Jovana Cvijanović nova je učesnica “Zadruga 7 Elita”, ona je po ulasku u rijaliti ispričala nekoliko detalja iz veze sa poznatim reperom.
Ona je istakla da je sve bilo sjajno u njihovom odnosu, a onda je odjednom nestao preko noći, što je uticalo i na njeno zdravstveno stanje.
– Nismo mnogo bili zajedno, tri meseca, ali to je ponekad dovoljno. Samo je odjednom nestao iz mog života, nisam do dan danas saznala razlog. Skoro kao da smo živeli zajedno. Jednom sam otišla kući i videla da me je svuda blokirao, pokušavala sam da dođem do njega. Prijatelji njegovi su mi rekli da je verovatno našao neku drugu – započela je priču Jovana, nova učesnica “Zadruga 7 elita”.
FOTO: PRITNSCREEN
– Za mene je to jedna vrsta mentalnog zlostavljanja… Nakon toga sam se razbolela, imala sam poremećaj ishrane, prestala sam da jedem. Od januara sam sama, shvatila sam koliko je mentalno zdravlje bitno, i sada sam hvala Bogu zaboravila na njega – rekla je ona i dodala:
– To je bio ozbiljan odnos, planirali smo zajedničku budućnost i decu. Novinari će sigurno i otkriti o kome je reč.
Jedva čeka da uđe jer joj je ovaj haos pre svega teško pao, pričaće o Ani sve što bude trebalo i što narod bude zanimalo, spremna je na sve pa i na ulazak Ane kojoj će za svaki slučaj da oriba wc jer je to njeno omiljeno mesto.
Ponudu nije mogla da odbije jer je ugovor neverovatan, a ona ima u planu da pokaže da i žene u njenim godinama mogu da ostvare neke svoje snove.02:58
Milena Kačavenda – Spremila sam nastup čim uđem u rijaliti
G. J. (41) uhapšena je u Dobanovcima zbog sumnje da je počinila nasilje u porodici.
Kako se navodi, ona je posle svađe sa suprugom S. J. (53) istog više puta udarila po glavi i telu dok je maloletna ćerka gledala.
Uhapšena je od strane policije Surčina u saradnji sa Trećim ojt.
Njoj su izrečene i hitne mere zabrana prilaska i komunikacije.
Prijavite nasilje
Ministarstvo unutrašnjih poslova apeluje na građane da svaki vid nasilja u porodici prijave policiji besplatnim pozivom na broj telefona 0800 100 600 ili 192 koji su sve vreme dostupni (0-24h, besplatan poziv)
SOS telefoni Autonomni Ženski Centar – SOS telefon 0800-100-007, radnim danima 10-20h
ASTRA Akcija protiv trgovine ženama – SOS telefon 011 785-0000, 065 3347-817, dostupan 24h Evropski broj za nestalu decu 116-000
Incest trauma centar – SOS telefon 011 3441-737, 011 3861-332, dostupan 24h
Savetovalište protiv nasilja u porodici – SOS telefon i sigurna kuća 0800-011-011, besplatan poziv, radnim danima 10-19h 011 2769-466, radnim danima 10-19h 062 304-560, noću 19-10h
Glumica i model Silvina Luna (43) umrla je pošto se godinama borila s bolešću bubrega koju je dobila nakon podizanja zadnjice, a uzrok je ubrizgani joj polimetil metakrilat, zabranjen po zakonima Argentine, u kojoj je izveden zahvat.
Nakon tzv. brazilskog podizanja gluteusa, koji je uradila još 2011. krenuli su problemi s bubrezima, završila je na dijalizi i čekala transplantaciju bubrega. Iako joj je 2016. u SAD izvađena opasna supstanca iz zadnjice, bilo je kasno jer je već razvila autoimunu bolest.
Dr Perez, koji je izvadio supstancu, izjavio je tada da svi ti pacijenti obole od bubrega i preminu. Tako je i bilo – Silvina je umrla 31. avgusta nakon 79 dana borbe za život.
Plastični hirurg dr Zdravko Petković ističe za Kurir da je polimetil metakrilat sintetički materijal i da njegov ubrizgavanje može da izazove teške komplikacije, opasne i po život.
