Krađa u jednoj pekari u Zemunu snimljena je sigurnosnom kamerom i na snimku se sve vidi.
Mladić koristi priliku kada nema nikoga za putlom, provlači glavu, otvara kasu, uzima novac i odlazi.
Lokal je napustio laganim hodom, kao da se ništa nije dogodilo.
Lopov verovatno nije znao da se njegovo delo prenosi uživo.
(Kurir.rs)
Ulcinjska policija uhapsila je Mladena Pešića (22) iz Bara zbog sumnje da je sinoć oko 22.30 časova nožem zadao više ubodnih rana mladićima Nemanja Bujišiću (23) i Janku Bulatoviću (22), koji su zbog teških telesnih povreda opasnih po život, hospitalizovani u bolnici u Baru na dalje lečenje.
Prema istim saznanjima, Pešić će biti priveden nadležnom tužiocu u Višem državnom tužilaštvu, koje je je delo kvalifikovalo kao teško ubistvo u pokušaju.
Sestra oštećenog Bujišića, Marijana Bujišić ispričala je “Vijestima” da je njen brat ranjen tokom tuče sa kolegama sa kojima zajedno radi na kupalištu Royal beach iz bizarnog razloga.
Imali zajednički smeštaj
– Oni su zajedno smešteni u jednom objektu i kako sam saznala, svađa je nastala zbog upotrebe mašine za pranje veša, koju su svi zajedno koristili. Dvojica radnika prvo su napala Janka Bulatovića a moja brat Nemanja je pokušao da spreči tuču. Odjednom je došao Pešić, koji je nožem prvo napao Bulatovića a kasnije i mog brata – ispričala je Bujišić Vijestima.
Mladići su, kako je navela, za sada stabilno iako i dalje u teškom stanju.
U saopštenju Uprave policije navodi se da su službenici Regionalnog centra bezbednosti “Jug”, Odjeljenja bezbednosti Ulcinj, lišili slobode jednu osobu osumnjičenu za ubistvo u pokušaju.
– Naime, ulcinjska policija je sinoć obaviještena od strane Hitne medicinske pomoći Ulcinj da je u mestu Donji Štoj došlo do povređivanja dva lica koja su zadobile povrede u vidu ubodnih rana nanetih oštrim predmetom. Policijski službenici su izašli na lice mesta, a o događaju je obavešten tužilac u Višem državnom tužilaštvu u Podgorici po čijem je nalogu i ovlašćenju izvršen uviđaj na licu mesta.
Sprovodeći aktivnosti u cilju utvrđivanja svih okolnosti i činjenica i rasvjetljavanja događaja, pripadnici policije došli su do sumnje da je sinoć oko 22.25 časova u mestu Donji Štoj došlo do fizičkog sukoba dve grupe lica i upotrebe noža, kojom prilikom je, kako se sumnja M.P. (22) iz Bara nanio povrede pomenutim podesnim sredstvom licu J.B. u predjelu stomaka, dok je licu N.B. (23) nanio povrede u predjelu ramena i leđa. Povređena lica su transportovana u Opštu bolnicu Bar na ukazivanje lekarske pomoći – piše u saopštenju.
Ubistvo u pokušaju
Navodi se “da je sa svim okolnostima upoznat je tužilac u Višem državnom tužilaštvu u Podgorici koji je kvalifikovao krivično delo ubistvo u pokušaju, te naložio da se M.P. liši slobode”.
-Vršeći pregled apartmana koji je koristi M.P. pronađeno je pakovanje sa sadržajem za koji se sumnja da je opojna droga marihuana mase 17,7 grama i digitalna vaga za precizno merenje. Osim toga, M.P. je kod sebe posedovao takođe jedno manje pakovanje sa sadržajem opojne droge marihuane. Tužilac se izjasnio da se u radnjama M.P. stiču elementi krivičnog djela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga- navodi se u saopštenju UP.
