Viši sud u Beogradu usvojio je predlog članova porodice ubijenih u masakru u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” da se sav novac kojim raspolaže otac dečaka-ubice sa Vračara prenese u depozit javnog izvršitelja.
Istovremeno, sud je naložio Narodnoj banci Srbije da izvrši transfer novca kako je naloženo. Novac će do visine imovinsko-pravnih zahteva oštećenih (članova porodice ubijenih) biti u depozitu javnog izvršitelja, gde će se čuvati do pravosnažnog okončanja krivičnog postupka, potvrđeno je Kuriru.
To znači da će sav novac s računa te porodice biti transferisan u depozit javnog izvršitelja. Protiv tog rešenja dozvoljena je žalba ali ona ne zadržava izvršenje rešenja.
Podsetimo, otac dečaka-ubice sa Vračara nalazi se u pritvoru zbog sumnje da je počinio teško delo protiv opšte sigurnosti. Njegovoj supruzi, odnosno majci dečaka, sud je zabranio da ijednu nepokretnost u njihovom vlasništvu stavi pod hipoteku ili proda. To se odnosi i na automobil registrovan na njeno ime.
Do odluke suda došlo je tako što je advokat devet porodica, čija su deca ubijena, u njihovo ime zahtevao tu meru jer se strahovalo da okrivljeni osujetiti ili znatno otezati naplatu. Zaplenjeno je onoliko koliko je potrebno da se obezbede zahtevi porodica ubijene dece.
Majka brutalno ubijenog Dalibora Todorovića (25) iz Dubone, u Srbiji, kojeg je u krvavom piru 4. maja ubio pomahnitali U. B. (21) na društvenim mrežama objavila je njihovu zajedničku fotografiju uz potresnu poruku.
Todorović je, podsjetimo, jedna od devet žrtva masovnog ubice koji je tog kobnog dana ubijen iz kalašnjikova dok je sa prijateljima sjedio na klupi ispred škole u Duboni. Dalibor je pogođen hitcima i pao je ispod klupe, njegovi roditelji čuli su pucnjavu, a kada su stigli kod škole tražili su sina i nadali se da je otišao negdje i da nije među povrijeđenima ili ubijenima. Nažalost, majka ga je krvavog našla i držala u krilu na putu do bolnice gdje je nažalost preminuo.
Zašto ne dolaziš? Gdje su drage ruke da zagrle majku. Gdje su mile oči što gledaju blago, na kojem su putu i na kojem kilometru… Pa da krenem tamo da mi bude drago. Da mi bude drago kad ugledam sina, moje sunce milo, da mi se nasmiješi – napisala je neutješna Daliborova majka, pa potom dodala:
Da mi kaže “ćao”, kad otvorim vrata da me njegov osmijeh zauvijek utješi. Oprostila bih mu sve istog trena što ga dugo nema, što mi se ne javlja. Što me svuda prati samo draga sjena i što svoju majku tako zaboravlja. Znam da tražit ću ga do kraja života, srest ćemo se opet jednog divnog dana. Otvorit će meni moj anđeo vrata i tek tada ću biti sretna nasmijana.
Neutješna žena ispod potresnih riječi objavila je i fotografiju na kojoj su zagrljeni. Ispod nje su se samo nizali tužni komentari podrške i žaljenja što je tragično izgubio svoj život od čovjeka kojeg nije ni poznavao.
Pa da podsjetimo, U. B. je kobnog dana uzeo kalašnjikov i krenuo iz svoje kuće u Šepšinu u krvavi pir. Osumnjičeni je tako naoružan otišao do sela Malo Orašje gdje se zaustavio kod spomenika gdje su mladi roštiljali i družili se povodom đurđevdanskog uranka, i tu je izašao iz kola, uzeo kalašnjikov i počeo da rešeta po tinejdžerima.
Nažalost, tada je ubio pet mladića, a nekoliko njih ranio, svoj krvavi pir nastavlja ka selu Dubone gdje kod škole puca na okupljene koji sjede na klupi i ubija troje, a ranjava nekoliko njih. Deveta žrtva Petar Mitrović podlegao je povredama nakon 50 dana borbe u beogradskoj bolnici, pišu srbijanski mediji.
Tri osobe su poginule, a 14 ih je povređeno danas u sudaru na jugu Ilinoisa u kojem su učestvovali autobus i više automobila, saopštila je policija te savezne američke države.
Državna policija objavila je da početna istraga ukazuje na to da su putnički autobus Grejhaund i tri komercijalna vozila učestvovali u nesreći duž međudržavnog puta 70 u okrugu Medison, preneo je AP.
– Potvrđena su tri smrtna slučaja, a više njih je prebačeno u bolnicu sa teškim povredama, od toga četiri helikopterom i najmanje 10 kolima hitne pomoći – navodi se u policijskom saopštenju.
Dodaje se da niko u komercijalnim vozilima nije povređen.
Dečak (14) koji je, 3. maja ove godine, ubio devetoro vršnjaka i čuvara Osnovne škole “Vladislav Ribnikar” na Vračaru i dalje se nalazi na posebnom odeljenju u Klinici za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu gde je podvrgnut veštačenju.
Njegov otac je u pritvoru, dok je majci zabranjeno da napušta Srbiju.
O tome kakva sudbina čeka osumnjičenog dečaka za masakr govori poznati advokat Toma Fila.
– Osumnjičeni dečak je podvrgnut veštačenju. Ono će biti detaljno i ukoliko tim lekara utvrdi da je on psihički obolela ličnost do kraja života provešće u ludnici. S druge strane, ako se utvrdi da nema poremećaja on ide kući – tvrdi Fila.
Poznati advokat osvrnuo se i na njegove roditelje.
– Ne znam mnogo činjenica o njegovom ocu da bi prognozirao ishod. Sve zavisi od tužilaštva i za šta će on biti optužen i čime se to dokazuje. Što se tiče majke ne vidim šta će biti rezultat starateljskog organa. Da li je bilo zlostavljanja deteta – kaže Fila nakon više od dva meseca od tragedije.
Dečak koji je počinio masakr u trenutku zločina nije imao punih 14 godina i po našem Krivičnom zakonu nije krivično odgovoran.
Od masakra, kakav Srbija ne pamti prošlo je više od dva meseca, a u vezi sa slučajem dogodilo se nekoliko stvari – roditeljima dečaka privremeno je zabranjeno upravljanje imovinom, a ocu je 30. juna pritvor produžen za još 30 dana.
Kada je u pitanju zabrana upravljanja imovinom, sve oštećene porodice su u okviru krivičnog postupka podnele imoviknsko-pravn zahtev u odnosu na oca dečaka, dok je jedna osoba to uradila u odnosu na majku, ali u parničnom postupku.
Jovana Tomić Matora i Anita Stanojlović juče su izgovorile sudbonosno “da” u Crnoj Gori, a ceremoniji su prisustvovali prijatelji, dok se roditelji nisu pojavili.
Kako izvor za “Blic” navodi, roditelji nisu baš na taj način prihvatili njihov brak kao i svi ostali, ali su donekle saglasni sa njihovom odlukom da uplove u bračne vode.
– Nisu ni one željele, a ni roditelji da prisustvuju vjenčanju, tako su se dogovorili. Prihvatili su njihov brak, ali ne na način kao i ostali. I dalje im je sve to veoma svježe. Anitin sin je još mali, zato ga nije dovela na svadbu, ne razumije sve to – kaže izvor za “Blic”, koji dalje otkriva da će Anita i Matora da naprave proslavu u Beogradu za porodicu i širu familiju.
– Njih dvije uskoro stižu u Beograd i planiraju da i ovde naprave veselje. U Crnoj Gori su bili samo prijatelji, a imaju u planu da u jednom restoranu ovde naprave veliku proslavu – zaključuje izvor za “Blic”.
Inače, Anita je odlučila da uzme Jovanino prezime, a tokom svečanog čina je sve vrijeme plakala.
– Hvala ti što si moj život upotpunila i što ćeš biti moja žena – rekla je Matora, a onda se Anita odlučila da se odsad preziva Tomić, a onda su jedna drugoj stavile burme, a pao je i poljubac.
Mikica Bojanić, Marko Đedović, Sandra Rešić, Stefan Karić, Ermina Pašović i drugi bivši rijaliti učesnici veselili su se pored bazena, dok su se pojedini u transu popeli na stolice.
– Hvala vam svima što ste proslavili sa nama danas početak našeg zajedničkog života. Osećamo se zaista blagosloveno što vas imamo ovdje danas sa nama, na ovom najuzbudljivijem danu našeg života. Ljubav i velikodušnost koje ste nam iskazali, nikad nisu bile tako očigledne kao danas, i zbog toga vam nikada nećemo moći dovoljno zahvaliti. Anita i Jovana – pisalo je u poruci za zvanice na vjenčanju.
Rijaliti igračice Anita Stanojlović i Jovana Tomić Matora stupile su u gej brak u Crnoj Gori.
