Month: August 2023

Praznik nije obeležen crvenim slovom, ali kućne poslove ostavite za drugi dan.

Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra proslavljaju praznik Blagu Mariju, koji je posvećen Mariji Magdaleni. Marija Magdalene bila je rodom iz Sirije, okolini grada Magdale, odakle i ime Magdalena. 

U mladosti je bila grešnica, ali joj je Hrist oprostio grehe, od kada se posvetila veri, učila od njega i postala njegova sledbenica, ravnopravna sa svim apostolima. Nakon Hristovog vaskrsnuća putuje u Rim, gde caru Tiberiju nosi crveno jaje, kao simbol vesti o vaskrsnuću, a veruje se da zbog ovga i farbamo jaja u crveno.

Iz Rima je otišla u Efes, gde je i umrla. Veruje se da je Blaga Marija sestra Ilije Gromovnika, kao i da je zaštitnica žena.  Zbog ovoga nije čudno ukoliko na Blagu Mariju začujete grmljavinu, jer ovako “brat i sestra razgovaraju”.

Večeras kada dočekujemo ovaj praznik, savet je svim ženama, da dan završe molitvom upućenom Blagoj Mariji, pre nego što odu na spavanje. 

Na ovaj praznik, dobro je za svaku ženu da ode u crkvu, zapali sveću i pomoli se. Može da traži jednu želju i svetiteljka će joj ispuniti. 

Pomolite joj se sa sledećim rečima:

“O , sveta mironosice i svehvalna ravnoapostolna Hristova učenice, Magdalino Marijo, i u skrušenju srca naših ti se molimo, i usrdno ti pritičemo mi grešni i nedostojni, jer si verna i moćna za nas posrednica pred Bogom. 

Ti si više od svih zemnih blaga zavolela Preslatkog Gospoda Isusa i radi Njega si svim životom svojim sledovala Božanstvenom učenju Njegovom i blagodaću nisi samo svoju dušu hranila nego i mnoštvo ljudi si od tame mnogobožja ka Hristovoj čudesnoj svetlosti privodila.

Moli Hrista Spasa, da nas molitvama tvojim udostoji da ne spotičući se svršimo stranstvovanje naše u ovoj dolini plača, i u miru i pokajanju skončamo život naš, i u svetosti poživimo na zemlji, i da se udostojimo večnog blaženog života na nebesima i tamo sa tobom i svima svetima zajedno proslavimo Nerazdeljnu Trojicu, opevajući Jedino Božanstvo Oca i Sina i Duha svetoga u vekove vekova”.

Ovaj prazik nije obeležen kao crveno slovo, ali se ništa ne radi u kući ili na imanju, da se svetiteljka ne bi naljutila. Nar

Veruje se da žene koje žive skromno i u skladu sa verom u Hrista, mogu uvek, a posebno na ovaj dan da očekuju zaštitu Blage Marije. 

Ukoliko sutra pripremate ručak za porodicu, pripremite posnu hranu, jer se trpeza na ovaj dan menje uzevši u obzir da li praznik pada u sredu i petak, kada je trpeza posna ili ostalim danima kada je mrsna.

Vozač L.M. (22) koji je upravljao automobilom marke “ford fiesta” udario je sinoć devojčicu (14) koja je vozila bicikl. Nesrećno dete nastradalo je na mestu.

Užasna nesreća dogodila se sinoć oko 20.30 sati u mestu Bogosavac, kod Šapca, kada se nesrećna devojčica vraća sa proslave rođendana. Na prosalvi je bio i L.M. kome je nakon nesreće izmereno više od jednog promila alkohola u krvi.

– Saobraćajna nesreća se dogodila se sinoć oko 20.30 sati u mestu Bogosavac, kod Šapca. Mesto gde se desila saobraćajka je na samom ulazu u selo Bogosavac. Reč je o čistom i ravnom putu, ali je baš ta deonica pokrivena granjem. Put je opasan i neosvetljen jer je pored puta gusta šuma – objašnjava izvor.

Kako je dodao devojčica se kretala iz smera Šapca ka Bogosavcu.

– I automobil se kretao iz istog smera . On je najverovatnije usled smanjene vidljivosti s obzirom na to da se nesreća desila uveče zakačio devojčiu na neosvetljenom biciklu – objašnjava sagovornik.

Prema njegovim rečima u blizini kobnog mesta je zatvor i nema privatnih kuća.

– Čuvar zatvora je prvi pritekao u pomoć, i odmah pozvao policiju i hitnu pomoć. Mladić je izašao iz kola, dozivao devojčicu, i on je bio šoku. Nije znao šta da radi… plakao je i uzdisao.. Sačekao je tu hitnu i policiju. Neki kažu da je bio pripit, ali ko će to znati…- objašnjava sagovornik iz Bogosavca.

Devojčicu je hitna pomoć prevezla u bolnicu bez znakova života, pokušali su reanimaciju ali nažalost nisu uspeli. Policija je obavila uviđaj, a L.M. je izmereno više od jednog promila alkohola u krvi.

Kurir.rs/Informer

Teška tragedija u Šapcu

Sa teškim telesnim povredama devojčica je prebačena u bolnicu, gde je podlegla povredama.

U saobraćajnoj nezgodi sinoć u Bogosavcu, kod Šapca, poginula je devojčica (14), kada je na bicikl koji je vozila “ford fiestom” naleteo (22) iz Šapca.

Uviđaj na mestu nezgode obavili su pripadnici policije iz Šapca i javni tužilac.

Vozač koji je pokosio devojčicu je testiran i utvrđeno je da je bio u alkoholisanom stanju, 

Teška tragedija u Šapcu

Sa teškim telesnim povredama devojčica je prebačena u bolnicu, gde je podlegla povredama.

U saobraćajnoj nezgodi sinoć u Bogosavcu, kod Šapca, poginula je devojčica (14), kada je na bicikl koji je vozila “ford fiestom” naleteo (22) iz Šapca.

Uviđaj na mestu nezgode obavili su pripadnici policije iz Šapca i javni tužilac.

Vozač koji je pokosio devojčicu je testiran i utvrđeno je da je bio u alkoholisanom stanju, 

Novi iznenađujući detalji.

Na današnji dan pre tri meseca dogodilo se masovno ubistvo u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” na Vračaru.

Tada je 13-godišnji dečak-ubica likvidirao u hodniku škole i kabinetu istorije deset osoba – devet učenika i radnika obezbeđenja.

Jedna od najnovijih informacija je da je pre zločina dečak ubica pretraživao na internetu i “da li u Srbiji postoji doživotna kazna zatvora“.

– Nisam znao da neću odgovarati, mislio sam da hoću, zbog toga sam na internetu gledao da li mogu da budem osuđen na doživotnu robiju. Želeo sam da znam šta me čeka – navodno je rekao istražiteljima.Nekoliko sati posle stravičnog zločina, dečak ubica je smešten u psihijatrijsku ustanovu, gde je pod nadzorom policije i stručnjaka 24 sata.

Ne može da izlazi napolje, ne može da razgovara sa drugom decom ili da prima posete.

Više stručnih lica je zaduženo za razgovore sa njim, a hranu dobija svakodnevno u sobi.

Njegove lične stvari donosi jedna od njegovih rođaka.

Uhapšen je i njegov otac protiv koga se vodi istraga zbog sumnje da nije pravilno obezbedio oružje, koje je dečak uzeo i počinio masovno ubistvo.

Inače, sada 14-godišnji dečak ubica je saslušan kao svedok u istrazi koja se vodi protiv njegovog oca. Tada je, između ostalog, izjavio da je lako provalio šifru torbe u kojoj je otac držao pištolj, kao i da ga je otac vodio u streljanu i bio ponosan na njega kako puca “bez promašaja“.