– Regija gluteusa je inače osetljiva zona i na običan ubod injekcijom jer je to adipozno, tj. masno tkivo, koje nije vaskularno, odnosno prokrvljeno. I kao takva to je regija osetljiva na infekciju i nekrozu tkiva, koja podležu metaboličkim poremećajima. I plus ako na to ubrizgate sintetički materijal, koji inače ne može da se resorbuje u organizmu i na koji organizam reaguje kao na strano telo, kao što je i polimetil metakrilat, velika je opasnost od komplikacija, koje mogu biti i fatalne. To zavisi i od količine ubrizgane supstance, ali i od samog organizma, jer možda neko već ima predispoziciju ka komplikacijama i bolestima koje će ova sintetika samo ubrzati. Takođe, ako se ubrizga u količini koja izaziva atak na ceo organizam, jasno je da resorpcija najpre ide preko bubrega i da oni trpe. Na to, zona gluteusa je blizu bubrega i taj materijal se jednostavno širi – objašnjava dr Petković.
Šta je polimetilmetakrilat
KORISTI SE ZA AUTOMOBILE
Polimetilmetakrilat je bezbojna, plastična supstanca koja se koristi kao zamena za staklo u delovima za kola, sočiva, panele i prozore.
I silikon može da izazove komplikacije, što je individualno, te je zato najbolji hirurški zahvat.
DR ZDRAVKO PETKOVIĆFOTO: KURIR
– Operacijom se odvaja deo tkiva, pa podiže i ne koriste se nikakve supstance. Ali ostaje ožiljak od reza od desetak centimetara na dnu leđa. Hirurški zahvat je mnogo skuplji, košta nekoliko hiljada evra, ali je efekat, ako ga izvodi onaj ko zna svoj posao, duži i od decenije. Polimetil metakrilat je jeftin i daje brz efekat, jeftiniji je i od silikona. Po standardima, kako smo mi to učili, i po svetskoj literaturi polimetil metakrilat ne treba koristiti jer daje reakcije sa trajnim posledicama opasnim po život. Niko ne može da da garancije da neće doći do neke komplikacije. I ne koristimo ga, ne bar ozbiljni plastični hirurzi – navodi dr Petrković i dodaje:
– Najčešće izvodim operacije, a osim toga koristim samo hijaluron ili silikon koji je drugi po prisutnosti u atmosferi iza kiseonika, ali kao silikonske implante.
Ona je od samog početka vrlo čudnog ponašanja, sela je pored Marka Đedovića koji je njen ljuti neprijatelj.
Potom je zbijala perverzne šale na račun mikrofona što je mnoge iznenadilo.
Pričala je o svojim muškarcima, a ona za kraja jedno obećala.
FOTO: PRINTSCREEN
“Više ništa ne pričam, dela su bitna. Umela sam mnogo da lažem, kada sam bila u ljubavnim odnosima. Lagala sam jer sam se stidela sama sebe”, rekla je Kulićka, koja je spomenula i Ivana, Zolu, a Bebici nije htela da pomene ime.
Ko je onomad čitao zašto Šumadinac ne voli more, verovatno i danas se priseća rečenica koje su mu izmamile osmeh na licu. A pošto je ta “ispovest” objavljena na Fejsbuk grupi “Live from Greece” postala veoma popularna, Marko S. Marković, pisac, tata i suprug iz Šumadije, napisao je nastavak.
Ali da oni koji su preskočili ono što je nakucao lane i da im bude sve jasnije, odnosno da oni koji su već čitali osveže pamćenje i da pohvatate sve junake priče, pustićemo oba dela. Pa krenimo redom…
MARKO S. MARKOVIĆFOTO: FACEBOOK
Zašto Šumadinac ne voli more
Da se razumemo, nije baš ovako kao što naslov kaže. Volim ja more, ono, kao ljubitelj prirode i “Pirata sa Kariba” (prva dva dela). Uz to, mi Šumadinci smo pitom narod, otvorenog srca i široke duše, pune ljubavi. Ali, kada je reč o odmoru na moru, o klasičnom srpskom letovanju, nisam baš lud za njim.
Pitate se zbog čega, i ko je toliko lud da ne voli more? Da bih vam približio svoje osećanje, reći ću vam da sam skoro celu jednu deceniju nosio maskirnu uniformu, boravio sam u mnogim kasarnama, ali takav režim kakav moja supruga organizuje tokom letovanja, nigde nisam sreo. Inače, moja porodica je sastavljena od dvoje dece (starije klinke i mlađeg klinca) mene i žene koja je ubeđena da je glagol “morati” nastao od imenice “more”, pa prema tome “mora da se ide na more”. Ali, da bi me bolje razumeli, moram vam približiti svoje razloge.
