Month: July 2023
Šeik Said bin Zajed Al Nahjan, brat predsednika Ujedinjenih Arapskih Emirata, preminuo je jutros, objavila je državna novinska agencija VAM.
“Predsednik UAE, njegovo visočanstvo šeik Mohamed bin Zajed Al Nahjan, oplakuje svog brata, šeika Saida bin Zajeda Al Nahjana, predstavnika vladara Abu Dabija.00:18
Šeik Said, koji je patio od zdravstvenih problema, preminuo je danas”, navodi se u zvaničnom saopštenju.View this post on Instagram
A post shared by Fazza (@faz3)
UAE su proglasili početak trodnevne žalosti tokom kojeg će zastave biti na pola koplja.
Said bin Zajed Al Nahjan je rođen 1965. u Al Ainu, a u junu 2010. postavljen je za podsekretara Odeljenja za planiranje u Abu Dabiju. Bio je i predstavnik šeika Zajeda bin Sultana Al Nahjana. Bio je na funkciji predsedavajućeg Uprave pomorske luke (Abu Dabi).
Šeik Said bin Zajed Al Nahjan, brat predsednika Ujedinjenih Arapskih Emirata, preminuo je jutros, objavila je državna novinska agencija VAM.
“Predsednik UAE, njegovo visočanstvo šeik Mohamed bin Zajed Al Nahjan, oplakuje svog brata, šeika Saida bin Zajeda Al Nahjana, predstavnika vladara Abu Dabija.00:18
Šeik Said, koji je patio od zdravstvenih problema, preminuo je danas”, navodi se u zvaničnom saopštenju.View this post on Instagram
A post shared by Fazza (@faz3)
UAE su proglasili početak trodnevne žalosti tokom kojeg će zastave biti na pola koplja.
Said bin Zajed Al Nahjan je rođen 1965. u Al Ainu, a u junu 2010. postavljen je za podsekretara Odeljenja za planiranje u Abu Dabiju. Bio je i predstavnik šeika Zajeda bin Sultana Al Nahjana. Bio je na funkciji predsedavajućeg Uprave pomorske luke (Abu Dabi).
(Kurir.rs)
U razmaku od par godina, istog datuma, dogodila se dva masakra u Srbiji.
Na današnji dan, 27. jula, Srbija se seća dva strašna događaja koja su obeležila taj datum kao “krvavi” dan.
Prvi događaj desio se 2002. godine u Leskovcu, kada je Dragan Čedić, tada 32-godišnji muškarac poznat kao “žestoki momak”, izvršio masakr.
Razočaran i ljut zbog razvoda sa bivšom suprugom, krenuo je na krvavi pohod. Na tri različite lokacije, naoružan automatskom puškom, ubio je sedam osoba, među kojima su bile njegova bivša supruga, njene sestre, tetka i još nekoliko nevinih ljudi. Takođe, ranio je četiri osobe. Nakon masakra, Čedić je pobegao, ali 40 dana kasnije, pronađeno je njegovo telo u selu Donja Jajina, gde je izvršio samoubistvo.
Porodica njegove supruge je tvrdila da je ona zapravo živela u “zlatnom kavezu“. Dragan joj je zabranjivao da dođe na svadbu njenoj mlađoj sestri, nije joj dozvolio ni da ide na pomen ocu 40 dana od smrti.
Pet godina kasnije, 2007. godine, drugi užasan događaj desio se u Jabukovcu, kada je Nikola Radosavljević, gastarbajter iz Austrije, izvršio drugi masakr. Radosavljević je patio od psihičkih problema i verovao je da je žrtva vlaške magije.
Tog kobnog dana, nakon što je pretukao svoju suprugu i pokušao da se ubije, krenuo je na ubilački pohod. U njegovoj besnoj i izbezumljenoj misiji, usmrtio je devet osoba i ranio dve. Nakon masakra, pokušao je da izvrši samoubistvo na seoskom groblju, ali je uhapšen pre nego što je to uspeo.