Trinaestogodišnja Valentina Nikolić iz Buđanovaca kod Rume, nestala je pre 13 dana. Roditelji kažu da je njihova ćerka poslednji put viđena u centru sela, nakon čega joj se gubi svaki trag. Valentinin nestanak su prijavili policiji 21. jula, a kako su nam iz policije potvrdili potraga je u toku.

A majka nestala Valentine, Nevena Petrović javila se u jutarnji program Kurir TV.

– Prijavila sam nestanak policiji, odmah drugi dan kako nije došla kući. Ona je 20. uveče otišla na vožnju sa tim svojim dečkom Ivanom i vozili su se valjda na ringišpilu više nego što su imali para. Kad je došla kući rekla mi je da su ostali dužni 200 dinara na vašaru, što je potvrdio i Ivan. Ja sam rekla dobro, mama će vam dati da platite. Malo je besnela, onako pubertetski, svi je nerviraju, niko joj ne odgovara, ali ponašala se normalno – priča majka.

Rekla je da Valentina boluje od šuma na srcu i da je otišla od kuće samo sa 200 dinara.

– Ona Ima šum na srcu. Nema lekova, nema zdravstvenu knjižicu. Otišla je sa 200 dinara. Ne znam dal je zdrava, ne znam da l’ je gladna, ne znam, da l’ je žedna, ne znam da l je na ulici? Jednostavno ne znam uopšte da li je živa? Policiji i svima sam to ispričala, ne znam više šta da radim.

Potom se uplakana obratila svojoj ćerci:

– Valentina sine dođi kući moli te mama, ti znaš da si mami sve na svetu. Dođi kući ko Boga te molim sine, pusto je sve bez tebe! Da si svima najgora, mami si najbolja!

Danas se obeležava pomen od teškog zločina koji je 3. maja u OŠ “Vladislav RibnikaR” počinio učenik (14) sedmog razreda, ubivši devetoro ljudi i čuvara

Na današnji dana, pre tačno tri meseca učenik sedmog razreda OŠ “Vladislav Ribnikar” u 8.40 sati sa rancem i dva pištolja ušao je u školu, pucao u radnika obezbeđenja, pa u devojčice koje je zatekao na hodnicu, a onda je ušetao u svoj razred VII/2 koji je bio na času istorije i u učionici ubio drugare iz razreda. Devetoro vršnjaka i radnik obezbeđenja ubio je tog jutra, a ranio njih četvoro.

“Ja sam psihopata”

Kada je završio krvavi pir, otišao je u školsko dvorište, bacio pištolje i pozvao policiju. Predstavio se, rekao šta je učinio i mirno sačekao da inspektori dođu po njega. – Ja sam psihopata – bilo je navodno prvo što je dečak ubica, koji je u to vreme imao 13 godina, zbog čega po zakonu nije krivično odgovoran, rekao policajcima.

ŠTA JE SVE OTRKILA ISTRAGA

x Otac angažovao najboljeg instruktora pucanja za svog sina

x Spisak smrti bio znatno duži

x Dečak ubica guglao da li mu preti doživotna robija

x Dečak ubica smatrao da mu deca iz škole nisu prijatelji

Istog dana, smešten je na psihijatrijsku kliniku, u kojoj pod najvećim merama obezbeđenja boravi i dalje. Nekoliko sati kasnije, iz stana u kom je živeo sa porodicom izneti su računari i drugi dokazi, među kojima je i “lista za odstrel” – spisak vršnjaka koji je napravio planirajući zločin.

– Napravio sam spisak za odstrel. Na njemu je bilo preko 25 imena i shvatio sam da je to ipak previše, pa sam od njega odustao. Toga dana, kada sam došao u školu, odlučio sam da pucam redom – navodno je dečak ubica ispričao.00:31

3 MESECA OD MASAKRA U RIBNIKARU, ISTRAGA DOŠLA DO JEZIVIH OTKRIĆA: Ove 4 činjenice o malom monstrumu su posebno zastrašujuće

Kada je upitan zašto je to uradio, zar mu to nisu bili drugari koji su mu dolazili na rođendane i on odlazio kod njih, rekao je da nisu. – Bio sam odbačen, nisu mi to bili drugovi. Zbog toga sam to uradio – navodno je rekao najmlađi masovni ubica u Srbiji.

Tokom saslušanja, u istrazi koja se vodi protiv njegovog oca, koji je uhapšenog na isti dan, priznao je i da ga je otac vodio u streljanu i bio ponosan na njega kako puca. Da njegovog sina uči da puca, kako je priznao, otac je angažovao najboljeg instruktora u streljani. – Otac je bio ponosan, pogađao sam koncentrične krugove i grupisao pogotke bez greške – navodno je rekao dečak ubica, kog je otac u streljani snimao kako puca, a onda snimke slao i pokazivao prijateljima, hvaleći se sposobnostima svog sina.

Hladan zagrljaj za sina

“Jesi li sada srećna?”

Majka dečaka ubice takođe je na meti istražitelja, koji vode pretkrivični postupak protiv nje kako bi se utvrdilo da li je izvršila krivično delo zanemarivanje i zlostavljanje deteta. Podstimo, ona je nedavno prvi put od masakra u psihijatrijskoj ustanovi videla sina, kako bi prisustvovala njegovom svedočenju u istrazi koja se vodi protiv oca. Prema rečima našeg sagovornika, njihov susret bio je hladan, a dečak ubica joj je čak uputio pitanje “jesi li sada srećna”. Majka je takođe nedavno vraćena u Srbiju, kada je sa drugim detetom pokušala da napusti zemlju.

Tokom tri meseca istrage, kako Kurir saznaje, otkriveno je i da je pre zločina dečak ubicao na interntu pretraživao koja ga kazna čeka ako počini masakr. – Nisam znao da neću odgovarati, zbog toga sam na internetu gledao da li mogu da budem osuđen na doživotnu robiju. Želeo sam da znam šta me čeka – navodno je rekao dečak ubica istražiteljima.

Pokrenuti postupci

Protiv oca dečaka, Više tužilaštvo u Beogradu vodi istragu zbog sumnje da je sina vodio u streljanu i učio ga da puca, kao i zbog toga što oružje za koje je imao dozvolu nije čuvao na bezbedan način. Kobnog dana, dečak ubica uzeo je dva očeva pištolja, a onda iz njih ispalio hice. Protiv majke dečaka vodi se pretkrivični postupak kako bi se utvrdilo da li je počinila krivično delo zanemarivanje i zlostavljanje deteta.

– I danas, tri meseca posle jezivog masakra, mnogi policajci koji su bili na mestu zločina se nisu oporavili. I dalje je velika misterija, čak i za najbolje rukovaoce oružjem, da je neko ko je u tom trenutku imao 13 godina s takvom hladnoćom i lakoćom pucao, praktično bez promašaja, u decu s kojom je provodio dane. Zapravo, niko u njemu ne vidi dete, već hladnokrvnog ubicu koji je ubio desetoro ljudi, a da mu ruka nije zadrhtala – kaže naš sagovornik.

Otac devojčice

Naša deca nisu stradala, sreljana su

Dragan Kobiljski, otac devojcice ubijene u OŠ “Vladislav Ribnikar”, oglasio se pre nekoliko dana na društvenim mrežama.

– Kako misliti i kako živeti? Zašto nas zovu roditeljima “stradale” dece? Nisu naša deca stradala nesrećnim spletom okolnosti, naša deca su ubijena (streljana, likvidirana) sa vrlo jasnom namerom, planom i željom za fatalnim ishodom… ništa se tu slučajno nije desilo… slučajno su se samo neki spasli… – napisao je u potresnom pismu.

Advokat porodice jedne od žrtava

Imena ubijene dece ne smemo da zaboravimo

Advokat Zora Dobričanin Nikodinović, koja zastupa porodicu jedne od žrtava dečaka-ubice kaže za Kurir da je protiv bilo kakavog pravljenja mita o detetu ubici, objavljivanja njegovih fotografija i pisanja njegovog imena.

– Sve dok se o njemu i njima piše i priča deformisani umovi će samo više i više želeti da se eksponiraju jer bolest je u tim mozgovima sa apsolutno poremećenim sistemom vrednosti. Oni su opasni isto koliko i on, i zato ih treba ignorisati u medijima, a sankcionisati ih na sve zakonite načine – rekla je ona i dodala da smatra da bi imena ubijene dece trebalo da stoje na naslovnim stranama svih medija.

– Ja znam da Etički kodeks to ne dozvoljava, al ako mene lično pitate kao čoveka, mislim da imena ubijene dece treba da stoje na naslovnim stranama svih medija – da se pamti i da opominju, jer ako ukinete njihova imena, oni više ne postoje, a to nikako ne može biti dobro ni za koga – zaključila je.

“Šta da kažem, samo sam se nasmejao!”

Tokom sinoćnje emisije, gosti su bili Lepi Mića i Boža Džouns.

U jednom trenutku Mića je komentarisao izgled bivšeg zadrugara Filipa Cara.

– Zašto je Štaksi stalno vređao blizance na osnovu se*sualnog opredeljenja, a Čvarka (Cara) nije nikad? – pročitala je voditeljka

Lepi MIćaFoto:Youtube printscreen/Zadruga official

– Rekao sam da je Car građen naopačke, da nema du*eta i da mu je glava kao lubenica – rekao je Mića.

– Božo sa tim tvojim ponašanjem teško da ćeš izgubiti nevinost još dugo – pročitala je voditeljka.

– Šta da kažem, samo sam se nasmejao – rekao je Boža.

Drama!

Glumica i pevačica Katarina Bogićević, koju mnogi pamte po glavnoj ulozi u seriji “Folk”, ali i po takmičenju “Tvoje lice zvuči poznato” u kojem je učestvovala, doživela je nezgodu na bini i završila u hitnoj pomoći.

Glumica se za nastup pripremala temeljno, što je pokazala svojim fanovima na društvnoj mreži Instagram, međutim, nastup se ipak završio neslavno.

Naime, Katarina je na bini bila veoma energična. Sa plesačicama je sve vreme skakala i đuskala, te tokom pevanja i igranja nije obratila pažnju na rupu u bini.

Glumica je upala u rupu i nastup je morao biti prekinut, a ubrzo je reagovala i služba hitne pomoći koja je Katarinu odvela u bolnicu.

– Ovako sam pala sa bine. Zovite me pali anđeo – rekla je u šali Bogićevićeva, a potom objasnila pratiocima šta se desilo:

– Hajde da se vratimo na početak, kako je došlo do ovoga. Bila sam na festivalu u Rumi. Imali smo tonsku probu, napravili smo ludu atmosferu i onda je došlo do toga da nisam videla rupu. Na kraju se sve završilo u hitnoj pomoći, pala sam sa bine i razbila se. Sada me je prošao adrenalin i želim da vidim da li mi je sve u redu sa glavom – usnimila se Katarina iz bolničkog kreveta.

Vest o tome da je 28-ogodišnji muškarac iz Novog Pazara stradao u Ukrajini obišla je juče sve medije u Srbiji. On je navodno pre nekoliko meseci otišao u Ukrajinu kako bi pomagao ranjenicima i civilima u ratu.

Da sada nema više informacija o tome kako je mladić nastradao. Više detalja o ovom slučaju donosi kolega Emir Ličina koji se jutros javio iz Novog Pazara:

– Prema nezvaničnim informacijama 28-godišnji E.Z. pomogao je dobrovoljcima i civilima u Ukrajini, gde je poginuo. Posebno je interesantno da se njegova porodica kao i prijatelji nisu duže vreme čuli sa njim i od toga je potekla informacija da nešto nije u redu.

Mladiću se trag gubi od trenitka kada je iz Srbije otišao da radi u Sloveniju:

– Dok je bio u Srbiji bio je pripadnik vojske Srbije. Potom je otišao u Sloveniju da radi kada mi se gubi svaki trag. Tada je porodica imala poslednji kontakt sa njim. Oni se nadaju da je on još uvek živ i tvrde da je sve što mediji pišu netačno. Očekuje se oglašavanje porodice koja će potvrditi ili demantovati ono što se piše u medijima.

Zoran Nedeljković (62) preminuo je 29. maja od posledica brutalnog prebijanja koje se dogodilo mesec dana ranije u beogradskom naselju Zvezdara. Napadač, koji je 25. aprila zadao teške telesne povrede nesrećnom Zoranu do danas je na slobodi, a Nemanja i Tijana Nedeljković, deca nastradalog, pokrenula su peticiju pod nazivom “Pravda za Zokija”, kako bi napadač bio adekvatno kažnjen.

Nemanja, sin nastradalog Zorana, otkriva detalje zločina koji je celoj porodici promenio život u trenu.

– Moj otac je prošle godine u julu mesecu kupio kuću sa pomoćnim prostorijama i dvorištem koje je zajedničko. Naime, ta kuća koja je uknjižena kao privatna svojina kao i sve ostale kuće u komšiluku a ima ih više, nalazi se na zemljištu gde postoji samo pravo korišćenja a ne i pravo privatne svojine. Prvi nesporazum je nastao kada je došao naš advokat u pratnji geometra da premeri dvorište i kuću (moj otac tada nije bio prisutan), a to je bilo pre sklapanja kupoprodajnog ugovora. Dotični Nikola Š. besno izleće iz kuće pozivajući se na nekakvo “pravo preče kupovine”, koje postoji kod suvlasničkog odnosa a ne i sukorisničkog odnosa, nedozvoljavajući im da završe posao i izjavljuje kako je to njegovo i da će on to da kupi. Naš advokat ga je tada uputio na nadležne institucije gde može da ostvari svoja prava ako misli da je tako – priča sin Nemanja.

Niko nije slutio da će jedna svađa eskalirati tragedijom.

– Posle tog, da nazovem incidenta, ništa se nije dešavalo, sve do trenutka kada je moj otac krenuo da renovira kuću u martu mesecu ove godine. Tada dotična porodica, bez ikakvog prethodnog obaveštanja ili dogovora sa nama kao i sa jednom bakom koja živi takođe u sklopu tog dvorišta, skida svoju ogradu koja je tridesetak godina i više stajala tako i zagrađuje deo na koji moj otac i ta baka imaju pravo korišćenja. Moj otac nije odreagova na to u prvom momentu, ali je tog 25.04.2023. godine, pošto je svaki dan kontrolisao šta su radnici koji su radili na renoviranju kuće uradili za taj dan, ugledavši Desanku Š. i Ladislava Š. (roditelje dotičnog Nikole Š.) krenuo u raspravu sa njima oko postavljene ograde. Sve se dešavalo ispred kapije, na trotoaru ulice Milana Rakića ispred ulaza u njigovo dvorište.

Moj otac je držao kapiju nedozvoljavajući, Desanki i Ladislavu da uđu u dvorište. Tu raspravu je čuo Nikola Š. izašao iz kuće, odgurnuo mog oca, gde je moj otac, predpostavljam, pokušao da mu uzvrati (Nikola Š. je zadobio lakše telesne povrede, crvenilo na levoj strani glave i ogrebotinu na vratu), nakon čega Nikola Š. pesnicom udara mog oca u predelu lica, gde se kapija naglo otvara i moj otac pada i tada mu dotični Nikola Š. zadaje udarce nogom u pravcu glave. Inače, hoću da napomenem, da je dotiči jedno vreme trenirao kik boks – objašnjava nam Nemanja.Kako ističe, iz izveštaja Urgentnog centra se vidi da njegov otac nije imao nikakve povrede po telu i rukama, samo mu je glava bila unakažena.

Takođe u Izveštaju stoji da je nesrećni čovek konzumirao alkohol, ali koliko promila alkohola u krvi je imao ne zna se.- Kako je on ustao i izašao iz dvorište, ja stvarno ne znam, ali krenuo je teturajući se, tako teško povređen (fraktura baze lobanje, fraktura čeone kosti, fraktura obe jagodične kosti, fraktura nosnih kostiju, fraktura zidova oba sinusa, impresivne frakture prednjih zidova frontalnih sinusa, komplikovana fraktura donje vilice, edem u lobanjskoj duplji koji pritiska centre za svest i disanje) i dezorjentisan sa zatvorenim očima (jer je imao već tada hematome na oba oka) niz ulicu Milana Rakića u pravcu ulice Mite Ružića.

Nekih stotinak metara niz ulicu se srušio obilno krvareći i tu ga je policija zatekla. Posle dva sata od prijema u Urgentni centar njemu se stanje pogoršalo, primio je transfuziju IV jedinice krvi, priključen je na respirator i uveden u komu iz koje nije izašao sve do trenutka kada je preminuo. U međuvremenu je imao dve operacije – kaže nam sin nastradalog čoveka.

Nakon tragedije, priča Nemamnja, komšije su postavile kamere na kuću preko kojih prate svaki korak porodice.

– Međutim, ovaj horor se ovde ne završava. Dotična porodica, dok je moj otac bio u bolnici, postavlja kamere i sa prednje i sa zadnje strane dvorišta, sa širokim opsegom snimanja. Kontroliše svaki naš dolazak. Prijavljuju policiji kada sam telefonom snimao ogradu da bih pokazao dokle ide njihova bahatost. Imao sam i nemio susret sa njihovom kćerkom, gde je i ona pokazala bahatost u ophođenju samnom. Oni sada od nas prave nasilnike. Žale se policiji kako mi njih i njihove unuke nadgledamo, kako žive u konstantnom strahu od nas, a i ranije su živeli u konstantnom strahu od pretnji mog oca, i traže zaštitu od policije. Kako im se, a naročito njihovom sinu Nikoli Š. konstantno upućuju pretnje preko društvenih mreža. Ne znam zašto to sve rade kada se sve to može proveriti.

Pravili roštilj dok je Nemanjin otac umirao.

– A oni su dok je moj otac bio u bolnici, pored ograde koju su postavili, srušili i šupu koja je bila naslonjena na njihovu i pripadala je nama, roštiljali i pravili se kao da se njih ovo sve uopšte ne tiče. Nisu nas ni jednog trenutka kontaktirali da pitaju kakvo je stanje mog oca dok je bio u bolnici, niti su nam izjavili saučešće, niti su i jednog trenutka pokazali da im je žao zbog svega što se desilo – priča Nemanja.

Majka prosvetni radnik nije ni pokušala da zaustavi sina u krvavom piru.

– Takođe, hoću da napomenem da je, majka dotičnog Nikole Š., koja je inače svedok u ovom slučaju, a za mene je ona saučesnik jer ništa nije preduzela da spreči svog sina u ovakvom nasilničkom ponašanju, prosvetni radnik, učiteljica u jednoj osnovnoj školi, pa se pitam ko to nama vaspitava decu po školama i kojim moralnim vrednostima ova mala bića ona može da nauči, a ta deca su na pragu života, kada to nije uspela ni sa svojim sinom? – ističe Nemanja.

Nemanja i njegova porodica, pokrenuli su peticiju da se nasilnik kazni i da dobije adekvatnu kaznu propisanu zakonom naše države.