Dnevni morski raspored:
06.45 – ustajanje, buđenje klinaca, pranje svojih i kontrola pranja njihovih zuba, umivanje, jurenje klinaca, sakupljanje krhotina vaze sa motivima Trojanskog rata koju su razbili dok su skakali sa kreveta na krevet.
MARKO S. MARKOVIĆ SA SUPRUGOMFOTO: FACEBOOK
07.00-07.30 – postavljanje stola, jurenje klinaca, vezivanje mlađeg klinca za stolicu. Hranjenje klinaca, doručak, pranje sudova, priprema za plažu, odvezivanje mlađeg klinca sa stolice.
07.30-07.45 – stajem poput karavanske kamile, blago povijen dok na mene vešaju: asure, plavu torbu sa velikim i malim peškirima, ružičastu torbu sa mlekom za telo, kremama za sunčanje, plazmom, flašicama sa vodom. Pod mišku mi stavljaju suncobran, oko vrata kače šlauf sa glavom flamingosa, ispod druge miške mi guraju loptu. Obzirom da su skontali da imam jaku vilicu, u zubima nosim i kofice za pesak.
08.00 – stižemo na plažu. Kako čujem zvuk talasa, naježim se poput bodljikavog praseta, ali smelo gazim preko “sunčača” i tek izašlih kupača. Sa tek pristiglom češkom penzionerkom se borim oko zgodnog mesta za suncobran, i tom prilikom mi tokom svađe, iz otvorene vilice ispada kofica, pravo na glavu tetoviranog Mađara koji leži ispod mene. Sada se, kao u vreme Austro-ugarske češka baba i Mađar ujedinjuju, pa mi ne preostaje ništa drugo nego da napustim položaj kako bih se konsolidovao.
08.15 – pronalazimo mesto između porodice trsteničkog preprodavca krupne i sitne stoke i gospođe iz Beograda koja se nijednom neće okupati, ali sve vreme uporno čita 34. stranicu “Zapisa iz podzemlja” Fjodora Mihailoviča Dostojevskog na beloruskom jeziku.
08.30 – već smo se smestili. Jurimo klince, mažemo ih da ne pregore, stariju nagovaramo da izađe iz vode, mlađeg da uđe u vodu. Izvinjavam se preprodavcu stoke kojeg je mlađi klinac pogodio kamenčićem, i za to vreme mi promiče prodavac krofnica. Jurim prodavca sa krofnicama i tom prilikom gubim pet evra.
09.00 – već treći put mažem klince da ne pregore, i fotografišem ih kako bi poslao utiske celoj mojoj i ženinoj široj familiji, komšijama i kolegama. Za to vreme, preprodavac stoke mi se hvali kako je našao pet evra i pita me da li znam gde se mogu kupiti one crkvice od kamena koje Grci stavljaju pored puta i na raskršćima.
“Znaš kako”m veli onim naglaskom iz Petlovca, “Moje komšije meću lavovi, konji, orlići na kapije, ali crkvice niki nema. Pa razmišljam da kupim jedno dva komada da turim na stubove, će pocrka celo selo…”
Spašava me vrisak starije klinke kojoj talas odnosi loptu “negdje daleko ka plavom korizontu”, pa se poput Miča Bjukenona u najboljim godinama stuštim preko 17 redova peškirdžija.
10.00 – trinaesti put mažemo klince da ne pregore. Gospođa iz Beograda pored nas lagano prelazi na 35. stranicu, otmeno je prevrćući, bez lizanja prstiju.
10.30 – mogao bih se zakleti da me je sa sve traktorskom gumom pregazio Čaki iz “Slatkog greha”. Ili mi je sunce udarilo u glavu, ili haluciniram zbog 14. mazanja klinaca kremom za sunčanje.
MARKO S. MARKOVIĆFOTO: FACEBOOK
12.00 – stajem u stav “mirno”. Na mene vešaju: asure, plavu torbu sa velikim i malim peškirima, ružičastu torbu sa mlekom za telo, kremama za sunčanje, plazmom, flašicama sa vodom. Pod mišku mi stavljaju suncobran, oko vrata kače šlauf sa glavom flamingosa, ispod druge miške mi guraju loptu. Obzirom da su skontali da nemam baš tako jaku vilicu, kofice za pesak nosi supruga. Mudro zaobilazim tetoviranog Mađara i češku babu, jer kao rodoljub shvatam da nam trenutno ne odgovara incident na severu naše zemlje.
12.30 – dolazak u apartman. Tuširanje klinaca, pranje šlaufa sa glavom flamingosa, sakupljanje peska koji klinci rasipaju po apartmanu kao da im je Pepeljugina maćeha neki rod.
13.00 – Užinanje, pa spavanje u rerni od sobe (suprugina tetka kaže da ne valja spavati sa uključenom klimom)
16.30 – Buđenje, rucak. Arbitraža između posvađanih klinaca, presuda u korist starije klinke koja argumentima dokazuje da je ona prva zagrizla prženicu u obliku fleke na fasadi naše garaže. Oblačenje kupaćih, već iskusno, opet manirom karavanske kamile blago povijam glavu a na mene kače: asure, plavu torbu sa velikim i malim peškirima, ružičastu torbu sa mlekom za telo, kremama za sunčanje, plazmom, flašicama sa vodom. Pod mišku mi stavljaju suncobran, oko vrata kače šlauf sa glavom flamingosa, ispod druge miške mi guraju loptu. Hvala Bogu, zaboravili su kofice. Polazimo na plažu.
16.40 – uzalud sam se radovao, mlađi klinac se setio kofica. Sada moram, ovako natovaren, da se vraćam po njih u apartman.
16.55 – dolazak na plažu. Neki debeli sedmak u narandžastim kupaćim gaćama pokazuje prstom na mene i crkava od smeha. Mažemo klince da ne pregore (15. put). Uočavam da je gospođa iz Beograda prešla na 37. stranu beloruske verzije “Zapisa”.
17.30 – gubim drugih pet evra dok jurim prodavca kuvanog kukuruza. Sada ih već i ne tražim, znam da će završiti kod onog preprodavca iz Trstenika.
18.00 – kupujem petu nanogicu od školjki. Od 16.55 starija klinka je izgubila četiri komada.
18.45 – sedim pored mora. Bacam kamenčiće u talase, i sa setom se sećam kupljenja šljiva i plašćenja sena.
19.00 – već znate da sam i sa čim sam natovaren. Prilikom izlaska sa plaže, češka baba mi pokazuje srednji prst. Shvatam da se debeljko u narandžastom kupaćem i dalje smeje, pokazujući prstom na mene.
19.20 – stižemo u apartman. Kupamo klince, peremo flamingosa, postavljamo sto. Krišom molim Boga da klinci nisu poneli pola Sahare u džepovima. Obzirom da sam postio dva od četiri posta, želja mi nije uvažena, pa mi nema druge nego da sakupljam pesak.
19.50 – večera je gotova. Supruga mi euforično saopštava da idemo u šetnju, sa konstatacijom da ćemo večeras prošetati do susednog naselja, udaljenog “samo 7,5 kilometara”
19.55 – razmišljam o tome da je ovo prvi dan od deset planiranih. Počinjem da zavidim radnicima u kamenolomu “Venčac”.
20.10 – šetnja. Hvala Bogu, ne nosim flamingosa oko vrata. Sudaram se sa preprodavcem stoke iz okoline Trstenika.
“O komšija, pa to si ti!”, galami.
“Ja, sam”, šapucem, a više nisam ni sam ne znam ko sam.
“Znaš li šta ima novo…”
“Znam”, prekidam ga, “Opet si pronašao pet evra.”
Eto, tako se proveo prošlog leta. A ovog… Objavio je na Fejsbuk stranici “Grčka info”.
Zašto Šumadinac ne voli more (drugi deo)
Znate one stare “Diznijeve” crtaće, gde glavnom junaku na ramenima stoje samo njemu vidljivi anđelčić i đavolak, i usmeravaju ga u željama i namerama. Moj anđeo čuvar je milion posto spavao onoga dana kada sam napisao priču o Šumadincu koji ne voli more, pa me je đavolak prevario da se dohvatim tastature.
Danas je već četvrti ili peti dan odmora. Iz zida sam izvadio ekser od žice za sušenje veša i krišom probušio flamingosa. Morao sam, jer je narod počeo da me prepoznaje na ulici. Ali uzalud, svakodnevno se susrećem sa pogledima podrške očeva sapatnika na putu ka plaži.
Juče mi je, dok sam sedeo ispod suncobrana ćutke prišao jedan debeljko, mojih godina i moje konstitucije, i iz torbe za plažu izvadio limenku hladnog piva, oprezno se osvrćući ka mestu gde mu je sedela supruga.
“Marko?”
“Izvolite?”
“Ja sam Tarik. Iz Bugojna”, pružio mi je limenku, i kao da se pravda rekao, “Ovo mi je bila poslednja”.
Pod zasad nerazjašnjenim okolnostima, vozač automobil je oko 22 časa izgubio kontrolu i sleteo s puta kod Velike Moštanice, na Obrenovačkom putu. Kako se vidi na dramatčnoj objavi na Instagram stranici 192, vozilo se zapalilo.
Ima povređenih lica, ali zasad se ne zna u kakvom su stanju.
“Automobil sleteo sa puta i izgoreo kod Velike Moštanice Ima povređenih lica, ali detalji nisu poznati”, navodi se u postu.
Đorđe Azarić (57) iz Smedereva je u četvrtak u večernjim satima aktivirao eksplozivnu napravu velike razorne moći u stanu u kom su živeli njegovi podstanari i tom prilikom ubio sebe, dok su podstanari Nikola P. (21) i njegova sestra Miljana P. (22) povređeni usled detonacije.
Kurir je došao u posed fotografija koje prikazuju stvarnu štetu nakon eksplozije u stambenoj zgradi u Smederevu. Na njima se vidi potpuno razrušen peti, ali i četvrti sprat, dok krova uopšte nema.
Vrata od stanova maltene ne postoje, šut je na sve strane, kao i staklo i različiti predmeti. Stepenište je gotovo neprohodno, a krov zgrade u jednom delu ne postoji.
Na jednoj od fotografija unutrašnjosti zgrade vidi se rupa u zidu stana, ispred kojeg je Đorđe Azarić aktivirao eksploziv na petom, poslednjem spratu zgrade.
Kako kaže meštanin za Kurir, čitava zgrada je bez struje i vode, dok su četvrti i peti sprat potpuno razoreni.
Rođaci Azarića u šoku
Azarić je, podsetimo, u četvrtak oko 20.30 sati u Ulici slobode gde u je jednoj zgradi imao jednosoban stan na četvrtom spratu, nakon svađe sa podstanarima aktivirao eksploziv koji je nakon detonacije razorio stanove od drugog do četvrtog sprata. Azarić je ubio sebe, a dvoje podstanara ranio. Nakon detonacije delovi njegovog tela su bili rasuti po zgradi i ulici. Nikola P. je zadobio tešku povredu oka, dok je njegova sestra Miljana P. lakše povređena.
– Šokirani smo da se odlučio na ovakav potez i digao skoro pola zgrade u vazduh. Ne opravdavam ni jednog trenutka to što je uradio i hvala Bogu što nije bilo više žrtava. Strašno je da je on, koji je bio izuzetno miran čovek, bio sposoban da tako nešto napravi – kaže blizak rođak pokojnog Azarića za Kurir.
Kako nam je detaljno opisao, Đorđe se pre 10 godina totalno povukao i nije želeo da ima nikakav konatakt sa svojom porodicom.
Na društvenim mrežama objavljen je snimak unutrašnjosti zgrade u kojoj se dogodila eksplozija.
Stanari zgrade
Nemamo gde da se vratimo, ali nam je glava na ramenima
Stanari zgrade koja je bila na udaru detonacije rekli su za Kurir da su očajni jer sada nemaju gde da se vrate, ali im je makar “glava na ramenima”.
– Bog nas je pogledao pa niko nije stradao, mislim da je bila kiša tog dana i da su svi bili u kući bilo bi na desetine mrtvih. Supruga i ja smo otišli u šetnju, a kada smo se vratili nismo imali gde da uđemo, srča do kolena, blokirano sve oko zgrade, ne smem ni da zamislim kakav mi je stan nakon eksplozije – kaže stanar koji živi na trećem spratu zgrade.
Žitelji ovog objekta kažu i da im je rečeno da verovatno neće imati gde da se vrate s obzirom na to da je tlo, kao i sama zgrada podložna novom udaru.
Četvorica muškaraca iz Leskovca juče su fizički nasrnula na dvojicu radnika firme za odnošenje smeća u selu Donje Stopanje ispred jedne prodavnice nakon što su odbili da sakupe đubre koje je vlasnik rasuo po dvorištu.
Direktor firme Srboljub Nisić kaže za Rešetku da će tužiti napadače, a četvorica napadača privedena u policiji i protiv njih su podnete prekršajne prijave.
– Reč je o čoveku koji, barem kako radnici pričaju, često pravi probleme. Ovogo puta, kao i obično, naši radnici su izneli da isprazne njegovu kantu, a onda je on od njih zahtevao da uđu u dvorište i da pokupe razbacane kutije. Radnik koji je bio van kamiona je to odbio uz obrazloženje da neće biti nikakav problem da ga izbaci ukoliko on to đubre skupi u neki džak. Kada mu je rako da nije dužan da on njemu skuplja đubre po dvorištu, ovaj ga je napao. Tada je mlađi radnik, koji je vozio kamion, prišao da ih razdvoji, a na njega su natrčala još trojica meštanina koji su ispred zadruge pili pivo, udarili ga pesnicom i pocepali majicu – prepričava Nisić.
Nakon toga nastala je prava jurnjava po selu.
– Mladić je od straha počeo da beži, dok su ga oni jurili po selu i pretili mu kao razjareni da će da ga ubiju. Uspeo je da se sakrije u jedno dvorište i pozvao me, nakon čega sam ja pozvao policiju koja je došla da ih zaštiti – kaže Nisić.
Direktor leskovačke firme čiji su radnici napadnuti ističe da ovo nije prvi put da se napadaju radnici preduzeća koje iznosi đubre na teritoriji Leskovca.
– To se dešava minimum dva do tri puta godišnje. Ranijw je bilo i češće. I uvek iz sličnog razloga. Ja apelujem na građane da budu razumni i da ne zahtevaju od naših radnika da im čiste dvorišta. Nikada nije bio problem da mi pokupimo otpad koji se nalazi van kante, pa i da pomognemo da se iznese, ukoliko je on prethodno uredno složen u džakovima – zaključuje Nisić.
Više javno tužilaštvo u Somboru podnelo je predlog da se Srđan Ilić (26) iz Srpskog Miletića, koji je osumnjičen da je sekirom i macolom izmasakrirao strica Branka Ilića (63), izrekne mera obaveznog psihijatrijskog lečenja u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu.
Prema rečima portparola Višeg suda u Somboru, Manela Operta Podunavca, u toj ustanovi može da ostane do završetka sudskog postupka:
– Za osumnjičenog je predložen pritvor zbog bojazni da bi, ukoliko bi se našao na slobodi, mogao da ponovi krivično delo. To proizilazi iz nalaza i mišljenja veštaka Specijalne zatvorske bolnice. Takođe i zbog toga što je za to delo zaprećena kazna veća od 10 godina, da ga je počinio prema stricu sa kojim je živeo u istoj kući. Sve to ukazuje na izraženu posebnu drskost i bezobzirnost, što je dovelo do uznemirenja javnosti u Srpskom Miletiću, koje je malo mesto i gde se stanovnici međusobno poznaju.
Podsetimo, somborska policija uhapsila je Srđana 4. februara zbog sumnje da je još u januaru na svirep način ubio strica Branka, čiji je nestanak prijavljen 3. februara, a telo pronađeno tek 11 dana kasnije u šahtu pored kuće. Posle jezivog otkrića, šokirani meštani su ispričali da ne pamte da se ikada dogodio tako svirep zločin.
– Telo nesrećnog Branka je pronađeno u šahtu, na međi izmedu komšijske kuće i kuće u kojoj je stanovao sa bratancem koji ga je usmrtio, a potom njegovo telo umotao i ubacio unutra. Ne mogu da poverujem da je digao ruku na strica, koji ga je prihvatio kao svoje dete nakon što su mu roditelji umrli. Dao mu je da stanuje na spratu kuće, a on je živeo u prizemlju – rekao je jedan od njih, nakon što je zločin otkriven.
Posebno je zastrašujuća činjenica da je, pošto je prijavljen Brankov nestanak, Srđan aktivno učestvovao u potrazi za njim:
– Govorio je da je izašao da prošeta i da ga od tada nije video. Nismo bili iznenađeni kada je uhapšen, jer je bio sklon alkoholu i drogama i u selu poznat po krađama. Za razliku od njega, Branko je pomagao svima. Ništa mu nije bilo teško, iako je bio bolešljiv.
Pokojni Ilić je bio nezaposlen i siromašan, pa njegovi sugrađani koristoljublje dbacuju kao motiv ovog stravičnog ubistva. Pretpostavljaju da se dogodilo tokom svađe, a ne iskljoučuju ni mogućnost da je u tom trenutku osumnjičeni bio pijan ili drogiran, a možda i jedno i drugo.
