Month: August 2023

Živeći prilično skroman život sa svojom obitelji, Relja Popović je prepoznatljiv pjevač čija je karijera imala umjeren uspjeh. U braku je sa Nikolijom, kćerkom Vesne Zmijanac, koja je također ostvarila uspješnu karijeru kao pjevačica. Međutim, malo ljudi zna da je Relja jedva izbjegao smrtonosni incident kada je imao 19 godina. Te 2008. godine, kao maturant Ugostiteljsko-turističke škole, ranjen je hicem iz vatrenog oružja u trbuh. Sve se odigralo tijekom incidenta kada je u obližnjem kafiću, prema navodima, došlo do sukoba između njega i Miloša Ivanovića poznatog kao Miško Pacov. Nakon napada, Miška Štakora su uhitili zbog pokušaja ubojstva. Relju su odmah prevezli u Urgentni centar, gdje je podvrgnut hitnoj operaciji. Liječnici su mu morali izvaditi bubreg i slezenu kako bi spasili njegov život. Toga dana, 22. svibnja 2008., bio je u kafiću sa svojim prijateljima i još jednom osobom kad se sve dogodilo.

Na susjednom stolu sjedio je muškarac u četrdesetim godinama, vidno pod utjecajem alkohola. Tokom interakcije, muškarac je uporno poticao Reljine suputnike na svađu, ponašajući se agresivno i provocirajući. Ta situacija izazvala je napetost, koja se zatim pretvorila u žestoku raspravu među njima. Svađa je naglo prekinuta kad je konobarica zamolila goste da napuste kafić jer se približavao zatvaranje. Čim su izašli iz kafića, muškarac je iznenada izvukao vatreno oružje i uperio ga prema Relji. Iako se ne sjeća samog trenutka, osjećaj u trbuhu iz tog vremena ostao je urezan u njegovoj svijesti.

Relja je izjavio da je izgubio svijest kad je pao na tlo, da bi se kasnije probudio u Urgentnom centru. Pogođen metkom u trbuh, imao je teške unutarnje ozljede koje su zahtijevale operaciju. Izbavljen mu je bubreg i slezena, te je proveo 30 dana u bolnici. Tijekom prvih 10 dana njegovo stanje je bilo posebno teško i zahtijevalo je intenzivno praćenje na traumatološkom odjelu. Relja je posebno zahvalan profesoru Đukiću na operaciji i pruženoj brizi. I danas, razmišlja kako bi se mogao odužiti profesoru za njegovu iznimnu pažnju.

U nedavnom intervjuu, Relja je otkrio da je 2008. donio tešku odluku da prekine studij glume na FDU (Fakultet dramskih umetnosti) zbog traumatičnog iskustva. Unatoč tome što je stigao do završne faze selekcijskog procesa, neki su sumnjali u njegove fizičke sposobnosti da se nosi sa zahtjevima programa, što je rezultiralo njegovim odbijanjem. Nakon toga je privatno završio svoje obrazovanje iz glume, ali se šuška da osjeća grižnju savjesti zbog propuštene prilike.

Ako ste pratili jutarnji vikend program na Televiziji Pink koji uređuje i vodi Jovana Jeremić, sigurno vam nije promakao Miloš Raonić, bitan segment cijelog tog prikaza. Miloš veći dio vremena provodi na terenu, uživo se uključuje u program, te se može reći da mu je ova cijela sfera televizije i kamere itekako bliska. Novinar i voditelj s bogatim iskustvom na Televiziji Pink, Miloš Raonić, nedavno je na svom Facebook profilu podijelio tužnu vijest sa svojim pratiocima. Otkrio je da mu je majka preminula, a emotivno se oprostio od nje putem dirljive poruke i niza iskrenih fotografija. Milan je izrazio duboku zahvalnost svojoj majci, koju naziva svojom “lavicom”, za sve što je učinila za njega – od borbe i brige tijekom njegovog prijevremenog rođenja do nesebične ljubavi i pažnje kroz cijeli njegov život.

Miloš je opisao posljednje dane svoje majke kao teške i izrazio uvjerenje da je sada ona njegov anđeo čuvar. Fotografije koje je podijelio nisu crno-bijele jer vjeruje da će majka zauvijek živjeti u njegovom srcu. Svoju poruku je završio iskrenom izjavom ljubavi i zahvalnosti prema majci. Poručio je kako ne bi ni svojem najgorjem neprijatelju poželio takve posljednje dane, a kamoli osobi poput njegove majke koja je bila poput anđela na Zemlji. Sada je siguran da je ona njegov anđeo čuvar. Raonić je podvukao da ovo nije zbogom, jer će ona uvijek biti prisutna u njegovom srcu. Iznio je duboko poštovanje prema svemu što je ona učinila za njega i istakao svoju iskrenu ljubav prema njoj.

U međuvremenu, lokalna zajednica je nedavno bila uzburkana zbog šokantnih optužbi koje je Milena Radulović iznijela protiv svog profesora glume, Miroslava Mike Aleksića, za silovanje. Ona i još pet glumica su ga prijavile mnogo godina nakon događaja. Milenin hrabar korak potaknuo je i Ivanu Ilinčić da se oglasila i prijavi Ivana Antića za spolno uznemiravanje. Među onima koji su se oglasili bio je i Milan Raonić, novinar na Pink televiziji, koji je Miku upisao u školu glume kada je imao samo šest godina.

Međutim, nakon godinu dana napustio je školu jer je smatrao da je učitelj bio prezahtjevan. Kada bi netko pogriješio ili zaboravio domaću zadaću, Raonić se prisjeća vremena kada bi učitelj vršio kritike i sramio ih pred cijelim razredom. Ova iskustva su često rezultirala osjećajem izolacije i nelagode, dok bi ih učitelj jednostavno naredio da odu i operu se. Ta iskustva podsjećaju na kazne u kutu i ponekad bi čak izazvala suze.

Darko Lazić je pravi skandal-majstor. Doduše, sad u paketu sa suprugom Katarinom Lazić.

Kako Kurir saznaje, njih dvoje su se nedavno žestoko posvađali, a onda navodno i potukli u automobilu, zbog čega je intervenisala i policija. Sve se desilo nekoliko dana pred njihovo momačko i devojačko veče, koje su priredili dve nedelje pred crkveno venčanje i gala svadbu za, kako je ranije pisano u medijima, 500 zvanica. Iako je izbio kurcšlus, pa su oštetili pevačev BMW X5, kom je promenio boju iz bele u tirkiznu, Katarina je pred organima reda promenila ploču i svog muža nije ni za šta optužila.

Darko je, kako tvrdi naš izvor, nekoliko dana nakon haosa sa suprugom otišao na veselje kod prijatelja, biznismena iz Šapca Stevana Radovanovića, i to sa bivšom verenicom Marinom Gagić, s kojom ima sina. Katarina nije bila s njim. – Kod Kaće i Darka je uvek neki cirkus. Vole se oni, ali kada se posvađaju, ume to da bude žestoko. Skoro je tako bilo. Posvađali su se u kolima i u tom žaru borbe ga i oštetili. Ne znam detalje, ali znam da je intervenisala policija. U prvom trenutku Kaća je svu krivicu prebacila na Lazića, ali je ubrzo promenila priču i povukla prijavu. Kad su se strasti smirile i usijane glave ohladile, sve je bilo u najboljem redu. Ipak, i pored toga, on se pojavio na veselju u Šapcu s Marinom. Bili su zajedno, sedeli za istim stolom, a od Katarine nije bilo ni traga ni glasa. Posle svega toga, oni su napravili momačko i devojačko veče. Na incident su zaboravili – priča naš izvor.

Inače, auto koji su oštetili vredi oko 50.000 evra, a napravljenu štetu su sanirali za nekoliko dana. Pevač iz Brestača i njegova izabranica, koji su pre nekoliko meseci u tajnosti, samo u prisustvu kumova, sklopili građanski brak, sad organizuju veliko slavlje, koje će, kako su ranije tvrdili izvori, biti krajem avgusta i trajaće dva dana. Darko je bio u braku sa Anom Sević, s kojom ima ćerku, a s Marinom je bio u vanbračnoj zajednici tokom koje su dobili sina. Ona je sve vreme bila uz njega tokom njegove borbe za život nakon stravične saobraćajne nesreće 2018. godine.

