. godine oboljela je od agresivnog raka grlića maternice, a samo tri godine nakon toga njihov otac Alekxander obolio je od limfoma i ubrzo preminuo.

Djevojka je ozbiljno shvatila ulogu staratelja

Tada je Samantha ozbiljno shvatila svoju ulogu staratelja, pa ih redovno vodi u školu, kod liječnika i na sportske aktivnosti.

Ujedno im pomaže i oko domaće zadaće, a nekako nalazi vrijeme i da studira dok ujedno radi kao konobarica kako bi izdržavala obitelj.

Želi biti poput svoje majke

– Naslijedila sam mnogo snage od svoje majke. Provodila sam mnogo vremena s njom i zato kada smo je izgubili sam znala da u svakom smislu te riječi želim biti kao ona. – rekla je.

U vrijeme kada se majka razboljela, Samantha je napustila školu kako bi se brinula o njoj, ali na obrazovanje ipak nije zaboravila, pa je prije nekoliko godina dobila i diplomu.

– Kada sam shvatila da želim da moja braća i sestre postanu uspješni ljudi kada odrastu, shvatila sam kako se moram vratiti u školu i biti im primjer. Vrlo sam sretna, oni me zapravo čine sretnom jer su moja obitelj i ništa mi nije teško. – zaključila je ova hrabra djevojka u razgovoru za ABC News.

Najviše bolesti nastaje jer je duša bolesna, a nju ne leči ni psihijatrija ni medicina. Telo je tromo, ali ti si čovek po svome duhu – telu možeš reći da ustane, da radi, da vežba.

S telom smo samo u ovom, sadašnjem trenutku, s njim ne možemo otići u prošlost ili budućnost, ali s duhom možemo, možemo reći da ćemo za deset godina biti takvi i takvi.

Duhovna obnova samo je tebi pomoć, a nije to pomoć Bogu, duhovnom učitelju, nastavniku; to je pomoć tebi da budeš čestit, uspešan, vrhunski čovek.

Duhovna obnova je obnova tebe kao čoveka, obnova tvoje savesti. A šta je savest? Ona je kao tvoj dobar prijatelj, kao policajac na autoputu koji ti kaže da na tom mestu ne smeš voziti više od četrdeset na sat, a ako voziš sto pedeset otići ćeš s ulice, poginućeš.

Savest ti kaže: ne smeš psovati, ne smeš ogovarati, nemoj biti bezobrazan prema roditeljima, nemoj danas biti lenj, ustani na vreme, to je savest. I ako to napraviš, blago tebi.

Savest ti kaže nemoj psovati, nemoj govoriti ružne reči, danas nekoga ohrabri, govori lepe i nežne reči – kad to činiš, čitavo tvoje telo postaje zdravo.

Nauka o duhovnoj obnovi, a ona je danas vrhunska nauka, kaže: Svaka tvoja negativna reč, svaka tvoja psovka, ogovaranje, svako tvoje mrmljanje ubija ćelije tvog tela i tvog mozga.

Znači, kad god misliš negativno – ne mogu, ne bih – ubijaš ćelije svog mozga, postaješ nesposoban i tromiji.

Seti se toga kad svojoj majci kažeš neku ružnu reč, bežiš od nje; seti se kad svom kolegi nešto opsuješ, ne možeš ga više pogledati u oči, a neće ni on tebe jer si zao čovek. A kad si zao, niko neće s tobom da se druži.

Savest je naš organ koji nam govori: Čoveče, ako hoćeš biti srećan, govori dobre reči, ne psuj nego blagosiljaj ljude, nemoj nikad reći da ne možeš već kaži da možeš i hoćeš.

Na početku karijere Aleksandre Prijović retko ko je verovao u nju, osim njenog prvog menadžera Zvonka Rođe Grujića. Kako kaže, od prvog trenutka je znao da će biti velika zvezda i sa njom sa zadovoljstvo sarađivao.

On se za Kurir prisetio tog perioda.