Iako je priznao da je ubio devet osoba u Jabukovcu, Nikola Radosavljević pred sudom nije bio kriv. Razlog – utvđena neuračunljivost. Umesto zatvorske kazne, određeno mu je lečenje u zatvorskoj bolnici. Za javnost takva odluka i 16 godina kasnije nije prihvatljiva, a pravnici pojašnjavaju zašto bi trebalo da bude prihvaćena.
Nikola je uhapšen dan nakon masovnog ubistva na na seoskom groblju. Kada su ga policajci pitali da li zna šta je uradio, unezvereno je odgovorio: “Ne znam ništa, ne znam ništa”.
Utvrđeno je da boluje od akutne paranoidne psihoze.
Ovi strašni događaji ostavili su dubok trag na zajednice Leskovca i Jabukovca, a 27. jul će zauvek ostati upamćen kao dan kada je njihova tuga i bol bila neizreciva.
Noćas sat i po iza ponoći treslo se tlo u Sjenici.
Kako sa vidi na sajtu Seizmološkog zavoda bio je jačine 2,1 stepena po Rihteru.
Bio je na dubini od 3 kilometra.
Dogodio se u Gornjim Goračićima, na dubini od 3 kilometra.
Noćas sat i po iza ponoći treslo se tlo u Sjenici.
Kako sa vidi na sajtu Seizmološkog zavoda bio je jačine 2,1 stepena po Rihteru.
Bio je na dubini od 3 kilometra.
Dogodio se u Gornjim Goračićima, na dubini od 3 kilometra.
Vladan Stanković iz Beograda nestao je tokom letovanja u Crnoj Gori.
Vladan je nestao u ponedeljak ujutru oko 11 sati, kada je iz mesta Utjeha krenuo ka Ulcinju automobilom.
Na odredište nije stigao niti se od tada javio porodici, koja je kontaktirala policiju i poslala apel svima koji imaju neke informacije da im se jave.
U jutarnji program Kurir TV Redakcija javila se Vladanova supruga, Dragica Stanković, koja se sa decom i dalje nalazi u Crnoj Gori.
– Ustao je ujutru sa jakim bolovima u stomaku, a prošle godine je imao probleme sa pankreasom. U pitanju je bila upala pankreasa, nikakva ozbiljnija dijagnoza. Počeo je da povraća, oblivao ga je znoj, rekao je da idemo kući. Spakovali smo se za nekih sat vremena, auto napunili stvarima. Nakon toga je rekao da pričekamo malo, pa otišao da legne. Nedugo zatim je seo u auto i rekao da ide samo nešto da završi i odlazi. Rekao je da ide sam, ali se sin uhvatio za kvaku od auta i rekao ‘tata idem ja sa tobom’ na šta mu je Vladan odgovorio da mora sam – započela je supruga nestaog Vladana, pa nastavila:
– Od njegovog polaska se gubi svaki trag. Zvali smo ga nakon pola sata, on nije osoba koja se ne bi javila, međutim nije se javio. Telefon je lociran na Valdanosu, ta bazna stanica pokriva nekih 5 kilometara, policija je sve vreme na terenu. Juče, zbog vremena, nisu mogli da puste dronove, ukoliko danas ne bude vetra pustiće ih – ispričala je Dragica.02:37
DETE SE UHVATILO ZA AUTO I REKLO TATA MORAM JA SA TOBOM Supruga nestalog Vladana: Pred sam polazak rekao OVO! TELEFON LOCIRAN
* Auto je Fiat Idea, teget boje, ima velike crne nosače sa strane, tablice su BG 1986 ST. Ako imate neka saznanja, javite se na 0646153909.
Vladan Stanković iz Beograda nestao je tokom letovanja u Crnoj Gori.
Vladan je nestao u ponedeljak ujutru oko 11 sati, kada je iz mesta Utjeha krenuo ka Ulcinju automobilom.
Na odredište nije stigao niti se od tada javio porodici, koja je kontaktirala policiju i poslala apel svima koji imaju neke informacije da im se jave.
U jutarnji program Kurir TV Redakcija javila se Vladanova supruga, Dragica Stanković, koja se sa decom i dalje nalazi u Crnoj Gori.
– Ustao je ujutru sa jakim bolovima u stomaku, a prošle godine je imao probleme sa pankreasom. U pitanju je bila upala pankreasa, nikakva ozbiljnija dijagnoza. Počeo je da povraća, oblivao ga je znoj, rekao je da idemo kući. Spakovali smo se za nekih sat vremena, auto napunili stvarima. Nakon toga je rekao da pričekamo malo, pa otišao da legne. Nedugo zatim je seo u auto i rekao da ide samo nešto da završi i odlazi. Rekao je da ide sam, ali se sin uhvatio za kvaku od auta i rekao ‘tata idem ja sa tobom’ na šta mu je Vladan odgovorio da mora sam – započela je supruga nestaog Vladana, pa nastavila:
– Od njegovog polaska se gubi svaki trag. Zvali smo ga nakon pola sata, on nije osoba koja se ne bi javila, međutim nije se javio. Telefon je lociran na Valdanosu, ta bazna stanica pokriva nekih 5 kilometara, policija je sve vreme na terenu. Juče, zbog vremena, nisu mogli da puste dronove, ukoliko danas ne bude vetra pustiće ih – ispričala je Dragica.02:37
DETE SE UHVATILO ZA AUTO I REKLO TATA MORAM JA SA TOBOM Supruga nestalog Vladana: Pred sam polazak rekao OVO! TELEFON LOCIRAN
* Auto je Fiat Idea, teget boje, ima velike crne nosače sa strane, tablice su BG 1986 ST. Ako imate neka saznanja, javite se na 0646153909.
Estradna scena puna je intriga, a odnos koji već decenijama privlači pažnju javnosti jeste onaj između dve folk pevačice, Cece Ražnatović i Dragane Mirković. Poznato je da njih dve nisu u dobrim odnosima još od devedesetih godina prošlog veka, iako se o tačnom razlogu samo spekulisalo. Pričalo se da je do sukoba došlo zbog toga što je Ceca svojim pojavljivanjem na javnoj sceni svrgnula Draganu sa trona najpopularnije pevačice, ali njih dve to nikada nisu komentarisale.
Susret dve pevačice nakon mnogo godina dogodio se 2018. na snimanju novogodišnjeg programa RTS-a, a o toj sceni i danas se priča.
“O, pa dobro veče. Je l’ se mi poznajemo ili se ne poznajemo?“, rekla je tada Dragana Ceci, koja je prolazila pored nje dok se vraćala sa snimanja svog dela novogodišnjeg programa.
“Pa ne znam, ti odluči. Čas se poznajemo, čas se ne poznajemo”, odgovorila joj je Ceca, na šta se Dragana nadovezala:
“Ja sam odlučila i rekla ‘dobro veče’, a sad… Kako ti želiš. Ja nemam problem te vrste.”
Izvor: MONDO/Goran Sivački/Prva tv screenshot
Svaka je nakon toga otišla na svoju stranu, a nekoliko dana kasnije, na proslavi svoje krsne slave Sveti Nikola, Cecu su novinari upitali da prokomentariše ovu situaciju sa koleginicom. Ona je tom prilikom iznela tvrdnje da je Dragana bila ta koja je nju, kako je navela, godinama komentarisala u lošem kontekstu.
