Zorica P. majka Kristine P. i Milana P., mladog policajca iz Dubone kod Mladenovca, koji su brutalno ubijeni u rafalnoj paljbi pomahnitalog U. B. koji je počinio maskar 4. maja u Duboni i Malom Orašju gde je pobio devetoro mladih i njih 13 ranio, oglasila se na društvenim mrežama povodom dva meseca od zločian.
– Dva meseca je prošlo otkako je monstrum ubio moja dva anđela i još uvek ništa nije rešeno povodom toga. Policija čuva njegove bližnje i žive normalnim životom – napisala je neutešna majka, koja je potom dodala da ih je posetila majka osumnjičenog, čija porodica inače živi u istom selu Duboni.
RODITELJI KRISTINE I MILANA P.FOTO: DRUŠTVENE MREŽE
– Majka posle popodnevne dremke izlazi iz kuće pospana, jer smo je mi prekinuli i dolazi kod mene da pravda ubicu. Deda koji nije ni saslušan priča da je ubica sve njih tukao, snaja ga ućutkuje da to ne govori pred nama – napisala je.
Neutešna majka onda je navela i da majka osumnjičenog U. B. navodno izaziva porodice ožalošćenih.
– Traži da je mi ubijemo i podmeće se mom suprugu da je udari da bi on otišao u zatvor. Policija će imati 24 sata da reši šta će sa njima jer mi nemamo mira ni jedan sekund. Ukoliko ne odreguje država na naš apel moraćemo da organizujemo ljude iz Dubone i Malog Orašja i da rešimo na drugačiji način. Jer ne mogu da podnesem da živim u istom selu sa ubicama – zaključila je majka mladog policajca i jedva punoletne devojke.
OSUMNJIČENI U.B.FOTO: J.V., FACEBOOK
Podsetimo, kobnog dana U. B. (21) je iz kuće u Šepšinu uzeo “kalašnjikov” i prvo se kolima odvezao do Malog Orašja, gde se zaustavio kod spomenika i tu ubio pet mladića koji su bili okupljeni oko logorske vrate slaveći đurđevdanski uranak. Nakon toga, otišao je od centra Dubone i upucao brata i sestru i njihovog druga, dok je ostale okupljene povredio.
orodicu Demše iz Zemuna zadesila je velika tragedija. Za četvrtak 10. oktobar zakazano je rušenje njihove kuće na Gardošu, u kojoj generacijama žive od 1930. godine, a istog dana trebalo bi da sahrane Sašu Demše, sina, oca, brata i dedu, stuba porodice koji je juče preminuo!
U kući žive četiri generacije, a od početka renoviranja kule na Gardošu, uz koju se nalazi njihov dom, ne mogu mirno da spavaju. Zbog radova i jedinog direktnog ulaza u njihov dom koji je zatvoren, jer je u sudskom sporu, nemaju drugačiji prilaz svojoj kući sem kroz kafanu koja se nalazi tik uz kuću. Međutim, kada je kafana zatvorena, ona su prinuđeni da u svoj dom ulaze – merdevinama!
Kristina, ćerka pokojnog Saše, ima dvoje male dece, bebu od osam meseci i dečaka od dve godine.
– Ne možemo normalno da uđemo u svoju kuću, nego moramo da silazimo niz strme stepenice, ili pak merdevine. Na kraju stepenica iz kafane, kao alternativa, nalaze se dve gajbice koje su postavljene kako bi se lakše spuštali i ulazili u sopstveno dvorište – priča Kristina.
*Stepenice kao ulaz u kuću porodice Demše
FOTO: NEMANJA JOVANOVIĆ / RAS SRBIJA
Svakim korakom, međutim, rizikuju da se okliznu, padnu i povrede se, što im je najmanje potrebno u ovako teškim trenucima.
Plac na kome živi porodica Demše dugi niz godina, jednim delom je potpuno legalizovan i postoji potrebna dokumentacija kako bi se to dokazalo, dok je drugi deo sporan.
– Drugi deo placa je u procesu legalizacije i poseduje drugog suvlasnika, te sam više puta pokušavala do njega da dođem kako bismo rešili konkretan problem. Međutim i posle godinu dana nisam uspela da nađem čoveka koji navodno poseduje deo placa, a bez njega ne možemo da dobijemo potpunu legalizaciju objekta – rekla je Kristina.
Sada im je zbog nepotpune legalizacije, rušenje kuće zakazano za četvrtak 10. oktobar.
Njegova majka je dalje potvrdila da je njen sin u “ozbiljnom stanju” psihički i fizički.
Nestali mladić iz Hjustona navodno je pronađen živ u subotu sa posekotinama i modricama po celom telu nakon što je nestao kao tinejdžer pre osam godina, rekli su lokalni zvaničnici i porodica, prenose američki mediji.
Teksaški centar za nestala lica saopštio je da se Rudi Farijas (25), koji je prijavljen kao nestala osoba 2015. kada je imao 17 godina, konačno vratio svojoj porodici.
Farias je nestao dok je šetao svoja dva psa u blizini porodične kuće. Centar je saopštio da su se psi tog dana vratili kući, ali Farijas nije. Mladić je sada u bolnici nakon što su ga prolaznici uočili onesvešćenog ispred crkve, rekla je njegova majka i dodala da ima posekotine i modrice na glavi.
Patio je od depresije i PTSP-a
Njegova majka je dalje potvrdila da je njen sin u “ozbiljnom stanju” psihički i fizički, ali je bila zahvalna što se vratio. U vreme njegovog nestanka, Farias je patio od depresije, PTSP-a i anksioznosti, izvestio je Tekas EkuSearch 2015. godine.
“Moguće je da je dezorijentisan jer nije uzimao lekove”, saopštila je ta organizacija dok su pokrenuli potragu za Fariasom. Nekoliko godina pre nego što je nestao, njegov brat je poginuo u sudaru motocikla, rekla je porodica 2015.
“Gledao je kako njegov brat koji mu je bio najbolji prijatelj umire pred njim”, rekla je 2015. Brenda Paradajz, privatni detektiv kojeg je unajmila porodica.
“Ovo je bilo čudo”
Direktor Tekas EkuSearch Tim Miler rekao je: “Kako se to dogodilo? Verujemo u čuda i ovo je sigurno bilo čudo”, rekao je Miler. “Ne mogu čak ni da vam kažem koliko smo puta tražili i koliko je tragova i saveta došlo i jednostavno su nestali i odjednom – ovo.”
Miler je takođe rekao da su mnoga pitanja otvorena sada kada se Farias vratio.
“Postoji mnogo toga da se istraži da se vidi šta se dogodilo, gde se dogodilo, kako se dogodilo”, rekao je on.
Dečak-ubica (13), koji je napravio masakr u OŠ ” Vladislav Ribnikar”, smešten je sam u sobi s toaletom na psihijatrijskoj klinici.
On se nalazi pod posebnim bezbednosnim merama koje sprovode MUP Srbije i Klinički centar. Bolnica funkcioniše u vanrednim uslovima sličnim zatvoru dok ga psihijatri i psiholozi ispituju nakon nezapamćenog zločina koji je izvršio 3. maja, prema informacijama iz izvora Srpskog telegrafa.
Dečak-monstrum je smešten u zadnjem delu klinike, na prvom spratu, na odeljenju za autizam, gledano iz glavnog ulaza klinike. U sobi s njim su stalno prisutna dva inspektora u civilu koji ga nadziru, kako saznaje Republika.
Jasno je utvrđeno ko, osim policajaca, sme da komunicira s dečakom.
– U sobu dečaka ulaze samo tri lekara koja sve informacije o njemu čuvaju u strogoj tajnosti čak i od kolega u klinici. Kao i lekari, i inspektori su obavezani da informacije o ponašanju i boravku maloletnog ubice ne šire dalje – kaže izvor Republike.
Bivši obaveštajac Boža Spasić tumači da je mali monstrum upravo zbog svojih godina tu smešten.
– Izdvojen je na tu lokaciju, u bolnicu u kojoj se nalaze izolovane prostorije, s koncepcijom ustanove u zatvorskom režimu. To je prostor u kom se nalazi visokozaštićena ličnost. Režim je isti kao i u Centralnom zatvoru, čuvaju ga zatvorski čuvari u civilu. Obučeni su tako jer je to bolnica. Verovatno u prostoriji u kojoj se nalazi postoji video i audio nadzor. Njemu prilazi lekarsko osoblje koje je neophodno u njegovom lečenju, a ono je svedeno na minimum da bi on imao kontakt samo s određenim brojem osoba. Tu su oni koji su neophodni za njegovu negu i hranu. On jede istu hranu koju jedu u bolnici. Tu ne može niko da uđe, a takođe ne postoji ni varijanta da neko uđe u zonu zaštićenog prostora – objašnjava Spasić funkcionisanje bezbednosnih prstenova.
Boža Spasić navodi da se čak i službena lica koja čuvaju Kostu podvrgavaju tehničkoj kontroli.
– Mi smo imali veliki broj takvih slučajeva, kada se radilo o ubicama koje su uhapšene ili takođe i psihopata koje su počinile krivično delo. Oni se smeštaju van zatvorskih jedinica, u klinike koje imaju prostore za tu namenu. Ovde se bolnica koristi kao zatvor, kao pritvorska jedinica, s posebnim, najstrožim, režimom koji postoji u našem sistemu.
Dečaku-monstrumu porodica dostavlja odeću i dozvoljene predmete preko osoblja bolnice.
– Klinika u kojoj se nalazi nema uslove da mu bude obezbeđen izlazak u šetnju i tako će biti sve dok je na ispitivanju – izričit je izvor iz bolnice.
Zbog dečaka-ubice se apsolutno čitava klinika drži pod ključem i budnim okom srpske policije, koja je raspoređena oko bolnice. Režim rada zbog danonoćnog prisustva policije i doktorima i medicinskom osoblju diktira drugačije uslove rada.
Za svaki ulazak roditelji malih pacijenata moraju da traže dozvolu zaposlenih i prolaze rigoroznu kontrolu da bi sve funkcionisalo besprekorno u uslovima koje diktira obezbeđivanje dečaka-ubice.
Policijske snage su na svakom koraku, na prilazima, u parku, na parkingu, kao i u bolnici.
U opsadnom stanju
– Mislim da i unutra po holovima ima inspektora u civilu koji motre na svakog ko im uđe u vidokrug. Na taj način se sprečava da mladi monstrum dobije bilo kakvu informaciju spolja – ispričao je za Republiku roditelj jednog 10-godišnjeg pacijenta.
On kaže da je primetio da je u međuvremenu čak i na staklena vrata hodnika u kojem je soba dečaka ubice postavljena folija koja zaklanja vidik.
Pored policije, na vratima klinike stoji bolnički čuvar i otključava i zaključava vrata. Njemu se obraćaju i doktori za ulazak, a osim njega, u pojasu opsade bolnice učestvuje i medicinski kadar.
Policijski automobil 24 sata stoji kod rampe i patrola motri na sve ulaze, a sa zadnje strane zgrade nadziru prozore sobe maloletnog ubice. Na svim vratima i prozorima su rešetke.
Jedan od roditelja mališana koji se leči u ovoj bolnici pojasnio nam je proceduru ulaska.
– Svako ko dođe do vrata bolnice, mora da ide na šalter na koji ga obezbeđenje usmeri gde se evidentira njegov ulazak. Zatim pozivaju medicinsku sestru s traženog odeljenja, koja precizno mora znati da li ste došli u posetu ili da nešto ostavite za dete, neke potrepštine, ili idete kod lekara. Ona onda silazi po vas i sprovodi vas gde treba, prema njihovim pravilima, daleko strožim nego ranije, pre dolaska dečaka ubice na posmatranje – otkriva sagovornik Republike.
Podsetimo, učenik sedmog razreda OŠ “Vladislav Ribnikar”, 3. maja je prvi od 57 hitaca iz pištolja ispalio odmah po ulasku u školu, u svima omiljenog čuvara Dragana Vlahovića, koji je krenuo ka njemu da bi zaštitio đake. Maloletni monstrum je zatim ubio dve dežurne učenice, pa onda devojčicu koja je, čuvši pucnjavu, izašla iz toaleta.
Rafale je ispalio potom u svom 7/2, gde je ubio još petoro dece. Teško je ranio nastavnicu istorije i još šestoro dece, od kojih je jedna devojčica izgubila bitku za život 15. maja.
Objava Veljka Ražnatovića zabrinula je sve Naime, Cecin naslednik našao se u veoma ozbiljnom problemu, a objava Veljka Ražnatovića otkrila je o čemu je tačno reč. Naime, Veljko se požalio pratiocima na društvenoj mreži Instagram da se neko osmelio da mu „ukrade“ identitet na Facebook-u i piše stvari koje prvencu estradne umetnice nikada ne bi pale na pamet.
-Fejsbuk nemam i profil VeljkoRaz je neka budala sa viškom vremena! Ko je u prilici neka prijavi, hvala – požalio se mladi Ražnatović.
Objava Veljka Ražnatovića je za tili čas postala viralna, a brojni pratioci odazvali su se i prijavili profil koji je, po svemu sudeći, lažan. Fanovi boksera u usponu apelovali su i na administratore pomenute mreže u nadi da će Veljkov problem biti što pre rešen i da se ovakve situacije više nikada neće ponoviti.
U sobi malog monstruma danonoćno su dva inspektora, a do njega mogu da dođu samo tri lekara, koji su obavezani na ćutanje.
Dečak-monstrum Kosta Kecmanović (13), koji je napravio masakr u OŠ ” Vladislav Ribnikar”, smešten je sam u sobi s toaletom na Dečjoj klinici za neurologiju i psihijatriju Kliničkog centra Srbije. On je pod posebnim bezbednosnim merama koje zajedno sprovode MUP Srbije i Klinički centar. Bolnica će funkcionisati u vanrednim uslovima koji liče ne zatvorske sve dok ga tu budu veštačili psihijatri i psiholozi posle nezepamćenog zločina koji je počinio 3. maja, kaže obavešteni izvor za Srpski telegraf.
Gledano od glavnog ulaza na kliniku, maloletni ubica boravi u zadnjem delu ove ustanove, na prvom spratu, gde se nalazi odeljenje za autizam. S njim u sobi su neprekidno dva inspektora u civilu koja ga drže pod budnim okom, saznaje Republika.
O pojačanim merama
– Kostina soba s toaletom smeštena na prvom spratu
– Vrata hodnika obložena folijom
– Svako ko želi da uđe u bolnicu prolazi nekoliko prstenova kontrole
– I lekare proveravaju na ulazu
ZAŠTIĆENI PROSTOR
Tačno se zna ko, osim policajaca sme da komunicira s njim.
– U sobu dečaka ulaze samo tri lekara koja sve informacije o njemu čuvaju u strogoj tajnosti čak i od kolega u klinici. Kao i lekari, i inspektori su obavezani da informacije o ponašanju i boravku Kecmanovića ne šire dalje – kaže naš izvor.
Bivši obaveštajac Boža Spasić tumači da je mali monstrum upravo zbog svojih godina tu smešten.
– Izdvojen je na tu lokaciju, u bolnicu u kojoj se nalaze izolovane prostorije, s koncepcijom ustanove u zatvorskom režimu. To je prostor u kom se nalazi visokozaštićena ličnost. Režim je isti kao i u Centralnom zatvoru, čuvaju ga zatvorski čuvari u civilu. Obučeni su tako jer je to bolnica. Verovatno u prostoriji u kojoj se nalazi postoji video i audio nadzor. Njemu prilazi lekarsko osoblje koje je neophodno u njegovom lečenju, a ono je svedeno na minimum da bi on imao kontakt samo s određenim brojem osoba. Tu su oni koji su neophodni za njegovu negu i hranu. On jede istu hranu koju jedu u bolnici. Tu ne može niko da uđe, a takođe ne postoji ni varijanta da neko uđe u zonu zaštićenog prostora – objašnjava Spasić funkcionisanje bezbednosnih prstenova.
SPASIĆ: NAJSTROŽI REŽIM KOJI POSTOJI KOD NAS
Boža Spasić
Boža Spasić navodi da se čak i službena lica koja čuvaju Kostu podvrgavaju tehničkoj kontroli.
– Mi smo imali veliki broj takvih slučajeva, kada se radilo o ubicama koje su uhapšene ili takođe i psihopata koje su počinile krivično delo. Oni se smeštaju van zatvorskih jedinica, u klinike koje imaju prostore za tu namenu. Ovde se bolnica koristi kao zatvor, kao pritvorska jedinica, s posebnim, najstrožim, režimom koji postoji u našem sistemu.
Dečaku-monstrumu porodica dostavlja odeću i dozvoljene predmete preko osoblja bolnice.
– Klinika u kojoj se nalazi nema uslove da mu bude obezbeđen izlazak u šetnju i tako će biti sve dok je na ispitivanju – izričit je naš izvor iz bolnice.
ČUVAR NA VRATIMA
Zbog Kecmanovića se apsolutno čitava klinika drži pod ključem i budnim okom srpske policije, koja je raspoređena oko bolnice. Režim rada zbog danonoćnog prisustva policije i doktorima i medicinskom osoblju diktira drugačije uslove rada.
Za svaki ulazak roditelji malih pacijenata moraju da traže dozvolu zaposlenih i prolaze rigoroznu kontrolu da bi sve funkcionisalo besprekorno u uslovima koje diktira obezbeđivanje dečaka-ubice.
Policijske snage su na svakom koraku, na prilazima, u parku, na parkingu, kao i u bolnici.
– Mislim da i unutra po holovima ima inspektora u civilu koji motre na svakog ko im uđe u vidokrug. Na taj način se sprečava da mladi monstrum dobije bilo kakvu informaciju spolja – ispričao je za Republiku roditelj jednog 10-godišnjeg pacijenta.
On kaže da je primetio da je u međuvremenu čak i na staklena vrata hodnika u kojem je Kostina soba postavljena folija koja zaklanja vidik.
Pored policije, na vratima klinike stoji bolnički čuvar i otključava i zaključava vrata. Njemu se obraćaju i doktori za ulazak, a osim njega, u pojasu opsade bolnice učestvuje i medicinski kadar.
Policijski automobil 24 sata stoji kod rampe i patrola motri na sve ulaze, a sa zadnje strane zgrade nadziru prozore Kostine sobe. Na svim vratima i prozorima su rešetke.
POČEO DA PUCA ČIM JE UŠAO U ŠKOLU
Kosta Kecmanović
Kosta Kecmanović, učenik sedmog razreda OŠ “Vladislav Ribnikar”, 3. maja je prvi od 57 hitaca iz pištolja ispalio odmah po ulasku u školu, u svima omiljenog čuvara Dragana Vlahovića, koji je krenuo ka njemu da bi zaštitio đake. Maloletni monstrum je zatim ubio dve dežurne učenice, pa onda devojčicu koja je, čuvši pucnjavu, izašla iz toaleta.
Rafale je ispalio potom u svom 7/2, gde je ubio još petoro dece. Teško je ranio nastavnicu istorije Tatjanu Stevanović i još šestoro dece, od kojih je jedna devojčica izgubila bitku za život 15. maja.
SESTRE SPROVODE SVAKOG POSETIOCA
Jedan od roditelja mališana koji se leči u ovoj bolnici pojasnio nam je proceduru ulaska.
– Svako ko dođe do vrata bolnice, mora da ide na šalter na koji ga obezbeđenje usmeri gde se evidentira njegov ulazak. Zatim pozivaju medicinsku sestru s traženog odeljenja, koja precizno mora znati da li ste došli u posetu ili da nešto ostavite za dete, neke potrepštine, ili idete kod lekara. Ona onda silazi po vas i sprovodi vas gde treba, prema njihovim pravilima, daleko strožim nego ranije, pre dolaska Koste na posmatranje – otkriva naš sagovornik.
U američkoj saveznoj državi Indijani danas je došlo do pucnjave u bolnici gde su ubijene najmanje dve osobe, saopštile su američke vlasti.
Kako prenose agencije, do pucnjave je došlo u gradu Tel Siti i tom prilikom su ubijeni policajac i osoba koja je bila u sukobu sa policijom. Druga osoba je identifikovana kao Šon Hubert (34).
Do pucnjave je došlo, prema rečima lokalne policije, kada se policija sukobila sa gorepomenutom osobom u bolnici. Ostali detalji o pucnjavi su za sada nepoznati javnosti.
Pre nekoliko sati najavljeno je da nam stiže ozbiljno nevreme iz Hrvatske, a pojavili su se prvi snimci kako izgleda hrvatsko priobalje nakon potopa.
Bujične poplave zatekle su stanovnike hrvatskog primorija nespremne, napravile su ogromnu štetu i potencijalno uništile turističku sezonu mestašca Klek, koje bukvalno živi od turizma.
Malo je reći da su stanovnici šokirani, budući da se za kroz samo nekoliko desetina minuta sručilo gotovo 80 litara po kvadratnom metru.
Zapuštena protivpoplavna zaštita nije uradila svoj posao, a kako i da uradi kad je potok za odvodnjavanje kišnice ka moru bio prenatrpan svakojakim otpadom i granjem, koje su stanovici bacali nakon orezivanja maslina.
Ko je kriv i zbog čijeg nemara običan čovek sada ispašta ostaje da se utvrdi.
Jedino što se za sada sa sigurnošću zna je da je plaža uništena, da su se septičke jame izlile, da je načinjena ogromna materijalna šteta i da je turistička sezona potencijalno završena i pre nego što je počela.
Oni koji su najgore prošli ne žele ništa da pričaju. Popravljaju štetu i nadaju se da će uskoro nastaviti normalan život jer je sezona pred vratima, a Klek je turističko mesto koje živi od turizma, piše portal Slobodna Dalmacija.
– Postoji odvodni kanal. U nadležnosti je Hrvatskih voda – izjavio je Smiljan Mustapić, načelnik opštine Slivno.
– Ne želim nikoga da optužujem ili prozivam, ali očigledno kanal nije bio dobro održavan, a neodgovorni pojedinci su u njega bacali granje. Problem je i rešetka kod pošte koja je bila zatrpana granjem i drugim materijalom, pa se voda izlila oko naselja, zbog čega je nekoliko kuća na nižim kotama potopljeno – ističe Mustapić, koji kaže da je lokalna vlast angažovala vatrogasce da poprave štetu.
U strahu od širenja zaraznih bolesti, celo podrućje je dezinfikovano, ali to je samo prvi korak u saniranju štete. Većina stanovništva nije imala vremena da daje izjave, budući da su svi okupirani čišćenjem svojih dvorišta i maslinjaka. Kako se saznaje, određen broj kuća je potopljen, a ni maslinjaci nisu najbolje prošli. Ostaje nam samo da se molimo da ova užasna apokaliptična oluja neće pogoditi Srbiju i da nam se neće ponoviti obrenovački scenario.
“Živim kako moram, bez deteta… Šta da vam kažem, teško je, teško se nosiš sa tim. Ali moramo da živimo dalje, imamo unuka, moramo da živimo za njega”, ovako priča Sveto Savanović, otac Dijane (30) koja je ubijena u masakru u Žitištu pre sedam godina, kada je njen bivši suprug Siniša Zlatić uleteo u kafić sa kalašnjikovom i ubio petoro ljudi.
Prošlo je tačno sedam godina od kako je 2. jula 2016. godine Siniša Zlatić (47) ušao u kafić “Makijato” u Žitištu i ubio bivšu suprugu Dijanu (30), kao i prijatelje sa kojima je sedela – Stevana Jojića (40), Jovanu Popović (20), Vladimira Mijatovića (40) i Vladimira Kosovića (34), a ranio je 22 osobe.
FOTO: PRIVATNA ARHIVA
“Unuka držimo kao malo vode na dlanu”
Dijana je iza sebe ostavila sina Nemanju (9), a njegov otac Siniša koji je počinio masakr je osuđen na 40 godina robije. Nemanja sada ima 16 godina, a o njemu se brinu Dijanini roditelji.
Kako pričaju – on je sada njihov svet i trude se da mu obezbede sve što mogu.
– Dobar je trenira fudbal, držimo ga kao malo vode na dlanu. Guramo nekako, njega tešimo i držimo se zajedno. Ima rodbinu, ima i svoje društvo u školi, nije sam. Zadovoljni smo sa njim, poslušan je, nikada nismo imali pritužbe. Gledamo da ga izvučemo da bude pravi čovek. Centar za socijalni rad nadgleda i stvarno uvek pomognu šta god treba – priča Sveto Savanović, otac ubijene Dijane.
Taj 2. jul, datum koji je zauvek promenio njihovu porodicu, ali i celo selo, provode zajedno, u krugu porodice. Odlaze u crkvu da zapale sveću za pokoj duše njihove Dijane i njenih prijatelja.
– Mnogo je bila lepa, niska i crnomanjasta – kroz suze se priseća Sveto.
Kako priča, ne može da razume kakvi monstrumi postoje, a pita se i da li je neko mogao da pretpostavi da će se dogoditi ovako nešto.
FOTO: SAŠA UROŠEV
– Ona se i razvela, njemu ne piše na čelu da ima problem, ko je mogao da pretpostavi.. Godinu dana je bilo kako se rastala od njega. On je hteo samo kako on želi, pa makar i na silu. Mnogo je bio ljubomoran, morala je da gleda na sat koliko će da se zadrži u radnji. Takav čovek kao on najviše voli sebe, on je uništio toliko familije, kada sam ih sve video na sudu, to mi je bilo toliko strašno – priseća se tih bolnih trenutaka.
Ipak, na pomen njegovog unuka Nemanje odmah mu se vraća osmeh na lice. Kako kaže, Nemanja je veoma vredan, pomaže mu oko kuće šta god da je potrebno. Ono što je važno, nije sam. Iako odrasta bez roditelja, Nemanja je okružen porodicom i prijateljima.
– Tu smo radi njega, živimo kako se mora, ne možeš iz svoje kože.. Išao sam po sudovima, sve je to jako teško. Ubio je svoje dete jednim delom, stavio mu je teret za života – ogorčeno priča Sveto.
Sinu pripala kuća ubice
Otac Dijane ne oslovljava imenom čoveka koji mu je oduzeo dete, teško mu je i ime da mu izgovori. O njegovoj familiji takođe priča razočarano i ogorčeno.
Rekao sam njegovom ocu: “Ja znam šta ste radili i kakve ste naravi, to što ste uradili svi ste saučesnici jednim delom, ja ne mogu da kažem za tvog unuka da si dužan da mu daš, to je sve stvar ličnosti, ali da se za sedam godina ne setiš unuku da daš bilo šta, da se setiš kad je rođendan malom” – priča Sveto Savanović.
FOTO: JELENA IVIĆ
Kako kaže, unuk je odmalena osetio kakvi su to ljudi, ipak je prve godine života proveo u njihovoj kući, te kontakt sa njima ni ne želi. Otac Siniše Zlatića je preminuo prošle godine, a do tada je redovno obilazio sina u zatvoru.
– Nemanji je pripala ta kuća. Mlad je još, neka odluči sam šta će da radi sa njom – priča Sveto.
Kuća se nalazi na samo nekoliko metara od doma porodice Savanović.
“Teško je, moramo se boriti za njega”
Dijanin otac spominje i tragedije koje su u maju zadesile Srbiju, i kako kaže, nasilnici se ne kažnjavaju dovoljno.
– Stalno se priča o nekoj zaštiti žena.. Kada nasilnici budu videli kako se kažnjavaju drugi nasilnici, onda bi se već nešto promenilo – priča on.
Kako kaže, strašno je koliko takvih nasilnika ima.
