Month: October 2023

Postojala je mogućnost da se njegova sestra Milena udala i promenila prezime što bi potragu učinilo gotovo nemogućom

On je rođen u veoma uglednoj porodici: otac profesor na ekonomskom fakultetu, majka doktor medicine. Imali su život koji je predstavljao ideal za tadašnju jugoslovensku porodicu, a onda je kreulo po zlu.

“Otac u svom najplodonosnijem delu života oboleva od, kasnije će se ispostaviti, neizlečive bolesti koja će ga odvojiti od nas zauvek. Malo ga se sećam uopšte. Više kroz naracije mnogobrojnih ljudi, kao čoveka koji je iz surovih sandžačkih vrleti, sa hladnog i nepristupačnog severa Crne Gore, sa obronaka Hajle došao u veliki grad i tu izgradio veliku i uspešnu karijeru.

Usput je pomogao brojnim sugrađanima, upisao stotine dece i studenata na fakultete u Prištini, jer je i sam na jednom bio uvaženi profesor i iskoristio svoj uticaj i moć za obrazovanje brojnih ljudi. Tu je kupio svoju besmrtnost”, priča Eldar Nurković, poznati sarajevski fotograf.

PODLA BOLEST PREKINULA JEDAN VELIKI ŽIVOT

“Imao je naizgled savršen život i karijeru, bio je neverovatan filantrop, pomagao je ljudima ali nešto je moralo, kao po starom dobrom balkanskom običaju da krene po zlu. Nije pošteno ni osetio svoje tridesete godine a bio je već bolestan od karcinoma nazalnih sinusa koji će kasnije metastazirati”, rekao je Eldar. Njegov otac Ćerim je pre braka sa njegovom majkom dugo bio u vezi sa ženom druge vere koju njeni roditelji nisu podržavali. Čak su joj zapretili da će je se odreći ukoliko se uda za Ćerima.

“To je bila zabranjena ljubav. Po mojim saznanjima, negde skoro pred samu njegovu smrt, dok je bio uveliko u braku s mojom majkom, pojavila se ta žena, saznavši za njegovo veoma teško stanje, i dovela moju sestru rekavši da ne traži ništa i da samo želi da mu kaže da on ima još jedno dete pre nego napusti ovaj svet”, kazao je Eldar.

“Sa 18 godina saznajem od mame da imam polusestru i njeno ime i prezime i da ako želim mogu da je tražim. A želeo sam i počeo sam da je tražim. Od nekih ljudi koji su bili bliski s mojim ocem saznao sam da je živela u Mostaru.

POČINJE ŽIVOTNA POTRAGA KOJA JE SVE PROMENILA

“Kada sam napokon došao do adrese saznao sam da su zbog rata otišli u Srbiju, a možda i negde dalje. Opet sam se nalazio na samom početku…Sve te godine sam razmišljao kako bi bilo dobro da je nađem, da je imam, da popunim tu ogromnu prazninu u životu koji je bio pun nekih gubitaka”, kazao je Eldar.

ostojala je mogućnost da se njegova sestra Milena udala i promenila prezime što bi potragu učinilo gotovo nemogućom. “Mislio sam i osećao sam da ako valjda zna da ja postojim negde na ovom svetu da bi mi se sigurno javila nekako. Onda je došlo vreme društvenih mreža i tri godine traženja preko Fejsbuka. U jednom trenutku je njeno ime dalo pet rezultata. Poslao sam svima istu poruku koja je imala krajnje neobičan sadržaj “Zdravo, zovem se Eldar Nurković, živim u Sarajevu i postoji mogućnost da sam ja tvoj brat”…

Zamislite, naravno, reakciju tamo neke Milene Đ. iz sela pored Kikinde koja je pročitala tu poruku… Dobijao sam negativne odgovore, jedan za drugim.

Sestra mi je zadnja odgovorila”, seća se Eldar. Sve što je znala o svom ocu je da se prezivao Nurković. Zvala je mamu da vidi poruku koju je dobila.

“Njena mama je odmah počela da plače i pobegla u WC gdje se zaključala. Moja sestra je lupala na vrata tražeći histerično odgovor na pitanje i hiljade upitnika iznad glave. Pogotovo zbog činjenice da je celi život htela da ima brata i maštala o tome, moleći mamu da joj ga rodi… Njena mama je, nažalost, odlučila unapred da mi ne treba da se poznajemo, jer ja kao dete iz regularnog braka i druge vere ne bih nikad prihvatio za sestru Srpkinju Milenu, mislila je, valjda. E pa dobro se preračunala”, kazao je Eldar koji smatra da niko i ništa ne može popuniti vreme koje su Milena i on izgubili maštajući jedno o drugom.

“Ubrzo nakon te poruke, Milena je došla kod mene u Sarajevo i nismo se odvajali sedam dana… Čudan osećaj, ne poznaješ svoju krv, a njen genetski kod te privlači kao nikad i ništa do tada… Ko je smeo sebi dati za pravo da nam “ukrade” sve te godine i snove iza nas?… Ostalo je istorija. I te kako smo se prihvatili i samo nam je krivo što toliko vremena nismo imali pravo jedno na drugo i što nismo imali jedno drugo. To nam više niko ne može oduzeti”, rekao je Eldar koji je nedavno postao i ponosni ujak malog Konstantina.

Za trivijalne razloge zbog kojih je skoro tri decenije živeo bez sestre, a koja mu je danas jedna od najvažnijih osoba tokom svakog dana ima samo jedan komentar. “Život je isuviše kratak da ga ne bismo živeli punim plućima.”

Trenutno nije poznato u kakvom je glumac stanju

Glumac Kevin Spejsi je hitno prebačen u bolnicu pod sumnjom da je imao srčani udar.

On je osetio bolove u ruci na Međunarodnom filmskom festivalu u Taškentu, nakon čega je prebačen u bolnicu, piše The Sun.

Kevin je prošao magnetnu rezonancu u bolnici u Uzbekistanu, međutim, trenutno nije poznato u kakvom je stanju.

Nezapamćen zločin se dogodio u Horgošu, a ubice nisu poštedele ni decu, a slučaj već 18 godina tapka u mestu.

Misterija jednog od najmonstruoznijih zločina u kojem je pre 18 godina pobijena šestočlana porodica Salma u Horgošu, još uvek nije razrešena. Nezapamćen zločin otkriven je 1. februara 2005. godine, nedelju dana nakon što su u dve porodične kuće u istom dvorištu na Segedinskom putu 21, ubijeni Jožef Salma (69), njegova supruga Jolan (65), njihov sin Nandor (40), snaja Neli (34) i njihovo dvoje dece, David (13) i Beti (9).

Motiv zločina nikad nije utvrđen, govorilo se da su članovi porodice Salma ubijeni zbog bogatstva, a napadači do danas nisu otkriveni i privedeni pravdi. Masakr se dogodio u dve porodične kuće u istom dvorištu na Segedinskom putu, a kako su tada mediji pisali, zločin je izvršen za 10 minuta.

Ceo slučaj otkriven je zahvaljujući učiteljici devetogodišnje Beti, koja je, nakon što je videla da se ne pojavljuje danima u školi i da ne može da stupi u kontakt sa njenim roditeljima, pozvala njenog dedu Arpada Sabou. On se tada uputio ka njihovoj kući, koja je bila zaključana. Kako mu je sve bilo čudno, a pogotovo zbog činjenica da porodica Salmo nije zaključavala vrata, pozvao je policiju. Ubrzo je otkriven užas.

Telo male Beti pronađeno je u sobi, a telo njenog brata Davida nađeno je u kupatilu. Tela njihovih roditelja Nandora i Neli pronađeni su u trpezariji i sobi, a na svima su uočeni tragovi vatrenog oružja. U drugoj kući u njihovom dvorištu, gde su živeli Nandorovi roditelji, pronađeni su Jožef i Jolan koji su bili zaklani. Jolan je, prema tragovima sa lica mesta, prethodno prala sudove, a Jožef je sedeo u fotelji.

Ubistvo porodice SalmaIZVOR: YOUTUBE/RTV YU ECO

Tokom istrage ustanovljeno je da je najverovatnije bilo više napadača, a nije isključeni ni da su duže vreme pripremali zločin. Kako su mediji tada pisali, Specijalno tužilaštvo za suzbijanje organizovanog kriminala iz Beograda i tadašnje Okružno javno tužilaštvo u Subotici oglašavali su se tvrdnjama da je šestočlanu porodicu Salma ubila organizovana kriminalna grupa iz koristoljublja. Ipak, ubice do danas nisu otkrivene, odnosno njihov identitet nije poznat. Pretpostavke su da je više hiljada ljudi saslušano tokom istrage zločina, a opet, ništa od toga nije doprinelo tome da se rasvetli zločin.

Dijamanti

O motivu zločina godinama se govorilo. Od samog početka spekulisano je da je bogatstvo u pitanju, s obzirom da je ubijena porodica bila imućna. Nekoliko godina od zločina pojavila se informacija da je porodica u kući krila dijamante, koji su bili ugravirani u nakit. Nezvanično, egzekutore monstruoznog zločina u Horgošu ništa drugo nije interesovalo, čak je u porodičnoj kući ubijenih pronađeno nekoliko hiljada evra.

Koliko je porodica bila imućna govori i imovina koja je ostala iza njih – četiri kuće u Horgošu, jedna u mestu Domasek (Mađarska), voćnjaci u horgoškom ataru pod jabukama i breskvama, četiri putnička automobila, kombi, kamion TAM i čak pet traktora s priključnim mašinama i drugo. Porodica Salmo je, prema rečima komšija, živela povučeno. Bili su upućeni jedni na druge, a ono što je izvesno, jeste da pre zločina nije bilo nikakvih naznaka da im je ugrožena bezbednost, niti su se ikad žalili. Zločinci punih 18 godina nisu otkriveni.

Marijana Bahmajer postala je poznata kao “majka osvetnica” zbog nesrećnog događaja koji se odigrao 6. marta 1981. godine u prepunoj sudnici. Tog dana, Marijana je odlučila da preduzme pravdu u svoje ruke i ubije Klausa Grabovskog, koji je bio optužen za ubistvo njene sedmogodišnje ćerke Ane. Ovaj slučaj je duboko potresao nemačku javnost i izazvao različite reakcije širom zemlje.

Marijana Bahmajer je bila samohrana majka koja je tada vodila pab u nemačkom gradu Libeku. Njen život je bio ispunjen izazovima, a Ana, njena treća ćerka, predstavljala je svetlu tačku u njenom teškom životu. Nažalost, njihovu sreću je prekinula tragedija kada je Ana pronađena mrtva 5. maja 1980. godine. Istraga je pokazala da ju je ubio lokalni mesar Klaus Grabovski, koji je ranije imao krivični dosije zbog zlostavljanja dece.

Gubitak njene voljene ćerke duboko je potresao Marijanu Bahmajer, ostavljajući je u nepodnošljivoj tugi. Suđenje Grabovskom je samo produbilo njenu traumu. Tokom suđenja, Marijana je postajala sve više uzbuđena, a osećaj besa prema ubici svoje ćerke rastao je u njoj. Kada je došao trenutak da Grabovski svedoči, Marijana je izgubila kontrolu nad svojim emocijama i otvorila vatru na njega u sudnici, ispalivši šest metaka. Grabovski je preminuo od zadobijenih rana na licu mesta.

Nakon ovog dramatičnog događaja, Marijana je odmah uhapšena i suočila se sa sudskim postupkom. Suđenje Marijani Bahmajer privuklo je ogromnu pažnju medija i javnosti. Mnogi su se pitali da li je njen čin osvete opravdan ili ne. Sud je na kraju presudio da je reč o ubistvu sa predumišljajem, a Marijana je osuđena na šest godina zatvora 1983. godine.

Slučaj Marijane Bahmajer i njena osveta ubici svoje ćerke ostali su duboko urezani u sećanju nemačke javnosti kao “najspektakularniji slučaj osvetničke pravde u nemačkoj posleratnoj istoriji”. Marijana je odslužila samo polovinu svoje kazne i puštena je iz zatvora u junu 1985. godine. Nakon toga je napustila Nemačku i provela život u Nigeriji, pa na Siciliji, pre nego što se vratila u Nemačku. Umrla je 1996. godine od raka pankreasa i sahranjena je pored svoje ćerke Ane.

Osumnjičeni je priveden.

Najmanje troje ljudi je ubijenio u Aleksandriji nakon što je egipatski policajac navodno otvorio vatru na turiste iz Izraela.

Svetski mediji javljaju da su u napadu ubijena dva Izraelca i jedan Egipćanin.

Prema navodima medija na arapskom, napadač je pucao iz vatrenog oružja na autobus, a izraelsko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da ispituje te navode.

Kako pojedini mediji tvrde, ubijen je jedan turista, dok Sky News tvrdi da su poginule dve osobe, a da je vatru otvorio policajac.

Policajac koji je policijski sekretar odgovoran za obezbeđenje turističkih područja, navodno je pucao iz svog ličnog oružja.

Osumnjičeni je priveden.

Pretužno.

Veliki šef zvonom je obavestio učesnike “Elite” da je Igri istine kraj, te im je i poslao nagradu.

Nenad Macanović Bebica odneo je nagradu ovonedeljnom vođi Samiru Ramoviću, koji je zajedno sa Markom Đedovićem pokušao da razdeli nagradu na ravne časti.

Učesnici su pohrlili ka čelu stola, te su stajali okupljeni oko njih dvojice, a tokom same podele umalo je izbio haos.

U video-prilogu pogledajte detaljnije.

Par sekundi kasnije, svi su istrčali iz kafića.

Nakon što je javnost potresao slučaj vršnjačkog nasilja u Sremskoj Mitrovici, kada je tinejdžer (16) pretukao godinu dana mlađeg dečaka nedaleko od Ekonomske škole, u tom gradu dogodio se još jedan slučaj brutalnog nasilja.

Kako prenosi Telegram kanal “192_rs, incident se odigrao 3. oktobra u jednom lokalnom kafiću.

Na snimku koji je ovaj kanal objavio vidi se da u lokal ulaze dvojica maskiranih muškaraca – od kojih jedan nosi hiruršku masku – i treća osoba, za koju se pretpostavlja da je konobar.

U tom trenutku za šankom su bili mladić i devojka, pretpostavlja se takođe zaposleni.

Oni su odmah pobegli, a dvojica napadača su konobara udarili čekićem i napali nožem, ali nije poznato da li su ga posekli.

Međutim, kako se vidi na snimku, jednom napadaču je tokom guranja ispao nož, nakon čega ga je napadnuti konobar pojurio.

Par sekundi kasnije, svi su istrčali iz kafića.

Balansiranje između porodice, posla, muža i dece nije jednostavno i to će vam reći svaka žena koja se nalazi u ovakvoj situaciji. Kako je u ispovesti objavljenoj na društvenim mrežama ispričala jedna žena i sama sa mužem i detetom ni sama ne zna kako sve postiže.

Pored njen živi njena komšinica koja sve postiže. Ona je uvek obučena po poslednjoj modi, nosi štikle i pored troje dece, održava besprekornu kosu ofarbanu u plavo, nokti su joj savršeni, a šminka uvek na mestu. Kada krene na posao sve zaseni oblakom parfema. Deca i muž joj uvek iz kuće izlaze nasmejana.

– Za tu komšinicu sam oduvek mislila kako je “žena zmaj!” Sve stiže, da je to neverovatno! Linija joj je savršena jer tri puta nedeljno ide na treninge. Na posao uvek ide doterana od glave do pete, tu je garderoba koja joj stoji kao salivena, štikle, šminka, frizura, nokti…Nikad mi nije bilo jasno kako sve to postiže uz muža i troje dece – počela je svoju ispovest ova žena.

Gledajući svoju savršenu komšinicu pitala se šta to nije u redu s njom.

– Za razliku od nje, ja ne pamtim kad sam našla vreme da se posvetim sebi, a kamoli da idem na trenig. Na posao idem bez šminke, a o štiklama ne razmišljam. Daleko od toga da idem neuredna, ali desetak kilograma viška ne mogu da skinem već 10 godina.

Idem na posao uredna, ali ne i doterana, a kosu uglavnom pokupim u neuredan rep ili punđu. Često u povratku sa pijace zateknem ovu ženu koja mi se javi sva ozarena i ostavi me u oblaku parfema. Jednog dana sam je upitala u čemu je njena tajna i ona mi je rekla da dođem kod nje kući na kafu i da će mi sve objasniti – dodala je ova žena.

Čim je zakoračila u dom kod komšinice sve joj je bilo kristalno jasno.

– Otvorila mi je vrata još uvek sa šminkom i savršenim loknama kako je došla s posla. Na moje zaprepašćenje u njenoj kući je vladao potpuni haos. Deca su vrištala iz soba, igrala se i bacala stvari na sve strane. Povela me je u trpezariju u kojoj bukvalno nije imalo gde da se sedne.

Samo je uzela ogromnu gomilu čistog veša sa stolice i ubacila ga u jednu sobu. Onda je pokupila prljave tanjire još od doručka i premestila ih na deo šanka koji bio prenatrpan prljavim posuđem. Na sve strane bio je nered, čak je bilo i njene obuće po celoj kući. Najmlađe dete joj je utrčalo boso i celo uprljano od čokolade, ona se samo nasmejala i rekla da će ga “srediti” kasnije. Primetila je moj zapanjen pogled pa mi je uz kafu sve objasnila – ispričala je ova žena.

Izgleda da magični štapić kojim biste sredili kuću, pripremili ručak i namirili decu i muža ne postoji, piše Srećna Republika.

– Vidim da se isčuđavaš neredu, ali ja se na to ne obazirem. Žena koja mi čisti dolazi dva puta mesečno, a u međuvremenu se snalazimo. Ne stižem ni sudove da operem, a kamoli da kuvam. Srećom kuva svekrva i moja mama, obe žive blizu pa nam donesu ručak. Prednost troje dece je što svako starije se brine o mlađem, tako muž i ja ugrabimo vreme samo za nas kako bih inače stigla sve – objasnila je ona uz širok osmeh.

Žena je gledala ne verujući šta joj priča. Zar onakva dama na ulici zapravo živi u neredu i zbog toga se ni najmanje ne nervira.

– Moja kuća je uvek tip-top sređena. Kuvam ručak svaki dan, brinem o sinu i radimo domaći kad se on vrati iz škole. Uzeću da čitam večerasa knjigu, a sutra ću naći vremena da se bar diskretno našminkam. Nije ni moj život toliko loš – zaključila je ona uživajući u pogledu na savršeno sređenu kuću.

Prava drama odvijala se sinoć u autobusu na relaciji Banjaluka-Prijedor, kada je jedan od putnika potegao nož na vozača.

Jedan od putnika ispričao je šta se dešavalo u autobusu i ističe da je prava sreća da niko nije ozbiljnije povređen.

Dodaje da je u autobusu bilo troje dece, ali da samo pribranošću vozača niko nije povređen.

– Jedan od putnika se prvo posvađao sa vozačem i počeo da galami na njega. U jednom trenutku je skočio sa svog sedišta i poleteo prema vozaču –rekao je on.

Kaže da je autobus u tom trenutku išao velikom brzinom i da su se prepali da će sleteti sa puta.

– Vozač se pokušao odbraniti od njega i gurnuo ga. Napadač je u jednom trenutku potegao i nož na vozača. Sreća pa je vozač uspeo naći proširenje pored puta i zaustaviti se – pojasnio je sagovornik.

Kaže da su se svi prepali, jer je i vozač morao naglo da zakoči autobus, pa su mnogi putnici poleteli prema šoferšajbni.

– Nakon što smo se zaustavili mnogi putnici su se umešali da odbrane vozača, a napadač je pobegao. Kada je policija došla pronašli su ga i uhapsili za 20 minuta – kaže izvor.

Kaže da su iz Banjaluke krenuli u 18.45, a u Prijedor su stigli tek oko 21 čas.

(Kurir.rs/Srpskainfo)

Jana Petrović je rođena 16.12.2006.godine u Nišu. Dete je iz uredno vođene trudnoće.

Odmah po rođenju, istog dana je poslata na Univerzitetsku dečiju kliniku u Beogradu. Jani je tada uspostavljena dijagnoza Tetralogija Fallot. Prva operacija je urađena sa godinu i 3 meseca u Tiršovoj.

Druga operacija urađena je 2011.godine zbog pogoršanja njenog zdravstvenog stanja. Hirurška intervencija je rađena u inostranstvu kada je tokom hospitalizacije nakon mesec dana urađena i operacija kritične subglostične stenoze traheje.

Jani najteže pada izostanak iz škole. Kako je Janina mama, Jelena rekla, prvo što je pitala kad su joj saopštili da će morati da odrade još jednu operaciju u septembru jeste bilo kako da ide na operaciju kad treba da krene u školu.

Jelena je napomenula i da su joj mlađi sin koji ima samo 10 godina i njeni roditelji najveći podrška, s obzirom na to da je samohrana majka. Napominje i da je svojim roditeljima bezrezervno zahvalna za sve što su do sada učinili za njih.

Između operacija su urađene i nekoliko katetarizacije, ali je Jani sada potrebna naša pomoć kako bi otišla na treću operaciju u inostranstvu.

“Od prvog dana do dana današnjeg ne izlazimo iz bolnice, ima i alergijsku astmu, na sve je alergična. Ide u medicinsku školu zato što želi da postane i dečiji kardiolog, želi i ona da pomaže deci. Između operacija je urađeno i nekoliko katetarizacija. Sada bi po treći put trebalo da odemo u Italiju. U maju je odrađena kateterizacija u Turskoj, rešili su neke probleme, ali smo posle tri nedelje morali da se vratimo jer je došlo do pogoršanja njenog zdravstvenog stanja. Dobila je aritmije i povišen pritisak. Najbolji hirurg iz Italije je pristao da joj odradi operaciju na otvorenom srcu.” Jana je pre par dana bila u Milanu sa majkom, ali nazalost je vraćena kući zbog nedostatka novca…

Jana je borac, uvek nasmejana, ali njen osmeh skriva tugu i bol. Novčana sredstva su potrebna za operaciju do kraja meseca koju je potrebno što pre odraditi u Italiji, za putne troškove, smeštaj i dalje lečenje u zemlji i inostranstvu.

Da Janino srce nastavi i dalje da kuca! Pomozimo Jani!

Slanjem SMS poruke 189 na 3800

Uplatom na dinarski račun: 160-6000001718039-27

Uplatom na devizni račun: 160-6000001718983-08

IBAN: RS35160600000171898308

SWIFT/BIC: DBDBRSBG

Uplatom putem Paypala na linku: Paypal

Uplatom putem kartice na linku: E-doniraj

Kurir.rs