Policajka Dženana zvala Nizamu: “Pogledaj u vratima auta ti je moja minđuša”
Policajka Dženana Selimović koja se dovodi u vezu sa Nerminom Sulejmanovićem, provocirala je njegovu nevjenčanu suprugu Nizamu Hećimović, koju je monstrum brutalno ubio u Gradačcu, 11. avgusta.
Nizamina tetka Zijada Vuković Pamuković je u intervjuu za Jutarnji opisala šta je policajka pisala u porukama. U dvoranu gdje je radio Nermin je dolazila i Dženana. Iako ona to negira, Zijada tvrdi da je bila u vezi sa Sulejmanovićem.
– To se znalo, nije tajna, bili su u Crnoj Gori zajedno na moru. Nizamu je ona zvala i govorila: “Pogledaj, u vratima auta ti je moja minđuša.” Sedam dana prije krvoprolića bili su zajedno na bazenima u Orašju, oni se nisu skrivali. Nizama je znala, javljali su joj ljudi, ali bila je trudna. Uskoro je došlo dijete i nadala se da će biti bolje – otkriva Zijada.
Međutim, Dženanin poslodavac, PU Gradačac, zbog druženja s osobama iz kriminalnog miljea ju je suspendovao sa posla.
Imao zakazano venčanje
Nizamina tetka kaže da se Nizama jako trudila da brak uspije.
– Hodala je ponosno, bila je uvijek dotjerana, kuća joj je bila sređena. O njemu je posebno brinula. Stvarno se trudila da taj brak opstane. Kod njega se preselila tek prije porođaja, inače mislim da su bili u vezi oko četiri godine – govori Zijada.
Ipak, prema pisanju mnogih medija, ubica iz Gradačca Nermin Sulejmanović za 16. augusta imao je zakazano venčanje s trećom ženom. Vjenčanje je trebalo biti obavljeno u Brčkom, a žena koja mu je trebala postati supruga je navodno iz Njemačke. (pressmediabih.com)
So se dodaje šumećem paracetamolu da bi se podstakao proces rastvaranja tablete u vodi, ali unosom takvog leka podiže se rizik od komplikacija.
Lek paracetamol je jedan od najčešće upotrebljavanih medikamenata koji se dobijaju bez recepta, i širom sveta ljudi ga gutaju kao da je bombona. Ali u njemu vreba opasnost, upozoravaju lekari, naročito ako se konzumira u jednom određenom obliku!
U pitanju je paracetamol koji se pije u obliku šumeće tablete, a po procenama britanskih lekara sadrži zabrinjavajuće visok nivo soli, koja može biti opasna za ljude sa srčanim problemima.
Natrijum, koji se nalazi čak i u flaširanoj vodi, može da bude opasan za ljude koji imaju visok krvni pritisak, a dodatni je problem činjenica da neki od njih i ne znaju da imaju to stanje, jer su simptomi visokog pritiska ponekad skriveni.
So se dodaje šumećem paracetamolu da bi se podstakao proces rastvaranja tablete u vodi, ali unosom takvog leka podiže se rizik od komplikacija.
Izvor: espreso.co.rs
U pitanju je paracetamol koji se pije u obliku šumeće tablete, a po procenama britanskih lekara sadrži zabrinjavajuće visok nivo soli, koja može biti opasna za ljude sa srčanim problemima.
Natrijum, koji se nalazi čak i u flaširanoj vodi, može da bude opasan za ljude koji imaju visok krvni pritisak, a dodatni je problem činjenica da neki od njih i ne znaju da imaju to stanje, jer su simptomi visokog pritiska ponekad skriveni.
So se dodaje šumećem paracetamolu da bi se podstakao proces rastvaranja tablete u vodi, ali unosom takvog leka podiže se rizik od komplikacija.
Djevojka stara 20 godina iz Verone utopila se u jezeru Garda na sjeveru Italije dok je pokušavala da spase 14-godišnjeg brata od utapanja, prenose danas italijanski mediji.
Tragedija se dogodila u mjestu Korno. Dvadesetogodišnju Anu Lorenci,
njenog brata i 17-godišnju sestru struja je odnijela tridesetak metara
od obale s koje ih je posmatrao otac..