– Svaki dan se dešava isto, vidite i sami, ta ubistva… Koliko ima monstruma, da li ste videli koliko ljudi to na internetu podržavaju, koliko ih potajno ima – komentariše Savo.
Sveto ima još jednu ćerku, koja živi blizu njih i koja je uz Nemanju, kao i celu porodicu.
– Teško mi je jako, i mojoj drugoj ćerki, nemaš kud, moram se boriti za njega. Stvarno je Centar za socijalni rad bio korektan prema nama uvek, ne mogu da kažem jednu ružnu reč – ispričao je Savo Savanović.
Meštani ne izgovaraju ime ubice
Niko od meštana Žitišta ne izgovara ime Siniše Zlatića. O masakru pričaju kroz tugu, ali i bes, a meci Zlatića su tog 2. jula ranili celo selo. Ni nakon sedam godina ova rana nije zacelila.
Kafić “Makijato” u kojem se dogodio krvavi pir Zlatića danas radi neometano. Meštani sede u lokalu, a o tragediji nemaju mnogo da kažu.
Dočekuju ljude kao pravi domaćini, ali im osmeh sa lica nestaje na samo prisećanje tog kobnog 2. jula 2016. godine.
– Niko odavde ne želi da priča o tome, iako je prošlo sedam godina, ljudi su istraumirani. Vidite šta se dogodilo u Beogradu, zamislite kako je ovde bilo, ovo je malo mesto sa 2.000 stanovnika. Teško nam je, zauvek ćemo pamtiti taj dan – priča jedan mladić.
Danas pretežno sunčano i umereno toplo, posle podne na zapadu regiona i duž obale severnog Jadrana nestabilno ponegde uz pljuskove. Dnevni maksimum od +25 do +30 stepeni Celzijusa, piše meteorolog Marko Čubrilo u novoj vremenskoj prognozi za Srbiju.
U utorak će nad zapadnim delovima regiona biti promenljivo oblačno ponegde uz kišu ili pljusak dok će do popodneva nad ostalim delom regiona biti pretežno sunčano, suvo i toplo. Posle podne i prema večeri nad središnim delovima BiH, istokom Hrvatske i zapadom Srbije moguća jača destabilizacija atmosfere uz grmljavinske pljuskove, a biće uslova i za lokalne vremenske nepogode praćene tučom/gradom i obilnom kišom za kratko vreme.U zoni pljuskova vetar prolazno jak i olujan. Dnevni maksimum od +24 ponegde na zapadu do oko +32 lokalno na jugu i istoku regiona.
– Od srede do nedelje pod uticajem visinskog ciklona promenljivo oblačno i vrlo nestabilno uz česte grmljavinske pljuskove, psoebno u kontinetalnom delu regiona. Duž obale Jadrana ređa pojava pljuskova. Povremeno i to posebno u sredu biće uslova i za lokalne vremenske nepogode – najavljuje Čubrilo.
Kako će padavine biti izrazito konvektivnog karaktera njihiva prostorna raspodela će biti vrlo neujednačena te će na samo nekoliko km distance biti obalasti koje će dobiti i preko 25mm taloga, a isto tako i oblasti koje kišu i neće imati. Vetar uglavnom slab, osim u zoni nestabilnosti gde će na kratko biti vrlo jak, dok se u petak generalno očekuje umeren, severozaopadni vetar.
Dnevni maksimum od +21 do +27 stepeni Celzijusa, lokalno oko +29 što je oko ili malo ispod proseka za ovaj deo godine, stoji u prognozi.
Od 09.07. sledi jačanje anticiklona uz stabilizaciju i otopljenje bi period od 11.07. pa do ko 17.06. trebao obeležiti jači topao talas kada će se dnevni maksimumi u većini mesta kretati preko +30 stepeni Celzijusa, a koliko će još visoko maksimumi odlaziti znaćemo za 3-4 dana. Oko 17.07. cluster ECMWF-a simulira osveženje uz grmljavinske pljuskove.
Sumirano, pred nama je još jedna vrlo nestabilna nedelja bez tipičnih letnjih vrućina, ali ona najverovantije stižu posle 10. jula, zaključuje Čubrilo.
