Month: June 2023

Na ovaj dan se molimo Bogu za oprost grehova naših predaka.

Danas su letnje Zadušnice, hrišćanski pravoslavni praznik koji je posvećen sećanju na preminule. Prema tradicionalnom običaju, na ovaj dan pravoslavci obilaze grobove, pale sveće i služe pomen. Prema narodno verovanju, sveća upaljena na zadušnice više vredi od svih drugih koje se pale za dušu pokojnika tokom godine.

Naša Crkva je propisala posebne dane za obeležavanje ovog praznika: zimske zadušnice se obeležavaju u subotu pred Mesne poklade, letnje u subotu pred Duhove, miholjske u subotu pred Miholjdan, a jesenje, mitrovske zadušnice u subotu pred Mitrovdan. Na ova četiri datuma praznuje se ne samo ukazivanjem poštovanja našim precima već i kroz velikodušnost i milostinju prema sirotinji i onima kojima je to potrebno.

U Crkvi se na zadušnice pominju reči Svetog Jovana Zlatoustog, jednog od najvećih bogoslova iz četvrtog veka:

“Pomozite pokojnima i pominjite ih. Ne oklevajte, dakle, da pomognete onima koji su otišli i prinesite vaše molitve za njih”.

Jedan od običaja koji se upražnjava tokom Zadušnica između ostalih je poseta grobova naših preminulih (ako je to moguće), paljenje sveće i ostavljanje takozvanih “Daća” na groblju i u crkvi, obično u vidu kuvanog žita. Mnogi veruju da se ovim simboličnim gestom na neki način “hrani” duša naših upokojenih i da je to dar koji njima ukazujemo, međutim to nije istina. Daće se ostavljaju pre svega da bi se nahranila sirotinja koja će potom pomenuti pokojnika u svojim molitvama.

Pomen i prisećanje na naše preminule su najveći simbol i motiv iza praznika Zadušnice. Smatra se da je veoma važno da se na ovaj dan prisetimo naših upokojenih voljenih osoba i upalimo im sveću na grobnom mestu ili u crkvi ako nije moguće otići na groblje.

Liturgija u crkvi

Na liturgiju, kada pođemo u crkvu, treba poneti:

• kuvano žito
• crno vino
• malu sveću koja se postavlja uz žito
• male sveće za svake upokojene zbog kojih obeležavate zadušnice ili jedna veća sveća za sve
• napišite spisak imena svih vaših upokojenih rođaka i prijatelja
• novčani prilog (svako prema svojim mogućnostima)

Žito je simbol smrtnog tela i besmrtne duše u svetlosti Carstva nebeskog. Ono nas simbolično podseća na Hristove reči da zrno tek kad umre rod donosi, i to ne u zemnom mraku, nego u svetlosti sunca.

Crno vino označava Božje milosrđe kojim se leče rane greha.

Sveća je simbol svetlosti Hristove. On je rekao: “Ja sam svetlost svetu”. Ta svetlost treba da nas podseti na svetlost kojom Hristos obasjava duše preminulih. Sveća je malena žrtva Bogu, koji se za nas žrtvovao.

Posle Svete liturgije u crkvi se služi parastos na kojem sveštenik vinom preliva žito, a nakon toga se ide do grobova pokojnika. Tamo se pale sveće, a sveštenik obavi kratki obred i okadi grobove. Ako su naši pokojnici sahranjeni daleko i nije moguće otići na groblje, uvek može da se ode u crkvu, gde se odsluži pomen, a Gospod vidi i zna.

Molitva za upokojene

Pomeni, Gospode, oce i braću, majke i sestre naše
usnule u nadi na vaskrsenje u život večni,
i sve upokojene u pobožnosti i veri,
i oprosti im svako sagrešenje,
hotimično i nehotimično,
što sagrešiše rečju, ili delom, ili mišlju. 

Useli ih u mesta svetla,
u mesta svežine, u mesta odmora,
odakle odbeže svaka muka, žalost i uzdisanje,
gde gledanje Lica Tvoga
veseli sve od veka svete Tvoje.

Daruj im Carstvo Tvoje
i učešće u neiskazanim i večnim Tvojim dobrima,
i naslađivanje u Tvom beskonačnom
i blaženom životu.

Jer si Ti život, i vaskrsenje
i pokoj usnulih slugu Tvojih,
Hriste, Bože naš,
i Tebi slavu uznosimo
sa bespočetnim Tvojim Ocem
i Presvetim, i Blagim,
i životvornim Tvojim Duhom,
sada i uvek i u vekove vekova.

Amin.

Sem bogosluženja i molitve, postoje i običaji koji treba da se ispoštuju na zadušnice.

Običaji na Zadušnice

Na dan zadušnica običaj je da se iznosi hrana na groblje. Ta hrana se deli sa ljudima koji posećuju groblje uz pominjanje za spas duše pokojnika.

Za tu priliku domaćice u nekim krajevima Srbije mese posebnu pogaču bez kvasca.

Ta pogača za pravi se tako što se na dasku za mešenje izruči 1 kilogram prosejanog brašna, posoli se i rastvori vodom u koju je dodato malo sode bikarbone. Zatim se pogača mesi, a što se duže mesi, biće ukusnija.

Pošto pogača treba da bude što tvrđa, domaćice treba da povedu računa o tome da ne koriste mnogo vode. Kada je testo umešeno, razvuče se oklagijom da bude oko 2 prsta debelo, a zatim se stavi na ringlu da zapače malo. Potom se stavlja u pleh i peče u pećnici ili šporetu.

Sem što se iznosi hrana na groblje i sveštenik dolazi da drži opelo upokojenima. Tada, prilikom uzimanja koljiva, svi ukućani uzimaju po neko zrno i bacaju ga na zemlju uz reči: “Večna pamjat, laka mu zemlja”.

U nekim krajevima Srbije, pak, ne izlazi se na groblje već se zadušnice obeležavaju postavljanjem trpeze u kući, a opelo za pokojnikovu dušu i spas na onom svetu održava se u crkvi. Tom prilikom domaćin donosi na papiru zabeležena imena svojih pokojnih predaka kako bi svako od njih bio pomenut u molitvi.

Na zadušnice se deli milostinja. Kako na grobljima tada ima najviše prosjaka, treba svakom udeliti po neki prilog, jer je bolje poći sa blagoslovom, nego da iza leđa prosjaci proklinju. Postoji još jedan vid milostinje koji je kod nas zaboravljen: duhovna milostinja. Duhovna milostinja je poklanjanje duhovnih knjiga.

Jaka oluja praćena gradom u popodnevnim satima pogodila je danas veći deo zemlje, a gradonosni oblaci otvorili su se iznad Vrčina, u blizini Beograda.

Nezapamćeni grad tukao je snažno ovim mestom, toliko da su se dvorišta kuća potpuno zabelela kao u zimsko vreme.00:15

Nezapamćeni grad u Vrčinu

RHMZ ranije danas najavio je oblačno vreme, mestimično s kišom, pljuskovima i grmljavinom. Ponegde su moguće nepogode s gradom i olujnim vetrom, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.

Jutarnja temperatura od 12 stepeni, najviša do 27 stepeni. Ujutru ponegde po kotlinama zapadne i jugozapadne Srbije kratkotrajna magla. Tokom dana promenljivo i nestabilno povremeno sa kišom i pljuskovima sa grmljavinom koji će biti izraženiji u drugom delu dana.

Kurir.rs

Veliki šef je odmah sankcionisao zadrugare zbog kršenja pravila!

Nije retkost da se u Beloj kući krše određena pravila, a ovog puta Veliki šef oštro je reagovao i odlučio da kazni pojedine zadrugare, jer nisu poštovali osnovno pravilo u Zadruzi.

Naime, kako se bliži finale, zadrugari su sve opušteniji, pa očekuju da će i sankcije biti laganije, a ni ne slute da će već večeras pojedinci napustiti rijaliti i zasigurno ostati bez glavne nagrade.

Kako je Ani Ćurčić novac primarni razlog ulaska, svima je veoma čudno da ne vodi računa o pravilima i neretko sebe dovede u situaciju da bude kažnjena i izgubi honorar.

Adnan Spahić, brat mlade doktorice Azre Spahić, koja je nastradala u saobraćajnoj nesreći u sarajevskom naselju Marindvor, navodi da nikad nikome ne bi poželio ovakvu tragediju.

Spahić je bio uzor svojoj sestri koja je od njega bila mlađa osam godina. Azra je željela da postane doktor baš kao njen brat.

– Još smo u šoku. Zdrav razum jednostavno ne može da prihvati da se u tom trenutku toliko slučajnosti desilo. Radila je do devet navečer i onda izašla sa koleginicama na kafu, a došle su iz različitih gradova da se vide. To su bile njene koleginice sa fakulteta – rekao je neutješni brat.

Spahić navodi da je Azra izašla 10 minuta ranije i rekla momku da ne dolazi i da će je koleginica odvesti kući.

– I koleginica baš parkira auto u toj nekoj sporednoj ulici gdje baš u tom trenutku neko prokliza pod dejstvom alkohola… Nevjerovatno. Toliki splet okolnosti… Da je neko režirao nema šanse da bi se sve desilo u tom jednom trenutku. A tek trenuci tuge i bola… To ne može da osjeti niko ko nije doživio – izjavio je Spahić.

Dodao je da su se posljednji put okupili porodično sedam dana pred tragediju kad su bili na jednoj svadbi u Bihaću. Kaže da je to bio prvi put da Azra dođe sa momkom u posjetu porodici.

– To joj je bio prvi momak. Nije je to zanimalo ranije. Nije imala ni vremena. Prije godinu je rekla da nije upoznala stvorenje kakav je njen Nedim i da je tako divan. Planirali su zajednički život. Prvi put ga je dovela u Bihać, a ja sam došao iz Njemačke gdje živim sa suprugom i dvoje djece. Toliko se veselila i plesala. Ti trenuci će mi zauvijek ostati u sjećanju – kazao je Spahić.

Istakao je da se Azra s momkom Nedimom posljednji put čula 10 minuta prije saobraćajne nesreće.

– Rekla mu je: “Izašla sam, evo idem kući, bilo mi je predivno. Malo sam se opustila nakon posla u 100 pacijenata pregledanih u domu zdravlja do devet navečer”. Uživala je stvarno, nikad u životu nije bila srećnija, svi snovi su joj se polako ostvarivali. Radila je na fakultetu, a pored toga svirala je klavir, crtala, nevjerovatno vedra je bila i to svi kažu. Ovih dana su to potvrdile i kolege sa posla koje su dolazile. Jednostavno, njena pozitivna energija vladala je gdje god se pojavi i takva je odmalena bila, skromna, pozitivna i vesela. Jednostavno još ne možemo to pojmiti – kazao je Adnan za Avaz.

Adnan je bio kod prijatelja sa svojom suprugom u Minhenu kad se desila tragedija.

– Oko dva sata poslije ponoći moja supruga je vidjela propušten poziv od Azrinog momka na telefonu… Ja sam obavjestio svoje najbliže, a suprugini roditelji su odmah krenuli iz Konjica u Bihać u tri ujutro. Mi smo sjeli u auto i krenuli bez ičega i bez pasoša. Savetovano nam je da krenemo kad svane. Vozio sam sat i po, nisam mogao više izdržati, morao sam nazvati majku, stao sam pored puta i nazvao sam je. Nisam mogao izustiti ni riječ. Pitala me: “Šta je bilo”. Rekao sam: “Azru je udario auto”, a ona je upitala: “Samo mi reci da je živa”. “Ne mogu, nažalost”, rekao sam joj – ispričao je Spahić.

Istakao je da su njegovi roditelji trenutno kući u Bihaću te da je i on s njima.

– Pod tabletama smo. Svako traži nešto… Razmišljamo kako bi Azra željela da se mi osjećamo i šta bi nju činilo sretnom… Majka pokušava i s vjerske strane da se smiri… Azra je s osmijehom na licu umrla i to nam daje snagu. Posljednja tri-četiri mjeseca je bila najsretnija i otišla je kad je bila najsretnija – istakao je njen brat.

Otkrio je i kakvo ima mišljenje o Arminu Berberoviću, vozaču koji je usmrtio Azru, a rekao je i da li ima poruku za njega. Odgovorio je da ne razmišlja o njemu i da je samo fokusiran na svoju sestru.

– Ja sam mislio da ću osjećati ljutnju, bes, jer sam tako kroz život bio nastrojen, ali ovo kako se desilo, jednostavno osećam neku prazninu, bol. Ništa mi nije bitno. Jedino želim da nikome više ne uzme život, a što se mene tiče, moju sestru ne može niko više vratiti. Ne gubim svoje vrijeme i osjećaje na njega. Totalno sam usmjeren na nju i sve se nadam da će se probuditi – istakao je Spahić.

Azrin momak Nedim bio je uvijek uz nju i bio joj je podrška.

– Nemam riječi. Mi smo mu doživotno zahvalni što je Azru godinu i po nju činio sretnom, a i ona njega, prema njegovim riječima. Već su imali planove za narednu godinu, putovanja, ljetovanja, zaruke i dogodine vjenčanje. Njemu je mnogo teško. Išao je na to mjesto u nedjelju kad su bili protesti. Stvarno mu je teško… Planiraš život i onda se sve sruši u nekoliko minuta – zaključio je njen brat.

Udecembru 2021. godine Ruskinja Lidija Širjaeva (51) ubila je svoju kćerku (23) i troje unučadi od tri, pet i sedam godina. Porota ju je proglasila krivom za stravičan zločin i osudila na 19 godina zatvora. 