Anin brat se umorio od
plivanja i počeo u jednom trenutku teško da diše pa je ona pokušala da
mu pomogne i utopila se pošto ju je jaka struja povukla na dno.
U
pomoć su im pritekla dva mladića koja su skočila u jezero, ali nažalost
nisu uspjeli da spasu Anu, dok su dječaka izvukli na obalu i on je
prevezen u bolnicu. Kasnije je izvučeno i Anino tijelo.
Luna Đogani čeka drugo dijete sa svojim izabranikom i svakodnevno uživa u trudnoći, međutim, sada je veoma zabrinuta, pa je zamolila svoje fanove za pomoć.
Naime, Luna je na Instagram storiju objavila apel u kojem je zamolila da joj pratioci pomognu da nađe lijek za svog psa, kojem je pogoršano zdravlje.
Da li neko zna ko se razumije, gdje možda u Srbiji možemo naći insulin za pse, tačnije Caninsulin? Rečeno je da se insulin za pse više ne proizvodi kod nas… . Hitno nam treba za našu Loli. Ili ako znate da ima negdje kod vas preko. Hvala – napisala je Luna.
Inače, Lunin pas je već bio u lošem stanju i tada mu je opala dlaka.
Svi koji dobro vide i gledaju, prate mene i moj profil vide koliko ja ovog psa volim, čuvam i pazim! Ona je najvoljeniji pas. Trenutno ima taj problem, ali ona se liječi i imaće opet dlaku kao nekad. Kada bi se svi ponašali prema ljudima i živim bićima, uličnim psima kao ja prema Loli, ovaj svijet bi bio mnogo bolji. Umjesto što pišete onakve laži, bolje idite pomozite nekom djetetu, ili nahranite neko kuče na ulici. Pozdrav – poručila je Luna tada na Instagramu.
Dječak (11) iz Gadžinog Hana u Srbiji primljen je u niški Univerzitetski klinički centar nakon što mu je, tokom sječe stabala u šumi, drvo palo na glavu.
Prema nezvaničnim saznanjima, nesrećni dječak je zadobio prelom lobanje i ima krvarenje u mozgu.
–
Dječak je bio sa ocem u šumi. Sjekli su drva. U jednom trenutku, ne zna
se još uvijek kako, stablo je palo dječaku pravo na glavu – rekao je
izvor.
Prema njegovim riječima, dječak je odmah prevezen u Univerzitetski klinički centar i smješten na odjeljenje intenzivne njege.
Policija je obavila razgovor sa ocem dječaka i utvrđuje sve okolnosti nesreće, piše Informer.
Jezivi zločini se događaju mahom u manjim mestima, u kojima je prisustvo policije manje i koja nisu pod budnim okom javnosti, ali to nije nikakvo pravilo jer je upravo Beograd, obasjan svetlima velegrada, poprište nekih od najmračnijih događaja sa kojima se suočavaju inspektori srpske policije.
To je bio slučaj i sa ubistvom Aleksandra Vujanovića, obrazovanog
mladića koga su koštali glave naivnost, dobrota i ljubav prema pogrešnoj
osobi.
Aleksandar je završio ekonomski fakultet, radio u poreskoj upravi, u
slobodnom vremenu bio je šahista, učestovao i pobedio u kvizu “Sam
protiv svih”. Bio je intelektualac i momak izuzetnih kvaliteta, ali
poznanstvo sa pogrešnom osobom završilo se njegovim ubistvom, u
septembru 2005. godine.
Aleksandar je živeo sam u stanu u Ustaničkoj ulici u Beogradu, a njegov leš prvi je pronašao njegov brat koji ga je našao mrtvog pored kreveta kada je došao da proveri šta se sa Aleksandrom dešava, pošto se nije javljao na telefone.
Policija koja je ubrzo došla i počela da istražuje slučaj, uočili su
da su u stanu ormari i fioke otvarani, ali da lične stvari nisu
povađene, niti je napravljen haos. Brat im je pokazao vitrinu u kojoj
nije bilo Aleksandrovih medalja.