– Aleksandru sam upoznao kada je imala 16 godina. Stidljiva, fina, kulturna, mila devojčica, tad je došla na doček Nove godine u Beč. Nastupao je Šaban Šualić, a doveo ju je legendarni Mića Nikolić.

– Krenuli smo korak po korak. Najveća prednost u tom momentu je bila ta što je imala neviđeni talenat i vaspitanje koje je ponela iz kuće. Videlo se odmah da je majka Borka odigrala veliku ulogu. Znao sam da će biti broj jedan, ali kada sam to govorio kolegama pitali su me da li sam normalan? Prognoza tadašnjih menadžera, ali i pevača je bila da će ona biti samo svadbarska pevačica. Jedno mišljenje sa mnom je delio Šaban Šaulić. Mnogo puta smo na tezgama pričali o njoj. Imali smo stroprocentnu njegovu podršku. Bilo je dosta podmetanja, ali je ona sve to sa lakoćom preskakala – kaže Grujić.

Iako su mu govorili da je Prija pogrešna investicija, on je sarađivao sa njom.

– Na terenu je ubijala glasom. Zadovoljstvo mi je bilo što sam bio na prvom koncertu i drago me je što me pozvala i time pokazala da i pored tako velikog uspeha čvrsto stoji na zemlji i ne leti u oblacima. Od samog starta znala je da prati situaciju i svaki nastup je za nju bila nova utakmica. Bez straha je stajala pored Šabana, Snežane Đurišić, Verice Šerifović, Šerifa Konjevića, Enesa Begovića, Ljube Aličića. Sve ih je poštovala, ali se nije plašila. Preuzela je tron i postala broj jedan na estradno-muzičkom nebu.

– Vidim da Aleksandra trpi napade Jelena Karleuše i to je smešno šta ta žena priča, šteta što nije došla na koncert jer je propustila veliki spektakl i krunisanje – zaključuje on.

Gospođa Vjera povjerila nam je da kao majka i baka proživljava tešku i za dušu bolnu agoniju, jer ju je odbacio sin jedinac. Ima unuke koje nikad nije vidjela, a baš u ovom mjesecu proslaviti će treći rođendan. Nikada ih još nije zagrlila, to je ono što je svakodnevno razdire, a nama je teška srca otkrila što je kumovalo ovako poremećenim odnosima u obitelji.

Gospođa Vjera ima 56 godina i sa tri godine starijim suprugom živi u većem gradu uz more. Teška je njezina životna priča, svaki dan uzdiše. “Završila sam srednju zanatsku školu, a suprug i ja vjenčali smo se vrlo mladi, kad smo imali 21 i 24 godine. Ubrzo smo dobili sina i sjećam se koliko je u njegovim tinejdžerskim godinama bilo teško usmjeravati ga. Kao roditelji, uvijek smo bili uz njega. Potrošili smo puno živaca, zdravlja i novaca da mu pomognemo i vratimo ga na pravi put. Uspjeli smo u tome, ali onda kreću nove nevolje”, opisuje nam.

Kako objašnjava, njezin je sin, danas 35-godišnjak, upoznao ženu koja je imala dijete, ali to dijete je živjelo s ocem, a ne s njom. Tu se u njoj probudio crv sumnje, pitala se kakva je to majka koja nije s djetetom, nije joj se to činilo baš uobičajenim.

“Razmišljala sam kakva je to majka kojoj stručne službe ne dodijele dijete? Nisam je puno ispitivala, ona o tome nije govorila, a sin nam je govorio da je to komplicirana priča”, otkriva gospođa Vjera. Kasnije je, kaže, shvatila, i zaključila: “Nešto bezobraznije i gluplje još nisam upoznala!”

Dali su im stan
Ona i suprug su im, povjerava nam, dali stan koji su si mladi potom sami dovršili. “Nikad im nismo išli u posjetu jer su bili ljuti što nismo htjeli prodati svoj drugi stan i dati im novce da si kupe stan po svojoj želji. Ovaj im nije odgovarao. Čak me ona nazvala i predložila mi to. Pazite sad, ne moj sin nego ona! Rekla sam joj neka njezina mama proda stan u kojem živi i da im te novce. Naljutila se”, opisuje gospođa Vjera.