Izvor: Kurir/Damir Dervišagić
“Da vam kažem nešto, vi ste imali priliku da čujete snimak, doduše ja se slabije čujem zato što sam bila u prolazu, jer sam se vraćala sa snimanja. Dragana je sedela pored moje garderobe, i, naravno, ja sam tu morala da prođem. Iskreno da vam kažem, kada vas neko godinama u lošem kontekstu indirektno komentariše i proziva na jedan jako ružan i perfidan način i komentariše na ružan način i moju porodicu, i mene, i karijeru, ne očekujete da vam se javi. Ona je to uradila, videli ste kojim tonom, tim tonom je i njoj bilo uzvraćeno, bez ikakve moje loše namere. Niti imam lošu nameru, niti sam ja takva osoba po prirodi. Drugo, godinama se spočitava, sada sam videla i neke naslovne strane, niko nikome ne može da pokloni karijeru, niti da bude kriv za sunovrat iste. Ja dotičnoj koleginici želim sve najlepše kao i svih godina unazad, vi ste mi svedoci, nikada ni za koga nisam rekla ružnu reč, nemam potrebu za tim. Ja joj od srca želim da snimi hit i da nađe mir“, rekla je tada Ceca.
Ispovest žene iz Hrvatske, koja je 2014. godine podelila priču u kojoj tvrdi da je bila svedok crne magije kojom je njena svekrva pokušala da je razdvoji od supruga mnoge je šokirala.
Naime, ona je istakla da je neprestano pronalazila tajanstvene crne smotuljke, a posebno se šokirala jednog dana dok se, kao i uobičajeno, spremala za posao.
– Izvlačeći donju majicu sa police u ormanu napipala sam nešto pod prstima. Zavukla sam ruku dublje i izvadila mali crni zamotuljak.
– Šta je ovo – promrmljala sam začuđeno zagledajući u ruci neobičan predmet – rekla je ona i opisala:
– Radilo se o komadiću crnog platna, pažljivo presavijenom i s nekoliko uboda iglom oblikovanom u vrećicu. Ja sam nekad znala da stavim pokoji sapun ili mirisnu vrećicu lavande među svoje rublje, ali ovako nešto…
– Jesi li gotova? Hajde požuri, zakasnićemo – začula sam glas mog muža – rekla je ona i opisala njihovu svakodnevicu:
– Branimir i ja smo svakog jutra putovali zajedno na posao. Kako smo bili sveže venčani par, uživali smo u svakom trenutku provedenom zajedno, pa tako i u toj zajedničkoj vožnji. “Stižem”, povikala sam i gurnula na brzinu mali zamotuljak u džep. Imala sam nameru da ga pokažem Branimiru u autu, ali kasnije sam potpuno na to zaboravila. Setila sam se zamotuljka tek posle, kad sam u kancelariji ponovo gurnula ruku u džep. Prinela sam ga bliže licu, razgledavajući ga pomno sa svih strana. Na kraju sam ga čak i pomirisala, ali baš ništa nisam mogla zaključiti.
– Šta ti je to? – upitala me kolegica Irena videvši da nešto vrtim među prstima.
– Nemam pojma. Nekakva zagonetka- nasmejala sam se i ispružila ruku s crnom platnenom vrećicom prema njoj.
– Pronašla sam to jutros u svom ormaru. Valjda su mi mali zeleni bili u poseti i ostavili mi poklon.
Inače vrckava Irena ovaj put nije reagovala na moju šalu. Ozbiljno se zagledala u zamotuljak, a kad sam htela da joj dam vrećicu u ruku, izmakla se.
– Hej, šta ti je? – začuđeno sam je upitala.
– Pa ne bojiš se valjda ovog – ležerno sam podigla ruku u kojoj sam držala neidentifikovan predmet.
– Ne znam – promrmljala je i dodala: – Može biti svašta. Nije se za šaliti s takvim stvarima.
Irena je ponekad znala da bude tako čudna! Šta bi moglo biti osim bezvezan komad crnog platna, pomislila sam.
– A znaš li šta je unutra – upitala me uzdižući se na stolicu kako bi sa sigurne daljine bolje posmatrala misteriozni predmet.
– Ne, kako bih znala?! Ali mogu da ga otvorim, naravno – rekla sam i bez oklevanja posegnula za makazama na stolu. Trenutak kasnije, platno je bilo razmotano, a ono što se u njemu nalazilo ostavilo je i Irenu i mene u čudu.
– Ipak je ono što sam i mislila – uzviknula je prestrašeno Irena, prekrivši rukom usta.
Na komadu crnog razmotanog platna pred našim očima se ukazao pramen kose, nekoliko odrezanih noktiju i još nekakav prah kojem je bilo nemoguće utvrditi poreklo.
– Magija! Neko baca čini na tebe – dodala je Irena videvši moj zbunjeni pogled.
– Ma daj, Irena, te priče o vradžbinama su za malu decu – rekla sam, praveći se pomalo važna svojom hladnokrvnošću.
– Kako ti može nauditi ovako nešto – s omalovažavanjem sam odgurnula platno na stolu.
Iako mi se činilo da previše drami oko misterioznog zamotuljka, ipak je ostalo otvoreno pitanje: ko mi je mogao staviti tako nešto u ormar, i zašto?
Nameravala sam ispričati Branimiru anegdotu sa zamotuljkom, ali kad je popodne došao po mene, potpuno sam na to zaboravila. Rekao je da idemo kod njegove mame na ručak, a kada mi je rekao šta je spremala, više nisam bila gladna. Napravila je jelo koje ne jedem, iako je znala za to. Očigledno me ova žena ne voli, ali ne znam zašto.
Idućeg meseca sam našla četiri takva zamotuljka ugurana među moje stvari i već sam se zaista zabrinula!
Pristup mojim stvarima ima samo Branimir i njegova mama, ali budući da on nije, jedno je jasno.
– Mislim da bi trebalo da odeš do nekoga ko se bavi takvim stvarima. Moja je sestra bila kod neke žene koja joj je gledala u karte i bila je oduševljena njome. Rekla je da joj je sve videla, i prošlost i budućnost. Pa neka i tebi pogleda o čemu se ovde radi.
Ovaj put se nisam pravila važnom pred Irenom i ismevala njene reči. Uzela sam zahvalno papirić s adresom koji mi je gurnula preko stola i stavila ga u torbu. Odmah posle posla nameravala sam otići na navedenu adresu – zajedno sa crnim paketićima u torbi kao dokaznim materijalom.
Na adresi koju mi je dala Irena, nalazila se srednje velika kuća, ali vrlo lepa, s uredno uređenom okućnicom.
– Vidim – rekla je žena nasuprot mene nakon što je bacila karte na sto. Bila je mnogo mlađa nego što sam očekivala, zgodna i moderno odevena. U svakom slučaju, daleko od predrasude kakvu sam imala o takvim osobama.
– Nedavno ste se udali i imate vrlo skladan brak. Dece nemate, ali ćete ih uskoro imati. Vidim jednu ženu koja vas ne voli. Starija je, ali jako drži do sebe. Negovana je i doteruje se. Snažno je povezana s vašim mužem. Mislim da bi se moglo raditi o njegovoj majci.
Ponovo je presložila karte, gledajući neko vreme u njih.
– Ona smatra da ste joj preoteli sina i to vam nikako ne može oprostiti. Najveća želja joj je da se vas dvoje razvedete. Ta žena vam može naneti mnogo zla. Jeste li kad čuli za crnu magiju?
– Crna magija!? Odjednom sam se prestrašila. Nisam znala mnogo o tome, ali nije mi zvučalo dobro. Žena koja mi je gledala u karte pogodila je inače sve o meni: kakva sam bila kao dete, u kakvu sam osobu izrasla, koliko ozbiljnih ljubavi sam imala pre Branimira, kakav je moj odnos s mužem. Ako je sve to pogodila, zašto ne bi bila u pravu i za tu magiju.
– Kako to mislite, crna magija? – pitala sam je.
– Pa, gledajte, teško je to objasniti nekome ko o tome ništa ne zna. Reći ću vam samo da se radi o mračnim i vrlo moćnim silama.
– Mračne sile? – i dalje sam je gledala u čudu.
– Kao što sam vam već rekla, teško ću vam to moći objasniti. Dovoljno će biti ako vam kažem da postoje dobre i loše sile. Negativni ljudi sa zlim željama pokreću loše sile. One mogu ponekad biti vrlo opasne. Ovi paketići koje ste pronašli dokaz su da je vaša svekrva krenula u akciju protiv vas.
Toga dana, kad sam napustila kuću žene “koja sve vidi”, nisam bila sigurna ni u šta. Istina, bila sam iznenađena količinom stvari koju je pogodila o meni, ali i dalje nisam bila sigurna može li to sve što mi je rekla biti istina.
Moje dileme su se raspršile jednog dana kad sam bez kucanja ušla u sobu svoje svekrve. Htela sam da je upitam nešto, ali ugledavši prizor pred sobom zastala sam kao ukopana. Sedela je okrenuta leđima prema meni i nešto mrmljala, a na stoliću ispred nje nalazilo se nekoliko upaljenih sveća i fotografija s Branimirovog i mog venčanja. U tom trenu sam znala da je vračara bila u pravu: moja svekrva je zaista radila na tome da razdvoji mog muža i mene!
Rešila sam da moramo da napustimo tu kuću ali Branimir nije želeo! Odlučila sam da odem sama. Otišla sam kod svoje sestre.
Kada sam sa koferima stigla kod nje, neutešno sam plakala. Moja svekrva je uspela u svojim namerama, uništila mi je brak!
Branimir mi je užasno nedostajao! Jednog popodneva dok sam se vraćala kući sa posla, dogodilo se nešto što je napravilo potpuni preokret u mom životu. Dok sam stajala uspred izloga, neko me iznenada potapša po ramenu. Okrenula sam se i ugledala svoju svekrvu!
Pitala me je kako sam i priznala da je želela da nas uništi i da ne bi mogla da dozvoli da njen sin provede život sa “seljančurom” kao što sam ja.
Kada sam to ispričala sestri, rekla je da moram da razgovaram sa Branimirom. Znala sam da je u pravu! Pozvala sam ga i rekla da moramo da razgovaramo. Pristao je! Kada sam ga ugledala nije mi bilo lako, ali polako sam birala reči kako bih mu ispričala sve.
Kada sam konačno istresla sve, osetila sam veliko olakšanje. Branimir je shvatio sve i konačno smo došli na svoje. Obećao mi je da će razgovarati sa majkom i da već ujutru ide u potragu za stanom za nas dvoje! Ljubav poput naše jednostavno je neuništiva!
Neverovatna sudbina žene koju je majka bacila u reku kao bebu pokazuje da su nekada gotovo nemoguće situacije, zapravo, moguće.
Žena iz Srbije bila je na privremenom radu u Nemačkoj, tamo se zaljubila u jednog dečka sa kojim se ponekad viđala. Iz te romanse nastala je Zorica Strbac (50) koju je zbog nesmotrenosti i bezosećajnosti majke zadesila teška sudbina. Naime, odmah po rođenju majka ju je stavila u torbu i bacila niz obalu reke, samo spletom gotovo nestvarnih okolnosti ostala je živa.
Zorica je rođena 3. avgusta 1969. godine u 3:57 sati u bolnici u Augzburgu. Majka, inače Srpkinja koja je radila u Nemačkoj, navodno je krila trudnoću koja je bila rezultat povremene ljubavne veze, piše nemački Bild.
Nedelju dana nakon rođenja, majka je sa bebom napustila bolnicu.
– Osoblje klinike ponudilo je majci da me ostavi tamo. Ona nije bila spremna za bebu, nije imala nikakve stvari i opremu za mene – ispričala je Zorica.