Širjaeva je svoje najbliže ubila tako što im je spremila kašu sa rezancima, a zatim je svaki tanjir posula otrovom kao da je šećer. Gledala je kako umiru nakon što su pojeli obrok. Trogodišnji Miša i petogodišnja Rita umrli su odmah. Sedmogodišnji Dima, kao i kćerka, koja je bila invalid, odvezeni su u bolnicu gdje su izgubili bitku za život.

Za to vrijeme ona se “molila za njihove živote”. Lidijina kćerka bolovala je od cerebralne paralize, a unučad su bila od njenog sina. Kad su umrli niko nije shvatio šta se zapravo desilo. Posumnjali su da je otrov dospio u hranu jer je Lidija prije toga radila dezinsekciju kuće. Kad ju je policija ispitivala na pitanje kako se ona isto nije otrovala, odgovarala bi plačom. Istraga je bila okončana i polako su svi počeli da zaboravljaju šta se desilo.

Međutim, tokom 2022. godine Lidija je priznala zločin. “11. decembra sam počela da spremam večeru, pitala sam unuke šta žele. Rekli su, rezance u mlijeku. Začinila sam sve po ukusu i stavila da se ohladi. Dok su svi bili zauzeti, izašla sam napolje i donijela kesu otrova. Znala sam da je moj muž imao otrov u pretincu za rukavice svog auta. Dodala sam ga u kašu i pomiješala”, ispričala je Lidija, piše saratov.kp.ru.

Dodala je da se umorila da ih sve čuva i da se bojala da neće imati dovoljno novca. Inače, majka ubijene djece je ranije otišla u Moskvu i samo se povremeno javljala, ne pokazujući puno interesa za njih. Komšije kažu da je Lidija pala u depresiju kada je izgubila muža u oktobru 2021. godine, samo dva mjeseca prije monstruoznog zločina. Psihijatrijski pregledi su pokazali da je žena bila potpuno uračunljiva.

(MONDO)

Kako da stanem pred roditelje stradale dece. Moj sin je ubio i mene kad je pucao u nevinu decu, zakopao me živu, kroz suze priča Bilja Blažić.

Pre nego je otišao od nas uveče, mene je poljubio, ocu rekao: “Ćao, bajane”, a dedi da sutra ujutru u sedam naloži vatru i da će on doći da peku prase i jagnje. Ostavio je blatnjave patike da mu operem, otišao je u papučama. Tražio je da dodam maline u tortu koju sam spremala kad je odlazio. Baš ništa nije nagoveštavalo da će da… Mislila sam da se ubio kad je ubio i ranio tolike ljude, ali su ga ujutru našli. Ovim rečima, prekidanim suzama i jecajima, Biljana Blažić opisuje najteže trenutke u svom životu i životima porodica osmoro mladih koje je 4. maja pobio njen sin Uroš Blažić u Duboni i Malom Orašju.

Ova slomljena žena otvorila je dušu da bi izjavila da žali za svakom žrtvom svog sina, da se moli za ozdravljenje onih koje je povredio, ali i da je, kao roditelj, bespovratno poražena i zgažena.

Pomagala čitavom selu

Po selu, čak i srodnici žrtava njenog sina, o Biljani govore kao o dobroj i plemenitoj ženi. I baka povređene devojke Nevene Vujić, kojoj je amputirana ruka pošto ju je Uroš ranio, rekla da je njegova majka njoj i njenoj porodici više puta pomogla, kao i drugim meštanima koji su se lečili na VMA, gde je zaposlena kao bolničarka.

– Nevenina baka je išla kod Blažića kući da traži pomoć oko lečenja supruga, koji je bio invalid, i ta žena joj je svašta činila, obezbeđivala upute, zakazivala preglede i sve što je trebalo. Posle užasa koji se desio baka je rekla da ima samo reči hvale za ubičinu majku, brata i snaju – kazao je rođak Vujića.

UNIŠTIO SVE OKO SEBE

– Moj sin je onog dana, kada je pucao u decu i nevine ljude, ubio i mene. Zakopao me živu. Neka me ubije onaj kome god će i za mrvu da se olakša bol i muka koju mu je moj Uroš naneo pucavši proklete noći. Nemam snage ni života da bilo koga iz tih porodica sretnem, a kamoli pogledam u oči. Ne želim da živim kao majka masovnog ubice i ne mogu taj teret da nosim. Nisam tražila policiju da me čuva jer se ne plašim smrti, ona bi mi bila spas od ovoga – tiho priča Biljana, koja je sada sama u kući sa svekrom pod stalnim nadzorom policije.

Njoj se, kaže, ne živi od trenutka kada je saznala da je Uroš počinio masovno ubistvo. Uz jauke i isprekidano pričajući, Biljana svedoči da ništa nije ukazivalo da će Uroš zapucati na komšije i dospeti na naslovne strane širom sveta.

– On je uništio sve oko sebe, pretvorivši se u monstruma. Uništio je brata, bratanca, snaju, dedu i svu rodbinu, a roditelje je sahranio. Neka mu se sudi po zakonu – jecajući kaže ona.

Njoj su dani od 4. maja dugi kao godine jer je sve stalo te noći kad je čula kuknjavu muža pošto mu je javljeno da je Uroš ubio dvoje mladih, a potom policija zakucala na njihova vrata. Potom su pristizale vesti o broju novih žrtava u krvavom piru njihovog sina. Pre toga Biljana kaže da je sve bilo normalno i da su svi spremali slavu.

Kome je do slave, mi smo zacrnjeni za vek vekova

Biljana tvrdi da njen suprug Radiša nije pucao po selu i bio nasilan, kako su za medije govorili meštani Malog Orašja i Dubone. Demantuje da su slavili Đurđevdan.

– Radiša nije monstrum, kao što su ga meštani predstavili, on nikome nije nanosio zlo. Zanimali smo se radeći naporno na zemlji i verovatno je to nekome smetalo, pa zato pričaju neistine. Radiša se jeste pravio važan i imao nadmen stav kao vojno lice… Gordo se postavljao, ali lažu da je pucao bilo kada iz oružja po selu, kao što lažu da smo dan posle užasa slavili slavu. Ma koji mozak može to i da pomisli. Šta da slavimo i ko da slavi?! Ko kolač da mesi?! Mi smo zacrnjeni za vek vekova.

IMAO JE SVE ŠTO POŽELI

– Nemam snage da se sretnem s njim, šta da mu kažem posle svega?! Muči me neprekidno pitanje zašto je to uradio, kako se pretvorio u čudovište kad ništa nije ukazivalo na nezapamćeno zlo. Vaspitavali smo njega i brata da budu dobri ljudi i da vole. Nije bio čudak, samo živ i nestašan momak. Nismo zaostali, pa da ga ne lečimo ako smo primetili da je psihički loše, ali nismo videli nikakav problem kod njega. On to nije pokazivao i nije bio nasilan. Jeste bio razmažen i navikao da mu se ugađa. Imao je sve što je poželeo. Živeli smo za njega i drugog sina, od kojeg je mlađi 10 godina. Kad se rodio, doneo je radost, a danas… Ovo crnom neprijatelju, onom najgorem, ne bih poželela jer ovo je muka kakva se ne može ni zamisliti. Niko ko nije u mojoj koži ovo ne može da razume. Da živiš za njega i daš mu sve, a da ovo priredi sebi i tebi… – rekla je i zaćutala očajna žena.

Posle pauze u kojoj se borila da nastavi ispovest, Biljana je rekla da je boli svaka suza članova porodica ubijenih i da čitavim bićem saoseća s njima u bolu.

– Njemu se pomračio um, nastupio je strašni lom i verujem da nije znao ni gde ide ni šta radi. Pucao je u dobru decu, a da toga nije bio svestan. Ceo dan je bio s ocem kod kuće, a snaja i ja smo bile u kupovini namirnica za slavu. Kad smo se vratile, počele smo da spremamo hranu i Uroš je tada otišao svojoj kući, koja je na putu ka Šepšinu. Tražio je da mu dam nešto da nahrani pse – kazala je Biljana, a zatim uz plač ispričala da su roditelji Urošu opremili jedan sprat u vikendici i kupili mu mašine, hladnjaču i poklonili 10 hektara zemlje kad je rekao da želi da živi na selu.

Uroš se krišom naoružavao

Policija je na imanju Blažića, po Uroševom hapšenju, pronašla mnogo nelegalnog oružja i municije i zbog toga uhapsila njegovog oca Radišu, bivše vojno lice, a zbog istog dela uhapšen je u Urošev ujak Goran G. iz Vinjišta, na čijem imanju se Uroš skrivao posle zločina. Biljana tvrdi da je njen suprug nevin.

– Oružje koje je nađeno i oduzeto je Uroš nabavio, ali ne znam kako ni kada. Sve je nađeno kod njega, a ne znam ni šta ni koliko. Kod nas nisu nađeni ni pištolji ni bilo kakvo drugo oružje, osim dva pištolja, za koje su Uroš i brat imali dozvole. Njih sam ja donela i predala u ruke policiji, a priča se da su čitave sanduke našli. Verujem da će DNK i istraga pokazati čije je oružje i da Radiša s njim nema veze i da je nevin u pritvoru – istakla je Biljana.

Produkcija je istakla da je u rijalitiju nulta tolerancija na nasilje.

Voditeljka Ivana Šopić ovog popodneva je pokušavala da održi emisiju i popriča sa zadrugarima o najaktuelnijim temama, međutim, nastao je totalni haos, a došlo je i do zabranjenog fizičkog kontakta.

Marko Stefanović i Sanja Grujić su celo popodne proveli svađajući se, a sukob je eskalirao kada je Stefanović prišao za stolom svojoj, sada već bivšoj devojci, pljunuo je i udario po licu, te joj bacio sunčane naočare. Istog trenutka Sanja je ustala i pred njim od produkcije tražila smesta diskvalifikaciju, a Marko se nije smirivao već je nastavio sa užasnim pretnjama, pa ga je voditeljka isterala napolje. Ako te stisnem jednom, puca ti vilica na tri mesta! – urlao je Stefanović.

Zvanično potvrđeno.

Kako je do kraja “Zadruge 6” ostalo još samo nedelju dana, produkcija se potrudila da poslednje dane u rijalitiju učini što kreativnijim i zanimljivijim, kako za učesnike, tako i za gledaoce. 

Drvo mudrosti “načulo je” da Filip Car mašta o tome da zaprosi svoju devojku Aleksandru Nikolić, te je odlučilo da Caru ovu želju i ispuni, i to večeras!

Do glamurozne veridbe Cara i Aleks doći će večeras, sa početkom u 22 časa, a nakon toga sledi još jedno izbacivanje, budući da je ostalo još jako malo do samog kraja. 

Filip će kleknuti ispred Aleks, a ona nema pojma šta joj sprema, te nema sumnje da slede brojna iznenađenja.

Dečak se trenutno se nalazi na veštačenju i proceni u jednoj neuropsihijatrijskoj ustanovi.

Iako se dosta u medijima spekulisalo da bi roditelji maloletnog dečaka koji je 3. maja u OŠ “Vladislav Ribnikar” na Vračaru ubio deset drugara i pripadnika obezbeđenja, mogli da promene identitet. Prof. dr Gordana Božilović Petrović i advokat Nenad Cvijetićanin, u emisiji “Mi danas” na televiziji K1, objašnjavaju, da to nije jednostavan proces i da moraju biti ispunjeni određeni zakoni za zaštitu svedoka.

– Ustav obezbeđuje prava svakom građaninu slobodu kretanja, promenu prebivališta, boravišta i u tom pogledu nema nikakvih zakonskih ograničenja. Naš krivični zakonik, takođe određuje tu mogućnost, odnosno ograničava je, samo u slučajevima, ukoliko je prema nekom licu određen pritvor, raspisana poternica ili slične stvari. Svako lice ima pravo da se kreće, sem ako se protiv njega ne vodi krivični postupak, pa se mora odazivati na pretrese, ili u slučajevima kada treba da se odredi pritvor – kaže prof. dr Gordana Božilović Petrović.

Ona objašnjava šta može da se dogodi u slučaju porodice Kecmanović.

– Što se tiče ove porodice, ovo je veoma specifična situacija. Dogodio se događaj koji je van svake logične mogućnosti razmišljanja. Pošto se protiv maloletnika ne može voditi postupak, roditelji se ne mogu pojaviti ni kao svedoci, zbog toga ne mogu ni da imaju status zaštićenog ili osetljivog svedoka. Ukoliko ne budu krivično gonjeni ili ukoliko otac odnosno majka odsluže kaznu, ako je dobiju, oni će slobodno moći da promene mesto boravka, to je njihova lična odluka. U svakom delu naše zemlje će imati zaštitu, kao i svaki naš građanin, ali da će imati posebnu zaštitu u smislu, zaštićenog svedoka, to je nemoguće – kaže prof. dr Božilović Petrović.

Dodaje da postoje posebne kategorije svedoka u kojima ne mora de menja identitet.

– Postoji nekoliko posebnih kategorija svedoka u kojima ne mora da se menja identitet. Oni su zaštićeni tokom samog postupka, ne pokazuje se njihov identitet ili nisu prisutni u sudnici, kada se radi o isključenju iz javnosti. Tada svedok sedi u jednoj posebnoj prostoriji u sudnici iz koje daje izjavu uz promenjen glas – kazala je.

Advokat Nenad Cvijetićanin objašnjava i ko može biti u programu za zaštitu svedoka.