Onda je s pritiskom krenuo i njezin sin. “Imao je razne ideje i zaskočio me s pričom da oni ne mogu više živjeti u tom stanu koji smo im dali – to je obiteljska kuća u kojoj žive i suprugova braća. Ja sam im rekla neka odsele i da ne vidim problem. Oni odselili jesu, ali su nas tužili na sudu da im moramo isplatiti odštetu za uređenje stana”, povjerava nam nadalje svoje jade.

Prekinut svaki kontakt
Nesretni su roditelji pristali na isplatu, ali su im naredili da odnesu sve svoje pokretne stvari. “Iznijeli su sve, mi smo ih isplatili. Tada je prekinut svaki kontakt. Oni su dobili dvoje djece koje nikad nismo vidjeli, držali, ljubili, čuvali ili se igrali s njima kao baka i djed. Trebalo nam je puno vremena da to prihvatimo. Neka su samo sretni i zadovoljni svi zajedno. Možda se jednog dana, a mi se tome nadamo, ipak sretnemo i upoznamo. Oni ovaj mjesec pune tri godine i mi im želimo sretan rođendan, tiho, u mislima”, tužnim nam je riječima svoje povjerljivo pismo završila baka Vjera.

Žive u istoj kući, no snaha bi svekra i svekrvu najradije viđala jednom u dva tjedna. Sve preko toga joj je previše. No kako to pomiriti sa svekrvinom željom da češće viđa unuče?

Nakon poroda mnoge žene prolaze kroz različite emocionalne promjene i osjećaju se osjetljivije. Hormonalne varijacije, nedostatak sna i prilagodba na novu ulogu majke, mogu utjecati na emocionalno stanje žene. To je na svom primjeru primijetila i jedna pratiteljica grupe Mamine tajne na Facebooku. Nažalost, njeno stanje moglo bi trajno narušiti odnose sa svekrvom, a posljedično i sa suprugom.

“Živim u zgradi sa svekrvom i svekrom; svatko ima svoj stan, ali je ulaz isti i ima nešto malo dvorišta ispred. Oni i moj muž imaju super odnos. On je često bio kod njih u stanu, a i dalje često ode. Meni to ne smeta”, kaže ova mlada majka.

Dodaje da ona nije tip osobe koji bi svaki dan viđao svekra i svekrvu. Umjesto toga, dosta joj je jednom u tjedan ili dva. Posve normalno, svekrva očekuje češći pristup unučetu i tako rijetki posjeti nisu joj dovoljni, pogotovo jer žive u istoj zgradi.

“Otkad sam rodila, ta žena me ne pušta na miru. Dolazila je non-stop, iako sam molila da se najave i da me puste malo na miru. Čak i ako sam bila gola, ona bi ušla i ostala, boli je ona stvar. Počela sam se zaključavati da ne može doći. U dvorište ne mogu, jer eto nje svaki put. Ne gasi se. Ne mogu nikad biti sama sa svojim djetetom”, žali se snaha.

“Jesu li to hormoni?”
“Nekako smo riješili da ne dolazi tako, ali jednostavno njoj nikad nije dosta. Ne mogu joj oprostiti što mi je upropastila prve mjesece s djetetom. Provela sam ih u suzama i svađama sa suprugom jer jednostavno nisam bila spremna da me netko gleda, da dolazi i uzima dijete koje ja nisam mogla nikome dati”, nadalje opisuje ovo neobično stanje.

“Možda sam imala neki poremećaj, ne znam, ali mi je trebao mir. I sada je OK, ne dolazi često, ponekad se družimo. I dalje ne mogu van izići bez da me presretne, ali zbog svega toga, meni je jako teško družiti se s njom. Zamjeram joj, nervira me. Pustim da provede vrijeme s malim ili muž ode do nje sam, ali živcira me i kad je u blizini mog djeteta. Ne mogu joj oprostiti. Ima li vam to smisla? Jeste li se ikad osjećali tako ili su to hormoni?” pita ova zabrinuta snaha i novopečena majka koja osjeća da joj je svekrva ukrala najdragocjenije vrijeme koje je trebala provesti sa svojom bebom.