Bivše zadrugarke izgovorile su “da” pred matičarkom u luks vili na Svetom Stefanu, gdje su okupile najbliže prijatelje, uglavnom one iz rijalitija, ali su brojni članovi porodice izostali sa slavlja.
Kako saznajemo, Jovana nije dovela ni oca, ni brata, već je uz nju u ovom važnom trenutku bila samo njena najbolja drugarica i kuma Tamara.
Nakon završene ceremonije, kontaktirali smo Jovaninog oca Hranislava Tomića, kako bismo mu čestitali i čuli njegov komentar na to što mu se kćerka udala za ženu, prenosi Telegraf.rs.
– Neka je živa i zdrava, ja nemam pojma – na naše pitanje kako ne zna za vjenčanje, on je rekao:
– Odakle znam. Kako mogu ja da znam? Ona je punoljetna – poručio je Hranislav Tomić, a kada smo konstatovali da smo očekivali da zateknemo i njega na svadbi i pitali ga da li je bio pozvan, rekao nam je:
– Nije bitno. Ništa, nemam komentar. Puno Vam hvala. Sve najbolje. Prijatno – zaključio je Tomić.
Pijan mahao pištoljem u dvorištu i pucao sebi u šaku, metak pogodio i dete.
Muškarac (34) iz sela Kuršanec u Hrvatskoj neoprezno je rukovao pištoljem u dvorištu kuće. U jednom trenutku je ispalio metak koji mu je prošao kroz šaku te je pogodio i dete u nadlakticu. Oboje su završili u bolnici, prenosi 24sata.
Međimurska policija završila je kriminalističko istraživanje te je utvrđeno da je 34-godišnjak počinio krivično delo dovođenja u opasnost života i imovine opšteopasnom radnjom ili sredstvom.
Naime, sumnja se kako je u nedelju, oko 19.30 sati u Kuršancu, u dvorištu porodične kuće, pod uticajem alkohola neoprezno rukovao pištoljem usled čega je došlo do pucanja. Zrno ispaljeno iz pištolja prošlo je kroz levu šaku osumnjičenog te potom pogodilo dete koje je pritom zadobilo prostrelnu ranu desne nadlaktice.
Povređeni su privatnim vozilom prevezeni u čakovečku bolnicu, gde su zadržani na daljem lečenju.
Ujedno, protiv 34-godišnjeg osumnjičenog podneće se optužni predlog Opštinskom sudu u Čakovcu zbog počinjenja prekršaja iz Zakona o nabavci i posedovanju oružja građana.
Evo kako je izgledalo kada je našu zemlju pogodio najjači zemljotres u modernoj istoriji.
Iako je datum 24. mart ostao u jezivom sećanju većine građana Srbije jer je tada, 1999. godine, započeo napad NATO alijanse na našu zemlju, ovaj datum ranijim generacijama poznat je po jednoj drugoj katastrofi.
Naime, tog datuma, ali sada 1922. godine, Srbiju je pogodio najjači zemljotres u njenoj modernoj istoriji.
Zemljotres je bio toliko jak da su radnici padali sa skela, majke zaboravljale decu kod kuće, a Tašmajdan je, kako su tadašnji mediji izvestili, pukao na pola.
Kako je taj zemljotres izgledao? Da li je bilo štete? A panike? Kako su tadašnji stanovnici Beograda reagovali?
Da krenemo od početka.
Srbija nije toliko trusno područje. Tokom poslednjih stotinu godina imali smo tek deset zemljotresa preko 5 po Rihteru, što nije tako strašno.
Srpska zemlja se tresla najčešće tokom proleća i jeseni, a zanimljivo je da nijedan zemljotres nije bio tokom zimskih meseci. Najčešće su bila pogođena područja oko Kopaonika i u centralnoj Srbiji.
Tako se jedan od jačih zemljotresa dogodio baš u Gornjem Milanovcu kada je život izgubilo sedam osoba, dok je čak osam njih bilo povređeno. Bilo je to 15. maja 1927. godine, a intezitet zemljotresa je bio 5,9 po Rihteru.
Iste jačine bio je i jedan noviji zemljotres koji je 1980. godine pogodio Kopaonik. Iako je, ovaj put, povređeno čak trideset ljudi, niko nije poginuo. Ovaj zemljotres je karakterističan po tome što se posle njega tlo smirivalo narednih pet godina, te je zabeleženo još nekoliko izuzetno snažnih potresa.
Srbiju najčešće pogađaju zemljotresi koji ne prelaze šest stepeni po Rihteru. Imajući u vidu da su tek oni koji imaju 7,5 po Rihteru katastrofalni i tek oni ruše zgrade, možda ne bi trebalo da budemo mnogo zabrinuti.
Ipak, upravo je tih šest stepeni bila snaga zemljotresa koji je tog 24. marta 1922. godine pogodio našu zemlju i koji je delovao apokaliptično.
Kako je izgledao taj zemljotres kada je, kako seizmolozi kažu, a fotografija potvrđuje, “Tašmajdan pukao na pola”?
– Juče popodne između jednog i jednog i po sata, dok su mnogi Beograđani sedeli još za kafom posle ručka, svaki od njih čuo je odjednom neku silnu, neobičnu tutnjavu koja je donekle ličila na tutanj nekog ogromnog automobila, a donekle na zvuk neke silne sirene – izveštavala je Politika dan nakon potresa.
– Tutnjava je postajala sve jača i jača, a malo zatim naišao je uz nju i neki jak potres koji je uz tresak i lomljavu počeo svaku kuću iz temelja da ljulja.
Kako su buka i potresi postajali sve jači ljudi su počeli da paniče „kao da je nastao smak sveta“.
– Sve živo pojurilo je najpolje iz kuće – opisivao je novinar Politike.
– Niko se ni na koga nije osvrtao, svako je gledao samo sebe da spase. Tako su matere, ponegde, u prvome strahu od nečeg novog, nepoznatog, strašnog, ostavljale čak i decu u kući, pa bežale na ulicu i tek naknadno videle su šta su učinile i jurile da i decu traže… Sa nekih zgrada koje se zidaju radnici su skakali sa skela i sa najviših spratova, ne pomišljajući da baš time mogu polomiti noge i vratove, a iz sviju kuća čula se piska dece i zapomaganje žena. I prava je sreća, što se potres javio odmah posle ručka, kad su bioskopi i škole bili još prazni, inače bi nesreća od panike bila mnogo veća.
Najveću štetu su, kako su tada izveštavali mediji, pretrpeli kelneri kojima su se mušterije razbežale, a da nisu platili račune koje su napravili.
Naročito je bila velika gužva u Moskvi, tako da kada su svi gosti u stampedu pojurili ka vratima “na svim izlazima nastao je odmah zastoj u kojem je mnogo rebro dobro prignječeno”.
– Neki Rus bio je potegao stolicom da razbije veliki kafanski prozor pošto na vrata nije mogao da izađe. A neki oficir Jugosloven držao je sve vreme stolicu nad glavom da bi se sačuvao da ga ruševine ne zatrpaju – pisala je Politika.
Upravo je jedan od kelnera iz Moskve bio jedan od povređenih jer mu se “preturio vreo čaj na ruke i opario ga”. Pored njega povređeni su bili i neki radnik “koji je skočio sa trećeg sprata nove zgrade francuskog društva Nacional koji je pri skoku slomio nogu i ruku i ostao onesvešćen na zemlji”, kao i još dvoje radnika koji su “lako povređeni razbijenim stakletom”.
Ovaj zemljotres, ma koliko panike izazvao, nije odneo nijedan život.
Materijalna šteta takođe nije bila znatna.
– Neke su kuće prepukle, neki zidovi popucali, neki odžaci pootpadali, nešto je posuđa porazbijano, ali do pravog rušenja nije nigde došlo – pisala je Politika.
U centru grada najviše je stradala kuća na Terazijama koja je “svom visinom prepukla”, dok su se u nekim kafanama srušili odžaci, a u, već spomenutoj, Moskvi je pukla tavanica u celoj kafani.
Što se tiče periferije grada takođe su uglavnom pucali zidovi i rušeni neki odžaci.
Ako mislite da su teorije zavere pošast modernog doba i deca interneta grdno se varate.
Nedugo posle ovog zemljotresa počelo je da se priča kako “će se na Avali pojaviti vulkan i tada teško Beogradu”.
– Kažu, veli sinoć jedan starac, jednoj grupi mlađih ljudi radnika, koja je stajala kod Slavije, i diskutovala o zemljotresu, kažu da će se taj vulkan skoro pojaviti – pisali su tadašnji mediji.
– Na to, deco, neću dočekati, a i bolje je. To je biti pomor sveta. Slušao sam da tada iz zemle izbija vruća voda u kojoj prasiće možeš da šuriš.
A odmah posle zemljotresa, dok se prašina još slegala, krenula je priča “kako je ‘opservatorija’ prorekla da će u četiri sata naići novi zemljotres”.
– Ta je vest proletela brzo kroz ceo Beograd, išla je bez prestanka od usta do usta, od telefona do telefona, i kad je bilo pred četiri sata, u kućama beogradskim ostalo je vrlo malo sveta; sve se našlo napolju, na sigurnom mestu – piše ondašnja Politika.
– I tek kad je i četiri sata prošlo, a zemljotres se nije ponovio, taj isti svet počeo je dokazivati kako niko živi pa ni “opservatorija” uopšte nije ni kadra da proreče zemljotres.
Ovaj zemljotres čiji je epicentar bio u Lazarevcu osetio se, ne samo u tadašnjoj prestonici, već i u gradovima poput Smedereva, Požarevca, Kruševca, Ćuprije, Valjeva, pa čak i u Nišu i Vranju.
– U celom svetu je došlo do porasta broja zemljotresa – izjavio je, gostujući nedavno u jednoj emisiji, meteorolog Ivan Ristić.
– Na svakih pet, šest dana pričamo o nekom zemljotresu. I to se dešavaju baš jaki zemljotresi.
Ipak, ne smatra da nam preti velika opasnost od baš velikih zemljotresa.
– Mi nismo toliko trusno područje – otkrio je.
– Kod nas idu do 6 po Rihteru, i ne očekuje se nešto preterano više od toga.
Tinejdžer iz lajkovačkog sela Nepričava sinoć se utopio u reci Kolubari, potvrđeno je medijima iz više izvora.
Do utapanja mladića došlo je u blizini starog železničkog mosta na Kolubari u Lajkovcu, oko 19 časova. Po nezvaničnim informacijama, on je sa društvom sinoć bio na proslavi rođendana prijatelja koji je organizovan na obali Kolubare, kada je u jednom trenutku, pod za sada nerazjašnjenim okolnostima, ušao u reku.
Pošto se izvesno vreme nije pojavljivao iz vode, okupljeni su počeli da ga traže i dozivaju, pozvavši i policiju na lice mesta. Na žalost, njegovo telo je ubrzo potom pronađeno u blizini mesta na Kolubari, nedaleko od mesta na kojem je poslednji put viđen, a ekipa Hitne pomoći mogla je samo da konstatuje smrt utapanjem.
Naložena je i obdukcija tela maloletnika, koja treba da pokaže šta je uzrok utopljenja.
Folk pevač Ljuba Aličić uključio se uživo u emisiju “Narod pita” i otkrio da bi ušao u narednu sezonu najgledanijeg rijalitija na ovim prostorima, koja će se od ove jeseni nositi naziv “Zadruga 7 elita”. Naime, folker je priznao da redovno gleda emisije o “Zadruzi”, a sada je odlučio da se uključi u program zbog velikog prijatelja Ace Bulića, koji je u nekom momentu ušetao u studio i pridružio se Ani Ćurčić i Lazaru Čoliću Zoli.
– Ja non-stop gledam “Narod pita”. Sve najbolje mom bratu Aci Buliću, on zna ko mu je pevao najviše na svetu, a što se Ane tiče, ubedljivo je trebalo da bude prva. Možda je bila malo zaplašena, ali ona je moralni pobednik – rekao je Aličić, koji je na početku razgovora zapevao da bi sve u studiju uverio da je to stvarno on jer su bili skeptični, dok drugi gledaoci, a među njima i Lepi Mića, nisu počeli da šalju poruke da se zaista radi o Ljubi Aličiću.
FOTO: PRINTSCREEN
Pevača je voditelj zatim zamolio da prokomentariše estradni i zadrugarski rat Lepog Miće i Zorice Marković.
– S oboma sam radio i ne bih želeo da komentarišem to. Mića je veliki radnik, čovek koji živi za “Zadrugu”, verujte, i sve je u pravu što kaže. Hoću Zolu da pozdravim i neka kaže Caru da se javi na telefon – diplomatski je odgovorio Ljuba, a onda ga je voditelj upitao zašto se Zorica i Miloš Bojanić ne vole, ali mu je on opet izvrdao:
– Uf, duboka je to tema, ali ne padam na te fore, Darko. Ubedljivo mi je bilo žao Ane Ćurčić jer su je svi napadali.
FOTO: IVAN STANIVUKOVIĆ
Na kraju mu je voditelj pročitao poruku Lepog Miće, koji mu upućuje zvanični poziv za “Zadruga elitu”, a Aličić je otkrio pod kojim uslovima bi postao jedan od učesnika.
– Uf, nedajbože, ja sam nervozan čovek – bila je Ljubina prva reakcija, a onda je omekšao i priznao da bi se pojavio u rijalitiju, ali samo s prijateljem Bulićem, zbog kog se i javio u emisiju:
