Month: July 2023

Marina Tucaković bila je najpoznatiji i najplaćeniji tekstopisac na našim prostorima sve do kraja svog života, a iza sebe je ostavila mnogobrojne hitove. Tokom dugogodišnje karijere javna tajna je bila da u jednom periodu nije bila kompletan autor svojih tekstova i da su joj u stvaralaštvu pomagali nepoznati tekstopisci koji su od nje tražili pomoć u vidu kasnije afirmacije.

Tokom njenog života više puta je ta tema bila pokrenuta, ali pokojna Marina nije želela da govori o tome, a često ju je i demantovala.

Izvesna Vesna Poledica je jednom prilikom javno govorila i navodnoj krađi tekstova od strane najpoznatijeg tekstopisca, ali je Tucakovićeva tvrdila da se samo poslužila njenim idejama koje je uredno platila 200 evra.

Nakon Marinine smrti, našoj redakciji se javila D.Z. (identitet poznat redakciji) koja tvrdi da je deo teksta za pesmu “Maskarada” od Svetlane Cece Ražnatović zapravo njen.

– Počela sam da pišem poeziju kao srednjoškolka, i sve sam zapisivala u mali crni rokovnik, od koga se nikada nisam odvajala. Tu sam zapisivala svoje misli, kratke priče, ali i pesme. Bilo je tu mnogo tekstova, skoro stotinu – započinje ispovest D. Z.

Njen rokovnik sa autoriskim delima je nestao, a ona je objasnila kako je došao u posed čuvene Marine.

– Suprug i ja smo se družili s dečkom koji se u to vreme družio s tadašnjim momkom Divne Karleuše. On se hvalio da poznaje Marinu i da joj prodaje svoje tekstove. Kako je tvrdio, on je Marini pisao 10 tekstova za tadašnjih 50 maraka, a ona je koristila delove i od kombinacije više stihova pravila je jedan tekst, koji bi kasnije postao veliki hit. Tada sam se i ja, naivna, pohvalila mojim talentom za pisanje, pokazala mu rokovnik i neke od svojih tekstova, među kojima je bio i tekst za pesmu “Maskarada”. To veče smo se družili i razgovarali celu noć i ja sam potpuno zaboravila da sam mu pokazivala rokovnik. Međutim, posle nekoliko dana shvatila sam da ga nema. Bilo mi je jasno da je rokovnik ostao kod njega, ali je on tvrdio da ne zna ništa o tome. Pomirila sam se sa tim i krenula da pišem nove pesme.

Pravi šok je nastao kada je svoj deo teksta čula u izvođenju Svetlane Cece Ražnatović.

– Ovaj moj tekst je nastao nekoliko godina ranije, krajnje spontano. Inspiracija za tekst mi je bila žurka na koju nisam otišla i ponašanje mojih prijatelja koji su nosili figurativno maske – foliranti i dvolične osobe. Ono što je Marina “ukrala” od mene je naslov pesme i stihovi “Živ se čovek na sve navikne, pa valjda ću i ja, ako Bog da”, kao i refren “Dobro došli, drugovi, na našu malu maskaradu, pozivnice imate, najbolje je to u gradu…”. Kasnije je Marina uzevši moju osnovnu ideju, dodala ostale stihove i napravila hit za sva vremena – priča naša sagovornica.

Na samom kraju otkrila je zašto je tek sada progovorila o svemu.

– To što je moja pesma završila u Marininim rukama za mene je samo kompliment. Samo je ona mogla da od više različitih pesama i autora napravi hit za sva vremena. Ipak, želela sam da ova priča izađe u javnost, jer sam kod vas pročitala i da su pesme “Tihi ubica”, “Jedna noć za kajanje” i “Kazino” Jelene Karleuše zapravo tekstovi Miloša Roganovića, na kojima je bila potpisana Marina. Ta njegova priča me je podsetila na moj slučaj, zbog čega sam se rastužila i želela da moju priču podelim sa javnošću – završava D.Z.