“Što bi da se radi o tvojoj mami?”
Jedna od komentatorica je konstatirala da bi se pokretačica teme vjerojatno uvrijedila i da ima posve drugačiju svekrvu; onu koja bi pored bebe prošla bez da je pogleda. “Ne morate uopće svekrvu gledati kao baku djeteta, možete je ignorirati, jasno joj možete reći da želite biti sami sa djetetom, možete je i otjerati, ono baš drsko. No, razmislite gdje živite, voli li vaša mama to dijete, voli li suprugova majka njegovo dijete. Ono što ste napisali razumijem, ali razumijem i tu baku.”

“Ne mogu i ne bih mogla shvatiti da ta žena vidi svoje unuče i da mu ne kaže koju lijepu riječ, pomazi ga i da ne pozdravi vas, koji ste joj rodili unuče. Mladi ste, možda biste mogli sa svojom mamom ili tetkom razgovarati o ovome. Možda ćete uvidjeti da se ljudi ipak moraju prilagoditi situaciji, sredini u kojoj žive, a da na neki način zadrže svoju samostalnost i odvoje vrijeme samo za sebe i, u vašem slučaju, za bebu. Taj odnos svekrve i snahe je uvijek kompleksan i, zaista, treba biti oprezan u kontaktima. No, u ovom vašem slučaju mislim da biste trebali napraviti malo mjesta, vremena i za druge koji vole bebu”, savjetovala je komentatorica Helena.

Gordana Zdravković ni posle više od 3 decenije od Tomine smrti ne prestaje da ga voli i seća ga se.

Legendarni pevač Toma Zdravković preminuo je pre 32 godine, a njegova udovica Gordana, s kojom je dobio

sina Aleksandra, došla je u Beograd kako bi prisustvovala pomenu povodom godišnjice smrti.

— Sve me podseća na njega kada dođem u Beograd, čekam ga da se pojavi odnekud. Podseća me na njega čak i VMA kad prođem podseti me na njega — ispričala je Gordana, koja godinama živi u Americi, gde je živela i sa Tomom u jednom periodu života.

On je jedini koji mi je govorio da uzmem dete i da idem odavde jer se sprema rat. Govorio je: “Molim te, idi, ne želim da dete doživi rat”. Uzela sam dete i otišla. Možda i ne bih otišla da to nije bila njegova želja.

Gordana je pričala o životu u Americi i otkrila kako sada živi.

— Moj život je sveden na posao, sina i kuću. Radim posao koji volim, imam par prijatelja, ništa naročito — rekla je Tomina udovica, pa otkrila i neke detalje o Tominom sinu i ćerki.

— Sin nije želeo da dođe, ima puno razloga. Negova ćerka Žaklina će doći. Sin nije prevazišao neke stvari. Sa Žaklinom sam dosta pričala o Tominom životu, ona je ostala željna svog oca. Sin jako liči na Tomu i ima i dosta njegovih osobina.

Gordana i Toma upoznali su se na sličan način kao u filmu, koji je imao mnogo odjeka na domaćoj javnoj sceni.

— Mene nije upoznao u kafani, upoznao me je u frizerskom salonu. Kao i u filmu. Neko ga je poslao kod nekog ko zna srpski da se ošiša. Pripit je došao i pitao da li može da se ošiša. Tako je sve počelo. Kada bih se ponovo rodila, izabrala bih sve isto. Ne bih menjala ništa, bilo je i lepog i manje lepog, ali uvek interesatno. Nikad se nisam ljutila kada je ostajao u kafanu, nisam ga sputavala ni u čemu. Kafana je bila njegova druga kuća, nisam htela da ga menjam, bila sam tu da ga pratim. Živeo je kako je želeo, s obzirom da je bio i bolestan, želela sam da živi punim plućima — rekla je Gordana u emisiji “Premijera”.