Month: August 2023

Bivša zadrugarka i starleta Maja Marinković se oglasila povodom raskida Aleksandre Nikolić i bivšg dečka Filipa Cara, pa potkačila oboje.

Odmah nakon što je Filip Car potvrdio raskid sa Aleksandrom Nikolić, svi su želeli da čuju komentar njegove bivše, Maje Marinković, koja je ovo jedva dočekala.

Maja važi za kraljicu provokacije, što je i sada potvrdila, kada je potkačila Filipa, koji je, kako ona tvrdi, bio sa Aleksandrom u vezi samo zarad fanova i podrške:

– Ne bih komentarisala to, ali kada me već pitate ništa se nije desilo što nije očekivano. Vreme je najbolji pokazatelj svega, a oni su ovim sve sami rekli. Teško uspevaju veze koje su aktivne samo zarad fanova – izjavila je Maja.

Da podsetimo, tokom jučerašnjeg Filipovog lajva, on se baš osvrnuo na ovu temu, pa izjavio da mu takvi komentari smetaju i da ne može da veruje kako ljudi misle da je on u vezi bio zbog podrške, a Maja je ovo iskoristila da bivšeg dodatno isprovocira.

Kurir / Pink

Popularni pevač Marko Stojković poznatiji kao MC Stojan, doživeo je stravičnu nezgodu dok je radio na novom projektu, odnosno dok je snimao spot za novu pesmu.

Pevač je odlučio da se maksimalno potrudi ne bi li ispunio očekivanja svoje publike, no nije sve išlo kao po planu, te je usled ozbiljnih povreda koje je zadobio, umalo život izgubio.

Stojan je naime doživeo ogromnu nezgodu kada je pao sa motora i tom prilikom polomio ključnu kost. Njegov predeo ramena i grudi je prilično pomodreo, a vide se i zavoji kojima je povreda sanirana.

Poznato je kako pevač dosta ulaže u svoju karijeru, ali ovog puta je prevazišao samog sebe, budući da je i život doveo u opasnost. Svi su se pitali da li je životno ugrožen, ali na svu sreću nije. Hitnom reakcijom lekarske službe, verujemo da je brzo sve dovedeno pod kontrolu.

– Ja sam na snimanju novog spota pao sa motora i slomio ključnu kost, da li je vredelo videćemo – napisao je MC Stojan na svom Instagram profilu.

Kurir

Jednogodišnja beba povređena je večeras u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila na uglu Takovske i Ulice 27. marta u Beogradu.

U sudaru je učestvovalo vozilo beogradskih registarskih oznaka i vozilo stranih registarskih oznaka, a ekipa Hitne pomoći je prevezla jedno dete u bolnicu.

– Žensko dete starosti godinu dana zadobilo je povrede glave i prebačeno je u Tiršovu – rečeno je u Hitnoj pomoći.

Za sada nije poznato kako je došlo do udesa, ni koji je stepen povreda deteta, a patrole saobraćajne policije vrše uviđaj.

(Kurir.rs / Blic)

Na lokal koji se nalazi u sastavu porodične kuće poslanika Srpske liste u Skupštini Kosova, Zorana Maksimovića iz Raniluga, sinoć oko 23 sati bačena je eksplozivna naprava.

Kako je Maksimović potvrdio za Kosovo onlajn, ručna eksplozivna naprava bačena je na baštu lokala koji je u tom trenutku bio zatvoren.

“Mi smo bili na odmoru, kod kuće je bila samo ćerka, sin je izašao. Svi su čuli eksploziju, ali nisu znali o čemu se radi, i niko nije video ko je to učinio. Na sreću, nastala je samo manja materijalna šteta. Slučaj je prijavljen policiji, izvršili su uviđaj, bili su policajci iz Gnjilana i Prištine. Istraga je u toku, i ne bih mogao ništa više da kažem”, rekao je kratko Maksimović.1 / 4 FOTO: PRINTSCREEN/KOSOVO-ONLINE

Kako je naveo, ovaj događaj uznemirio je meštane Raniluga.

(Kosovo Online)

Novosađanin B. J. (44), koji se tereti da je ubio vlasnika menjačnice u Veterniku Jovana Janićijevića, na pripremno ročište 11. septembra biće doveden iz pritvora jer mu je produžen do 1. oktobra.

Protiv njega je Više javno tužilaštvo u Novom Sadu podiglo je optužnicu, koja je i potvrđena, zbog teškog ubistva za koje je predviđena kazna zatvora u trajanju od najmanje 10 godina ili doživotni zatvor.

Tereti se za teško ubistvo kažnjivo kaznom zatvora u trajanju od najmanje deset godina, a najviše doživotno.

On je uhapšen početkom februara na granici Austrije i Nemačke po međunarodnoj poternici.

Srbiji je izručen 19. marta od kada je u pritvoru zbog okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva, na to da će ometati postupak uticajem na svedoke, da bi mogao da ponovi krivično delo, kao i zbog načina izvršenja krivičnog dela koje je dovelo do uznemiravanja javnosti.

Sumnja se da je on, 24. januara oštrim predmetom usmrtio Janićijevića, čije je beživotno telo pronađeno na parkingu, u Ulici Nova 34, na Adicama.

Telo je pronađeno pored automobila, a obdukcija je pokazala da je zadobio 22 uboda oštrim predmetom.

Inače, kako je Kurir ranije pisao B. J, koji se sumnjiči za ovo delo, ubio je Janićijevića da bi mogao, kako se sumnja, da vrati svoje kockarske dugove.

– On je vlasnik lanca restorana brze hrane, ima ih 3-4 u gradu i poznat je. Blisko je sarađivao sa Janićijevićem, a on mu je verovao slepo. Međutim, upleo se u kockarske dugove i pozajmljivao pare na kamatu od ko zna kojih ljudi – rekao je izvor Kurira i dodao:

– Namamio je Joleta da mu razmeni novac, a onda mu je isti oteo da bi vratio svoje dugove i ubio ga.

Kurir.rs / Dnevnik

Tučom Beograđanke T. B. i Budvanke J. C. u poznatoj budvanskoj diskoteci baviće se Osnovno državno tužilaštvo u Kotoru, potvrđeno je u toj instituciji.

Nakon incidenta koji se dogodio 28. jula, dva sata iza ponoći u diskoteci u kojoj je bilo više od hiljadu ljudi, budvanska policija privela je nekoliko osoba od kojih su uzete izjave.

Sve se dogodilo kada je po izjavi Budvanke, nju Beograđanka počela da poliva pićem.

Tada je usledio sukob devojaka koji je nakon što su izvedene iz noćnog kluba nastavljen na parkingu.

Tada je Beograđanka dva puta rukom udarila brata Budvanke u grudi, da bi joj on uzvratio šamarom.

Beograđanka morala da plati 600 evra

Protiv njih dvoje budvanska policija podnela je prekršajne prijave.

Kako sed saznaje Sud za prekršaje juče je doneo rešenje kojim je dvadesetogodišnja T.B. iz Beograda zbog kršenja javnog reda i mira proglašena krivom i to za dva prekršaja – novčanom kaznom od 250 evra jer je Budvanku polivala tečnošću iz čaše i novčanom kaznom od 350 evra jer je udarila Budvanina I. C.

Njena ukupna novčana kazna je 600 evra koju je ona platila. Sud je kaznio i Budvanina I. C. novčanom kaznom od 350 evra zbog šamara.

Međutim, dve devojke će nakon što je dežurnom tužiocu policija dostavila lekarsku dokumentaciju biti krivično procesuirane. Tužilac je naložio da protiv njih policija odvojeno podnese krivične prijave zbog počinjenih krivičnih dela “laka telesna povreda” i to protiv Budvanke J. C. zbog nanošenja povreda Beograđanki, a protiv Beograđanke T. B. zbog povreda koje je nanela prijatelju Budvanke Ž. Z.

Kurir.rs/Vijesti.me

Mladić U. B. (21) iz sela Dubona kod Mladenovca 4. maja počinio je masovno ubistvo u svom, ali u susednom selu Malo Orašje. On je kobne večeri hicima iz kalašnjikova ubio devetoro mladih ljudi, a njih 13 rani, a ni jednu žrtvu nije poznavao.

U. B. je uhapšen nekoliko sati kasnije, posle policijske potere, 5. maja ujutru u kokošinjcu na imanju svog ujaka u okolini Kragujevca. Porodice žrtava, ali i svi meštani dva sela kod Mladenovca i Smedereva već tri meseca se pitaju zbog čega je U. B. potegao oružje i pobio tolike ljude.

– On se od hapšenja nalazi u pritvoru u Smederevu. Nakratko je bio prebačen u Specijalnu zatvorku bolnicu u Beogradu radi psihijatrijskog veštačenja, ali je potom vraćen u smederevski pritvor. Čim je vraćen on je ponovo ispoljio agresiju. Naime, napao je svog cimera iz ćelije i nalupao mu šamare jer mu je, navodno, smetalo to što pritvorenij hrče – kaže izvor.

Da U. B. ima lošu narav njegovi susedi primećivali su i ranije, a kako su posle nezapamćenog zločina za koji se tereti ovaj mladić pričali za Kurir, imao je problema sa policijom, ali i meštanima.

– On je ranije ubijao pse po selu, vezivao ih i ubijao ih. Ne znamo zašto je zlostavljao životinje, ali nama je to bilo neshvatljivo. Videlo se da dečko nije normalan – ispričali su ranije meštani sela Dubona.

Prema njihovim rečima U. B. je bio bahat i nasilan. – Divljao je motorom po selu, a jednom je pretio da će da nas pogazi. Tukao se sa mladićima, a jednom je izudarao dedu od 70 godina, komšiju. Čovek je tada imao masince ispod oka – ispričali su meštani.

Kako je Kurir ranije pisao, osumnjičeni za težak zločin i ranije je hapšen.

– Jednom je hapšen zbog napada na službeno lice u vršenju službene dužnosti. Naime, motorom je oborio policajca koji je pokušao da ga zaustavi. Hapšen je i zbog krađe i nasilničkog ponašanja – podsetio je izvor i dodao da uprkos hapšenjima i krivičnim prijava on nije bio osuđivan.

Da je U. B. voleo da glumi kriminalca, pokazuju i njegove objave na društvenim mrežama. Tako je jednom okačio video snimak na kom se vidi kako se samo u šorcu usred zime kupa u nekom jezeru okovanom ledom i snegom, imitirajući Kristijana Golubovića, osuđivanog kriminalca iz devedesetih koji je u međuvremenu postao rijaliti učesnik. Na tu objavu je i tagova Kristijana.

Osim što je voleoe da glumi kriminalca, voleo je i da se druži sa ljudima koji su učestvovali u rijalitijima. Jedan od najboljih drugova mu je bio Nikola Đorđević, bivši “Zadrugar”, a posle hapšenja isplivale su slike U. B. sa starletom Deniz Dejm, kontroverznom učesnicom rijalitija.

– Orgijala sam sa njim i Filipom Carem tu noć, bila sam pijana i pod velikom dozom narokotika. Ničeg se ne sećam i ne mogu više ništa da komentarišem. Potresena sam zločinom – rekla je Deniz medijima nakon što su slike procurile u javnost.

Pored svega ovoga, U. B. je očigledno bio fasciniran i oružjem. Policija je posle njegovog hapšenja, u vikendici u selu Šepšin u kojoj je osumnjičeni ubica živeo neko vreme, pronašla čitav arsenal.

1. Bio hapšen 2. Ubijao pse 3. Orgijao sa starletom 4. Glumio Kristijana Golubovića 5. Sakupljao oružje i municiju

(Kurir.rs)

Spasilačke jedinice MUP još uvek tragaju za muškarcem P.M. (40) iz sela Mosna kod Donjeg Milanovca, koji je poslednji put viđen prošle subote oko 18 sati na plaži vikend naselja u tom gradu.

Nesrećni muškarac izašao je na obalu, pre oluje, i ušao u vodu kako bi se rashladio. Međutim, nakon nekoliko sati, porodica P.M. krenula je da ga traži i na plaži pronašla njegovu garderobu i patike.

– Video sam se sa Pecom bukvalno sat vremena pre nego što je nestao. Čak je u jednom trenutku izašao iz Dunava i pomogao mi da pomerim čamac. Tada sam ga pitao da li zna da pliva, a on mi je odgovorio da zna – priča Miroslav Žikić iz Mosne, poznanik nestalog muškarca.

Napominje kako je, nakon toga, ponudio P.M. da ga odveze do kuće u Mosni, na šta je ovaj pristao.

– Nismo prešli ni 50 metara, a on je video nekog poznanika, zamolio me da zaustavim kola, a nakon toga izašao iz automobila i otišao da se pozdravi sa njim. Čuo sam da su svratili do jednog restorana kako bi popili piće. Pretpostavljam da se nakon toga vratio na plažu nakon čega mu se gubi svaki trag – objavšnjava Miroslav.

Naglašava da je znao kako P.M. nije bio dobar plivač, ali da nije hteo da insistira na tome.

– Nisam želeo da se mešam oko toga da li zna dobro da pliva ili ne. Da sam znao da će se, nakon što je izašao iz kola, vratiti na plažu, ubedio bih ga da ne radi to i da krene sa mnom ka kući – kaže Miroslav Žikić.

U međuvremenu, meštani sela Mosna, od ranih jutarnjih sati, zajedno sa pripadnicima Vatrogasne jedinice iz Zaječara, tragaju za nestalim muškarcem.

– Od jutros smo ga tražili gliserom po reci. Najviše bih voleo da se negde sakrio jer je imao taj običaj, kada malo pretera sa alkoholom. Međutim, sada ga nigde nema. Očekujemo dolazak ronilačke jedinice – priča prijatelj nestalog P.M., Saša Nikolić.

Inače, P.M je živeo u porodičnoj kući sa roditeljima u selu Mosna. Radio je nekada u Rudniku bakra u Majdanpeku.

Kurir.rs/Informer

Bio je i narodni poslanik, i upravnik Narodnog pozorišta, i reditelj, vrbovala ga je i Udba. Odbio je. Njegova životna priča je, bez ikakvog preterivanja, zaista potresna. Iz svih muka nekako se izvukao i evo ga, kaže, spremnog da poživi do devedesete. Nije dozvolio prošlosti da ga okuje, gura dalje. Nedavno je objavio i knjigu

Rođen sam 28. jula 1960, u jedan čas i 30 minuta. Napolju je bilo plus trideset, jer su dani bili tropski. Prva reakcija čovečanstva na moju pojavu je da se odvrnula, sama od sebe, boca kiseonika, i svi su se razbežali osim Rastka, koji je bio priseban, skinuo sako i zavrnuo bocu.

Posle je skočio s terase porodilišta u Novom Sadu. Onda je s bratom Ljubom otišao u novosadsku opštinu i dao mi ime Ljubivoje, po Ljubinom krštenom imenu, iako je porodični dogovor bio da se zovem Dušan.

Ljubovoj(e)

Matičar je tvrdio da postoji samo ime Ljubivoj, Radivoj, Milivoj, a onda mu je Ljuba pokazao svoju ličnu kartu, u kojoj je pisalo Ljubivoje Tadić, rođen u Uroševcu 31. maja 1929. Matičar se začudio i upisao ime. Tako da sam prvo muško dete u Preku koje je rođeno s nastavkom -e.

Drugi važan podatak odnosi se na tužnu činjenicu da sam se rodio kao najružnija beba u istoriji novosadskog porodilišta. Imao sam skoro šest kila, bio crven, ponegde modar i iznad svega debeo. Takvo svedočenje sam nerado saslušao od najpouzdanijih svedoka – Mire, Mare i Merime, babice koja je skoro pola veka porađala Novosađanke. Jedan otac došao je po svoje čedo i suprugu, ugledao me i, pre pada u nesvest, promucao: “Je li ovo moje?”

Ja sam od malih nogu voleo svoje ime Ljubivoje i znam samo još jednog Ljubivoja koji drži do svog punog imena. Ršumovića. Ljubivoje mi zvuči nekako snažno, čvrsto i baš puno. Kod nas u Preku Ljuba je žensko ime, kao samo Ljuba, ili skraćeno od Ljubica, Ljubinka i drugih sličnih imena.

Poreklo porodice

Prvi Tadić se zvao Tadija Branilović. Živeo je u Staroj Hercegovini, današnja Crna Gora. Prezimena su bila izvedena iz imena. I prvi pisani trag o korenima naše porodice potiče iz 15. veka. Tadići su, mirno i siroto, više od 300 godina živeli u Smriječnu, grickajući biljke i pokoju životinju, u dolini ispod puta od Nikšića do Plužina. Ipak, nisam u srodstvu s bivšim predsednikom Borisom Tadićem. Mi smo druga porodica. Između nas je u 17. veku navodno izbio sukob, a tu anegdotu sam ispričao i svom profesoru Ljubi, ocu Borisa Tadića. Između naših familija je morala pasti krv. Moj deo porodice se preseljava u Zvečan, posle u Čačak, i menja slavu. U gorim situacijama od mojih menjalo se i prezime. Moja porodica je živela u Čačku više od 200 godina.

Baka Jelka

Moja baka Jelka bila je najbolja prijateljica vojvode Stepe Stepanovića, koji joj nije izlazio iz kuće. Kad je kralj Aleksandar došao u Čačak, vlasti su zvale Stepu na prijem, a on je odgovorio da želi da se vidi s kraljem, ali samo ako dođe na njegov pasulj. Aleksandar je došao kod njega na ručak, a pasulj je kuvala moja baka Jelka Tadić. Danas se ta ulica zove Vojvode Stepe. Baka je bila njegova najbolja družbenica do poslednjih dana. Deda Sveta je bio direktor čačanske gimnazije. Porodica se selila po Srbiji zbog njegovih levičarskih uverenja. Umro je mlad, pa ga moj otac nije ni zapamtio. Porodica je odrasla u Kragujevcu. Živeli su jedno vreme u tom gradu, ali su brzo otišli u Beograd, na studije glume. Njihova dva najstarija brata su ostala u tom gradu i živeli tu do svoje smrti.

Iz porodične istorije zanimljiva je i naša veza s familijom Kastriot sa severa Albanije. Našao sam da smo mi rođaci Skenderbega. Bilo mi je zabavno da čitam te spise i legende. Pokušao sam da napravim porodičnu istoriju i geografiju. Imamo rođaka i Tadića koji žive od Australije do Amerike.

Odrastanje i prva smrt

Detinje godine provodio sam uglavnom sam. Sestra Maja je tokom godine bila u bolnici, a ja sam bio od one ređe dece koju možeš negde da metneš i da dođeš nekoliko dana kasnije, naći ćeš ga na istom mestu.

U Novom Sadu sam najviše voleo da idem na Ribarsko ostrvo. Smestio bih se u pesak, tu pravio svoje figure i brdašca. Na Ribarskom ostrvu prvi put sam svojim očima video smrt. Mladići su igrali odbojku na pesku, zatim glavomet, i onda je najviši i najlepši među njima, za koga sam inače navijao, protrčao pored mene, od mojih figura napravio novu i skočio u Dunav. Odjednom su svi sa ostrva počeli da trče, skaču u vodu, ali mog junaka je odvukao vir. Nekoliko dana je padala kiša i nismo išli na ostrvo, ali ja nisam prestao da mislim na tog mladića, i na tu neman dunavsku.

Nisam postao dvometraš

Kad sam imao 14 godina, bio sam visok 181 santim i činilo se svima, pa i meni, da ću biti dvometraš, kao i svi moji Tadići. Ali počeo sam naglo i višekratno da se zaljubljujem i prestao da rastem. Moguće da je to samo moja uobrazilja, a možda i nije. Merili su mi visinu ovde u Brdima i smanjio sam se svega četiri santima. Bez obzira na sav teret višetonski: životni i sve ljubavi koje sam podneo na svojim leđima. Ali, kako sam ponovo počeo da volim neumereno, možda i završim kao kepec, sačinjen od svega nekoliko desetina miliona oslabelih i demoralisanih atoma.

Najstariji Sremac Branko Lođinović-Čičan (98) iz fruškogorskog sela Grgurevci, među poslednjim je živim partizanima! Zdrav, krepak, ljubitelj života i ljudi, svoju formu održava jedući slaninu i banane, a mladima poručuje: “Sreća je u malim stvarima!“

– Prođe život kao tren! Trepneš i već mu dođe kraj, a bilo je, verujte starom dedi, predivnih, ali i tragičnih momenata. Kao dečkić sa 13 godina doživeo sam masakr i pokolj 300 meštana Grgurevaca! Mater moja mila spasla me je tog dana 6. juna 1942. godine sigurne smrti, sakrila od Nemaca, koji su mi u nepovrat odveli oca sa svim muškima u grobnicu. Terali su ih na kraj sela, tu gde je njima posle rata podignut spomenik.

Trčeći, onako go i bos tog jutra, preturao sam po leševima tražeći oca. Stravičan prizor zatekao sam na Orašju, ruke, noge, glave, a krvava pena nadigla se na deset metara, sećajujući se svakog detalja, oživljava davnu prošlost pred našim očima deda Branko, u Sremu poznat po partizanskom imenu Čičan.

Tekli su zemaljski dani i Čičana posle rata odveli u Srajevo, gde je od Tita, kako veli, dobio lep stan i tamo upoznao ljubav svog života, lepu Bosanku, svoju pokojnu suprugu Grozdanu.

– Umrla je, nažalost, pre 18 godina. Izrodili smo veliku familiju, od naših dvoje dece imamo petoro unučadi i četvoro praunučadi. Ponosan sam na svoje unuke, svi su dobri ljudi i fakultetski obrazovani, unuka je doktor nauka, unuk doktor specijalista. Sam sam ovde u svom rodnom selu Grgurevci, gde smo supruga i ja stigli iz Sarajeva, baš uoči onih strašnih bratoubilačkih ratova 90-tih. Ona je bila dama, prava Sarajka, malo joj je u početku bilo teže uklopiti se ovde u seosku sredinu, umrla je tugujući za svojim Sarajevom, priča starina.

Društvo mu u starosti pravi meštanin Kuca, njegov major, kako u šali kaže, dok on njega oslovljava sa generale!

U Grgurevcima živi i ćerka sa porodicom, koja ga svakodnevno obilazi, kuva, sprema i brine o ocu.

– Lep život sam imao, to su bili zlatni dani u našoj voljenoj Jugoslaviji. Vojno lice sam bio, ali i izučio posle rata za mesara, kobasičara, pa sam puno godina bio šef prerade mesa u Sarajevu. Sad krckam svoju penziju, krckam svoje poslednje godine, družim se sa borcima, ali malo ih je među živima. Život treba voleti, treba ga živeti, sreću tražiti u malim stvarima, treba biti svoj! – poručuje mladima deda Čičan.

Za kraj razgovora otkriva nam tajnu dugovečnosti i dobre forme – obožava sve sremske đakonije, a najviše pravu seljačku slaninu, sa puno zdrave masti, a malo mesa, mleko i banane, koje jede svakodnevno!

Kurir.rs/ Sremskomitrovački portal