Month: August 2023

Monstrum iz Gradačca Nermin Sulejamnović u petak je ubio svoju nevenčanu suprugu Nizamu Hećimović čiju je likvidaciju uživo prenosio na svom Instagram profilu, a zatim usmrtio tokom krvavog pira oca i sina.

Rodbina Nizame Hećimović i građani Gradačca tvrde da je policajka javila Sulejmanoviću da ga je nekoliko dana ranije supruga prijavila za nasilje, kao i da mu je navodno otkrila adresu na kojoj se krije, te da mu je bila doušnik.

Takođe, nakon Nizamine prijave za nasilje, MUP je sudu u Gradačcu podneo zahtev da se Nerminu odredi zabrana prilaska, ali je taj predlog sudija Lejla Numanović odbila. 

Navodi se i da je ubica bio lični trener policajske Dženane S. i sudije Lejle Numanović, te je da je uz njihovu pomoć Sulejmanović krenuo u krvavi pir. Takođe, navodi se da je sa policajkom čak bio i u emotivnoj vezi, kao i da su njih dve iz ličnih razloga ”sarađivale” sa Nerminom.

Ove informacije su i dalje nezvanične, ali ukoliko se ispostave kao istinite, i njih dve će snositi veliku odgovornost. Inače, i policajka i Lejla su se našle na meti javnosti, i građani celog regiona im putem društvenih mreža već danima upućuju brojne pretnje i kletve.

Potvrdili iz MUP-a…

Jedan automobil zapalio se u toku vožnje, juče oko 15h, na auto-putu u Beogradu, nedaleko od Plavog mosta. Iz MUP-a potvrđuju za beogradske medije, da nema povređenih.

Automobil se zapalio u Konjarniku, na delu auto-puta iz pravca Niša, blizu Plavog mosta i benzinske pumpe Slap.

Vatrogasci su intervenisali i ugasili požar.

Automobil je potpuno uništen.

Kako su nam rekli iz Hitne pomoći, oni nisu intervenisali, a očevici navode da su videli muškarca i ženu kako pričaju sa policajcem koji je došao na lice mesta.

Okupila svoje najbliže prijatelje!

Jelena Karleuša je juče objavila studijski album, koji nosi naziv “Alfa”. Njena publika je 11 godina čekala ovaj Jelenin potez. 

Pevačicinom timu je pošlo za rukom da do premijere sačuva sve u tajnosti i da nijedna pesma ne “procuri” pre vremena. Takođe, svi saradnici su sačuvali tajnu ko će pevati duet sa njom i kakvog su ritma pesme. 

Foto: Youtube printscreen/ JELENA KARLEUŠA

Jelena je izabrala Milicu Pavlović za duetsku pesmu. Ovo je bilo i očekivano s obzirom na to da su njih dve dugogodišnje drugarice.

Jelena je noćas napravila slavlje u svojoj vili kako bi proslavila objavljivanje novog albuma. Ona je okupila prijatelje i saradnike kako bi obeležila ovaj veliki uspeh. 

Pevačica se pobrinula da celo dvorište bude dekorisano u znaku “Alfe”.

Foto: instagram printscreen/senoritamilica

Na stolu možemo videti poslužene krofne i sokove u drečavo zelenoj nijansi, sa logom njenog novog albuma.

Foto: instagram printscreen/senoritamilica

Milica i Jelena su bile najveselije. Sve vreme su đuskale i provodile se. 

Foto: instagram printscreen/senoritamilica

Jelenine naslednice, Nika i Atina, su prisustvovale proslavi i uživale u poslasticama koje je njihova mama odabrala za ovu priliku.

Zavirite na Jeleninu proslavu u video prilogu u nastavku:

Ono što čak ni mnogi vernici ne znaju jeste da je Gospojinski post strožiji od Božićnog i Apostolskog

Gospojinski post počinje danas i traje 14 dana, a prethodi prazniku Uspenja presvete Bogorodice ili Velikoj Gospojini.

Gospojinski post uvek počinje 14. avgusta, na dan Svetih mučenika Makaveja, a prethodi velikom hrišćanskom prazniku Uspenju presvete Bogorodice, poznatijem kao Velika Gospojina, koji se proslavlja 28. avgusta i poznat je kao praznik majki i dece, kada žene treba da se pričeste.

Ono što čak ni mnogi vernici ne znaju jeste da je Gospojinski post strožiji od Božićnog i Apostolskog, pa pravoslavni hrišćani zbog velikog poštovanja prema Presvetoj Bogorodici ovaj post poste kao i Veliki Vaskršnji post.

Gospojinski post se prvi put spominje u spisima Teodora Studita 826 godine, a konačno je utvrđen na Carigradskom saboru 1166, u vreme Patrijarha Luke Hrisoverga i cara Manojla I Komnina.

Treba imati u vidu i da post ima dve strane: telesnu i duhovnu. Telesni post je uzdržavanje od jela životinjskog porekla. Duhovni post podrazumeva odricanje od svake vrste grešnih i zlih pomisli, želja i dela.

Telesni post je samo neophodno pomoćno sredstvo za uspešnu duhovnu borbu protiv strasti, koje se raspiruju kroz telesne želje. Stvarni post koji obuhvata i telesni i duhovni aspekat, privodi čoveka smirenju. Oslobađanje duha i tela od pogrešnih misli i dela uz molitve predstavlja suštinu hrišćanskog posta. Sveti Jovan Zlatousti piše: „Kažeš da postiš. Uveri me to u svojim delima. A koja su to dela? Ako vidiš siromaha, udeli mu milostinju. Ako se nađeš s neprijateljima svojim, izmiri se sa njima. Ruke neka poste uzdržavajući se od svake gramzivosti i krađe. Kakva nam je korist ako ne jedemo meso i ribu, a ujedamo i proždiremo svoje bližnje.“

Vlada Tuzlanskog kantona na vanrednoj sednici donela je odluku po kojoj se ponedeljak u tom kantonu proglašava Danom žalosti, povodom ubistava nevinih građana na području Gradačca.

Iz Vlade Kantona ističu da je danom žalosti proglašen dan sahrane Nizame Hećimović, žene koju je ubio Nermin Sulejmanović.

“Članovi Vlade Tuzlanskog kantona će poštovati želju članova porodice, da niko od zvaničnika ne prisustvuje sahrani”, naveli su iz kantonalne vlade.

Na dan žalosti svi organi i institucije na području Tuzlanskog kantona će istaknuti zastave na pola koplja.

Sve medijske kuće i druga sredstva informisanja, kao i organizatori kulturno-umetničkih i sportskih manifestacija na području Tuzlanskog kantona su u obavezi da prilagode svoje programske sadržaje danu žalosti.

Kurir.rs

Rano jutros stigle dobre vesti.

Pripadnici Gorske službe spasavanja Crne Gore pronašli su dve državljanke Srbije koje su se juče kasno popodne izgubile u rejonu Planinice, na Durmitoru, prenose Vijesti.

Iz te službe su oko ponoći na Fejsbuku objavili da one u pratnji spasilaca idu ka Žabljaku.

Poziv za pomoć upućen je putem OKC 112 Direktorata za zastitu i spašavanje MUP-a.

Nešić je siguran da su zakazali pravosudni organi koji nisu prepoznali opasnost.

Petak 11. avgust ostaće upamćen kao datum koji je Bosnu i Hercegovinu, ali i ostatak regiona zavio u crno.

Tog dana je Nermin Sulejmanović oteo svoju nevenčanu suprugu Nizamu Hećimović i njihovu bebu iz kuće Nizamine tetke, a onda krenuo u krvavi pir.

Nenad Nešić, ministar bezbednosti BiH, razgovarao je jutros sa voditeljkom jutarnjeg programa Kurir TV i preneo situaciju u Bosni i Hercegovini.

Na samom početku razgovora izjavio je saučešće porodicama ubijenih. Naglasio je da proveravaju veze sa policijom i ubicom i mogućnosti koje su neispitane, a moguće je da su dovele do tragedije.

– Ono što mogu da kažem da je više policijskih službenika pod istragom. Policajac je pušten na kućno lečenje i za sada je dobro. Proveravaju se veze policije sa Nerminom Sulejmanovićem. Tačno je da se radi na slučaju policijske službenice, osumnjičenih za pomaganje ubici, ali u ovom trenutku ne mogu reći više od toga, ali ono što možemo reći je da je taj policijski službenik izložen pretnji od strane građana, ali moram da apelujem na građane da prepuste organima reda da rade svoj posao – kaže Nešić.

Na pitanje voditeljke da li je samo Nermin uključen u ubistvo ili su u ovom zločinu odgovorni i organi reda, Nešić je siguran da su zakazali pravosudni organi koji nisu prepoznali opasnost.

– Činjenica je da se žena obratila za pomoć i tražila je da bude zaštićena i da se zabrani pristup, ali sud je to odbio, i sutkinja nije pravilno razmotrila žalbu. Mogu da kažem da su pravosudne službe zakazale, i istragom ćemo otkriti sve. Ono što je zapanjujuće je veliki broj ljudi koji je pratio “lajv” i to govori o stanju u društvu – rekao je pa upozorio:

– Na vreme treba prepoznati veliki broj sociopata u društvu i hospitalizovati, jer je više 15.000 ljudi gledalo zločin uživo – rekao je Nešić.

Zaključio je da na ovome treba zajednički raditi i apelovao na sve žene da ne sakrivaju nasilje:

– U našem zakonodavstvu nema femicida kao posebnog krivičnog dela, a s obzirom na ove događahe moramo na tome raditi. Nemamo vremena da ćutimo i treba da reagujemo na svaku moguću pretnju. Razumem da su ljudi s pravom besni, ali niko od nas ne može znati šta će nekom da klikne u određenom momentu. Apelujem na sve žene da svaki povišeni ton prijave, a ljudi koji podignu ruku na žene treba maksimalno osuditi – poručio je Nešić.

Posle krvavog pira Nermina Sujlemanovića, koji je u petak ubio suprugu Nizamu Hećimović pred njihovom bebom i još dvoje ljudi, a potom izvršio samoubistvo, u BiH, ali i u regionu ogorčeni zbog propusta nadležnih

Nizama Hećimović iz Gradačca u BiH koju je u petak pretukao, pa ubio pred njihovim detetom Nermin Sujlemanović, stradala je posle niza propusta nadležnih organa, tvrdi njena rodbina.

Javnost u ovoj zemlji, ali i regionu ogorčena je na policiju i pravosuđe jer su dopustili stradanje ove žene koja je nekoliko dana pred smrt prijavila nasilnika.

Ne samo da Nerminu nije bila uvedena sudska zabrana prilaska, već je navodno preko svojih veza u policiji Sujlemanović saznao da ga je ona prijavila za nasilje, kao i da je kasnije od jedne policjake saznao lokaciju na kojoj se Nizama sakrila sa detetom!

Podsetimo, u krvaom piru Sujlemanoivić je potom usmrtio Ondera Džengiza i njegovog sina Denisa. Sulejmanović je ranio i Onderovu suprugu, koja je u teškom stanju, a zatim i policajca Huseina Kotorica i sugrađanina Nedima Pamukovića. On je potom, izvršio samoubistvo.

Ljubavnica mu pomogla?

Tužilaštvo Tuzlanskog kantona proverava navode da li je policijska službenica koja se navodno zove Dž. S. otkrila ubici lokaciju gde se nalazi Nizama.

Policajka je prema nezvaničnim navodima medija u Bosni i Hercegovini bila u vezi sa trostrukim ubicom. Nizamina porodica na društvenim mrežama prethodno je potvrdila navode da se radi upravo o policijskoj službenici.