– Neko ko može biti u programu za zaštitu svedoka jeste osumnjičeni, okrivljeni, osuđeni, svedok. Takođe, mogu biti i njima bliska lica. Da bi neko postao zaštićeni svedok, mora da postoji krivična delo iz uskog kruga krivičnih dela, koja ovaj zakon predviđa, a to su krivično delo organizovanog kriminala, ratni zločini, krivično delo protiv Ustava i bezbednosti. To je ograničen krug krivičnih dela i lica koja mogu spadati pod ovakvu vrstu zaštite. Postoje četiri mere zaštite. Jedna je zaštita imovine i lica, to je policijsko obezbeđenje, drugo je preseljenje, treće je promena identiteta, što podrazumeva promenu lične karte i četvrta u krajnjoj liniji može podrazumevati promenu opisa, odnosno plastičnu operaciju. Naša država je usvojila ovaj zakon 2006. godine i samim tim je postala deo evropskog i svetskog sistema zaštite svedoka. Nakon stupanja zakona na snagu, država Srbija je potpisala čitav niz bileteralnih sporazuma sa većinom zemalja iz Evrope, Amerikom i Australijom. Ovo je važno, jer je naša država izrazito mala, da bi se mogla efikasno primeniti jedna od ovih mera zaštite svedoka. Najefikasniji sistem zaštite je preseljenje u drugu državu sa kojom to lice nije imalo kontakt, odnosno gde postoji najmanja mogućnost da bude pronađeno – kaže advokat.

On otkriva koliko u ovom slučaju, država može da zaštiti porodicu dečaka i njega samog, kao što se to dogodilo u Crnoj Gori sa porodicom masovnog ubice sa Cetinja.

– U odnosu na konkretne okolnosti slučaja, odlučuje se i koja će mera biti primenjena. Tim zakonom je osnovna tročlana komisija, koju čini sudija Kasacionog suda, zamenik iz Republičkog tužilaštva i jedan pripadnik MUP-a. Formirane su i specijalne jedinice za zaštitu
svedoka pri Mup-u. Naš zakon je urađen po modelu zakona iz Slovačke, tako da je komisija ta koja odlučuje. Tužilac koji učestvuje u predmetu, takođe daje predlog koja će se mera primeniti, ali na kraju o svemu odlučuje tročlana komisija. Jedan od uslova, da se neka od ovih mera primeni je ta, da lice ima specijalna saznanja koje bi tužilaštvu omogućilo neku korist. To se smatra za privilegiju, ne samo u bezbednosnom smislu, već se tada obezbeđuje preseljenje, finansijska, psihijatrijska i pravna pomoć u toj novoj državi i može da se produžava do nekoliko godina, dok se lica ne snađu. U ovom konkretnom slučaju, ne vidim koja bi saznanja otac dečaka mogao da ima, koja bi koristila tužilaštvu, da bi se ovo primenilo – kaže advokat Cvijetićanin.

Advokat dodaje da mi lečimo jednu posledicu koju smo sami izazvali i da smo kao društvo napravili problem, kada smo kod ovog krivičnog dela, otkrili identitet maloletnika.

– I u krivičnim i građanskim postupcima, identitet maloletnika mora da se krije. O tome specijalno moraju da vode računa svi organi u postupku – izjavio je Cvjetičanin.

Naglašava da će roditelji snositi ozbiljne posledice, ukoliko se ispostavi da je maloletnik grubo zanemarivan.

– Sada će sigurno biti posledica. Ovo je postupak koji je medijski praćen, Centar za socijalni rad ovde postupa sigurno pažljivo. Kada primi te neke izveštaje, ceniće da li je dete bilo zanemarivano, odnosno, koji su uzroci doveli do ovoga. Oni mogu da u postupku budu jedan ili oba roditelja, lišena dela ili svih roditeljskih prava. Ukoliko oba roditelja budu lišena, Centar za socijalni rad preuzima ulogu staratelja – ističe Cvjetičanin.

Ocu dečaka na teret se stavlja da nije na adekvatan način obezbedio oružje, a dr Gordana Božilović Petrović kaže da je za to delo predviđena kazna i do 12 godina zatvora, ali napominje da i majka može krivično da odgovara zbog zanemarivanje deteta.

– Kako smo u medijima mogli da pročitamo, ocu se na teret stavlja da je na lak način omogućeno detetu da dođe do oružja, odnosno da nije bilo obezbeđeno na pravi način. To krivično delo, može da dovede i do kazne i do 12 godina. Takođe, majci se na teret stavlja, zanemarivanje deteta. Ukoliko se bude dokazalo i ona bi mogla krivično da odgovara. Tužba se sastoji u tome, da dete nije na pravilan način vaspitano, odnosno da je znala da dete ide u streljanu, ali da nije reagovala. To delo je pokrenulo niz krivičnih dela – dodala je.

Dečak se trenutno se nalazi na veštačenju i proceni u jednoj neuropsihijatrijskoj ustanovi. Prof. dr Božilović Petrović kaže da su sada moguća tri scenarija.

– Kada se završi posmatranje, Centru za socijalni rad mora da se dostavi izveštaj o kakvoj se situaciji radi kod deteta, da li on ima neko psihičko oboljenje, da li se radi o bolesti ili poremećaju ponašanja. Najvažnija je procena i da li njegovo ponašanje i u budućnosti može izazvati opasnost – napominje dr Božilović Petrović.

Zatvoreno lečenje

Ukoliko se ispostavi da postoji psihičko oboljenje, onda se on leči u dečijoj bolnici do 21. godine. Nakon toga, prelazi u odgovarajuću instituciju, odnosno posebnu psihijatrijsku bolnicu, koja se kod nas nalazi u Centralnom zatvoru i tu nastavlja lečenje.

Otvoreno lečenje

Ako je u pitanju poremećaj ponašanja, onda se takvo lice smešta u odgovarajuću vaspitnu ustanovu otvorenog tipa i ima mogućnost da bude u dodiru sa spoljnim svetom.

Vraćanje u porodicu

Treći, kao najlakši vid bi bio vraćanje u porodicu, gde se određuje tok lečenja i način, a Centar za socijalni rad vrši nadzor i slično”, kaže prof. dr i dodaje da zakonski rok u posmatranju ne postoji.

– Lekari će ga držati na posmatranju sve dok ne utvrde da li se radi o nekom oboljenju ili poremećaju ličnosti. Centar za socijalni rad je u stalnom kontaktu sa njima i dobijaju izveštaj koji će dati i koji će proveravati u određenim vremenskim periodima. Oni sada stupaju na mesto roditelja i mogu da pokrenu inicijativu za privremeno rešenje roditeljskog prava. Centar je sada veoma važan – zaključila je prof. dr Gordana Božilović Petrović.

Viši sud u Beogradu odlučio.

Viši sud u Beogradu produžio je pritvor V.K. ocu dečaka koji počinio masakr u OŠ “Vladislav Ribnikar” na Vračaru.

Pritvor mu je produžen za još 30 dana.

– Ne znam kako bi takav idiotizam mogao da se komentariše. Kada se desilo to ubistvo, zbog istog prezimena kao najmlađi masovni ubica na svetu, bilo je raznih budalaština na društvenim mrežama na koje nisam ni reagovao, pre svega zbog pijeteta prema žrtvama i njihovim porodicama – kaže pisac.

U početku su ga svi pomešali sa ocem maloletnog masovnog ubice, a kako kaže, sa tom porodicom je u dalekom srodstvu.

– Poznajem oca i ne mogu ništa loše da kažem, istraga će utvrditi šta je i kako. Angažovao sam advokata koji će utvrditi ko stoji iza ovoga. Mnogo je imbeciliniji napad na knjigu. Da nije ovako strašan kontekst, bilo bi smešno. Moj roman govori o orvelovskom svetu i on je metafora tog sveta. A upravo ovo što se događa nam i govori o tome. Iako deluje nemoguće, izgleda da možete da budete napadnuti zbog fikcije – kaže pisac.

Ipak, ističe, da to nije najgore.

Ogroman broj mladih ljudi mu šalju zahteve za prijateljstvo zbog prezimena Kecmanović.

– Zbog imena i prezimena ja dobijam neograničen broj zahteva za prijateljstvo mladih iz svih krajeva sveta koji su članovi fan grupa dečaka ubice. Potpuno neverovatno. I to da najmlađi masovni ubica na svetu postaje zvezda velikog broja ljudi. U ovom trenutku ja ne vidim ništa drugo do vraćanje Bogu. Ja drugo rešenje ne vidim – kaže Vladimir Kecmanović.

Da li ste krivi ili niste krivi nije važno, važno je samo da ste nekome zapali za oko, ističe dalje. Na pitanje da li zna da ga optužuju da je nasilje počelo od “Senke nad Balkanom”, ističe da to nije video.

– Svako umetničko delo, ako je dobro, govori protiv nasilja. Mi ne živimo u vremenu u kome umetnička dela utiču na mlade, u kome idiotizam utiče na mlade. Ovo je vreme u kome budala ima prednost – rekao je Vladimir Kecmanović za “Prvu” i dodao da se nada da će sve preduzete mere pomoći žrtvama ovog stravičnog masakra.