Nakon raskida ušao je u vezu s koleginicom Barbarom Bobak, s kojom se verio, ali do venčanja nije došlo. I s Bobakovom je imao sličnu situaciju kada su se potukli u jednom hotelu u Beču.

Drago J. iz Belog Manastira doživeo je nezapamćenu sudbinu, kakvu bezmalo niko nije na svetu.

Iako rođen 1948. godine, ponovo je oživeo tek 2007. Naime, sve do marta te godine Dragu je majka Veronika skrivala od sveta.

Zaključan u sobi, sa rešetkama na prozoru, Drago je živeo više od pola veka. Da apsurd bude veći, kuća strave bila je tek nekoliko stotina metara udaljena od belomanastirskog Centra za socijalni rad, piše Večernji list.

Priča o Dragi, koji je život proveo u kućnom zatvoru, bez ikakvog kontakta s spoljnim svetom, pre 16 godina je potresla Baranju i čitavu Hrvatsku.

U kući, u Ulici Vladana Desnice, u Belom Manastiru, na broju 26, “nevidljivi čovek” proveo je 59 godina svog života.

Svi su zaboravili, ili pak nisu ni znali da Drago postoji.

S vremena na vreme, meštani su, noću, kada je bilo upaljeno svetlo, u kući viđali siluetu muškarca, ali nisu znali da je reč o sinu kojeg je majka, od ranog detinjstva, zatvorila u kuću, pomno ga skrivajući od sveta, piše Večernji.

Drago nikad nije upoznao druge ljude

Komšije, s kojima su novinari razgovarali te 2007, tvrdili su da Dragu nikada nisu videli. Koliko ga je majka dobro skrivala govori i neverovatan podatak da Dragu nikada nije videla čak ni supruga njegovog brata, iako su prvih godina braka živeli na istom kućnom broju i delili dvorište.

Ukratko, gotovo šest decenija, nesrećni čovek zapravo nije postojao, jer za njega niko, osim par članova njegove porodice, nije znao. Nije se igrao s vršnjacima, nije slavio rođendane, nije išao u školu…

Drago nikada nije upoznao druge ljude, čak ni prve komšije. Nije izlazio iz kuće, uživao u toplini sunca, osetio vetar na licu, udisao svež vazduh. Bio je 24 sata, 7 dana u nedelji, zatvoren u četiri zida svoje male sobe.

Jedini prozor, na toj sobi tuge, gledao je na dvorište i bio je, poput zatvorskog, osiguran rešetkama, koje su bile postavljene na sve prozore kuće strave, izgrađene početkom prošlog veka.

Iz male sobe, koja je bila čitav Dragin svet, nije se moglo direktno izaći. Put, prema izlazu u dvorište, vodio je kroz kuhinju, u kojoj je spavala njegova majka. Vrata te sobe preko dana su uvek bila zaključana. Tek uvče bi bila privremeno otvorena.

Nije znao čemu služi kupatilo, komšije nisu znale da postoji

Majka Veronika ga je, naime, tek pod okriljem mraka, puštala u kuhinju. Slučajni prolaznici bi, u prostoriji u kojoj je gorelo svetlo, tada videli siluetu muškarca.

Uvek je, pričali su, sedeo tako da su mogli da mu vide samo leđa, ali ne i lice, pa je njegov identitet ostao misterija.

Čak ni meštani, koji su, krateći si put iz jedne ulice u drugu, prolazili kroz njihovo dvorište, pa ni komšije koje su ponekad svraćale, nisu Dragu nikad videli.

Nakon što mu je umro otac, jedina osoba, koju je Drago video i čuo poslednjih 20 godina, bila je njegova majka. Dodir sa svetom nije imao niti putem radija ili TV ekrana. Nije čak znao niti čemu služi kupatilo. Tek nakon smrti majke Veronike u februaru 2007. godine, stravična priča je izašla na videlo.

Bio je najstariji od trojice braće

Kako se tada saznalo, Drago je Veroniki i njenom suprugu Ivanu bio najstariji sin.

Večernji piše da se Drago, još kao veoma mali razboleo, pa su ga, kako su meštani pretpostavljali, zbog sramote, zatvorili u kuću, da ga niko više nikada ne vidi.

Kako je vreme prolazilo, na dečaka su svi zaboravili. Niko za njega više nije pitao, jer za majku Veroniku je, po pričanju onih koji su je poznavali, Drago bio zabranjena tema.

Postao je nevidljiv i za komšije i za sistem

Dragino ime je poslednji put u dokumentima evidentirano 1978. Tadašnja invalidska komisija u Osijeku, 7. marta zabeležila je da je, kao četverogodišnjak, lečen na Šalati. Spominje se i otpusna lista dečje klinike Rebro, iz 1963. godine, kada je nesrećnom dečaku dijagnostifikovan teži stepen mentalne retardacije.

Stručnjaci su tada naveli da ne govori, iako dobro čuje. Opisali su ga kao mirnog, plačljivog i duševno zaostalog. U dokumentu se takođe navodi da nije završio školu, da živi s majkom i da mu je potreban stalni nadzor.

Mračna tajna uglednih roditelja?

Dragina majka Veronika bila je nekad, po pričanju meštana, prava dama. Odevala se elegantno, nosila je šešire i svilene rukavice. Bila je, u to vreme, jedna od retkih koja je mogla da se pohvali završenom gimnazijom.

Njen suprug, Ivan bio je inženjer arhitekture, a svoj radni vek proveo je radeći kao šef katastra u Belom Manastiru.

Kako je Veronika bila Mađarica, iz njihove se kuće najčešće čuo mađarski jezik. Kasnije se ispostavilo da Drago ne razume hrvatski, jer mu se čitav život majka i obraćala samo na mađarskom.

Živeli nedaleko od Centra za socijalni rad

Od članova porodice Drago je imao još dvojicu braće. Stariji Pero živeo je i radio u Beogradu, a mlađi Mirko je, sa porodicom, stanovao u Ludbregu. Komšije su ispričale da su, prve godine braka, Mirko i njegova supruga živeli u dvorištu kuće u kojoj su bili i Drago i majka, ali, ni Mirkova supruga nikada nije videla Dragu. Prvi ga je put ugledala kada je umrla njena svekrva Veronika.Iako sve to zvuči neverovatno, da je istinito, potvrdili su i u belomanastirskom Centru za socijalni rad, koji je, da apsurd bude još veći, a priča tragičnija, od Draginog “zatvora” udaljen tek nekoliko stotina metara.

Kako je Drago završio?

Tek nakon što je 2007, tada 59-godišnji Drago, ponovo rođen, ovaj nesrećni čovek je ponovo počeo da postoji i za sistem.

Posredstvom Centra za socijalni rad, smešten je u hraniteljsku porodicu, kod Valerije Morić, u Kneževim Vinogradima.

Kod odabira hranitelja, jedan od osnovnih uslova bio je da nova porodica nesrećnog Draga zna mađarski, jedini jezik koji je ikada čuo i na kojem mu se majka obraćala. Hrvatski nije razumeo, a po rečima hraniteljke, nije mogao razumeti ni čitave rečenice, nego samo reči, poput dođi i sedi.

Prvih desetak dana, nakon dolaska u porodicu, Drago bi, svaki put kada bi neko ušao u njegovu sobu, navlačio pokrivač preko glave. Nije dao da se presvuče niti opere.

Srećom, situacija se s vremenom popravila. Počeo je da nosi pelene, hraniteljka je ispričala da je, ponekad, uhvati za ruku ili prisloni svoj dlan na njen obraz. Iako je mogao da se kreće, godine “zatočeništva” učinile su svoje te je nerado ustajao iz kreveta. Hraniteljka mu je obroke donosila u sobu.

“Voli da jede variva, ali najdraži su mu slatkiši. Njima se raduje poput malog deteta, što on, na mentalnom nivou zapravo i jeste”, ispričala je tada Valerija.

Zašto je porodica bolesnog Dragu osudila na strogu kaznu kućnog zatvora, da li su ga se sramili ili su se pribojavali njegovog nepredvidivog ponašanja, tu su tajnu Dragini roditelji odneli sa sobom u grob.

Žena iz Hrvatske objavila je na društvenim mrežama da je brutalno ispsovala i izvređala konobara zato što je iz Srbije.

Sramno i skandalozno!

Kako sama navodi, konobar joj je rekao da u tom lokalu ne može da boravi samo u kupaćem kostimu i da, po pravilu, mora na sebi da ima i majicu. Nju je, kako priznaje, pogodilo to što joj se obratio na srpskom jeziku, a ne njegov zahtev. Jer, priznaje ona, da joj je sve to rekao na hrvatskom, bez pogovora bi ga poslušala.

Ta žena se ponosi sramnim činom i navodi da mu je “skinula od Boga do majke” i da nije htela niti da ga posluša niti da napusti lokal. Takođe, ona je dodala kako je planirala da i dan kasnije dođe u isti lokal, odevena na isti način, u inat konobaru iz Srbije.

Sudeći prema njenim navodima, nemili događaj odigrao se na hrvatskom primorju.

(Kurir.rs)

Goran Račić je nekoliko puta reanimiran u Banjaluci. Klinički je bio mrtav, svaki put uspeli su da ga vrate u život. Prebacuju ga u Beograd. Ulazi na Kliniku za kardiohirurgiju i pada mrtav. Bukvalno. Srce je stalo. Kreće trka i reanimacija. Oživljavaju ga. Kupili su vreme. Ali, do kada? A onda, gle čuda, koji sat kasnije stiže vest – imamo srce donora, 30 godina mlađeg, momka koji umire pored, u Urgentnom centru. Ko skrojeno za Gorana! I već sutradan srce zakucalo je u Goranovim grudima! Život je čudo!

– Ovde sam umro pa oživeo. Jedva sam živeo, tri i po godine sam imao problema, a ipak radio u pošti. Bolovanje, pa malo na posao i tako redom. Sada je ovo drugi život, nadam se – kratko nam kaže Goran, kome je 53 godine i koga nećemo da opterećujemo, tek mu je sedmi dan od transplantacije.

Pište monitori, zavoji, igle… sve je na njemu. Ali i glava na ramenima! Čovek je čudo.

Genetika

Brat mu mlad umro, dve tetke

Do pre tri godine Goran Račić je bio zdrav. Odnosno tako je mislio. A onda je krenuo pakao – utvrđena je srčana slabost, urođena kardiomiopatija. Geni su to. I na genetiku treba obratiti pažnju.

– Rođeni brat mu je umro pre tri meseca od srčanog zastoja, imao je samo 48 godina. Dve tetke po ocu preminule su u 52. godini života. Goran je imao teške poremećaje ritma koji su ga malte ne stalno vodili u kliničku smrt. Isto je bilo i pošto mu je ugrađen poejsmejker. Nekoliko puta je reanimiran u Banjaluci, pa se kod nas sručio pet minuta nakon prijema. Uspeli smo da ga povratimo u život, ali smo znali da samo kupujemo vreme i da će se to opet desiti. Ali, već sutradan dobio je srce – kaže nam dr Nestorović.

– Čim je primljen ušao je u srčani zastoj. Odmah smo zvali anesteziju i reanimirali ga. Vrlo brzo je bio stabilan, ekstubiran. Impresivno je bilo koliko mu je bilo bolje – sat vremena nakon reanimacije pojeo je ceo ručak! Kad sam rekla: “Ali, zašto jedeš?”, on će: “Ali ja mogu” – priča nam dr Mirjana Kačar, šef Intezivne nege Klinike za kardiohirurgiju UKCS pred čijim očima je Goran pao mrtav, pa dodaje:

– Fantastično je bilo što je to srce sutradan stiglo. Zaista plemenit čin porodice. Porodica nekoga ko je je bio potpuno zdrav, jer donori su zdravi ljudi koji iznenada preminu, shvatila je da je doniranje organa jako plemenit čin i da time spasavaju neke nove živote.

U intenzivnoj nezi ovog odeljenja lep prizor – još dva nova srca. Pored Gorana je Marko Mitrić, pre 20 dana dobio je drugi život. Svega mu je 40 leta. Osam godina ovaj učitelj iz Kraljeva živeo je sa pumpom umesto srca. Odavnoje u invalidskoj penziji.

– Osam godina umesto srca struja i baterija. Uz to su išle i brojne infekcije. Najgore mi je bilo kad krvarenje iz nosa nisam mogao da zaustavim sedam dana – priča nam Marko, kome je desna ruka sva plava.

Nadu da će dobiti novo srce i novi život već je bio izgubio.

– Svi koji su na listama čekanja za srce moraju da imaju spremnu torbu za bolnicu, ako stigne poziv. I da je ažuriraju na svakih sedam dana. Marko i njegova supruga su osam godina svake nedelje sređivali tu torbu. Ali osam godina nije bilo poziva, nije bilo organa. I pre dva-tri meseca su odustali od spremanja torbe. Izgubili su svaku nadu. I baš kad torba nije bila spremna stigao je poziv da krenu u Beograd – imamo srce – priča nam kardiolog asist. dr Emilija Nestorović, načelnica Odeljenja za transplantaciju srca i mehaničku potporu UKC Srbije.

Pod policijskom pratnjom i rotacijama, da bi što pre stiglo iz Kragujevca, gde je mlad život naprasno ugašen, ali porodica u toj tuzi ipak rekla “da”, stiglo je srce za Marka. U Beogradu je čekala uigrana ekipa, jer od kada izvade srce iz tela donora, do časa kada mora da počne da kuca u primaocu, ne sme da prođe više od četiri sata.

– I pre nego što je srce krenulo put Beograda, počeli smo operaciju vađenja srčane pumpe iz Markovog tela. Deset sati je trajala! I sve je uspelo – ističe dr Nestorović, a Marko, čiji je sin bio beba kad je ugradio pumpu s kojom nije mogao ni da se kupa, kaže:

– Sad mogu da idem sa sinom na more i da se zajedno kupamo!

Goran je peti pacijent kome je ove godine transplantirano srce! Sjajan rezultat! A sve je počelo s jednim drugim Goranom – Petrovićem. On je otvrio “sezonu” 20. marta. I njega zatičemo u intenzivnoj – redovna kontrola.

Dr Dejan Marković

Uradili smo 52 transplantacije

Doc. dr Dejan Marković, načelnik odeljenja anestezije Klinike za kardiohirurgiju UKCS kaže da su odavno uigrana ekipa.

– Poziv da imamo donorsko srce za ovu poslednju transplantaciju dobili smo kasno popodne, u salu smo ušli u pola osam uveče, a završili oko pola tri ujutru. Uigrana smo ekipa i svaki put nam ide sve lakše, ovo nam je 52. transplantacija – ističe dr Marković i dodaje:

– Preoperativni period je bitan, sama priprema, intraoperativno da pacijent bude dobro, da ga ništa ne boli, da bude uspavan i stabilan kad se završi operacija. Izuzetno važno je postoperativno intenzivno lečenje, naročito prava 24 do 48 sati, dok se potpuno ne stabilizuje, a potom ostaje ovde oko četiri nedelje pre odlaska kuća.

– Imao sam četiri infarkta, muke žive. Transplanatacija je bila jedini način da nastavim da živim. Da nije bilo ovih ljudi – poče da plače – ne bi ni mene bilo. Do neba im hvala, kao i porodici donora – veli Goran, kome je 60 leta, a tu je, iz Mladenovca.

Doktorka Nestorović je zadovoljna. I ponosna – pet transplantacija.

– Veliki poduhvat, prvenstveno za pacijente, ali i motivacija za sve nas. Daje nam nadu da smo kao društvo sazreli, da se vraća onaj transplantacioni program kao pre korone, ali i da će ići još bolje. Goran Račič je filmska priča. Srce je dobio bukvalno u minut do 12. Marka smo uspeli, uprkos brojnim komplikacijama, osam godina da držimo na srčanoj pumpi i dočekao je srce! A Goran Petrović je godinu dana ležao po bolnicama u jako lošem stanju, sa obostranom srčanom slabošću. Vidite da se gasi, da su u pitanju samo sati ili dani, uprkos svim naporima ne možete da ga održite u životu. I stiže srce! Pristanak svake od porodica koje su izgubile najmilijeg, ta empatija, razumevanje, govori da za nas ima nade – kaže dr Nestorović, kraj koje su kao njena desna ruka i internista dr Ana Mitrašinović, stidljiva pred kamerom, ali vesela i puna šala za svakog pacijenta, ali i Gordana Stanić, glavna sestra odeljenja.

– Kad spasiš jedan život ti si heroj, kad spasiš stotinu života onda si medicinska sestra – piše joj na zidu za leđima.

I tako je nekadašanja biblioteka, još pre 10 godina, uz veliki entuzijazam i trud srpskih lekara, a među njima i dr Nestorović, postala intenzivna nega i mkesto gde se čeka spas, ali i počinje novi život nakon transplantacije. A za to treba i jedno “da” porodice u najcrnjem danu, kad gubi voljenu osobu. Ali spasava živote…

Policija je odnela punu torbu dokaza iz požarom uništenog stana Milene Ivanović.

Kako se može videti na slikama koje je objavili mediji, deo unutrašnjosti stana je u potpunosti izgoreo. I dalje nisu poznate nesvakidašnje okolnosti pod kojima je izbio ovaj požar, koji komšije, kako tvrde, nisu osetile niti prijavile iako se pretpostavlja da je duže tinjao.

Ispituje se da li su vatru koju niko od komšija nije prijavio izazvale neispravne instalacije, a dok to ne bude potvrđeno analizama, istraga je usmerena i na najgoru mogućnost, da je požar podmetnut, prenosi Republika. 

Dala izjavu u policiji

– Bila sam u policiji, dala sam izjavu i završila sve formalnosti. Sada samo čekam da se istraga završi da bismo videli šta se zaista dogodilo – rekla je Milena.

Nakon pregleda stana i utvrđivanja mesta gde je požar izbio, a to se desilo u spavaćoj sobi, radnici protivpožarne službe i kriminalističke tehnike izuzeli su s lica mesta specifične tragove požara i fiksirali tragove koji mogu biti u vezi s pretpostavljenim uzrokom. U ovakvim slučajevima traže se i tragovi stopala, ali i mikrotragovi koji ukazuju na prisustvo zapaljivih tečnosti, kao što su vlakna ili delovi tkanine.

Podsetimo, Milena je živela u stanu sa sinom Bogdanom, kog je dobila s Oliverom Ivanovićem. Ona je ispričala da je u vreme kad je izbio požar bila u Novom Sadu s partnerom Igorom Jurićem, osnivačem Centra za nestalu i zlostavljanu decu, a po povratku zatekla uništen stan.

Požar nije buknuo, nego je tinjao dugo, kao da je bio projektovan da bude primećen dugo nakon što je izbio. Milena Popović Ivanović  ispričala je da je razgovarala s komšijama o tome.

– Rekli su da se osećala neka paljevina i mislili su da nekom gori ručak. Tu nije bilo plamena da bi se to videlo. Dok nisam došla kući, niko nije ništa primetio. Zbog oluje sam zatvorila sve prozore, a da je bilo više vazduha, izgoreo bi čitav sprat – navela je Milena.

“Žao mi je uspomena”

Prema njenim rečima, izgoreli su nameštaj, kao i njena i odeća sina Bogdana, a navela je da joj je najviše žao uspomena koje je u tom stanu stvarala i čuvala.

Milena kaže da je njen sin Bogdan teško podneo sve što se desilo, a iako je mali, dao je sve od sebe da uteši majku.

– Bio je jako potresen. Za njega je najgore da se sekiram. Sve je to za njegovu glavicu previše. Mi odrasli sve možemo da kanališemo, a deci je teže. Šta da radim, takva mu je sudbina. Da neke stvari mogu da promenim, da utičem, ja bih, ali, nažalost, nemam tu mogućnost. Kad ne može nazad, napred mora – rekla je Milena za Pink.rs.

Vozaču tramvaja pozlilo!

Na okretnici tramvaja na Novom Beogradu u Bloku 45. oko 18 časova dogodila se saobraćajna nezgoda.

Do nje je došlo kada je pozlilo vozaču tramvaja. On se u toku vožnje onesvestio, a potom je udario u drugi tramvaj.

Srećom, nema povređenih putnika.

Vozač tramvaja prebačen je u KBC Zemun.

Vozaču tramvaja pozlilo!

Na okretnici tramvaja na Novom Beogradu u Bloku 45. oko 18 časova dogodila se saobraćajna nezgoda.

Do nje je došlo kada je pozlilo vozaču tramvaja. On se u toku vožnje onesvestio, a potom je udario u drugi tramvaj.

Srećom, nema povređenih putnika.

Vozač tramvaja prebačen je u KBC Zemun.

Danas u 14.59 časova na Kosovu i Metohiji se osetio slab zemljotres od 2,7 stepeni Rihterove skale.

Direktor Seizmološkog zavoda tzv. Kosova Šemsi Mustafa je rekao za medije da je epicentar zemljotresa bio severoistočno od Peći, pet kilometara južno od naselja Radavci.

Zemljotres su, kako je rekao, osetili stanovnici naselja u okolini Peći. Zemljotresi od 2,0 do 2,9 stepeni po Rihterovoj skali koja ide do 9,9 stepeni, smatraju se malim, jedva ih mogu, osetiti neki ljudi, a ne oštećuju zgrade.

Godišnje se u svetu dogodi više od milion zemljotersa te snage.

Danas u 14.59 časova na Kosovu i Metohiji se osetio slab zemljotres od 2,7 stepeni Rihterove skale.

Direktor Seizmološkog zavoda tzv. Kosova Šemsi Mustafa je rekao za medije da je epicentar zemljotresa bio severoistočno od Peći, pet kilometara južno od naselja Radavci.

Zemljotres su, kako je rekao, osetili stanovnici naselja u okolini Peći. Zemljotresi od 2,0 do 2,9 stepeni po Rihterovoj skali koja ide do 9,9 stepeni, smatraju se malim, jedva ih mogu, osetiti neki ljudi, a ne oštećuju zgrade.

Godišnje se u svetu dogodi više od milion zemljotersa te snage.

RHMZ je izdao upozorenje u kom se najavljuje nevreme sa pljuskovima i grmljavinom u naredna dva sata.

“U naredna dva sata na jugozapadu Srbije, ali i ponegde u Bačkoj i zapadnoj Srbiji, uz lokalni razvoj oblačnosti, kiša i pljuskovi s grmljavinom”, upozorava RHMZ.

Moguća izlivanja

RHMZ je izdao upozorenje da je na gornjim tokovima Kolubare i Jadra, kao i na malim i srednjim vodotocima zlatiborskog okruga moguća kratkotrajna lokalna izlivanja bujičnih vodotoka sa pojavom urbanih poplava tokom 18. / 19. avgusta.

Vreme narednih dana

U subotu preovlađujuće sunčano i vrućina uz dnevni razvoj oblaka. Na jugozapadu i zapadu je moguća ređa pojava kratkotrajnih lokalnih pljuskova popodne. Vetar slab jugoistočni, istočni i severoistočni. Pritisak malo iznad normale. Minimalna jutarnja temperatura od 15°C do 20°C, maksimalna od 31°C do 35°C. Uveče suvo.

Temperatura u 22h od 20°C do 26°C. U nedelju preovlađujuće sunčano i vrućina uz slab dnevni razvoj oblaka. Maksimalne temperature od 32°C do 36°C. Iduće sedmice se nastavlja vrućina uz sunčano vreme prema današnjoj prognozi.

Kurir.rs/Mondo