Porodica i prijatelji Nizame Hećimović rastrzani su između tuge zbog gubitka drage osobe i ogorčenja jer je do takvog ishoda došlo s obzirom na to da je sud, samo četiri dana pre ubistva, odbio da Sulejmanoviću odredi zabranu prilaska pogrešno procenivši da nema opasnosti za žrtvu.

– Nije moju sestru Nizamu ubio samo Nermin. Nije to uradio samo metkom. Ubio je on život u njoj i ranije. Ubili su je zajedno i njegovi ljudi iz institucija. Sudija koja je odbila predlog o zabrani prilaska. Doušnici iz MUP Gradačac koji su mu rekli s kog je broja prijavljeno nasilje u porodici – napisala je Nizamina sestra E.B..

Odbijen predlog zabrane prilaska

Nizama je početkom avgusta, s modricama na licu i telu, pomoć tražila od policije Tuzlanskog kantona. Bojala se da svedoči, samo je tražila pomoć.

Policija je 7. avgusta od opštinskog suda u Gradačcu zatražila da se Nerminu Sulejmanoviću zabrani prilazak supruzi Nizami, međutim, njihov zahtev je odbijen.

-Odbacuje se zahtev MUP TK za izricanje predložene zaštitne mere zabrane uznemiravanja i uhođenja osobe izložene nasilju i zaštitna mera približavanja žrtvi nasilja, te se postupak obustavlja – presudio je sudija opštinskog suda iz Gradačca, objavila je Istraga.ba, a portal je imao i uvid u rešenje suda. Četiri dana kasnije došlo je do krvoprolića.

Nizamina tetka Z.V.P. rekla je da se nesrećna žena kod nje krila sedam dana, a tvrdi da je osmog dana neko Sulejmanoviću otkrio lokaciju. Sada se i proverava da li je bila upravu policajka.

Prijvljivala muža

Nizama Hećimović nekoliko puta je prijavila svog nevenčanog supruga Nermina Sulejmanovića za nasilje, međutim, Sulejmanović je za tu prijavu saznao, a sistem je nije zaštitio.

Tužilaštvo tuzlanskog kantona tvrdi da je Nizama prijavljivala Nermina za nasilje, a potom iz straha povlačila prijave. Tokom zvaničnog obraćanja javnosti, portparol Admir Arnautović kazao je da je Sulejmanović odranije bio poznat i policiji i tužilaštvu.

– Radi se o osobi koja je više puta bila osuđivana za različita krivična dela. Osuđivan je pre 15-tak godina za pokušaj ubistva. Ima nekoliko presuda za nasilnička ponašanja i ugrožavanje sigurnosti – rekao je Arnautović.

Sudija pogrešila ime, prepisala obrazloženje drugog predmeta?!

U medijima je objavljeno rešenje Opštinskog suda u Gradaccu kojim se odbija predlog MUP-a da se Nerminu zabrani približavanje žrtvi.

Medutim, kako se vidi u rešenju, sudija je umesto imena Sulejmanovića napisala ime nepoznatog muškarca M.C., zbog čega se postavlja pitanje – da li je samo prepisala obrazloženje iz drugog predmeta?!

– Iz sadržaja zahteva za izricanje zaštitnih mera sledi da je M. C. (umesto Nermin Sijlemanović) radnje nasilja u porodici vršio prema svojoj nevenčanog supruzi, kao članu porodice sa kojim živi čime je narušio njihov porodicni mir i telesnu celovitost. Međutim, čan porodice, koji je po zahtevu za izricanje zaštitnih mera oznacen kao žrtva nasilja je odbila da svedocio, a što je sud utvrdio i citanjem zapisnika o saslušanju svedoka Hećimović Nizame sačinjen u PU Gradačac – navodi se.

On je potvrdio i da je Sulejmanović imao prijave i za nasilje u porodici.

– Ima tih prijava. Međutim, odustajalo se od svedočenja vezano za krivično delo nasilje u porodici – rekao je Arnautović i dodao:

– Prijava bila upućena pre tri ili četiri dana. I kada smo krenuli u dokumentovanje tog događaja, korišćene su blagodeti zakona, odnosno mogućnost nesvedočenja, tako da se odustalo od same krivične prijave za nasilje u porodici.

Sulejmanović je, da podsetimo, Nazimu i njihovu devotomesečnu bebu odveo u vikendici gde je ubio ženu, a dete ostavio na podu u lokvi krvi. Dok je sve to snimao i emitovao uživo na društvenim mrežama, a onda se ubio i oca i sina inače svoje poznanike i ranije još troje ljudi.

Dete je sada na sigurnom, a iz horora je spasio Emir Džinović, inače vlasnik teretane u kojoj je ubica radio. Verovatno bi bilo još žrtava, ali je tako nešto sprečio pribrani Hasan Jašarevic (77), prodavac u ribolovačkoj radnji, od koga je Sulejmanović uz pretnju pištoljem tražio municiju, medutim, dobio je ćorke.

KAKO JE NIZAMA OSTALA BEZ ZAŠTITE:

* Sudija nasilniku nekoliko dana pred masakr nije odredila meru zabrana prilaska supruzi * U rešenju sudija napisala ime drugog muškarca, veruje se da je prepisala obrazloženje iz drugog predmeta * Doušnici iz MUP rekli su Nerminu s kog je broja prijavljeno nasilje, a jedna policajka dala je lokaciju žene i bebe * Ubica ranije osuđuvan za teška krivična dela, ali ni to nije bilo dovoljno da nadležni preventivno reaguju

Žena si! Kako si mogla?!

Policajki na društvenim mrežama stižu salve uvreda i stravične pretnje od trenutka kad se pojavila informacija da je otkrila Sulejmanoviću gde je Nizama krije.

– Spavaš li mirno? Da li si sada srećna? Žena si! Kako si mogla?! Da li možeš mirno nastaviti da živiš kada znaš šta si uradila i čemu si uzrok?! Ništa nisi bolja od dotičnog. Ti nisi ni za žaljenje! Treba ti suditi za učestvovanje u ubistvu. Vidiš ja te nisam ni jednog trena vređala jer si probila dno i mimo dna. Nadam se da će kazna Božja stići – navodi jedna korisnica.

– Ubila si majku malog nedužnog stvorenja – navodi druga korisnica.

– Doživotna kazna! Daboga nikada ne zaspala mirno – glasi jedna od mnogih poruka.

Ne trevljavam se sa ljudima. Više se trevljavam sa životinjama. Više se plašim kad se trevim sa mečkom, jer kad vodi male, oće da napadne. I onda tražim krivo drvo, medved ne može uz krivo drvo. Medveda se ne plašim mnogo, neće da napadne, samo mečka. Zviznem malo na njega i pobegne. Divlje se svinje najviše plašim jer ona u sekundu može da rascijepi iksana i pojde, ovako je 1966. pričao tada petnaestogodišnji Petar Živanović u cjelcu sela Račanska Šljivovica povrh Tare, gde je sam provodio zime u trošnoj brvnari čuvajući ovce.

Dečaka koga su obilazile zveri, a severac noću zasipao snegom kroz šuplja vrata otkrio je slučajno Milivoje Vuković sa TV Beograd u tadašnjem hotelu “Tara”. Dotrči iz mraka, sedne za sto, gleda televizor i otrči u mrak i mraz. Upadljivo je, naravno, odudrao od svih seljačkom, starom odećom. Da naruči štogod, nije mogao, osim ako ga koji gost ne počasti.

NUDILI MI TURISTI PET BANKI, NISAM IM UZO

– Vodo sam ih dole po kanjonu, silazili smo niz neke klampe dolje, u vodu. Bog te pita dokle, silazili smo. Oni su meni nudili pare, nudili su mi pet banki, ja nisam hteo da im uzmem zato što sam imao vremena da vide to i zato što sam im bio vodič – govorio je Petar, koji je leti brao jagode pa prodavao pred hotelom, pun sreće da uzme neki dinar.

Prošlo je 57 godina od priče koja je dirnula Jugoslaviju. Petra smo ovog leta sreli u Bajinoj Bašti. Daleko je od onog mučnog života seljaka i siromaha. Uspeo je na svakom planu – skućio se, ni manje ni više, u Švajcarskoj, ima svoju Milunku, dvoje dece, troje unučadi… I sve je to postigao sa 10 prstiju. Iako ima samo četiri razreda škole.

– Tukao me je učitelj Mile Gazdić što nisam dobro učio. Kada sam pobegao iz škole u šumu, po polju sam čupao raž i nosio u šumu, na jednu stenu, tuj sam prostirao poda se i na se. I tuj sam spavao. Nisam smeo da idem kući jer znao sam da će roditelji da me tuču – pričao je Petar na tronoši, usred brvnare, u kojoj je imao još raspali krevet, siniju i stari šporet, a što smo videli zahvaljujući emisiji “Trezor”.

Danas priznaje da ga je beda zapravo oterala u planinu.

– Završio sam četri razreda i istina je bila da me otac nije mogao više izdržavati. Imao sam i dvije sestre, mučenice ko i ja. Seljačka deca su bila mučenici. Pamtim – nemam ni obuće. Život je bio nula. I: “Aj, Petre u Taru, čuvaj ovce.” Nije me bilo strah. To su ti seljačka deca, hrabri ljudi – priča za Kurir Petar, kome je iz zaseoka Živanovići u selu Rača, podno Tare, trebalo sat i po peške do kolibe – Cerje, Sokolina pa Račanska Šljivovica.

GLEDO SAM RAT U VIJETNAMU

– Kad dobijem malo više vremena, idem u hotel da gledam televizor. Gledao sam kako se tuču severni Vijetnamci i Amerikanci. Gledao sam kako Amerikanci iskaču iz helikoptera u severni Vijetnam. Gledao sam kako muče zarobljenike, tuču i stavljaju ih na truju, bacaju ih u vodu – pričao je Petar te ’66. kao dete, kao i ovo:

– Mnogi ljudi imaju pušku, mogli bi da ubiju medveda. Ali s tim što, ako ubiješ medveda, moraš da daš sto ‘iljada. A medved, ako ubije čoveka, daju porodici 50 ‘iljada. A ne znam kad bi se zaratilo, neka traže medveda da ratuje umesto čoveka.

Roditelji mu u kolibi, veli, budu do mrtve jeseni, pa siđu u Raču.

– Iza jutra ustanem, nacepam drva, imam dosti luča, podložim vatru i zagrije se moja koliba – govorio je Petar u kameru, na crnobelom snimku, a potom mesio testo u velikoj šerpi, pa pekao hleb, a kuvao je sebi šta je imao – krompir, pasulj…

– Koliba šuplja. Stavim krparu, udarim ekser tamo i vamo i okačim tu krparu na vrata, koja su bila okrenuta na sever. Kad se probudim ujutru – džaba. Ono opet naduvalo snijega, tamo do kreveta. Šuplja vrata. Al’ naučiš na sve. Hladnoća se nauči, ko i žega. I na težak život se nauči – seća se danas Petar.

Seća se i kako su ga mnogi maltretirali:

– Čuvam ovce, tamo ograda, ‘vamo ograda. Naiđe auto, izađe neki, udari me nogom u zadnjicu i kaže “Mamu ti seljačku, sad teraš ovce kada ja treba da prođem!” Neka probaju gospoda to da urade u Švajcarskoj, nikad više neće voziti auto i još će da plati stres ako krave daju malo mleka, a stoka za klanje pa ne valja meso. Svašta sam doživeo i od divljih šumara. U Švajcarskoj u četinarske sadnice puštaju ovce da otrebe travu, da oni ne bi čupali. A kod nas su stavili petokrake na čelo i zajmili goniti babe da im ne daju da napasu kravu da bi namuzle šolju mleka unučetu. Zimsko vreme, poneo sam grane što su pale, a šumar: “Baci to. Ako granje i suta ne bude ovde, napraviću prijavu protiv tebe.”

U to zimsko vreme dan je kratak, noć duga. Preduga. Bar je imao jedinu staru knjigu – o Marku Kraljeviću i Milošu Obiliću.

– Uveče zapalim lampu, stavim na siniju i čitam. Čitao sam je sto puta i upamtio sam sve šta u njoj piše. Kako su se Marko Kraljević i Mina od Kostura tukli, kako je Mina od Kostura poarao dvore Marku Kraljeviću i zapalio ih i odveo mu ženu… – pričao je Petar u kameru, a sad veli da pjesmarice još pamti.

Kazivao je i da je na televiziji gledao kako peva Safet Isović i sviraju Tine i Radojka Živković:

ZMIJA POD JASTUKOM

– Leti je bila starija sestra sa mnom u kolibi. Spavali smo u tom u jedinom krevetu, slama dole. Kažem joj: “Šta ‘vo kmeči?”, a ona će: “Ćuti, spavaj, ovca breknica.” Znaš šta je ovca breknica, to je ona koja stenje, preživa. Sestra ustaje da muze ovce i krave, a ja da namestim krevet, kad, sunce ti ljubim, crna guja pod jastukom, ko najveća pita. Šiknu, ode, počnem kukati. Nisam posle hteo leći dok nisam sve to pretreso.

– Kad bi imao tranzistor, voleo bi ovde da ga slušam. Ne mogu da pređem tamo hotelu, vejavica velika.

Posle TV priloga stigli su knjige, pisma, pa tranzistori.

– Ujak Mihailo mi poslao tranzistor, a i škola “Aleksa Šantić”, negde iz Vojvodine. A neka devojka Nura, Albanka iz Beograda, slala mi redovno pare za baterije. Pozdravljam je, daj bože da još bude živa i sretna. Njen tata je, čini mi se, bio slastičar – seća se.

Sedeo je Petar na sklepanoj ogradi i kazivao i ovo u kameru:

– Nadam se da ću i ja za nešto svršiti. Voleo bi najviše da bidem šofer, da se zaposlim u šumskom gazdinstvu, da vučem balvane i jer bi imo i malo više para i bolje živio. U hotelu gledam kako su turistička đeca malo bolje ođevena i dolaze na odmor tu. I ja bi volio da budem malo bolje ođeven.

I bolje je “ođeven”. Uspeo je. Ostao je dve-tri zime u kolibi, pa se “pustio po svijetu”. Po Vojvodini je sa ujakom utovarao džakove, kopao kukuruz, šećernu repu, suncokret… I rešio da ide preko. Taman se vratio iz vojske, kad u rodni kraj dođe jedan komšija iz Švajcarske. I Petar ode preko zavoda za zapošljavanje.

– Bio sam siroma’, sklanjo se od svakoga. Ovde je bio restoran “Evropa” i tu jedina samoposluga. Kad sam pošo u Švajcarsku, pitam da mi daju kartonsku kutiju od banana. Nisam ni znao šta je banana dok nisam otišao u Švajcarsku i primio nekolike plate. Nosim onu kutiju pod pazu’om, oću kući da spakujem one jugo košulje, što su ih zvali perlonke i najlonke, što se skupe na ramena kad počneš da radiš. Kad sam primio platu, odma’ sam kupio pamučne košulje, a one sve pobaco. I nosim ja tu kutiju, stoje neki ko konji, a jedan momak me lupi po ramenu: “Dečko, spusti tu kutiju da ti, da izviniš sad što kažem, da ti jednu udarim otpozadi”. A oni svi “A-ha-ha.” Zajebavana je sirotinja u Srbiji – priča Petar, koji se te 1971. sa 21 godinom otisnuo u Švajcarsku.

IPAK NIJE BIO SAM-SAMCAT U OVOJ “PUSTINJI”

Nedaleko od njega u kolibi je živela i jedna porodica:

– Ilija, umro je, bog dušu da mu prosti, imao je dvoje dece. I svaka mu čast, uvek je išao sa mnom na hotel gledati televizor, ostavi ženu i decu – kaže Petar.

To je bila prekretnica. Tu je završio gipsarsko-molerski zanat.

– U gradiću Vetingen nađem jednog gazdu, pa drugog posle koji bolje plaća. Od njega sam i u penziju otišao, posle 44 godine staža. Imao je četiri sina, dao mi gore stan, tretirao me kao sina. Kad sam se oženio i odselio se, gazda mi kaže: “Stanovao si kod mene osam godina, nikad mi ništa nije nestalo.” Čisti prsti. Kasnije sam postao predradnik, 35 godina sam bio poslovođa – veli Petar.

Stalno je dolazio u Srbiju, rodni kraj nije zaboravio. Ali i stalno radio. Pa i danas.

– Volio sam izazov posla, najkomplikovanije da radim. Sve sam kurseve, doškolovavanje za molera, gipsara prošao. Posle sam po celoj Švajcarskoj radio, u Cirihu 28 završne radove. Ko ja nije mogao niko. I sad me zovu da radim. I radim. Živim kad radim – kaže Petar, koga i u Bašti zatekosmo u poslu, te odvoji pola sata da popijemo piće. Alkohol ne pije. Nikad.

Posle osam godina u Švajcarskoj, u rodnom kraju upozna svoju Milunku.

– Tražio sam nekoga srodnog mojoj duši. Zaposli se tamo u fabrici čokolade, polovinom septembra će i ona u penziju. Imamo troje unučadi. Unuka od 20 meseci ne ulazi u kuću dok ne viče: “Deda, deda.” Napravio sam u Švajcarskoj kuću. Ništa nemam što nisam zaradio. Đe god sam nešta radio, svako me častio. Zato što sam radio ko sebi. Više sam radio nego oni radnici. Ne možeš čoveka terati da radi, a ti da ne radiš – priča.

VIŠE GLADAN NEGO SIT

– Imao sam jednog prijatelja u Švajcarskoj, kaže mi da mora da trči kući jer mu dolaze iz opštine. Deca su mu mršava, suvonjava, pa dolaze da vide šta jedu, da li majka zna da kuva. A ja mu kažem: “Da je to tako bilo kod nas, kod mene bi stalno morali biti.” Više sam bio gladan nego sit – priča nam Petar.

Kolibe odavno nema u Račanskoj Šljivovici:

– Ali volim da odem gore, u Taru. U Rači nema nikoga, kućica skoro gotova da se sruši. Nema više ni naroda. Nas je u Rači bilo preko 70 prvaka kad sam pošo u školu. A ima više od 40 godina da je škola zatvorena. Ali neka zapamti Srbija – nema države ako izgubi seljaka.

Otrča Petar za poslom. Pod noktima mu crno. Nema mu života bez rada…

Jelena S. Spasić

Devojka koja je bila za komandama motora povređena je u Staroj Pazovi kada je vozač skrenuo u ulicu levo u preprečio joj put!

Kao što se vidi na snimku, on se kretala pravo, kada je automobil skrenuo levo ka parkingu. Ona nije uspela da zakoči udarila je u vozilo.

Snimak je objavljen na Instagram stranici “192”, gde se navodi da je automobil prešao preko pune linije.

– Nezgoda u Staroj Pazovi. Vozač automobila skrenuo preko pune linije i presekao put motociklu. Na svu sreću, devojka koja je upravljala motociklom, nije teže povređena – navodi se u objavi.

(Kurir.rs)