– Obično se porodica okupljala za vikend kod roditelja, on njegov
brat i roditelji i su videli da se tog vikenda ne javlja, i bilo im je
sumnjivo, priča inspektor Janković koji je učestvovao u rasvetljavanju
zločina.
– Vrata su bila zatvorena, brat je otključao i ušao i kada je video o
čemu se radi, pozvao je policiju. Uviđajna ekipa je ubrzo došla na lice
mesta.
– Mi smo Aleksandra zatekli u njegovoj sobi kako leži na podu. Delom
je bio na krevetu gde je ubijen, i gde je spavao, i gde mu je bio
kompjuter. Bili su otvoreni neki ormari ali nije bilo velike premetačine
da bi se pomislio da je neka pljačka. U kuhinji je bilo par šolja u
sudoperi, nije bilo neuobičajenih stvari. On je ubijen nožem, sa preko
20 uboda nožem u vrat i grudi. Imao je povrede i na rukama jer se
branio, priča Janković.
Jedan izuzetno važan detalj sa lica mesta nije promakao beogradskim
istražiteljima. Njegov brat je zatekao zatvoren stan, uredno zaključan,
što ukazuje da su izvršioci bili ljudi koje je Aleksandar poznavao, koje
je pustio da uđu, i koji su nakon krivičnog dela zaključali stan i
odneli ključeve.
Ali, ko bi naudio tako jednom mirnom i bezazlenom čoveku? I zašto? Da
li je u pitanju greška? Inspektori su odmah krenuli u operativni rad
kako bi prikupili što više informacija.
– Istraživali smo njegovu ličnost i videli da se radi o jednom veoma
mirnom momku koji je živeo normalnim živitom: radio, bio zaposlen, i
nismo očekivali da ima problematično društvo. Komšije nisu znale ko bi
mogao tako nešto da uradi, a na pitanje da li je Aleksandru neko dolazio
u goste, jedan se setio da ga je posećivala neka devojka, priča
Inspektor Janković.
Inspektori su onda pregledali telefon žrtve i uočili da se jedan broj učestalo pojavljuje.
Obavili smo razgovore u zgradama i sa poznanicima, prijateljima i došli smo do detalja da on ima intenzivnu komunikaciju sa osobom koju ne znamo. I onda saznajemo da je to neka devojka sa kojom je on bio u vezi. Ljudi koji su ga poznavali su znali da je upoznao neku devojku, ali nam niko nije mogao reći o kome se radi jer je bio zatvoren, nije se toliko družio sa ljudima, i nije govorio o toj osobi, što nam je govorilo da on tu osobu nije želeo da prikazuje u nekom društvu i da ona može biti problematična, svedoči inspektor.
Aleksandrov brat i porodica nisu znali za ovu vezu, a operativnim radom policija je otkrila njen identitet i da se zove Tamara. Ali, otkriveno je i da je bila prostitutka i zavisnik od narkotika. Aleksandar je nju upoznao preko oglasa u novinama, pozivao je, i družili su se kraće vreme. Policija je imala puno razloga za sumnju.
Operativnim radom smo ustanovili da je ona problematična jer je prostituka i narko-zavisnik. Mi smo se odmah usredsredili na nju jer je komunikacija među njima bila intenzivna. A on je bio povučen i bilo je neobično da on odjednom ima devojku sa kojom se viša često, i sam njen profil nam je ukazivao da to može da bude pravac vrlo intereseantan. Videli smo da je tu oko nje neko problematično društvo koji su nama bili interesantni za istragu. Svi su identifikovani: Aleksandrova navodna devojka Tamara, kao i njeno društvo Damir, Bojana i Mirsad pripadali su, bez ikakve dileme, svetu koji se teško mogao dovesti u vezu sa svetom kom je pripadao ubijeni Aleksandar.
Mi smo tokom nekoliko dana na terenu uspeli da identifikujemo njeno društvo, to jest da suzimo krug ljudi i došli smo do saznanja da je ona pored njega imala momka sa kojim je izlazila, paralelno se viđala i sa jednim i sa drugim. Mi smo imali operativna saznanja i da je ona koristila heroin.
Ona se zabavljala sa Damirom, a njena drugarica Bojana, tada maloletna je imala dečka Mirsada. Mirsad je bio višestruki povratnik, krađe, sitni kriminal, priča inspektor.
Za policiju više nije bilo sumnje: ako i nisu umešani u samo ubistvo Vujanovića, Tamaru i njenu ekipu trebalo je ispitati i proveriti šta znaju i da li su na bilo koji način doprineli tom krivičnom delu. Istog dana su privedeni na informativni razgovor, a tada su inspektori neočekivano dobili ključ za rešenje slučaja.
Tamara je sedela, gledala u jednu tačku, cupkala nogom, kršila prste. U jednom trenutku je ustala, kucnula na staklo i pozvala inspektore da uđu u prostoriju. Onda je sve priznala.
Ona je odlučila da kaže, valjda ju je pritiskalo, jer nijedno ubistvo nije lako, ipak se na duši nosi. Ona je objasnila sve detalje, od momenta kad se upoznala, o nekim zajedničkim trenucima. On je pokušavao da joj drži časove jezika, kupio joj telefon koji je tada platio kao kada bi sada platio 300 evra. Znači, on nijednim svojim pokretom nije dao povoda da mu se desi nešto loše. Tada se, međutim, Tamara upoznala sa Damirom i ulšla u paralelnu vezu sa njim. Jednom prilikom Aleksandar ju je zvao, Damir je pitao ko je, ona nije znala da objasni, Damir je postao ljubomoran, pitao da li on ima njene slike, šta ima u kući, a jedan detalj iz Aleksandrovog života im je bio dodatno zanimljiv. Aleksandar je na nekom kvizu zaradio neki novac, oni su mislili da se radi o velikoj količini novca. Po nama je i to bio neki motiv, nije samo ljubomora.
Napravljen je dogovor da se prvo Tamara sa njim nađe, da ga “navuče”. Ona je posle došla kod njega u stan, rekla da je zaboravila da kupi cigarete i pozvala ga da ode s njom da ih kupe, pa da se onda zajedno vrate u stan. Damir je bio napolju sa Bojanom, a Mirsad na spratu da vidi da li će neko od komšija da reaguje. Kad su se vratili, Mirsad silazi, Damir i Bojana su praktično ugurali Aleksandra u stan i ušli svi četvoro za njim. Mirsad je još jednom bacio pogled da proveri da li je neko od komšija izašao i nešto čuo, a onda zatvorio vrata stana, priča inspektor Janković.
Kad su ušli u stan, Bojana i Tamara su sedele i pile kafu, a njih
dvojica su ga odveli u sobu, tražili da skine kućište, da im preda hard
disk kompjutera. On je to i krenuo da radi. Kad im je to dao, oni su
doneli odluku, Damir je signalizirao a Mirsad je zadao presudne udarce u
vrat i delove grudnog koša. Za to vreme Tamara i Bojana su sedele u
kuhinji i pile kafu jele što su našle u frižideru.
– Za to vreme one mirno sede i piju kafu bez ikakvog stresa. Oni su
sve vreme sedeli tu dok nisu skapirali da je on ubijen, da više ne daje
znake života. Posle ubistva, njih četvoro uzimaju one medalje, kaiš,
novčanik, otvaraju ormare, fioke, malo premeću stvari, ali ne previše.
Traže novac, ali nalaze nešto sitno, možda par stotina dinara i to je
to. Oni su tu odsedeli još koji momenat, oprali šolje, pokušali da
prikriju boravak više ljudi u stanu, brisali stolove, mislim da su se
oni tu zadržali duže pokušavajući da uklone tragove sa lica mesta.
Pokupili neke stvari iz stana, zaljučali stan i udaljili se sa lica
mesta, svedoči inspektor.
Tamara je sve ispričala do detalja a sve ostalo su ispričali ostali
izvršioci. Kako je sama rekla to je teret, i ona se tog tereta
oslobodila tako što je rešila sve da ispriča.
Glavni motiv koji je vodio četvoročlanu bandu bila je delom
ljubomora, ali u najvećoj meri koristoljublje, a jedina krivica
Aleksandra Vujanovića bila je njegova prevelika dobrota i naivnost.