Kurir.rs

Bračni par Cvetković iz Leskovca čitavih 40 godina je radio u Nemačkoj, dok su dvojica sinova i kćerka, koji su tada bili u pubertetu, ostali u Srbiji sa očevim roditeljima. Deca su rasla u izobilju, jer su Cvetkovići solidno zarađivali.

Kada su sinovi odrasli, a roditelji dovoljno uštedeli, napravili su im kuće kao vile i kupili im po jedan stan na crnogorskom primorju, a ćerki dali bogat miraz u vidu novog BMW-a, spavaće sobe i drugih svadbenih poklona.

Porodična ljubav je cvetala, sve je bilo idilično, dok S. Cvetković nije umro.

Tada nastaje tragedija za njegovu životnu partnerku koju ni u snu nije naslućivala. Mesec dana, naime, pošto se bračni par vratio u domovinu da tu uživa sa unucima i prauncima u blagodetima koje su teškim radom stvorili, S. Cvetković je preminuo. Iako je prevalio osamdesetu, bio je zdrav kao dren, ali je godinama bolovao od demencije.

I baš kada je zaboravnost uzela maha, sinovi su dobili ugovor o doživotnom izdržavanju, iako je u stvarnosti bilo obrnuto, odnosno, S. Cvetković i njegova supruga su izdražavali svoju decu čak i u poznim godinama. U ugovoru S. Cvetković svojim sinovima na ravne časti poklanja svu nepokretnu i pokretnu imovinu.

– Tako se radi svuda. Ako nekog želiš da isključiš iz nasledstva, napišeš doživotni ugovor o izdržavanju koji je skoro pa neoboriv na sudu. U ovom slučaju namera je verovatno bila da se onemogući da i sestra nešto nasledi od imovine roditelja – objasnio je tada advokat Igor Stamenković.

I ništa tu ne bi bilo tragično, mada jeste egoistično i neshvatljivo što se potomak ženskog pola nije pomenuo u ugovoru makar s jednim jorganom, “tuđa kuća”, kako Leskovčani i južnjaci nazivaju žensku decu.

Ono što jeste više nego tragično i čak i advokatima i socijalnim radnicima čudno jeste da se u tom ugovoru ni jednom rečju nije pomenula supruga autora ugovora.

Čudno je još i to što ispod ugovora nema njenog potpisa, jer je veći deo poklonjene imovine stečen u braku Cvetkovića.

– Ovakav ugovor do sada nisam video, zapravo jesam jer je šablonski, ali je neshvatljivo da ispod njega ne stoje oba imena roditelja i krajnje nekorektno što je suprug izbacio suprugu iz jednog vida testamenta budući da su imovinu zajednički sticali, a po našim pouzdanim saznanjima, reč je o braku koji je bio solidan i o supružncima koji su bili veoma privreženi – pričao je u to vreme socijalni radnik koji je posredovao u ovom slučaju.

Supruga S. Cvetkovića objasnila je prošle godine za Jugmediu da su dve kuće koje su u startu namenjene sinovima sazidane u istom porodičnom dvorištu i kompletno opremljene njenim i novcem njenog supruga, jer u to vreme nijedan sin, ni njihove žene nisu radile.

– Pored kuće starijeg sina za sebe smo sazidali manji objekat koji se lepio uz tu kuću. Nije to bilo nešto veliko – mali hodnik, kuhinja, kupatilo, dnevna i spavaća soba. Nije nam više trebalo, da budemo sami, da ne dosađujemo deci kad dođemo da živimo u Srbiji – rekla je tada supruga S. Cvetkovića, koja nije želela da otkriva identitet.

Vraćali su se iz Nemačke u Leskovac, kako je navela, sa zebnjom jer su duže vreme osećali da se sinovi i snahe ne raduju njihovom povratku, spremanom dve godine.

– Moj suprug nije bio 100 odsto dementan. Zaboravljao je ono što je bilo pre godinu dana, a pamtio ono što se danas dešavalo, od jutra do večeri. Normalno smo komunicirali. Međutim, ja nikada od njega nisam čula da je svu našu imovinu poklonio sinovima. Sećam se da je govorio da ćerka nema tu šta da traži, ali verovala sam da toliko ima pameti da ništa ne poklanja dok smo živi, iako su nas sva naša deca i unuci poštovali kada bismo po mesec, mesec i po dana provodlili leti u Srbiji. Nismo, čak, ni koristili one naše prostorije već bismo se stacionirali kod starijeg sina po njegovoj želji – pričala je žena od 80 godina.

S. Cvetković je bolovao kratako. Umro je u snu, bez bolova, ali je to za njegovu suprugu bio veliki udarac jer su skoro 60 godina proveli zajedno.

Još se od tog šoka nije ni bila oporavila, a atmosfera u kući, a za početak živela je u kući starijeg sina, postala je nepodnošljiva.

– Ja nisam zdrava kao što je bio moj suprug. Bolešljiva sam. Imala sam nekoliko operacija i hodam sa štapom, a imam i hroničnu astmu. Mojoj snahi je najpre počelo da smeta što često noću odlazim do toaleta. Šuštala joj je voda pa nije mogla da spava. Smetao joj je moj noćni kašalj. Kako mi kuća nije bila dobro poznata, a sijalice nisam smela svuda pa palim, često bi umesto u moju sobu ušla u drugu i u mraku lupila u nešto pa ili ga oborila ili polomila. To je, do tada izuzetno ljubaznu snahu dovodilo do ludila. U pola noći bi nastajao haos. Umesto da me uhvati za ruku i odvede u sobu, ona mi se drala, ludovala, klela, psovala. Nisam znala šta me je snašlo. Pa, zar ja, gazdarica, domaćica koja sam sve ovo stekla radeći i tegleći po nemačkim fabrikama, da doživim u svojoj kući, mislila sam i pitala sam se i u sebi i glasno – prisećala se.

Kaže da su snaha i unuk bili kao stražari oko nje i da nisu dozvoljavali da dodirne čak ni česmu, da popije čašu vode. Nedelju dana od smrti supruga, naredili su joj da ostane u jednoj sobi i da ne izilazi iz nje bez njihove dozvole.

– Donosili su mi da jedem, bacali predamnom kao na kuče i stavljali bokal sa vodom.

Kako je videla da je đavo odneo šalu, počela je da se buni, najpre se okrenula snahi, pa unuku, pa sve ispričala sinu, terencu koji je retko bio u Leskovcu.

– Tog dana kada sam sve ispričala sinu, on je napravio lom u smislu da je vikao na svog sina i svoju suprugu i pretio im. Sutradan je otiša ponovo na teren, a ja sam ostala u paklu. Snaha me je od ranog jutra vređala, govorila da je to njena kuća, a unuk me je stiskao za vrat, umalo da me uguši, i govorio da će me ubiti ako mu još jednom nasekiram majku. Poslala sam aber ćerki da dođe. Došla je, ali joj je unuk jasno stavio do znanja da ona nema šta tu da traži i ako neće da bude dobar gost da zna gde je kapija. Ćerka je otišla u suzama i na izlazu je rekla da mi ne može pomoći – jasno je govorila lucidna starica koja je sa unukom, ćerkinom ćerkom, izašla ispred zgrade da udahne svež vazduh.

Stanje se nije smirivalo. Nedelju dana kasnije ponovo se sa terena vraća sin, ali ovoga puta, kako priča baka, potpuno “prepariran”.

Rekao je majci da ovako više ne može da se živi, da ona smeta, da u kući neće niko da je čuva i da ima tri izbora: Ili da ide u dom za stare ili da ide kod ćerke ili bilo gde.

– Skamenila sam se. Kakav dom, kakvo čuvanje, pa ja se sama čuvam, pa ko mene može iz moje kuće da izbaci? Pozovem mlađeg sina da raspravimo situaciju i kažem obojici, onako u besu, da ću obe kuće i stanove da prodam. Gledaju me objica sa podsmehom, a mlađi sin me zagrli pa mi reče: Majko, pa ovo je sve naše, ti nemaš ovde ništa i ova garderba koju nosiš je naša – pričala je i plakala žena kojoj su ruke podrhtavale.

U tom šoku nekako je shvatila šta joj je suprug napravio ali se u magnovanju setila onog objekta koji su ona i njen životni saputnik napravili za sebe, a koji nije stigla ni da počisti od dolaska iz Nemačke. Još je bilo teže, pričala je, što nemačke penzije nisu stizale zbog promene prebivališta i brdo dokumentacije koja je trebalo da se šalje tamošnjem penzionom fondu.

– Rekla sam, pa dobro sinovi, idem ja onda u moj kućerak. Međutim, onaj mlađi, još bezdušniji mi kaže da ni to nije moje. Nisam verovala, mislila sam da me lažu jer moj suprug je mene mnogo voleo ne bi me ostavio bez ičega.

Tek mesec dana kasnije pokazan joj je u Centru za socijalni rad ugovor o doživotnom izdržavanju gde je videla da je sve bilo onako kako su joj sinovi predočili. Plakala je tamo, pitala kako može da se promeni ugovor, odgovarali – nikako. Tvrdila je, međutim, da ispod tog ugovora ne stoji potpis njenog supruga, zapravo, da malo nalikuje, da je pisan drhtavom rukom i veruje da je falsifikat.

– Ili su ga, možda, sinovi prevarili jer je potpisan baš u vreme kada je dementnost uzela maha. Ja sam molila ćerku da povede parnicu, ali su mi i ona i advokat rekli da je to nedokazivo i da bi se parnica izgubila.

Dan posle rasprave sa dvojicom sinova u kojoj su snahe suflirale u korist muževa, starica je skoro na silu smeštena u starački dom, ali se tu nije dugo zadržala jer je po nju došla ćerka i odvela je svojoj kući, a braću prijavila za zanemarivanje i zlostavljanje majke, pa je pre početka sudskog postupka odustala od daljeg gonjenja, iako se majka nije složila sa tom konačnom odlukom.

– Moja ćerka je najmlađe dete i mnogo radi, skoro po ceo dan, pa sam pala na teret njenoj deci, unuci i unuku kojima sam najmanje pružala u svom životu. Sada jesam mnogo bolesna, a doprineli su mi stresovi koje su mi priredili sinovi i moj pokojni muž. Veći deo vremena prvodim u krevetu i plačem. Ćerka, zet u unici me teše, ali ne pomaže. Ovo nije moja kuća, stvari koje me je okružuju nisu moje. Tuđi je krevet i nije moja posteljina, a za svog života iz Nemačke sam donela i snahama dala, ali i sebi ostavila, najmodernije, najkvalitetnije i najlepše posteljine, ćebad, jorgane, jastuke… Kuće koje smo moj suprug i ja svojim rukama zidali i napunili stillskim nameštajem, posuđem, i sa svim što jednom domaćinstvu treba, računajući i alate vredne oko 100.000 evra, sada su na na drugom kraju grada. Moje srce je tamo, pa zar da ja budem isterana skoro na ulicu pri mojeg onolikog bogatsva – neprestano se pitala ova žena.

Njena dva sina sa celim svojim porodicama nisu razgovarali s majkom, ali ni sa sestrom, koja je volela braću iako je bila kao siroče u toj porodici.

– Naljutili su se. Oni su, izgleda, mislili da ja živim u domu a oni da uzimaju moju penziju, pošto sam ja starijeg sina, koji manje zarađuje od mlađeg, bila ovlastila da u Srbiji podiže moju penziju. Ali, moja penzija je mala, jer ja sam malo odvajala za penzijsko osiguranje, najnižu skalu, kako bi što više imalo za nih. Da nije udovičke penzije, a i ona je niska, ne bih pokrila ni za osnovne troškove. Jedina mi uteha što i finansijski nisam pala na teret ćerke i njene porodice pred kojom osećam veliki stid.

Dodala je i da je prvi put posle više godina nekoliko meseci ranije svoju penziju primila u svoje ruke, a njen unuk, dečak od 17 godina, pričao je da je najveći problem što baka odbija hranu.

– Sve manje i manje jede. Kada je došla iz Nemačke baš je bila punačka, malo više, sada se prepolovila. A pritisak nikako da stabilizujemo – rekao je tada unuk.

Baka svoju priču završava time da su je sinovi „izbacili na ulicu“ samo sa „ličnim prnjama“.

– Kao krpu, kao pocepanu majicu ili zarđali tanjir, a za njih sam živela, za njih i za njihovu decu – pričala je dok su joj se oči mutile od umora.

Kurir.rs/Jugmedia.rs

Saša Kovačević danas je napunio 38 godina, a već godinama unazad u skladnoj vezi je sa Zoranom.

Njih dvoje još nisu spremni na brak, a popularni pevač, uvek je bio “slab” na zgodne devojke.

Tako je jedna od njegovih bivših bila i Jovana Jocić, koja je posle njega uplovila u romansu sa Vladom Savićem iz “Magla benda”. Njih dvoje su bili kratko u braku iz kojeg imaju ćerku Anđeliju.

Posle raskida, Saša i Jovana ostali su u dobrim odnosima i svako je krenuo svojim putem.

Jovana radi i dosta vremena provodi van Srbije. Nema razloga da budemo u lošim odnosima. Mi smo toliko vremena proveli zajedno i svašta proživeli… To je naravno tako kada se ljudi raziđu na neki normalan način, a sa moje strane je sve bilo normalno. Naš raskid nije bio buran, završili smo bez ružnih reči i uvreda, rekao je pevač posle raskida.

Kovačević je ubrzo uplovio u romansu sa Zoranom Tasovac, sa kojom je i danas u vezi.

I Jovana je posle raskida od Vlade odmah našla dečka Italijana.

Kurir.rs/Alo

Pevačica Aleksandra Prijović jedna je od traženijih dama sa naše estrade, a njen izgled uvek je bio tema za komentarisanje njenih fanova na društvenim mrežama.

Korisnici socijalnih mreža, napravili su malo poređenje njenog pređašnjeg i sadašnjeg izgleda, a ono što je svakoga šokiralo, jeste da se među komentarima našla još jedna popularna pevačica, Edita Aradinović.

Ono što je napisala u odeljku za komentare, zaprepastilo je mnoge. Da li je to nova svađa na pomolu? Svi se pitaju.

Pevačica Edita Aradinović je prokomentarisala ovu objavu i uvredila Prijovićevu.

– Cela izoperisana, ne zna da peva i nema hit. Fuj! – napisala je Edita. Neki kažu da je ovaj komentar bio ironičan, ali postoje i oni koji tvrde da je reč o novom estradnom ratu.

Šta se krije iza ovoga, vreme će zapravo pokazati.

Podsetimo, nedavno je Edita komentarisala i Senidu u vrlo negativnom kontekstu.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Odeljenja za borbu protiv korupcije UKP, po nalogu Višeg javnog tužilaštva Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije u Kraljevu uhapsili su M.T. (1987) iz Prijepolja, radnika JP „Pošta Srbije“- Regionalna radna jedinica „Užice, Šabac, Valjevo“, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo pronevera u obavljanju privredne delatnosti.

Sumnja se da je M.T. u periodu od 12. do 20. juna ove godine prisvojio novčana sredstva koja su mu poverena u svrhu isplate penzija korisnicima i otkupnina poštanskih pošiljaka i na taj način stekao protivpravnu imovinsku korist, oštetivši JP „Pošta Srbije“- Regionalna radna jedinica „Užice, Šabac, Valjevo“ u iznosu od oko 513.000 dinara.

Osumnjičeni je uz krivičnu prijavu priveden u nadležno tužilaštvo.

Kurir.rs

Apelacioni sud u Beogradu, na predlog Višeg javnog tužilastva u Smederevu produžio pritvor U.B. i njegovom ocu R.B. za jos tri meseca, saznaje Kurir!

Podsetimo, U. B. se sumnjiči da je 4. maja u selima Dubona i Malo Orašje ubio devetoro ljudi i 14 njih ranio.

On je, kako se sumnja, nasumično pucao na ljude koje je zatekao dok se automobilom vozio kroz dva sela nadomak Mladenovca. Pobegao je taksi vozilom i uspeo da se sakrije na imanju svog ujaka nadomak Kragujevca.

Nekoliko sati kasnije, policija ga je uhapsila i od tada je u pritvoru.

Na saslušanju u Višem javnom tužilaštvu, kako je Kurir ranije pisao, on je priznao izvršenje zločina. Navodno je izjavio da je pucao da zaplaši meštane jer “loše pričaju o njemu”.

Otac U. B. uhapšen je nekoliko dana kasnije zbog arsenala oružja koje je pronađeno u njegovoj kući.

Kurir.rs/ J. S,

Pevač Željko Samardžić ispricao je kako je počela ljubavna priča sa njegovom suprugom Majom, s kojom uživa u skladnom braku već nekoliko decenija.

On pre nekoliko nedelja u razgovoru za medije priznao da jedva čeka momenat kada će sa suprugom Majom otputovati na omiljenu letnju destinaciju.

– Jedva čekam, sada sam zaista imao nekoliko divnih putovanja i gostovanja. Imao sam priliku da provedem nekoliko dana u Mostaru, snimao sam spot za pesmu koja je posvećena mom rodnom gradu. Pored nastupa, ovog leta ću sa suprugom Majom sići dole do Boke, pa da se malo radujemo životu. Mnogo radim, ali sam zaista srećan zbog toga, istakao je Željko.

A Boku opisuje u svom karakterističnom romantičarskom duhu na sledeći način:

– Boka je naša oaza mira. Tamo odlazimo u proleće i budemo celo leto, provodimo vreme sa svim ljudima koje volimo.

Željko, emotivac i džentlmen po prirodi, decenijama iznova osvaja srce svoje supruge Maje, čak je i javno opisao kako se ljubav izmedju njih rodila i tom prilikom je rekao:

– Ljubav između mene i moje supruge traje već četrdeset godina. Od trenutka kada sam je prvi put video u sali Ekonomske škole u Mostaru i pozvao na igranku. Prilikom prvog susreta sam bio toliko hrabar i rekao joj: „Ti bi Majo mogla biti moja žena“ što je nju veoma iznenadilo i eto desilo se. Pevao samo joj i na maturskoj večeri i pitao je hoće li svojoj ili mojoj kući i ona je odlučila. Ponovo kada bih se rodio ja bih opet birao moju Maju za suprugu, zaključio je on.

Kurir.rs/Grand

Jovana Tomić Matora nedavno je stala na ludi kamen i izgovorila sudbonosno “da” Aniti Stanojlović. Intimno venčanje iz snova dogodilo se u Crnog Gori, dok se gala svadba očekuje nešto kasnije u Beogradu.

Anita i Matora upoznale su se u šestoj sezoni Zadruge, a Jovana iako se svim silama odupirala emocijama na kraju je posustala od kada su postale gotovo nerazdvojne. Uskoro planiraju i bebu, a centar svetas je trenutno Stanojlovićev sin.

Iako su retko razdvojene, ekipa Kurira uhvatila je Matoru bez supruge u srcu beogradske prestonice i to sa jednom od najboljih prijatelja, Erminom Pašović, koja je takođe prisustvovala bajkovitom venčanju.

Ermina je drastično promenila svoj fizički izgled, pa je na prvu mnogi ljudi nisu prepoznali i pomislili da Tomićeva ima sumnjivo društvo u odsustvu supruge, ali istina je potpuno drugačija. Iako se od nje to očekuje, sudeći po prošlosti, Jovana je verna supruzi.

Kurir.rs

Ni kasnije tokom života Aleksandru, nažalost, nisu zaobilazile nedaće. Pre nekoliko godina teško je podnela veliko razočarenje kada je tadašnjeg verenika uhvatila u prevari, a nakon toga joj je opljačkan stan

Pevačica Aleksandra Bursać stalno je nasmejana i pozitivna, međutim malo ko zna da je imala tužnu sudbinu.

Aleksandrin otac nastradao je kada je ona bila mala devojčica, imala dve godine, te je ostala samo sa majkom.

Sa obzirom na to da je bila jako mala, Aleksandra Bursać svog oca i ne pamti, ali se njena majka celog života trudila da joj pričama približi njegovu ličnost i karakter, kako ga ne bi zaboravila.

– Otkad mi je tata poginuo na ratištu, u ‘Oluji’, majka me je uspavljivala i budila pesmom. Tako je iz naše kuće razgonila tugu. Brzo sam počela u pesmi da je pratim. Pevale smo zajedno, iz sveg glasa. Da ga se sećam možda bi mi bilo teže, a ovako uspomene gradim na osnovu nekih priča o njemu i zahvalna sam svojoj majci na tome. Ona kaže da imam njegov osmeh, zapravo taj neki poluosmeh, i tvrdoglavost, ali kaže i da sam dobar čovek na njega – ispričala je pevačica jednom prilikom za medije.

Nakon ove porodične tragedije, Aleksandra, njena sestra i njihova majka neko vreme imale su privremeni dom – živele su u sigurnoj kući sa još 12 porodica, a pevačica iz tog perioda ima samo lepe uspomene, koje su joj pomogle da barem na neko vreme zaboravi tugu.

Negovateljica Branke Veselinović otkriva kako su izgledali POSLEDNJI DANI legendarne glumice!Andrija Milošević progovorio o privatnom životu, pa se dotakao krize srednjih godina: Imam mane, ali ne hranim sopstvenu aroganciju!

– Bilo je mnogo dece i onda je to prošlo u pozitivi i radosti. Sve smo imali i družili se – rekla je ona jednom prilikom.

Ni kasnije tokom života Aleksandru, nažalost, nisu zaobilazile nedaće. Pre nekoliko godina teško je podnela veliko razočarenje kada je tadašnjeg verenika uhvatila u prevari, a nakon toga joj je opljačkan stan.

– Bila sam na proslavi sa društvom, kad sam došla zatekla sam otvorena vrata stana, ne znam šta mi je bilo, ali ušla sam bez straha, znala sam da se nešto ružno dogodilo. Zatekla sam stan razbacan, ukrali su sve što je bilo vredno. Najbitnije mi je da ih nisam zatekla i da mi je glava na ramenima – rekla je tada pevačica.

Izvor: blic.rs

Velika tragedija

Tri ženske osobe poginule su u teškoj saobraćajnoj nesreći koja se danas dogodila na magistralnom putu Bosanski Šamac – Brčko, u mestu Donja Slatina, potvrdila je portparolka Policijske uprave Bijeljina Aleksandra Marić.

Navela je da su u saobraćajnoj nesreći učestvovali teretno vozilo Mercedes sa prikolicom i putničko vozilo Pežo.

– Sve tri osobe iz putničkog vozila su smrtno stradale – navela je Marić.

Na mestu događaja je dežurni tužilac Okružnog tužilaštva Doboj, koji rukovodi uviđajem.

Izvor: srbijadanas.rs

Navela je da su u saobraćajnoj nesreći učestvovali teretno vozilo Mercedes sa prikolicom i putničko vozilo Pežo.

– Sve tri osobe iz putničkog vozila su smrtno stradale – navela je Marić.

Na mestu događaja je dežurni tužilac Okružnog tužilaštva Doboj, koji rukovodi uviđajem.

Izvor: srbijadanas.rs

Navela je da su u saobraćajnoj nesreći učestvovali teretno vozilo Mercedes sa prikolicom i putničko vozilo Pežo.

– Sve tri osobe iz putničkog vozila su smrtno stradale – navela je Marić.

Na mestu događaja je dežurni tužilac Okružnog tužilaštva Doboj, koji rukovodi uviđajem.

Izvor: srbijadanas.rs