Međutim, umesto da potraži pomoć, majka je stavila novorođenče u torbu, zatvorila je i ušla u taksi.
– Bacila me je kao đubre – rekla je Zorica. Torba je pala dva metra niz obalu reke Lek, ali nije upala u vodu.
– Grmlje me je spasilo – dodala je Zorica.
Nekoliko sati kasnije majka i sin, koji su tuda prolazili, videli su torbu preko koje su milele bube i drugi insekti. Unutra su pronašli Zoricu.
Majka je ubrzo uhapšena. Kako je tada rekla da se kaje, puštena je iz zatvora posle godinu dana. Bild piše da je nakon toga Zorica ipak vraćena majci, a kada je imala tri godine, uzeo ju je otac.
Dugi niz godina Zorica nije znala šta joj je majka uradila. Počela je da istražuje i uz pomoć lokalnih novina, saznala je isitnu.
– 2003. godine pronašla sam je preko oglasa u novinama u Srbiji i otišla sam tamo. Našle smo se lice u lice posle toliko godina. “U šta buljiš, zar me ne prepoznaješ?” pitala me je na srpskom. To je bio poslednji put da sam srela majku – rekla je Zorica.
Zorica se i danas pita zašto je majka htela da je se reši.
– Šta sam joj uradila? Bilo mi je užasno kada sam videla drugu decu koju su roditelji grlili i koja su bila srećna. To je bio pokušaj ubistva – rekla je ona.
Druga deca su zbog toga bila zlobna prema njoj.
– Govorili su mi da sam ionako smeće i pošto me nije želela ni majka, ne žele me ni oni. U pubertetu sam se osećala suvišnom, pitala sam se zašto sam uopšte i preživela – ispričala je žena za Bild.
Prema njenim rečima, majka se nikad nije pokajala zbog onog što je uradila.
– Ona za mene više ne postoji – rekla je Zorica, koja sada živi u opštini Nizte, i poručila drugim očajnim ženama da potraže pomoć. Sada ima porodicu sa kojom živi u Nemačkoj – polusestru, zeta i sestričinu, a pre nekoliko godina upoznala se sa ženom koja ju je spasla sigurne smrti.
Susret je bio neverovatno emotivan, ni jedna nije mogla da zadrži suze, dugo su se grlile i ponavljale kako ne mogu da veruju kako ih je sudbina spojila.
Posle svega, Zorica smatra da bi njen život izgledao mnogo drugačije, da je majka nije ostavila i to na surov način, ali poručuje svima da nikada ne odustaju od borbe za bolje sutra, jer samo hrabre prati sreća.
AKO HOĆEŠ NEKOG KLETI, KUNI GA DA NEMA MIR U KUĆI: Pravio sam im kuću od 900 m², a ono što su mi deca uradila je STRAŠNO
“Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način”, čuvene su reči Lava Tolstoja, koje su se mnogo puta pokazale kao surova istina u realnom životu. Upravo od gorke sudbine Šemsa Ibrahimovića (88) iz Bosne zastaje knedla u grlu, a u glavi se stvaraju pitanja da li je ovako nešto moguće da se dešava u današnjem “modernom” svetu…
– Ako ćeš ikoga ikad kleti, kuni ga da nema mira u svojoj kući i ja sam to doživeo – započinje svoju priču kroz jecaje i suze deka koji je početkom jula napunio 88. godina.
Odrastao je u siromaštvu, a posle rata je umirao od gladi. Otkako je došao na svet, borio se za opstanak, sanjajući o tome da može najmilijima i sebi da zadovolji osnovne životne potrebe.
– Svet je video svašta, ali ovakvu bedu retko. Bos sam zimi išao, jeo sam ostatke kukuruza.
Nakon napornog rada i truda, kada je taman sebi stvorio uslove za pristojan život, oženio se i ponadao da su pred njim konačno lepi dani. Međutim, ispostavilo se da mu je supruga imala, prema njegovim rečima, urođenu šizofreniju, ali on to nije odmah primećivao.