Kurir.rs/Vijesti
U saobraćajnoj nesreći, koja se danas oko 14 sati dogodila na autoputu A3 kod Garčina u Hrvatskoj, poginuo je 62-godišnji motociklista, mađarski državljanin. Njegova saputnica, 42-godišnja srpska državljanka teško povređena, saopšteno je iz Policijske uprave brodsko-posavske.
Tokom uviđaja je utvrđeno da je mađarski državljanin, upravljajući motociklom srpske registracije, prešao u levu kolovoznu traku, javila je agencija Hina.
Potom je udario levim bočnim delom motocikla o metalnu odbojnu ogradu, pri čemu su vozač i putnica pali na kolovoz.
Mađarski državljanin poginuo je na licu mesta, dok je teško povređena putnica zadržana na lečenju u bolnici u Slavonskom Brodu. Policija će dostaviti izveštaj nadležnom državnom tužilaštvu u Slavonskom Brodu.
Kurir.rs/HINA
Prošla je godina od pogibije policajca iz Gajdobre Božidara Koprivice (36).
On je poginuo u saobraćajnoj nesreći u Rumenki, u blizini Novog Sada, dok je bio na dužnosti. Bio je u poteri kada ga je udario “pežo 206”. Taj sudar je bio koban za Koprivicu, za koga su svi imali samo reči hvale.
“Čim se čulo da je poginuo, svi u selu su ugasili muziku. Svi su u tuzi jer smo izgubili dušu naše duše. Nema ko ne kuka, ko ne plače”, nedugo posle tragedije kroz plač je jedva govorila Rada, tetka pokojnog policajca.
Božidar je iza sebe ostavio dve ćerkice.
“Za svoje dve lepotice je živeo i borio se. Rekli smo im da im je tata poginuo. Mlađa, koja ima nepunih deset godina, gleda i grli njegovu sliku i stalno zapitkuje ‘A je l’ neće moj tata više nikada da dođe?’ Tuga. Šta nas je zadesilo”, gušeći se u suzama jedva je tada izgovara tetka poginulog policajca.
Božidar je stradao kada se uputio u poteru za vozačem dostavnog vozila „reno kango” koji se kretao iz smera Kisača ka Rumenki. Bahatog vozača su prijavili građani, a on je od policije bežao i kroz atare sela i poljskim putevima.
Kada je prošao kroz centar Rumenke, skrenuo je u Partizansku ulicu, gde je i došlo do nesreće. Iz sporedne ulice izašao je „pežo 206”. Vozila ga je žena iz Rumenke stara 35 godina. Za Božidara sudar sa suvozačevim vratima bio je fatalan.
Kada su ostale kolege stigle na mesto udesa, sirena na njegovom motoru se i dalje čula, a rotaciono svetlo je gorelo. Shvativši da im je poginuo kolega, čiji je i otac bio policajac, mnogi su skrhani bolom počeli da plaču.
(Kurir.rs)
Pevačica Goca Božinovska u svojoj vili u Surčinu živi zajedno sa svojom porodicom, a malo ko zna kako izgleda njen dom iza zatvorenih vrata.
Goca nije preterano aktivna na društvenim mrežama, ali je jednom prilikom pokazala deo raskošne kuće.
Na fotografijama koje je objavljivala na Intagramu može da se vidi skupoceni nameštaj u boji zlata, dok je cela kuća opremljena stilskim nameštajem.
Luksuzna nekretnina poseduje i raskošno dovrište sa bazenom na kom pevačica često provodi slobodno vreme.
– Ovde sam 20 godina i navikla sam na Surčin jer sam i pre useljenja devet godina živela u ovom kraju. Upravo ovaj dom čuva najlepše uspomene koje imam, posebno one vezane za mog pokojnog supruga, rođenje naše dece, njihovo detinjstvo… Nikad, ali nikad se ne bih iselila iz njega. Ovde je moja sreća. Deca dolaze i odlaze, a ja ostajem. Što bi rekla moja ujna: “U toj kući ćeš biti dok te snaja ne izbaci.” E tad bih možda spakovala kofere i otišla, samo da mom Mirku bude lepo – izjavila je pevačica jednom prilikom.
Kurir / Espreso
Ana Ćurčić, drugoplasirana učesnica “Zadruge 6”, uzvratila je prozivke Žani Đorđević, svojoj doskorašnjoj cimerki iz rijalitija, budući da ju je na negativan način ove nedelje komentarisala u emisijama “Narod pita”.
Žana je, podsetimo, bez dlake na jeziku komentarisala ponašanje Ćurčićeve u “Zadruzi”, ali i po izlasku iz rijalitija. Gledaoce je zaintrigirala svojom teorijom, zapravo ubeđenjem – da je Ana godinama varala Zvezdana Slavnića s Acom Bulićem, a njega je, takođe, komentarisala na podrugljiv način.
Na Žanu su se odmah ostrvile Anine fan grupe, a žestoke prozivke na račun Đorđevićeve Ćurčićeva je podelila na svom zvaničnom nalogu na Instagramu.
– Žanino pravo ime je Radmila, čisto da se zna! Gospođa “Žana” je očito zaboravila ko je bila i šta je sve radila, dok je radila kao konobarica i htela da bude klaberka. Uzor joj je bila Jelena Krunić! Bolje neka priča kako se udala “velika dama” koja nosem para nebo i priča o Ani, koja je za nju u svakom pogledu Sveta Paraskeva i lepotica, pre svega! A tek je smešno da ona priča ko je Aca Bulić, a od svog Bobanca alijas šofera, za kog do “Zadruge” van kraja u kom drži kafić nisu znali ko je – piše u objavi.
Kurir/ Pink
S.O. Iz Pirota (32) pokušao je da ubije majčinog partnera M.K. (60) jer nije odobravao njihovu vezu. Kako kaže njegova majka M.O., ona je sa M.K. u emotivnoj vezi već dvadesetak godina, ali njen sin je uvek bio protiv toga pa čak i kada je zasnovao svoju poroicu. Kako dalje navodi ova žena, stvari su se pogoršale pre godinu dana kada je preminuo Stefanov otac za koga je bio vezan pa je od tada bio još bipe kivan na majku i njenog vanbračnog partnera.
Do krvavog obračuna koji se umalo završio kobno po M.K. došlo je juče oko podneva u dvorištu porodične kuće u niškom naselju Ostrovica gde su M.O. o njen partner M.K. došli u goste iz Pirota gde žive.
„Sedeli smo na terasi kada sam ga videla kako nam prilazi vičući. Pokušavala sam da ga smirim, rekla sam mu da sedne da popričamo, da se dogovorimo. Međutim, on je odbio da me sasluša, zgrabio je lopatu i mog prijatelja udario u glavu. Zadao mu je samo jedan udarac ali je to bilo dovoljno da ga ozbiljno povredi, sin mi je mlad, zdrav, jak… Sada brinem za obojicu, sin mi je u zatvoru, ali izaći će kad, tad ali ko zna šta će biti sa mojim partnerom, znam da je ozbiljno povređen. Evo baš se spremam da krenem u nišku bolnicu da ga obiđem“, priča uznemirena žena.
Komentarišući ovaj događaj objašnjava da njen sin nikada ranije nije bio nasilan ni prema njoj ni prema M.K.
„Jeste bio protiv naše veze, uvek mi je to prebacivao ali me nikada nije napadao a još manje mog prijatelja. Sada smatram da bi bolje bilo da je na men difgao ruku nego na čoveka čija je jedina krivica što živi sa mnom. Mnogo mi je žao zbog svega, uvek sam govorila sinu da pazi šta radi i na poslu i uopšte u životu. Ne razumem šta mu je ovo trebalo, oženjen je, ima dečicu, dobar posao, lep život a sve je to sada odbacio ni zbog čega. On je odrastao, imam i kćer koja je takođe zasnovala porodicu i htela sam samo da i ja nastavim život onako kako želim“, zaključuje ova Piroćanka.
Niška policija je saopštila da je tridesetdvogodišnjak iz Pirota uhapšen zbog pokušaja ubistva jer je šezdesetogodišnjem mušarcu naneo teške telesne povrede opasne po život udarajući ga lopatom i nogom.
Iz niškog Univerfzitetskog Kliničkog centra saopšteno je da je pacijent zadobio povredu glave sa krvarenjem u mozgu zbog čega je hitno operisan, te da je nakon hirurške intervencije u stabilnom stanju i da diše spontano.
Kurir.rs/Nova
Srpski državljanin D. J. (31) ove sedmice je izveden pred sud u Hajlbronu, optužen za dva ubistva i više pljački.
Prema medijskim napisima, dokazi su neoborivi te ovom čoveku preti doživotna robija. Tabloidna štampa ga je prozvala “ubicom penzionera“ ili “ubicom udovica“. Nedeljnik Štern čak piše o „fantomu iz Švapskog Hala“.
“Došao je u Nemačku da pruži bolji život porodici. Ali, nije dobio radno mesto kojem se nadao. Da li je zato postao ubica?“, piše tabloid Bild.
Prema optužnici, D. je prošlog decembra i januara ubio i opljačkao dve starice u njihovim stanovima u pitoresknom Švapskom Halu nadomak Štutgarta. Žene je usmrtio čekićem.
“Jadni plen koji je koštao dva ljudska života iznosio je ukupno 1.500 evra“, piše Bild.
D. za sada ćuti, ali Bild citira psihijatra Matijasa Mihela koji je pričao sa optuženim u pritvoru.
“Optuženi nije dobio radnu vizu jer srpski poznanik nije mogao da mu obezbedi željeno radno mesto u jednoj vrtlarskoj firmi. Tada je primetio da u Nemačkoj neće ići.“ Navodno je D. potrošio šest hiljada evra koje je poneo iz Srbije, odakle je došao sa suprugom i dvoje maloletne dece. Kako prenosi Bild, D. je imao probleme sa alkoholizmom.
Štern piše da je D. obilazio kuće, praveći se da deli reklamni materijal. U Nemačkoj se takav materijal inače ubacuje u poštansko sanduče. Tako je D. nalazio svoje žrtve. Tako je i primećen, te je urađena skica koja je kasnije pomogla istražiteljima.
Kako iz sudnice izveštava list Zidvest prese, istražitelji su kao dokaze predstavili i DNK analizu nađenu na rukavicama D. J, kao i otiske cipela u lokvi krvi. Nađen je i čekić.
Prema pisanju Bilda, pomogla je “veštačka inteligencija“. Naime, D. J. je ostavio otiske na kvaki prilikom pokušaja pljačke jednog penzionera sredinom januara. Nedelju dana kasnije ubio je drugu žrtvu.
Još sedmicu kasnije rešio je da spakuje porodicu i vrati se u Srbiju. Ali, do tada mu je policija već uzela uzorak pljuvačke. I tu je, tvrdi Bild, pomogla “veštačka inteligencija“ koja je pokazala poklapanje dve probe DNK za samo sat i po vremena.
“Uobičajenim metodama dokazivanje poklapanja DNK može da traje i dva dana. U najgorem slučaju, morali bismo da ga pustimo da ode“, rekao je jedan istražitelj Bildu.
Ovako, D. J. je uhapšen samo dan pre nego što bi napustio Nemačku. Presuda je najavljena za decembar.
Kurir.rs/DW
Petnaestogodišnjak iz Svilajnca koji je smešten na Infektivnu kliniku UKC Kragujevac, nakon što ga je ujela zmija, u dobrom je opštem stanju sa urednim respiratornim i kardio-cirkularnim parametrima.
To su potvrdili lekari Infektivne klinike u Kragujevcu.
Dečaka A.R. je, noćas oko ponoći, zmija ujela za ruku dok je sa drugom sedeo na klupi u Svilajncu.
Na osnovu kliničke slike i otoka na prstu, lekari Hitne pomoći DZ Svilajnac posumnjali su da je u pitanju ujed zmije otovnice, pa je dečak nakon zbrinjavanja sanitetom prevezen u Klinički centar u Kragujevcu gde je odmah primio zaštitnu terapiju.
Kurir.rs/TV Centar
– Za čim žališ? Imaš li poslednju želju? Daj da kažemo, pa ako jedna ostane, da može preneti – velim Zoki na više od 1.300 metara nadmorske visine, na vrh Stolova, dok su pucali gromovi, lila kiša, a nas dve bile u neuspeloj potrazi za divljim konjima. Neuspeloj, doduše, u prvom pokušaju.
Sabajle, već 25 stepeni. Krećemo iz Beograda. Sunce. Sa Slavoljubom Slavkom Nikolićem iz Žiče već smo se dogovorili da nas sačeka kod kuće, pa da se njegovom “nivom” penjemo.
– Donekle možete tim vašim autom, al’ do Kamarišta nema šanse – džombe, kamenje, odvalićete auto – veli nam.
Eto nas u Žiči. Al “niva” neće da upali. Uzima Slavko džačić soli i ajmo u “škodu”, druge nam nema. Vozi naš Deki polako. Nestvarni predeli. Lepota. Al’ pusto.
– Eno ga zaseok Gradi, tamo u brdu. Tu sam rođen. Bile samo dve babe, pa nisu govorile. Brujala Srbija, pisale novine. I pomreše. Dolazio nekad i Đinđić ovde, davo kocke šećera konjima. Sećam se, pa zaboravi sako, vraćaše se. Ugostio ga jedan naš domaćin. Nema ni domaćina, nema ni Đinđića. Život je ništa. Svi odemo pod zemlju – priča Slavko.
Sa bezmalo 73 leta napatio se otkako se rodio. S konjima porastao, od konja živeo. Gazimo kroz šumu. Balvani su tu. A i traktor.
– Momci ih odozdo izvlače. Govorim im da to ne rade. Rudnik je crn i pod zemljom, ali šuma je najcrnja. Koliko sam samo građe izvuko u životu. I s konjima i s volovima. Puca kičma, ode zdravlje. Kad ga izgubiš, nema nazad. Al’ ne slušaju – veli.
Konje još ’73. preko leta poče puštati u planinu, pa zimi u štalu. Tako i drugi meštani.
– Nekad si za dobrog konja mogo svašta. Sećam se, komšija prodo dva dobra konja, obučena za rad, i kupio “fergusona”. Ej, traktor – povika, pa nastavi:
– Sad ništa! Sad ti je ždrebe 500-600 evra uvrh glave. I to ako ga hoće. Pokloniš. Tražio mi neki da mu poklonim kobilu, da se oždrebi. Uze je. Kad veli: “Joj, kobila jede. Skupo.” Pa jede. Normalno da jede. Sve – kukuruz, zob… I vrati kobilu, zadrža ždrebe.1 / 5 FOTO: ZORANA JEVTIĆ
I Slavko, ko i drugi meštani, ostaviše konje u planini. Ne može odavno s njima raditi. Sad gaji prasiće i ovce, pa prodaje u pečenjare.
Postaše konji divlji. Ili bar poludivlji. I simbol Stolova.
– Zna svako koji je čiji konj. Žive, ždrebe se i preživljavaju u planini. Ali ih i jedu kurjaci. A kradu i ljudi. Jednom vidim moju kobilu i ždrebe kod nekog dole. Kaže: “Moji”, al’ ja imam dokaze. “Joj, molim te, ne tuži me.” I oprostih mu. Vrati ih. U planini je sad 40-50 konja, u nekoliko krda – kazuje.
A glavni je Moro. Pastuv od dvadesetak leta. Gospodar Stolova. Ušao je i u sudske anale. Beše to kad neki Kraljevčanin izađe s besnim džipom u planinu. I ogrebaše konji auto. Pade tužba – Slavkov Moro je uništio skupoceno vozilo.
– Platio sam i veštaka 8.000 dinara da dokažem da to nije uradio moj Moro. Al’ reče mi da bi trebalo svih 16 konja pohvatati pa oterati u Novi Sad, da se svi zubi, otisci vilice analiziraju. Skuplja dara nego mera. Odustah. Ali dobi Moro spor. A ja ni dinara. I tih osam hiljada oprostih – priča.
KONJ CRKO, JA ŠTETIO I NIKOM NIŠTA
– Oterali neki turisti konje, dva bila u paru, nisu im dali da piju vodu. Zagrađeno tamo, poguraju se konji kod jednog mesta, strmo ko da ideš u kacu. I jedan ne stigne da se vrati, padne, leteo je 40-50 metara u provaliju. Konj crko, ja štetio i nikom ništa – priča Slavko.
Izbismo na čistinu podno Čikera, drugog najvišeg vrha – 1.325 metara.
– Odi na! Na! Na! Pa bili su ovde pre dva dana – viče Slavko, ali konja nigde.
– Prrrrr! Na, na, na!
Ma jok. Ostaju njih dvojica u “škodi”. Poče da duva. U daljini oblaci. Uši bole od pritiska. Dekijev šuškavac, koji stoji pozadi za ne daj bože, dobro mi dođe. Nas dve idemo dalje. Tri uspona, tri ravni, pa stena Čikera. Polegla trava, zemlja “poorana”, tuda su prolazili. Balega ko taze. Al’ konja nigde, dokle pogled doseže. Ništa se ne mrda.
– Odi na! Na! Na! – vičem.
– Prrrr – oponaša Zoka Slavka.
Džaba. Odozgo, od krsta, na vrh Kamarišta trešte narodnjaci.
Zalazimo oko Čikera, al’ od šume se ne može dalje. Sedamo. Duša u nosu. U daljini se spusti munja. Puče i kod nas! Po obrvici vrha gazimo duboku travu. Propadaju noge. Uzimam Zokin ranac. Da je malo odmenim. Teško ko tuč.
Izlazimo na čistinu pod samim vrhom. Lije i puca. Kad smo put ugovarali, na pamet mi nije palo da mi u taj dan pada rođendan.
– Još ću na rođendan da poginem! Ko prababa mi. Ista kulisa – brdo, čistina, iza šuma. I grom je ubi! Samo bi Zlatibor – vičem Zoki.
Ćuti. Negde je iza mene. Puče. Okrećem se. Tu je.
Al’ ajmo sad, poslednju…
– Žalim što sam 16 godina… – povika.
– A ja što mi deca još mala – vičem.
Rascepi. Ko blizu da je. Čučnemo instinktivno.
– Džaba sad, već je negde puklo – vičem.
Setih se svih upozorenja MUP. Skoro behu. Na čistini, u planini čučnuti i mirovati. Nikako pokret. Al’ ne stajemo. Samo da se dočepamo auta. Nikako da ga ugledamo.
– Dekiju ima srce da stane. Znaš da ima visok pritisak. Misliće da smo gotove – velim.
I dalje ćuti.
Izbijamo, beli se auto. Dobro je. Još malo. Klizam se. Dva puta. U rancu dron, foto-aparat, objektivi…
– Kuku, preživeću izgleda, a na kraju ću da štetujem hiljade evra – mislim se.
Upadamo u auto.
– Stvarno sam mislila da nas ubi grom! Baksuzi – progovori Zoka bela ko kreč.
– Već sam se od vas oprostio – Deki će.
– Joj, deco, najžalije mi što pokisoste. Što ste gola voda, noge mokre – eto ga Slavko.1 / 7 FOTO: ZORANA JEVTIĆ
– Ma pustite kišu. Konja nigde – uglas ćemo.
– E, osam kilometara sam išao peške u školu. Po snegu, dođem sav mokar, zaleđen. Sednem kod peći da se sušim. A danas decu voze kilometar do škole. Samo telefon drže, nigde ne izlaze. Da izviniš – sva kilava. Ni za šta sposobna. Ne kažem da treba da se muče ko mi. Ali moraju malo da očvrsnu – priča.
Stade kiša. Na krivini, na livadi, prasići trče. Srbija. Selo. Davno zaboravljeni kadrovi.
– Deco, dođite opet. Mora da su kod krsta – pozdravljamo se.