Kada je maleni Loklan Sampls imao osam meseci, njegovim roditeljima Kejt i Kejlebu je bilo sasvim jasno da on nije običan dečak… A sve zbog krajnje neobične frizure! Naime, ovaj dečačić imao je gomilu svetloplave, tršave kose koja je stalno izgledala kao da je pod uticajem žestokog vetra.
Kejt je medijima rekla da joj se dopadala neposlušna, “divlja” kosa njenog sina, ali da je znala da to nije uobičajena pojava. U to ju je uverila i nasumična poruka jedne žene koja ju je na Instagramu upitala da li njen sin ima UHS sindrom, odnosno sindrom “neočešljane” kose.
Ova poruka zainteresovala je Kejt, koja je nakon toga odvela kod
pedijatra, gde je ubrzo utvrđeno da dečak zaista ima ovaj redak genetski
poremećaj koji karakteriše izrazito svetla, meka kosa koja uvek deluje
“naelektrisano”. Stanje je toliko retko da je Loklan zapravo samo jedan
od 100 poznatih slučajeva širom sveta.
“Nema drugih zdravstvenih problema ili tegoba. Laknulo nam je.
Mislili smo ako dete već mora da nam ima redak genetski poremećaj, neka
to bude “luda” kosa”, rekli su Samplsovi.
Kejt je objasnila i da svog sinčića povremeno samo očešlja, te da
nema poseban način na koji održava njegovu kosu: “Ne sećam se ni kada
sam mu poslednji put oprala kosu. Ona se ne prlja i ne masti, mekana je i
može da bude lomljiva”.
“Moju bebu porede sa Ajnštajnom”
Kejt je rekla i da ljudi gotovo bez izuzetka reaguju na Loklanovu kosu, a komentari su uvek pozitivni.
“On čini ljude srećnim. Vole njegovu kosu, radoznali su, žele da je dodirnu. To je uvek pitanje broj jedan koje dobijam”, kaže ova mama.
Ona je dodala da svog sinčića zove “maslačkom”, ali Loklana porede i sa nekim zanimljivim ljudima.
“Često ga porede sa Donaldom Trampom ili Borisom Džonsonom. Kažu i da podseća na Ajnštajna, a zovu je i “bebom Bili Ajdola””, ističe Kejt.
Majka dečaka ubice iz OŠ “Vladislav Ribikar” traži da se reši pitanje daljeg školovanja njeno dvoje dece!
Ona se tim zahtevom zvanično obratila institucijama. U pismu, majka dečaka ubice ne pominje nezapamćenu tragediju u “Ribnikaru” nijednom jedinom rečju, već se obraća za pomoć navodeći da je situacija u kojoj je njena porodica “složena”.
U pismu, koje je vrlo šturo i bez ijedne emocije, majka dečaka koji je usmrtio devetoro đaka i radnika obezbeđenja navodi da je pitanje obaveznog osnovnog obrazovanja njene dece “otvoreno”, prenosi Blic. Ona konstatuje da mlađa ćerka, koja je kao i brat pohađala istu školu, ne može da nastavi školovanje u Ribnikaru, a da je sin na Klinici za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu.
Molbu poslala pre nekoliko dana.
Na rešavanju svih pitanja nezapamćene tragedije za porodice nastradale i ranjene dece, ostale đake škole i Srbiju radi tim Vlade Srbije u kom su angažovana sva nadležna ministarstva i institucije. Praktično od MUP, preko ministarstva prosvete i pravde, do psihijatara i psihologa.
Prema saznanjima, dečak ubica neće biti pušten na slobodu, a njegovo dalje školovanje biće u skladu sa propisima. Kako je osnovno obrazovanje obavezno po zakonu on će pohađati individualnu nastavu onlajn, po uslovima za decu koja su hospitalizovana. Da li će biti izvesnih korekcija, kao i kakav će precizno biti model školovanja za dečaka koji je ubio devetoro vršnjaka i radnika obezbeđenja, trebalo bi da bude poznato tokom nedelje.
Ono što je već sada izvesno jeste da dečaku ubici, ako nastavu prati preko kompjutera, neće biti omogućen nijedan drugi sadržaj osim zakonom propisane onlajn nastave.