– Rodila mi je četvoro dece, dvoje imaju njenu klicu, a dvoje nemaju. Sa ćerkom sam strašno propatio. A ne mogu da je smestim u neku ustanovu, jer opština ne dozvoljava. Bila je nedavno dva meseca na lečenju u Zenici, doktorka je rekla da nije za kuću i da težeg pacijenta nije imala. Vezali su je i odveli. Htela me je ubiti. Znate li koliko je sve to teško gledati, srce mi se cepa – priča, a suze ne može da zaustavi.
Molio je doktore da je ostave u bolnici, ali ga niko nije slušao. Posle kratkog lečenja je vraćaju kući.
– Kupio sam joj drva za ogrev, celu zimu nije htela da loži, ne znam ni kako je preživela onu hladnoću. Odnesem joj da jede, ona baci. Nikada me nije obišla, kada sam bio strašno bolestan, sad nosim i kateter.
I sa ženom je imao velikih problema, isterala ga je iz velike kuće uz pomoć ucena, te je u pomoćnoj zgradi proveo sedam godina, naglašavajući da ga tada niko od njegovih nije posećivao.
– Imao sam i sina, koji je godinu dana stariji od ćerke, umro je u kanalu. Napravio sam mu radionicu za popravku kola. Dva puta me je gotovo ubio, jer sam branio njegovu ženu od batina, jedva sam živ ostao. Tražio sam gore u srpskim selima spas, da me sin rođeni ne ubije. Moja žena ga je podržavala.
Pod stare dane nema mira.
– Napravio sam im kuću od 900 kvadrata. Bio sam jedan od najboljih radnika u firmi, išao sam u školu tri godine i položio ispit, vozio sam ogroman bager. Mogu raditi na svim mašinama, osim na saobraćajnim. Selio sam se pet puta, od osamdesetih godina sam počeo da primam veoma dobru platu, tad sam krneuo da gradim. Nikad nisam kupio sebi kola, vozio sam bicikl, kako bi njima više stvorio. Imam ja para, ali nema ko da mi pomogne.
Razmišljao je da ode u starački dom, ali je i tu naišao na komplikacije.
– Šta će biti, nemam pojma. Sve sam podelio deci pre 15 godina. Supruga mi je preminula pre oko 4 godine. Kada sam čuo to, bio sam toliko radostan, jer samo ja znam šta sam doživljavao od nje. Bio sam u agoniji. Sam sebi spremim koliko mogu. Mučio sam se da skućim, a sad nemam mira. Ne biste verovali da živi čovek u ovom prostoru. Nisam se nikada luksuzirao, ali je ovo katastrofa. Živim ovde od januara, otkako me je ćerka oterala sa sprata, da sačuvam živu glavu.
Smatra da bi mu sa drugom ženom i sudbina bila bolja.
– Ceo život žalim što mi Bog nije dao normalu ženu, ništa iznad. Samo nekog sa kim sam mogao prosečno da živim – zaključuje Šemso.
Gospodin Kenan iz Austrije je pomogao ovom deki, saznavši za njegovu jezivu sudbinu. Istog trena je došao iz inostranstva kako bi smestio Šemsu u dom, koji je istakao da mu je ovo jedan od najradosnijih momenata, jer je napokon pronašao mir.
Za biskvit nam je potrebno:
10 bjelanjaka
10 žlica šećera
100 g mljevenih oraha
4 žlice brašna
1 žličica praška za pecivo
malo naribane korice limuna
Za kremu trebamo:
10 žumanjaka
3 pudinga od vanilije
1 vanilin šećer
180 g šećera
1 l mlijeka
250 g margarina ili maslaca
Od ostalog trebamo:
20 kom Munchmallowa
400 ml vrhnja za šlag
Detalje pripreme pogledajte u videu: