Goca je dugi niz godina na estradi, a ističe da danas ima brdo haljina, sa etiketama, koje nikada nije obukla, a onda dodala da nije sve u novcu
Folk legenda Goca Lazarević progovorila je o svom privatnom životu, a dotakla se i samačkog života.
Naime, ona se između ostalog dotakla i novca kao i toga da iako sama živi u kući, nema gde da drži svu garderobu.
– Kad sam bila mlađa, kupovala sam, a sad to ništa
ne nosim. Iznosila sam bunde i firmirano, a sad me to ne zanima. Ja
volim novo, u pidžami bih išla na televiziju. Evo i ovu haljinu prvi
put, samo sam je jednom na plažu, a onda idemo dalje. Muškarce ne
menjam, nemam ih, pesme sam sad snimila, a frizuru uvek imam ostu. Godine
su mi iste i ne idu. Ja sama živim u kući, a nemam gde da držim
garderobu. Ja nemam šta da obučem, a kod kuće sa etiketom, nisam ni
obukla – pričala je Goca.
– Moramo da se nadovežemo na
ovo da ne menjate muškarce. Imali ste dve velike ljubavi, sa jednim ste
se rastali, a drugi je prerano otišao – dodala je voditeljka.
– Jeste. Bila sam voljena žena i ne mogu da pristanem na malo.
To se dogodi par puta u životu. Ne padam na novac. Sve može da se kupi,
ali ljubav ne može. Svi kažu da je to bila nagrada, a moj problem je
što se ja nisam pomirila sa ti. Život ide dalje, živim ga dalje, ali kao
da mi fali deo mene. Ja toliko volim, imam dva lica i jedno je
jak veselo, delim ga sa publikom. Drugo je tu tužno u meni, na ovom
albumu se ta emocija preživljene tuge i života oseća. Kad stavim prsta
na čemu, ja sam srećna. Šta je to sreća?Trenutak koji uloviš, sreća je od Boga data ni sa čim zaslužena – nastavila je da priča pevačica u emisiji “Premijera Vikend Specijal”.
Ali Hinde nazvana je “paranoičnom” kada je otišla doktoru, jer je
imala “osećaj u stomaku” da nešto nije u redu sa njenom bebom.
– Frejzer je rođen potpuno zdrav i mesecima je bio aktivna beba. Ali kada je dobio težak slučaj ovčijih boginja, sve se promenilo. Njegovo telo je užasno reagovalo, stavljen je na jake antibiotike, što je bilo zaista zastrašujuće jer je imao samo šest meseci. Tada se sve promenilo. Doktori nikada nisu videli takav slučaj varičele – ističe Ali.
Ona navodi kako nikako nije mogla da oraspoloži svog sina, te su je takvi momenti često “lomili”.
– Mislila sam da sam loša majka, jer sam izgubila “vezu”sa svojom bebom – navodi Hindeova.
Sina je odvela na pregled čim je primetila nekoliko čudnih modrica na njegovom stomaku.
– Doktor
mi se ironično nasmejao, nazvao me neurotičnom majkom i rekao kako se
vidi da mi je to prvo dete, a potom nas je otpustio – prepričava Ali ovo teško iskustvo.
Zabrinuta
majka je celu noć provela istražujući po internetu, a reč “leukemija”
stalno se pojavljivala u rezultatima pretrage. Ona se, uplašena, vratila
sledeći dan u hitnu pomoć gde ju je primila, kako navodi, “neverovatna
žena lekar” i sprovela niz testova, koji su, nažalost, pokazali ono
najgore.
Ubrzo se ispostavilo da Frejzer ima akutnu leukemiju B ćelija sa preuređivanjem “Burkitts MIC gena” – bolest koja je obično zastupljena kod dece u Africi.
Sa tri godine,
dečak je otišao na transplantaciju koštane srži, operaciju koja je
nudila stopu preživljavanja od pet odsto. Doktori su rekli porodici da
nikada nisu dali toliko hemoterapije nekom tako mladom, niti da su
videli slučaj sličan njihovom.
Ovaj hrabri borac ne samo da je preživeo transplantaciju, već se i oporavio u rekordnom roku.
Ubrzo su lekari skovali frazu “Frejzerov efekat”.
Frejzer danas voli da se igra napolju sa svojim zlatnim retriver Bingom, a uskoro kreće u školu, prenosi “Metro.Co”
Oči pune života i širok osmeh na licu. Ko god da pogleda jedanaestomesečnu bebu Milicu Anđelković iz Beograda, nikada ne bi rekao da je nešto boli, a kamoli da ima onu najopasniju dijagnozu – akutnu mijeloidnu leukemiju sa visokim rizikom.
Roditelji ove prelepe devojčice sa samo 7 meseci njenog života saznali su okrutnu sudbinu koja ne prestaje da ih boli svakodnevno. Uprkos tome, bore se i ne odustaju. Istrajni su da nađu kompatibilnog donora matičnih ćelija koji će Milici Smejalici, kako je zovu, obezbediti svetlu budućnost.
Njena majka je vojnik, kako po profesiji, tako i moralno, te za Telegraf.rs objašnjava da iako oseća ogromnu bol zbog nemogućnosti da pomogne rođenom detetu, neće prestati da moli celu Srbiju da joj spase život.
Milica Anđelković
Pogledajte galeriju
Milica Anđelković
Foto: Privatna arhiva
Od 7. meseca se nalazi na intenzivnom citostatskom lečenju, a jedina šansa za njeno izlečenje je transplantacija koštane srži matičnim ćelijama. Nažalost, suprug, ja i naš četvorogodišnji sin ne možemo da budemo donori jer nismo kompatibilni sa njom. Strašno je kad znam da ne mogu da pomognem svom detetu! Ono što mogu je da molim i preklinjem sve ljude od 18 do 45 godina, da izdvoje malo svog vremena, daju uzorak krvi, uvedu se u registar davaoca i samim tim pokušaju da spasu život mom detetu, ili nekom drugom pacijentu – objašnjava Milena Anđelković.
Koliko god da je teško i Milena sama tvrdi da osmeh Milice Smejalice pruža utehu. Kao da na svoj način, bez reči, pokušava da im da do znanja da će sve biti u redu. Da će pobediti opaku bolest…
Ona se od samog početka smeje. Kao da nam poručuje da ne brinemmo za nju i da će uspeti da pobedi opaku bolest, iako je sama činjenica da mi dete boluje od takve bolesti jako poražavajuća. Ne dao Bog nikome! Njen osmeh mi je najvažniji i on mi daje snage za sve ovo! Najviše znači njenom četvorogodišnjem bratu koji zna da mu je seka bolesna, pa se svakog dana, tako mali, moli Bogu za njeno ozdravljenje – priča nam ova majka.
Iako je i on samo maleni dečak, Miličin brat Jovan, upija svaku informaciju i neprestano moli sve poznanike da budu donori kako bi pomogli njegovoj sestri.
Trudimo se da ga ne opterećujemo previše, ali čuje i upija svaku informaciju, pa svim poznatim ljudima, kada pitaju za Milicu kaže da mogu da daju krv, pa ako se podudara da njom, ona može da ozdravi. A kada ga pitaju kako je seka, on im kaže da je dobro i da će ozdraviti kada pronađu nekoga ko se podudara sa njom. Iako nije svestan cele situacije, bori se zajedno sa njom, na neki svoj način – navodi Milena.
Krštenje svoje princeze Milena je zamišljala kao iz bajke. Njih dve u istim haljinama, mašne i cveće. Ipak, sudbina je imala neke drugačije, surovije planove, pa je Milica i ovaj bitan životni čin dočekala u bolničkoj postelji.
Tokom prvog ciklusa hemioterapije smo odlučili da je krstimo. Pozvali smo sveštenika naše parohije, koji je krstio i sina i zamolili ga da dođe u bolnicu. Samo krštenje je proteklo u tišini bolničke sobe. Milica, sveštenik, kuma, suprug i ja. Čekala nas je spremna operaciona sala odmah nakon toga. Iako sam zamišljala njeno krštenje sa puno nama dragih gostiju, balona, mašni, nas dve u istim haljinama, nije se dalo – tužno nam priča Milena.
Šansa da Milica preživi transplantaciju ukoliko joj se pronađe davalac u našoj zemlji raste za 30%. Biti davalac je lako. Potrebno je popuniti jedan upitnik i dati jednu mala epruvetu krvi. Onaj ko bude imao sreće i podudari se kao davalac proći će sistematski pregled. Sedne na separator, isti onaj na kom se izdvaja plazma, i daje krv. To je sve, a Milici će značiti celu budućnost.
Svako to može da uradi u Institutu za transfuziju krvi i naglase da je za malu Milicu.
Đorđe Mihailović, čuvar srpskog groblja “Zejtinlink” u Solunu, preminuo je danas u 96. godini.
Najbolnije slike bile su mu one iz susreta sa preživelim ratnicima. Pamtio je svakog po imenu. I, koji je od njih odakle.
– Ne mogu da zaboravim jednu sliku. Došle starine, godina kao što ja sada imam, i više. Pratili su ih sinovi, unuci. Pridržavali ih, a oni padaju uz krstove saboraca. Bila je to njihova poslednja poseta Zejtinliku. Vadili su iz nedara suve šljive, jabuke… Neko grumen zemlje doneo, neko voštanicu. Svi plaču. Ja stežem srce, pa plačem samo kad niko ne vidi. Plačem za svima koji ovde počivaju, stradali u čežnji za otadžbinom, majčinskom suzom. Svojim kućnim pragom, njivom, zaustavljenim plugom u rodnoj oranici.
Želja za budućnost mi je da kupim kamp prikolicu i putujem po svetu!
Ovo je izjavio dečak (13) u danima posle zločina koji je izvšio pre tačno dva meseca u OŠ “Vladislav Ribnikar” u Beogradu kada je naoružan do zuba upao u školu i ubio svojih devet drugara i čuvara obezbeđenja, dok je njih petoro ranio.
Sama pomisao da osumnjičeni dečak dok boravi u psihijatrijskoj ustanovi koju čuva policija, nakon počinjenog masovnog zločina razmišlja o svojoj budućnosti, dok je svojim vršnjacima istu tu svetlu i perspektivnu budućnost ugasio pre tačno dva meseca je neshvatljiva.
Hladnokrvan
OSUMNJIČENI DEČAKFOTO: PRIVATNA ARHIVA, PETAR ALEKSIĆ, PRINTSCREEN
– Dečak je za ova dva meseca navodno, samo dva puta stručnjacima u psihijatrijskoj ustanovi rekao “da mu je žao što je počinio zločin”. Naime, osumnjičeni maloletni ubica nijednog trenutka nije pokazao kajanje, niti empatiju za masakr koji je počinio iz očevog pištolja – kaže Kurirov izvor i dodaje:
– Samo je u dva navrata izrekao da oseća pokajanje jer je ubio čuvara škole D. V. sa kojim je bio u dobrim odnosima. Da bi nakon nekog vremena pitao i za zdravlje svog najboljeg prijatelja kog je teško ranio u pucnjavi, gde je naveo “da mu je žao što ga je pogodio i da nije hteo njega da ga upuca”. Teško povređeni dečak, podsetimo, nalazi se na lečenju u Čikagu.
Automobil je naleteo na sedmogodišnje dete u teškoj saobraćajnoj nesreći koja se desila danas oko 13 časova u Ulici Kneza Mihaila u Sremskoj Kamenici.
Po rečima doktora Zorana Krulja portparola novosadske Hitne pomoći, njihova ekipa zaprimila je poziv u 13 časova i 21 minut.
Na licu mesta zatečeno je dete koje zadobilo višestruke povrede, a nakon inicijalnog zbrinjavanja prevezeno je u svesnom vozilom hitne pomoći na odeljenje hirurgije dečje bolnice u Novom Sadu.
Kako se saznaje, dete je nakon nezgode gubilo svest, ali na kraju su lekari u svesnom stanju uspeli da ga transportuju do bolnice. Policija je na licu mesta obavila uviđaj nakon kog će biti poznati svi detalji ove nezgode.
Jedan mladić je ubijen večeras na Čukarici, dok je drugi teško ranjen kod Osnovne škole.
M.A. (31) koji je ubijen večeras, zadobio je četiri uboda nožem, dok je povređeni B.D. (29) sa teškim povredama takođe nanetim nožem prebačen u Urgentni centar.
Prošlo je šest meseci od brutalnog ubistva Ivane Krivokapić, za čije je ubistvo osumnjičen Jetmir Gočaj iz Crne Gore, a čije je telo pronađeno u iznajmljenom stanu na Zvezdari u kom je privremeno živela. Posle toliko vremena i dalje nema traga ni glasa od monstruma koji je i u danima nakon ubistva sve oko sebe pokušao da ubedi da on nije zločinac.
Ivanino telo u stanu su pronašla su njena braća sredinom decembra, kada su došla da je obiđu jer im se nekoliko dana devojka nije javljala na telefon. Stan je bio zaključan, a ključ nije pronađen, a Ivanino telo pronađeno je unutra, sa otkinutim lančićima koji su bili ostavljeni na komodi.
Njene komšije ispričale su dan nakon tragedije da su čuli buku u stanu i raspravu. Na snimcima kamera, Ivana je viđena u prisustvu mladića, a na kraju je utvrđeno preko baznih provera da je njegov telefon bio u prostoriji sa Ivanom u vreme kada je ona ubijena.
FOTO: FACEBOOK, DRUSTVENE MREŽE
Jedan od ključnih dokaza protiv Jetmira Gočaja bio je taj da je pod Ivaninim noktima pronađen DNK nepoznate osobe, ali proverama je utvrđeno da taj DNK pripada njemu i završio je na Ivani dok se ona borila za život protiv pomahnitalog monstruma.
Na dan kada je Ivana pronađena ubijena, Gočaj se na „Fejsbuku“ oprostio porukom od nje, a potom je imao i komunikaciju sa pojedinim medijima kojima je tvrdio da on nije počinilac, ali i da se neće predati organima Srbije jer niko čak ni ne traži.
Međutim, kada je i zvanično označen kao osumnjičeni za ubistvo, za njim je raspisana međunarodna poternica, a Gočaju se izgubio svaki trag. Tužilaštvo je tada saopštilo da je Gočaj ubio devojku vrlo brzo nakon zločina seo u autobus i otišao za Crnu Goru.
Međutim, kada su crnogorski organi došli na kućnu adresu osumnjičenog za brutalno ubistvo u Beogradu, zatekla ih prazna kuća. Kako se tada saznalo, mladić je imao familiju u Albaniji i u Srbiji, na Kosovu i Metohiji, pa se pretpostavljalo da je on odmah pobegao kod njih.
FOTO: DRUSTVENE MREŽE
Pokušao da obezbedi alibi
U moru objava koje je neposredno nakon zločina objavio, pa posle obrisao, tvrdio je da nije ubio nesrećnu devojku, ali i navodio kako su se upoznali na planinarenju na Prokletijama. Prema njegovim navodima oni su se družili i on je došao da je obiđe u Beogradu. Nakon toga vratio se u rodnu Crnu Goru i od tada se nije video sa Ivanom.
Paralelno sa tim, srpsko tužilaštvo saopštilo je da je nesrećnoj devojci presudio 00:37 i 5:30 časova, a ubio ju je tako što je rukom stezao za vrat i nos. Ubica je boravio u stanu sa Ivanom čak 12 dana, zločinu je prethodila žustra svađa, a kao motiv se navodi ljubomora.
Na dan kada je izvršeno svirepo ubistvo, kako su pisali beogradski mediji, Gočaj je pokušao sebi da napravi alibi, pa je svim svojim poznanicima iz Beograda pisao poruke i tražio im da se vide. Svi su ga odbili uz obrazloženje da imaju obaveze, a navodno je i od jedne osobe tražio da mu pronađe marihuanu za ličnu upotrebu.
“Kažu da duša noću napušta telo i putuje onome koga voli“
Porodica nesrećne devojke do sada se nije oglašavala za medije, a tek povremeno Ivanin otac objavi na svojim društvenim mrežama njenu fotografiju ili nekoliko redova posvećenih njoj. Tako je bilo i kada se 23. juna navršilo tačno šest meseci od ubistva.
“Kažu da duša noću napušta telo i putuje onome koga voli, šest meseci bez najlepših očiju… Jednom ćemo ponovo biti zajedno i tamo te neću pustiti iz zagrljaja, da mi opet iznenada ne odeš“, napisao je Slobodan, otac ubijene studentkinje.
Mladić iz Velike Britanije koji je nasilno hteo da otvori vrata aviona na aerodromu u Zadru nalazi se u pritvoru.
Hrvatska policija sumnjiči mladića (27) da je u petak naveče na aerodromu u Zadru počinio krivično delo napada na službeno lice i narušavao javni red i mir zbog čega je uhapšen. Turista je nakon ispitivanja policiji u subotu izveden pred sud.
Policija navodi da je Britanac sve vreme pružao aktivan otpor zbog čega su nad njim upotrebljena sredstva prisile. Zbog rastrojenog stanja na kraju je odveden u bolnicu, a hrvatski mediji navode da je u službenom vozilu i bolnici fizički napadao policajce i pokušavao da povredi sebe.
Jedan policajac je navodno lakše povređen.
Britanac se trenutno nalazi u pritvoru uz krivičnu prijavu zbog sumnje u počinjenje kaznenog dela napada na službeno lice koja je dostavljena nadležnom državnom tužilaštvu u Zadru.
Na društvenim mrežama, podsetimo, kruži snimak na kome navodno vidi mladi turista iz Velike Britanije kako iznenada ustaje i pokuša da otvori vrata letelice pred šokiranim putnicima.
Mladić, koji je prema navodima lokalnih medija bio pod dejstvom narkotika, najpre je počeo nešto da viče nakon čega je protrčao pored stjuardese i zaleteo se prema vratima, međutim, dvojica putnika su skočila na njega i uspela da ga obore na pod.