Ubica nije pokazao kajanje
Dečak ubica (14) počinio je masovno ubistvo 3. maja u OŠ “Vladislav Ribnikar”. Hospitalizovan je odmah nakon masakra koji je izvršio. Do danas nije pokazao iskreno kajanje. Fotografije vršnjaka i drugara koje je ubio ne želi da gleda jer mu to po njegovom svedočenju izaziva neku nelagodnost.
Isprva je po hospitalizaciji bio miran i hladan, a potom je počeo da zahteva da bude pušten jer je, kako navodi “pregledan, normalan i nema više razloga” da boravi u instituciji zatvorenog tipa.
Majčine suze su najteže i toga su svjesne posebno one žene koje su izgubile svoju djecu. Isto nikome ne bi poželjele.
Jedna od njih je Zahira Memić Čajić, čiji je sin preminuo 16. jula ove godine u 28. godini.
Sine moj, dok mamino srce kuca, borit ću se i dokazati da su te doktori ubili. Dvije godine i dva mjeseca su te mučili na dijalizi, gledali su tvoj pritisak koji je dostizao 250/140, nisu ti dali preporuku i mišljenje drugih ljekara.
Krivična prijava je podnesena Kantonalnom tužilaštvu TK za nesavjesno liječenje.
Ine moj, Allah da ti podari lijep dženet, da te voli i čuva na ahiretu kao što te majka voljela na dunjaluku i da nas spoji zajedno na ahiretu. Ako postoji pravda, zakon, neka svako odgovara zbog svoje greške, bio običan građanin ili doktor ili ministar, neka pravda bude ista za sve – rekla je ona.
Navodi da je njen sin umro sa visokim pritiskom, glavoboljom, mučninom, „da su mu se osušili burezi, krvna slika uništena, uništili vid“.
Mama Alisa je i dalje držala 10-mesečnog sina Nikolasa Nolana Parasa u naručju kada su u prošle nedelje pronađeni u jarku ispred kuće u Gošenu u Kaliforniji, rekli su zvaničnici i porodica.
Oboje su upucani u glavu dok su pokušavali da pobegnu, što je lokalni šerif opisao kao “pogubljenje u stilu kartela”.
Oni su bili u kući koja je pretresena nedelju dana ranije po nalogu za narkotike.
– Ne mogu da zamislim kakvo bi čudovište ovo uradilo – rekao je bebin pradeda, Semjuel Pina.
– Ne mogu da razumem ko može samo tako da ubije bebu. … Kako neko može da bude takvo čudovište i to uradi? Ne mogu to da shvatim – rekao je on za KFSN.
Zvaničnici su rekli da je mlada mama imala 16-17 godina.
– Srce mi je slomljeno, zanemela sam – navela je majka ubijene Alise Šila Pina u nizu srceparajućih objava, rekavši da „nikada nije upoznala lično“ svog „lepog unuka“.
Semjuel Pina je rekao da su Alisa Paras i njena beba živeli sa porodice njenog oca u Gošenu – a ubijeni su i očevi rođaci i njena baka i prabaka.
Jedna od starijih žena takođe je pogođena u glavu, naizgled “ustreljena u snu”, rekao je šerif okruga Tulare Majk Bodro za Los Anđeles tajms.
Dve žene su preživele skrivajući se u prikolici na imanju, rekli su zvaničnici LA Tajmsu.
Najmanje dva muškarca primećena su na nadzornim kamerama kako se “šunjaju na imanju… Ali kada su oni došli, bilo je prekasno da se bilo šta uradi”, rekao je Bodro.
„Način i brzina“ napada sugerisali su da se radi o iskusnim ubicama, rekao je šerif.
– Ako pucaju svima u glavu, oni znaju šta rade … i nije im neprijatno dok to rade, to ukazuje da se radi o kartelu – rekao je on.
Prema njegovim rečima, policija veruje da se radi o ciljanom napadu.
– Verujemo da je ovo veoma ciljano. Ovo je veoma lično i takođe verujemo da je ovo poruka koja se šalje – rekao je šerif za KFSN.
Jedan komšija je za Los Anđeles Tajms rekao da je čuo pucnje i zvuk automobila koji je jurio — za koji veruje da su njime ubice „lovile ljude“.