Month: September 2023

Za pljeskavice koristim obično pileća ledja, vrat a moze i drugo pileće meso. Piletinu skuvam kako bi lako odvojila meso od kosti. Kad odvojim meso sameljem na sitno meso, parče hleba od predhodnog dana, 1 glavicu luka crnog, 2 čena belog luka. U smesu dodati 1 jaje, malo soli ili začina, aleve paprike i bibera. Dobro sjediniti meso i pravite pljeskavice. Vrlo kratko ih propržiti na ulju. Kao prilog ja sam ovog puta koristila krompir salatu. Inače je dobro i sa krompir pireom. Salata po želji. Ovako pripremljene pljeskavice nemaju puno masnoće jer je sva masnoća uklonjena prilikom kuvanja. Da, i ne ostavljati pileću kožu za pljeskavice. Prijatno!!!!!

Glumici Tori Speling, najpoznatijoj po ulozi Done u seriji “Beverly Hills 90210”, sve je krenulo nizbrdo. Tori je napustila bolnicu u invalidskim kolicima s vidljivim masnicama na licu i rukama. Glumica je izgledala nestabilno i trebala joj je pomoć da ustane dok je izlazila iz bolnice u Los Anđelesu, u kojoj je provela pet dana na lečenju.

Nedavno je procurila vest da se nakon 18 godina braka i petoro zajedničke dece razvodi od supruga Dina Mekdermota, i to putem poruke koju je on sam objavio pa obrisao.

“S velikom tugom i teška srca, nakon 18 zajedničkih godina i petoro neverovatne dece, Tori i ja smo odlučili da krenemo svako svojim putem i započnemo nova putovanja. Nastavićemo da sarađujemo kao roditelji i vodiči za našu decu kroz ova teška vremena. Molimo vas da poštujete našu privatnost dok uzimamo ovo vreme da ga provedemo u krugu porodice i da se izborimo s ovim. Hvala vam svima za podršku i ljubaznost”, poručio je Din, ali ubrzo je objava nestala s njegovog profila.

Nedavno su svetske medije obišle fotografije Tori s decom ispred motela koji se plaća 100 dolara po noćenju, što je daleko od raskoši na koju je glumica navikla. Međutim, niko nije očekivao da će se iz ovog (za nju) skromnog smeštaja preseliti u još skromniji. Naime, paparaci su je uhvatili za volanom velikog kampera, a Daily Mail prenosi da porodica sad živi u vozilu. Na fotografijama se vidi kako su iz kampera izvukli razne predmete poput rasklopivih stolica, frižidera, šporeta, stola, pa čak i velikog tepiha.

Nakon što su fotografije Tori u kamperu obišle svetske medije, mnogi su počeli da prozivaju njenu majku Kendi nazivajući je škrtom i inatljivom i pišući joj da treba da se stidi jer ostavlja ćerku i petoro unuka da žive u takvim uslovima umesto da im finansijski pomogne, posebno zbog toga što na Instagramu deli fotografije svog raskošnog života.

Dobro je poznato da Tori s majkom nema baš najbolji odnos i da su posebno zaratile nakon što je Kendi nasledila gotovo čitavo bogatstvo svog supruga, producenta Arona Spelinga dok su Tori i njen brat dobili samo manji dio njegovog basnoslovnog carstva, nakon čega nisu razgovarale punih pet godina.

Inače, Aron Speling je u trenutku smrti “vredeo” 600 miliona dolara, od čega je Tori dobila “samo” 800 hiljada dolara, koje je brzo potrošila zahvaljujući svojoj zavisnosti od šopinga i lošim finansijskim odlukama.

Majka pevača Lijama Pejna (30), koji je nedavno hitno prebačen u bolnicu u Italiji, gde je otputovao na odmor sa devojkom, kroz suze se oglasila i prokomentarisala tešku situaciju. Znaju se razlozi hospitalizacije, a pevač će još neko vreme biti na bolničkom lečenju.

“Svi smo zabrinuti zbog toga, ali jednostavno moramo da nastavimo. To je užasno – on je tamo, u Milanu, i izgleda da će tamo ostati još nedelju dana. Osećam se tako bespomoćno”, rekla je majka pevača Lijama Pejna, Karen Pejn, i dodala: “Sve što možemo da uradimo jeste da sedimo ovde i nadamo se najboljem. Ne možemo da uradimo bilo šta, bespomoćni smo. Ovo je tako užasna situacija i samo se nadamo da je na najboljem mogućem mestu”.

Pevač Lijam Pejn hospitalizovan je zbog bolova u bubrezima. Na jezeru Komo boravio je sa devojkom Kejti Kasidi. Pevač je prošlog meseca otkazao turneju po Južnoj Americi zbog ozbiljne infekcije bubrega, zbog čega je takođe bio na lečenju.

Izvor je rekao da je pevač slavio prvu godišnjicu veze sa Kejti, kada je prebačen u bolnicu kolima Hitne pomoći.

“Lijam je u lošem stanju, ali je na najboljem mestu na kojem može da bude i lekar će napokon moći doći do kraja da saznaju šta se dešava sa njim. Naravno da mu je žao što je upropašćeno njegovo putovanje sa Kejti, ali barem je uz njega da mu pomogne. Lekari su ga upozorili da neće ići kući još najmanje šest dana. Žele da urade sve moguće testove kako bi u potpunosti razumeli problem, ali sada sumnjaju da već neko vreme postoji problem u pozadini koji se samo pogoršavao”, ispričao je insajder, piše Daily mail.

Jednu pesmu čine melodija, odnosno muzika i tekst. Za samu muziku retko ko postavlja previše pitanja, ali mnogi vole da znaju kako su nastali neki stihovi i da li su inspirisani istinitim događajima.

Ponekad muzičari sami otkriju, nekad mudro ćute, ali znatiželja za takvim saznanjima ne jenjava i svi vole da znaju pozadinu nastanka nekog umetničkog dela.

Indeksi su važili za jednu od najpopularnih muzičkih grupa na teritoriji bivše Jugoslavije u prošlom veku, koja i dan danas uživa popularnost među sledbenicima rok muzike. Grupa je je postojala od šezdesetih godina prošlog veka pa sve do 2001. godine, kada je Davorin Popović, frontmen Indeksa, preminuo.

Davorin je rođen je 23. septembra 1946. godine u Sarajevu. Umro je od raka pankreasa 18. juna 2001. u svom rodnom gradu. Čitav život je živeo i radio u Sarajevu. Bio je jedan on najomiljenijih muzičara u bivšoj Jugoslaviji.

Indeksi su u leto 1962. godine osnovali studenti Ismet Nuno Arnautalić (gitarista) i Šefko Akšamija (basista). Kasnije su se grupi pridružili Slobodan Bobo Misaljević (gitarista), Đorđe Uzelac (klavijature) i Nedo Hadžihasanović (bubnjevi). Na početku su svirali instrumentalne obrade svetskih hitova, a 1963. godine bend napušta Hadžihasanović, a za bubnjeve dolazi Đorđe Kisić.

Na prvoj Gitarijadi u Beogradu 1964. Indeksi su osvojili drugo mesto te kao nagradu dobili mogućnost da snime prvi singl. Snimili su četiri pesme, tri su bile obrade tadašnjih velikih hitova, a četvrta „Nikada“ koju je komponovao Ismet Arnautalić je bila prva autentična rok kompozicija u Bosni i Hercegovini.

Davorin Popović je u to vreme nastupao s bendom Pauci, a krajem 1964. godine pridružuje se Indeksima. Par meseci nakon toga osipa se prva postava Indeksa. Iz benda odlaze Misaljević, Akšamija i Uzelac, a dolazi gitaristi Slobodan Kovačević i basista Fadil Redžić.

Pesma koja je jedna od njihovih najslušanijih i najpoznatijih je svakako “Bacila je sve niz rijeku”.

Stvaranje ove pesme započinje Fadil Redžić, basista Indeksa koji piše muziku u trenutku dok boravi u Sovjetskom Savezu, na turneji sa drugim bendom.

“Bio sam daleko od drage, već sam bio u braku, onda me uhvatila tuga pa sam zasvirao na gitari i odsvirao to. Onda sam dao Kemi i on se zaljubio i to je sročio, a meni se to nije svidelo u prvi mah, taj tekst, usred bašče… ali posle mi je odgovarala, izuzetan tekst” navodi Fadil.

Same reči pesme govore o dve velike ljubavi. Kemal Monteno, kome je bio poveren tekst ove pesme, je u to vreme bio zaljubljen u izvesnu devojku iz Čapljine.

“Šta ću, zaljubio se… Pođem ja u Čapljinu nju potražiti, odem onim ćirom do tamo. Lutam, gledam hoću li je negde sresti, ništa ne znam, ni gde živi, ma ništa… I idem tako po onoj Čapljini, leto, osamdeset stepeni, i odjednom, na nekom ćošku, stoji ona, bosa, a oko nje – cveće. Prodaje cveće. I meni tako ta slika ostane. Otud ti je ‘stajala je usred bašte ko najljepši cvijet'”.

Setniji deo ove balade opisuje ljubav i tragičnu sudbinu legendarnog pevača Davorina Popovića.

Naime, on je bio u velikoj ljubavi sa nepoznatom devojkom iz Sarajeva. Njihova ljubavna veza jeste bila ozbiljna, ali devojka nije bila spremna za brak. Ostala je u drugom stanju, a nisu planirali dete, pisali su hrvatski mediji u to vreme. Par je odlučio da se venča, ali uoči venčanja, devojka je abortirala i zauvek napustila Davorina.

“Nosila je našu ljubav, našu sreću, prvi cvijet Bacila je sve niz rijeku i pošla u drugi svijet A noćas ako sluša nek čuje bol U pjesmi koju pjevam njoj, samo njoj Zauvijek neka nosi na srcu znak Život je jedan ona bacila.”

Nekoliko godina kasnije, na koncertu u Švedskoj, Davorinu se učinilo da je vidi u publici zbog čega je sišao sa bine, ali je, nažalost, nije pronašao.

O istinitosti ovih reči svedoči i Kemal Monteno.

“Uvek govorim istinu, sve priče u mojim pesmama su istinite. Koje god pesme da se setite, sve su to prave priče. Na primer, pesma “Bacila je sve niz reku” je istinita priča. Nija baš sasvim moja priča, dve su priče spojene u toj pesmi – jedna je mog Davorina Popovića, druga je moja iz mladih, dečačkih dana.”, pisao je Nportal.

Pre 37 godina, 18. septembra 1986. godine, članovi “Crvene jabuke” , putujući na koncert u Mostaru, doživeli su tešku saobraćajnu nesreću u Jablanici.

Sarajevska grupa “Crvena jabuka” postoji više od četiri decenije, a uz njihove pesme se i veseli i plače.

Prepoznatljivi po posebnoj emociji koju prenose na publiku od prvog dana uspeli su da se odupru najnovijim trendovima u muzici u kojima su osećanja, čini se, na poslednjem mestu. Međutim, ovaj kultni bend, dok su promovisali drugi album, zadesila je ogromna tragedija koja je rastužila, ali ujedinila ceo region.

Naime, njihov koncert na mostarskom stadionu “Kantarevac” bio je dugo najavljivan, a trebao je da označi početak ambiciozne turneje mladog sastava. Poklonici njihovog prepoznatljivog muzičkog izraza ispunili su “Kantarevac” do poslednjeg mesta. Koncert “Crvene jabuke”, međutim, nije održan. Niti će ijedan drugi biti održan u istom sastavu.

Članovi orkestra krenuli su s tri automobila i malim kamionetom s instrumentima iz Sarajeva prema Mostaru u popodnevnim satima. Bas-gitarista Aljoša Buha, pevač Dražen Ričl Zijo i vozač Zlatko Arslanagić seli su u Fiću. Iza njih su u Golfu vozili Dražen Žerić i Darko Jelčić.

Odmah iza Jablanice prema Mostaru Žerić i Jelčić, kao i predstavnici Atlasa iz Zenice, organizatora turneje, u Zastavi 1500 naišli su na veću grupu ljudi okupljenih oko smrskanog Fiće. Nisu imali vremena puno da se obaziru, jer su žurili na koncert.

Nažalost, u tom Fići bili su njihove kolege. Automobil se u oštroj krivini zaneo, skrenuo na levu stranu i uz žestok prasak sudario s kamionom vršačke registracije.

“To je bio težak dan. Mi smo već bili na stadionu u Mostaru, bio je pun, a tek oko pola 8 uveče došla je policija. Scena je bila dirljiva, nastao je muk na stadionu, ugasili su muziku, a kako smo mi krenuli prema bolnici u Mostaru, tako je i sa nama krenula sva ta publika. Ispred bolnice bilo je tri, četiri hiljade ljudi”, priseća se Žera tragedije koja je Crvenu jabuku zavila u crno.

Istakao je da je povratak na binu bio neopisivo težak.

“Bilo je teško, ali tu je publika sve odradila. Oni su nam pomogli na početku sa pevanjem. Publika oseti kad je tebi teško, pa ti pomogne”, ispričao je muzičar.

Uprkos velikom bolu, suzu nije pustio.

“Nisam plakao, muška suza je najteža. Ako ti plačeš, onda svi plaču. Tako da uvek mislim da muškarac treba da sakrije tu suzu jer je najteža”, smatra Žera.

I podvlači da “Crvena jabuka” nikada nije imala nikakve protekcije.

“Jabuku niko nikada nije mazio i pazio, nijedna vrata nama se nikada nisu otvarala vezom. Sve smo postigli zahvaljujući našoj publici. Crvena jabuka je meni sve i prestaće da postoji tek kada budem ispod zemlje”, rekao je prevač pre nekoliko godina.

U junu 1989. godine majka Dražena Ričla je smogla snage i progovorila o strašnoj tragediji za magazin “Ćao”:

“Sećam se, bila je nedelja pre nesreće. Svi zajedno bili smo na Romaniji, gde moj brat ima vikendicu. Bilo nam je baš lepo. Kad smo se vratili, snaja i brat svratili su kod nas na kafu. Tad je Dražen pričao o predstojećoj turneji, o tom drugom albumu. Ja sam zapamtila dobro njegovu rečenicu: ‘Voleo bih da se sve ovo odloži.’ Kamo sreće da se ikako moglo odložiti, započela je tada priču.

Čudno joj je bilo Draženovo ponašanje, činilo se kao da je predosećao nešto.

“Posle toga, dok smo tako lepo pričali – jer Dražen je zaista mnogo voleo mog brata – moja snaja nam je rekla kako je, još uvek, interesuje hiromantija (čitanje sa dlana) i da je tu jako uznapredovala. Onda je Dražen strogo pogledao u nju, okrenuo joj dlanove i radoznalo upitao: “Koliko ću ja živeti?” Kasnije, kad se kakva slična nesreća dogodi, učini nam se da je sve ovo bilo kao neko predosećanje, znate…, ispričala je i nastavila:

“Jedna moja komšinica, kasnije mi je to ispričala, videla je mog Dražena baš tog nesrećnog četvrtka, kad je pošao u Mostar. Sva deca, koja su bila tu napolju, kao i obično, pošla su za njim, niz stepenice, prema ulici. On je stao, svakoga od njih pomilovao po kosici, i svakom od njih nešto rekao. Kao da se s njima zauvek opraštao.”

I njoj se nisu svidela kola kojima su putovali u Mostar.

” Kako sam ja, kao i svaka majka, svaki put znala brinuti kad krene na put, Dražen je uvek dogovarao prevoz- od kuće. Ako mu ne bi nešto odgovaralo, jednostavno to ne bi ni prihvatio. Ja sam ga baš tada uoči tog njihovog kobnog putovanja, pitala kakva su to kola kojima ide?! Umirio me je rečima: “Zlajin Fića ne valja, ali se ti ništa ne brini; ja i ne idem Zlajinim Fićom, idem sa Žerom, Golfom. Golf je nov, a Žera je dobar šofer. A kako se dogodilo da se i on našao u Zlajinom Fići, ja stvarno ne znam. Moj Dražen je bio čak i jako visok: Ne znam, zaista, kako se uopšte i smestio u Fiću…

Žera joj je javio za nesreću.

“Kad sam 18. septembra 1986. godine otišla na posao, nisam čak ni slutila što će mi se sve dogoditi. Moj Dražen ostao je da spava. Kad sam se vratila, pročitala sam poruku. Otišla sam do grada da nešto kupim. Samo što sam ušla u kuću, zazvonio je telefon. Bilo je oko 11 uveče. Javio mi se Žera i smušeno rekao: “Teta Elvira, ovde Žera. Zovem vas iz Mostara.” I sad ja, ne sluteći ništa – da bi moglo neko zlo biti – na to njegovo: “Šta je bilo? Jeste li se to tamo u Mostaru, što posvađali, pa nećete doći kući?”

Nije ni slutila kakve će vesti čuti.

“Onda je nastupila mala pauza, pa će meni Žera, tiho: “Pa, teta Elvira, jeste li vi čuli za ovu nesreću? Ja se malo štrecnem i kažem mu da nisam ništa čula. Onda on skrušeno i tužno da ga jedva mogu čuti: “Bila je nesreća, Aljoša je poginuo, a Zlaja i Dražen su u Mostaru, u bolnici.”

Odmah se uputila u Mostar, gde je bio neverovatan prizor.

“Mi smo se odmah spremili i otišli u Mostar. Tamo smo bili u četiri sata ujutro. Primila nas je dežurna doktorka, izuzetno dobra žena, koja nam je ponudila i svoj ležaj – da malo odmorimo. Rekla nam je da nije nikad, u svojoj praksi a ni u životu uopšte, to videla: “Celi Mostar bio je tu. Ljudi su došli da daju krv. Bilo je sigurno jedan sat noću, kad se ta omladina razišla.”

Međutim, nezapamćeno nevreme je potpuno poremetilo plan.

Kad sam ja ušla u sobu da vidim mog Dražena, on nije znao za sebe. Bio je već u intenzivnoj nezi. Zlaja nije bio. Mislim da je već sutradan prebačen kući. Međutim, ja sam ostala u Mostaru. Tada su svi, iz Jabuke, pokazali da su zaista pravi prijatelji i – pomogli su mi kako to samo pravi drugovi mogu. Dražena je trebalo što pre prebaciti na VMA, u Beograd. Tu se Žera puno angažovao. Poslali su helikopter u Mostar. Ja to nikada neću zaboraviti. Bilo je užasno nevreme nad Mostarom. Duvao je jak vetar. Zbog okolnih planina, izgledalo je kao da je stadion Veleža u nekom velikom loncu.”

Helikopter nikako nije mogao da se spusti…

“Čekali smo helikopter spasa. Ja sam njemo gledala u to užasno nebo, i čekala. Međutim, neko je došao i saopštio mi da se helikopter vratio, jer se nije mogao spustiti. Nešto me je bolno probolo u grudima. O, bože! Brzo sam otišla na telefon, jer sam bila u stalnoj vezi sa Žerom, i rekla mu: ‘Žera, dragi, što ćemo? Helikopter se ne može spustiti?!’ Onda je on meni: ‘Znamo mi to već, teta Elvira, ne brinite! Poslali smo već avion!”, prisećala se, uzdahnula, obrisala suze i tiho nastavila:

“Mi smo, zatim, otišli do aerodroma. Javili smo bolnici da spreme moga Dražena. Kad je avion sleteo, mene su čuvali pred aerodromskom zgradom, da ne otrčim pred avion. Videla sam samo hitnu pomoć i nosila na kojima je bio moj Dražen, pokriven čaršavom. Moj brat i lekar, ušli su s njim u avion. Bio je to petak uveče. Ja sam se vratila u Sarajevo.”

Nije bila svesna koliko je ljudi došlo da isprati Dražena.

“Na sahrani mog Dražena bilo je 10.000 Sarajlija. Ja toga nisam ni bila svesna. Posle su mi to pričali, da se satima i satima odlazilo s groblja. Celu noć, na hiljade mladih, sedeli su i plakali pored humke mog Dražena. To je moj Dražen zaslužio jer su ga svi zaista neizmerno voleli. Mogu vam samo reći: proleće ga donelo, jesen ga odnela. Kratak je bio vek njegov. Ali, mislim da je – za te svoje godine – postigao mnogo više nego što bi ko drugi za neki duži, dupli život. Život mu je bio stvarno sadržajan”, zaključila je.

Na Draženovom nadgrobnom spomeniku u obliku presečene jabuke uklesan je stih iz jedne od njegovih pesama:

„Prođe avgust srećo moja, Vreme da se rastane Bilo je izgleda previše lepo Da nam tako ostane.”

Humanitarna fondacija BUDI HUMAN – Aleksandar Šapić prikuplja novčana sredstva za Višnju Nikoličin (2022)

Višnja je rođena u 39GN, nakon redovno kontrolisane trudnoće urednog toka.

Porođaj je bio prirodan, po rođenju nije zaplakala, reanimirana je, intubirana, bila je na kiseoniku i mehaničkoj ventilaciji. Nakon datog adrenalina uz uključenu antibiotsku terapiju počela je spontano da diše ali i dalje nije zaplakala.

U cilju dalje dijagnostike i lečenja upućena je u IZZZDIOV na odeljenje intenzivne neonatologije gde su urađeni specijalistički pregledi.

Uspostavljene su dijagnoze – oboljenje mozga novorođenčeta uzrokovano nedostatkom kiseonika i ishemijom (P91.6 Encephalopathia hypoxica ischaemica neonati), srčana insuficijencija novorođenčeta (P29.0 Insufficientia cordis neonati), druga akutna bubrežna insuficijencija (N17.8 Insufficientia renalis acuta status post), konvulzije novorođenčeta (P90 Convulsiones neonati), moždano krvarenje novorođenčeta (Haemorrhagia subduralis neonati P100 subakuta), krvni naduv glave novorođenčeta usled porođajne povrede (P12.0 Cephalhaematoma neonati traumaticum, per partum), zapaljenje pluća (J178 Pneumonia I.dex), Anemija uzrokovana nedostatkom gvožđa, neoznačena (D50.9 Anaemia sideropenica, non specificata), specifičan poremećaj razvoja pokretljivosti (F82 Disordo evolutionis functionis motoricae specificus),

Višnja redovno ide na fizikalne, kinezi i radne terapije, kao i na logopedske i defektološke tretmane. Kontinuitet u ovim terapijama je neophodan za njeno dalje napredovanje.

Roditelji su iscrpeli svoje finansijske mogućnosti u dosadašnjem toku lečenja zbog čega im je potrebna pomoć dobrih ljudi kako bi omogućili Višnji dalji nastavak lečenja, napredak u psihomotornom razvoju i lepše sutra.

Sredstva su potrebna za lekove, suplemente, fizikalne terapije, logopedske i defektološke tretmane, ortopedska pomagala, kao i za putne troškove i troškove smeštaja u toku lečenja.

Za Višnjin osmeh! Budimo humani!

Kosta je rođen 2020. godine u jeku pandemije i sa 17 meseci dobio je “Covid 19” nakon čega počinje da gubi funkcije i doživljava ozbiljnu regresiju u razvoju.

– Prvo je imao nevoljne pokrete sa kojima smo se javili na Institut za majku i dete, a nakon toga je krenula već ozbiljna regresija, izgubio je sve motoričke i verbalne funkcije: hod, puzanje, pričanje, kontakt očima, žvakanje… Apsolutno sve. Detaljne analize nisu pokazale nijedan problem, sve do magnetne kada se videlo da ima atrofiju malog mozga i redukciju supretentorijalne bele mase što je već ukazivalo na ozbiljniji problem. Urađeno je genetsko ispitivanje koje je stiglo negativno. Nakon toga su hteli da obustave svako ispitivanje i rečeno nam je da ne znaju šta je sa našim detetom, ali smo insistirali da se genetika proširi. Tada su nas poslušali i poslali analize u Koreju gde nam je stigla analiza da je nosilac PMPCA gena. Kosta ima dva gena koja su se spojila u taj gen, koji ne postoje. Ta dva gena su nepoznata, nema ih nigde u literaturi – tvrdi njegova majka Nevena Lešević.

Dečakova dijagnoza u Srbiji nije u potpunosti uspostavljena pa je zbog toga sa roditeljima otputovao u Ameriku kako bi izvršili neophodne analize.

Stigao je sa svojom porodicom u Ameriku, u kliniku “Mayo”, koja za sada jedina može da pronađe rešenje za njegovu bolest, a majka nam se javila sa novim informacijama.

– Ovih dana se razmatrala ugradnja pega pa smo bili malo u panici. Hvala Bogu za sada neće biti to opcija. Kostu su uključili na naučno istraživački rad, jer i doktorima sa “Mayo” klinike nije jasno šta se desilo sa Kostom. Potvrđeno je da je jedinstven slučaj i sada tragaju za pravom dijagnozom i lečenjem – rekla je majka za Telegaf.rs

Da bi se realizovao put u Ameriku bile su neophodne velike pripreme, a osim njih ključno je bilo da se Kosti za put obezbedi i medicinska pratnja.

– Imali smo teži put do dobijanja medicinske pratnje, on je redak slučaj i ne znamo kako će se ponašati u avionu, da li će dobiti napad. Nas su prvo odbili, ali smo angažovali advokata jer je to bio stresan period za nas. Na kraju je odobrena medicinska pratnja i država je pokrila troškove. Što se tiče dijagnostike pokrili smo prvi deo lečenja, a to su samo četiri analize koje koštaju 62.000 dolara. Naknadno ne znamo koliko će trebati, troškovi će se širiti. Možemo samo da mislimo koliko će koštati, ako je sam početak toliko – dodaje ona.

Nevena je potvrdila da je Kostino stanje vrlo teško i da on ne može da uradi ništa sam, te da su epileptični napadi sve gori iako je promenio pet lekova, a on je i dalje u regresiji, gubi i malo funkcija koje ima. Ali ono što joj daje snagu za dalje su njegov osmeh i umiljatost.

Cela Srbija udružila se da pomogne ovom mališanu. Naime, za Kostino lečenje Aleksandar je trčao 563 kilometra do Sofije kako bi apelovao na ljude u prolazu da bi zajedničkim snagama sakupili novac, a na cilju ispred Crkve svete nedelje u kojoj počivaju mošti kralja Milutina dočekali su ga sveštenici ovog pravoslavnog hrama i ambasador Srbije u Bugarskoj Željko Jović.

Očekujemo da mu ništa neće ugroziti život, izjavila direktorka bolnice u južnoj Mitrovici

Direktorka bolnice u južnoj Mitrovici saopštila je da “jedan ranjeni napadač na kosovsku policiju“, nakon ukazane lekarske pomoći, prebačen u Univerzitesko kliničko centar u Prištini, prenosi Kljan Kosova.

Kako je dodala ranjenik ima prostrelne rane i prelom.

„Došao je ovde sa stabilnim parametrima i sa stabilnim je odvežen u Prištinu i tamo očekujemo da mu ništa neće ugroziti život. Imamo svoje timove, ali imamo i pojačanje iz Univerzitetskog kliničkog centra Kosova. Osoba je imala prostrelne rane, ulazne i izlazne rane, a sa druge strane je bio i prelom”, rekla je ona.

(Kosovo online)

U saobraćajnoj nesreći koja se juče dogodila na Zelengori u opštini Kalinovik stradala je jedna osoba, dok je druga teško povređena.

Oni su najverovatnije u petak naveče automobilom sleteli u provaliju, na području opštine Kalinovik.

Kako se nezvanično saznaje osoba koja je povređena je Siniša Golijanin direktor KPZ Foča i on se nalazi u Univerzitetskoj bolnici Foča, piše RTRS.

Sa Golijaninom se nalazio i Dalibor Pljevaljčić, direktor Studenstkog centra u Foči, koji je stradao na licu mesta.

Golijanin je u stabilnom stanju, rekao je Radmil Marić, direktor Univerzitetske bolnice Foča. Marić je rekao da je Golijanin primljen u kasnopopodnevnim časovima u bolnicu Foča sa teškim povredama grudnog koša, piše ATV.

Nesreća se dogodila na veoma nepristupačnom terenu. Prema nezvaničnim informacijama, za nesreću se nije ni znalo dok porodica nije alarmirala policiju. Organizovana je potraga, a lociranje povređenih i vozila nije bilo ni malo jednostavno, budući da se na tim delovima Zelengore gubi signal na mobilnom telefonu. Golijanin je više od 24 časa ležao povređen, na kiši, dok ga spasioci nisu pronašli i izvukli.

(Kurir.rs/RTRS/ATV)

Poznati jutjuber i influenser Stefan Janković broji preko 870 hiljada pratilaca na društvenoj mreži instagram, na kojoj neretko deli situacije iz privatnog života.

Naime, dospeo je nedavno u žižu javnosti kada je javno obelodanio, na oduševljenje mnogih njihovih fanova, da je u vezi sa koleginicom influenserkom, Anom Lazarević.

Sada se ponovo oglasio na gorepomenutoj društvenoj mreži, kada je objavio sliku zavijenog kolena.

– Šest konaca – napisao je jutjuber.

Kurir.rs / Pink