Month: May 2023

Sastojci:

• 1 gotove okrugle kore ( 3 komada u pakovanju )
• 750 ml mleka
• 2 pudinga od čokolade
• 8 kašika šećera
• 125 gr maslaca
• 500 ml slatke pavlake ( ili 300 gr šlaga i 400 ml kisele vode ili mleka )
• 200 gr eurokrema

Priprema:

Pomešati puding, šećer i malo hladnog mleka od 750 ml i izmešati da nema grudvica.

Ostatak mleka staviti na vatru.

Pre nego što mleko provri zakuvati puding i mešati.

Sve radite na srednjoj vatri kako ne bi zagorelo.

Skinuti puding sa vatre, prekriti preko folijom ili kesom, direktno na puding i ostaviti da se ohladi.

Ohladjen puding izmutiti mikserom 30 sekundi.

Dodati iseckan i omekšao maslac pa sve zajedno umutiti.

Ukoliko koristite margarin njega morate posebno umutiti pa njemu dodati puding.

Umutiti posebno slatku pavlaku, pa kremu dodati 2 – 3 kašike, pune kašike pavlake i eurokrem, pa sve izraditi mikserom.

Fil ne mutite previše jer onda otpusti i bude mekši i teži za mazanje. U tom slučaju morate ga vratiti u frižider da se malo stegne.

Svaku koru poprskati sa malo mleka, paziti da ne bude previše jer sere onda raspadaju.

Namazati trećinu fila, pa trećinu preostale slatke pavlake i tako do kraja.

Ako želite još čokoladniji ukus možete otopiti 100 gr čokolade sa 2 kašike ulja i 3 kašike mleka pa na svaku koru po malo isprskati ili premazati i onda kada se na korama stegne čokolada sastavljati celu tortu.

Najbolje je tortu slagati u obruču, a možete iskoristiti i taj okvir u kojem su kore bile tako što stavite kesu ili foliju na dno, pa koru, fil i tako do kraja, kada se torta stegne okrenuti na tacnu.

Tortu dobro ohladiti i poslužiti.

Sastojci – pravila sam za nas 5, a vi se vodite merom koja vama odgovara:

• 1 – 1,2kg iskoštenog vrata ili filea
• 1 glavica crnog luka
• 4 pune kašike ajvara
• 100 ml paradajz soka
• 1 kašičica senfa
• so i biber, suvi začin
• peršunov list, beli luk u granulama, crvena mlevena paprika
• 200 ml supe, razmućene kocke ili čak vode ako ništa od toga nema
• brašno da se medaljoni uvaljaju
• ulje za prženje, 100 ml

Priprema:

Meso oprati i ako ima nekih žilica odstraniti ih.

Iseći zatim meso u medaljone koje nekolko puta lupite čekićem za meso.

Posoliti i pobiberiti sa obe strane.

Zagrejati ulje, ne na najjače, jedan stepen manje.

Uvaljati svaki medaljon u brašno i staviti na vrelo ulje da se prži.

Pržiti sa obe strane dok ne porumene pa izvaditi na tanjir.

U isto ulje dodati sitno iseckan crni luk, sipnuti malo vode pa luk prodinstati dok ne omekša.

Skloniti sa vatre pa dodati ajvar i paradajz sok, a zatim i začine.

Malo soli, bibera bi trebalo malo više, al stavite po svom ukusu, kašičica crvene mlevene paprike, peršunov list, na vrh kašičice belog luka u granulama ( ako nemate može i svež al ga prodinstajte sa crnim lukom), senf.

Vratite na vatru da provri, promešajte pa uspite 100 ml supe.

Štapnim mikserom malo ujednačite smesu, ako je potrebno ( ko ne voli luk neka tako sve usitni ).

Dodajte ostatak supe pa vratite meso. Lepo ga poslažite, smanjite vatru na laganu i ostavite da provri.

Pazite da vam ne pokipi, budite uz jelo koje pravite.

Kada provri vidite da li je prejako, pa ako je potrebno smanjite, treba da krčka lagano.

Vreme krčkanja zavisi od vrste mesa i njegove starosti.

Meni je trebalo nekih sat vremena, ali opet, nekada mi treba i dva, videćete kada budete uboli meso koliko je vremena potrebno.

Povremeno pogledajte količinu  te čorbice u kojoj se sve kuva. Ne sme da vam nestane nego nekako uvek da bude na nešto malo više od polovine medaljona, optimalno bi bilo da prekrije. Kuvajte polu poklopljeno. Povremeno dolivajte vode, ako je potrebno.

Kada je meso skoro gotovo ostavite da višak vode ispari i da se saft zgusne. Za to će vam trebati 15 minuta pa računajte na to vreme u toku kuvanja.

Gotovo je kada je meso mekano, a saft liči na redji sos.

Ja sam poslužila uz kuvano pečenu palentu u kocke, to je ovo što vidite iza, na tanjiru.

Tiramisu je fantastičan kolač! Osim što se jako brzo i jednostavno priprema, lagan je i ukusan. Ovo je verzija tiramisua s kremom bez jaja te s dodatkom svježih jagoda koje odličnu pašu u ovom desertu!

Sastojci:

• 28 piškota (cca 250 g)
• ▪ cca 300 ml kave
• ▪ 250 g mascarpone sira
• ▪ 200 ml slatkog vrhnja
• ▪ 1 žličica arome vanilije
• ▪ 2 žlice šećera u prahu
• ▪ 250 g svježih jagoda
• ▪ kakao u prahu

Priprema:

Skuhajte crnu kavu i ostavite je sa strane da se ohladi.

Jagode operite, posušite i narežite na kockice.

Slatko vrhnje izmiksajte u mekani šlag pa dodajte aromu vanilije, mascarpone sir i šećer u prahu (prosijte ga). Kremu još kratko izmiksajte, otprilike pola minute.

Piškote kratko namočite u ohlađenu kavu i slažite na dno manjeg kalupa. Npr. 26×27 cm.

Preko reda piškota namočenih u kavu premažite dio kreme pa posložite nasjeckane jagode. Zatim dodajte još malo kreme i sve lijepo zagladite.

Posložite još jedan red piškota namočenih u kavu, a preko piškota namažite ostatak kreme. Kolač lijepo zagladite špatulom, a po želji možete napraviti i valove.

Tiramisu spremite u hladnjak na nekoliko sati da se dobro ohladi, a prije posluživanja ga pospite nezaslađenim kakaom u prahu.

Ovaj recept je dokaz da se za malo vremena i bez puno muke može napraviti vrlo fino jelo. Pravi ručak, zdrav i ukusan, bez instant namirnica, bez začina nepoznatog sastava! Još samo smislite odgovarajući prilog, naravno neki koji može biti brzo gotov…

Sastojci:

• 0,5 kg pilćeg bijelog mesa,
• 2 manje izrendane tikvice,
• 2 do 3 mlada luka,
• 3 do 4 žličce sitno isjeckanog korijandera,
• 1 češanj češnjaka,
• 1 žličica soli,
• pola žličice papra,
• maslinovo ulje

Priprema:

Piletinu, tikvice, luk, korijander, češnjak, sol i papar isjeckajte jako sitno i pomiješajte u zdjeli.

Smjesa bi trebala sadržavati dosta vode koju otpuštaju tikvice.

Od smjese napravite kuglice ili mini pljeskavice.

Zagrijete malo ulja na srednjoj vatri. Polako spustite kuglice u tavu i pecite oko 20 minuta.

Okrenite nekoliko puta tako da se ispeče svaka strana.

BEOGRAD – Mladić (21) povređen je noćas u Zemunu iz vatrenog oružja. On je povređen u Ulici Save Burića oko 1.45.

Mladić je sa ustrelnom povredom noge prevezen u Kliničko-bolnički centar “Bežanijska kosa”, preneo je RTS.

Telegraf je objavio da se u Mladenovcu noćas dogodila tragedija kad je došlo do požara u kući u Mladenovcu. Smrtno je stradao muškarac (59), vlasnik kuće u Hajduk Veljkovoj ulici. Telegraf je objavio i da su ženu izujedali psi lutalice u Bulevaru despota Stefana.

Divnu Milanović i Marka Kocića, poznatije kao Divna DNK i Marko DNK, domaća javnost je upoznala upravo kroz emisiju “DNK”, a kasnije i kroz njihovo učešće u rijalitiju “Zadruga”.

Jedan od glavnih razloga učešća Divne u rijaliti programu je, po njenom priznanju, novac, koji joj je potreban kako bi mogla sebi da priušti operaciju kičme, odnosno uklanjanje grbe koju ima od rođenja.

Njena sestra Milica takođe je rođena sa istim deformitetom, a ni jedna ni druga, još uvek nisu uspele da ga otklone. Milicu je javnost mogla da vidi pre nekoliko godina, kada je tokom novogodišnjih praznika posetila svoju sestru u “Zadruzi”.

Njima je nedavno preminuo otac, o čemu je Divna bila svojevremeno obaveštena.

Divna ima dve sestre i tri polubrata, a jedan od braće je svojevremeno otkrio šta je uzrok toga što njegove obe sestre imaju problema sa kičmom.

– Divna je rođena sa tim, a i sestra. To je nedostatak nekog vitamina. Otac je kriv! Ne može čovek sa 60 i nešto godina da pravi decu – rekao je jednom prilikom polubrat Divne DNK.

Kurir.rs/Pink.rs

Marija Šerifović je do sada jedina koja je Srbiji donela pobedu na Pesmi Evrovizije. Ona je trijumfovala u Finskoj 2007. sa pesmom “Molitva”, a redovno podržava sve naše predstavnike na najvećem muzičkom takmičenju u Evropi.

Marija se u toku večerašnjeg finala u Liverpulu u Velikoj Britaniji oglasila na Instagramu i zamolila sve da glasaju za Luku, a zatim je na Tviteru preplavljena emocijama pružila ogromnu podršku predstavniku naše zemlje i napisala da je svim srcem uz njega.

Marija se tu nije zaustavila, pa je nastavila da bodri predstavnike svoje zemlje:

– Možda je pms ne znam… mislite šta hoćete… ali meni je sve ovo jako emotivno… i predstavnici i zastave i muka i znoj i trud i stres i zelja… ne znam! Ajmo naši – napisala je Marija koja pomno prati finalno evrovizijsko veče.

(Kurir.rs/Blic)

Nikola Popović ima svega 27 godina, a njegovo srce je bukvalno odbrojavalo poslednje dane. Sada ima novi život jer je dobio novo srce zahvaljujući ljudima koji su u najvećem bolu pokazali humanost i donirali organe bliske osobe koja je doživela moždanu smrt.

– Još 2017. sam slučajno saznao da imam problem sa srcem, a već u decembru 2020. stavljen sam na listu za transplantaciju jer lekovi više nisu pomagali, bilo mi je sve gore i gore. Veliku većinu vremena bio sam po bolnicama. Pokušao sam da radim kao osoba s invaliditetom, ali više sam bio na bolovanju nego na poslu, pa su mi predložili invalidsku penziju, koju čekam – kaže za Kurir Nikola, koga smo obišli na Klinici za kardiohirurgiju UKC Srbije.

Pre 14 dana dobio je novo srce.

I MOMAK OD 21 GODINU ČEKA NOVO SRCE

– Trenutno 39 ljudi čeka na našoj listi za transplantaciju srca, a najmlađi pacijent ima 21 godinu. Ta lista je dinamična, a kao i na Eurotransplant listi, gde svakog dana umire po 20 pacijenata, i ovde takođe neki pacijenti preminu. Neke premostimo ugradnjom srčanih pumpi, a i svaki dan stižu novi pacijenti, te se lista menja, ali oko 40 pacijenata je konstanta – kaže dr Nestorović i dodaje da definitivno moramo da radimo na edukaciji, iako imamo zakon po kom su svi pretpostavljeni donori ukoliko se ne izjasne drugačije, a koji je takođe bio pred Ustavnim sudom i čije izmene u vezi sa definisanjem moždane smrti očekujemo:

– Primetili smo da kada i prosečno obrazovanoj osobi, koja nije iz medicinske struke, pričamo o ovome, ona ne zna šta je pojam moždane smrti. I zato što nismo edukovani, blokira se normalan mehanizam rasuđivanja, nema pristanka za doniranje organa zbog neinformisanosti.

– Sad je sve drugačije, dobio sam novi život! Mogu da planiram budućnost. Zahvalan sam do neba ljudima koji su dali pristanak za doniranje organa. Veliko hvala i celom centru za transplantaciju srca, zaista su vrhunski tim sjajnih ljudi – navodi Nikola, koji je iz sela Metejevca pokraj Niša.

A asist. dr Emilija Nestorović, načelnica Centra za transplantaciju srca i mehaničku cirkulatornu potporu srcu Klinike za kardiohirurgiju UKCS, najpre sa zadovoljstvom ističe da im je ovo druga transplantacija srca u prethodnih mesec i po dana posle pauze od godinu i po.

– Nikola je bio u terminalnom stadijumu srčane slabosti, kao i pacijent od 62 godine kome je pre mesec i po dana presađeno srce, i bilo je pitanje da li će dočekati transplantaciju. U više navrata ležao je kod nas, imao je obostranu srčanu slabost, što nismo mogli da premostimo srčanom pumpom, kao što smo učinili kod velikog broja pacijenata koji čekaju transplantaciju. Nije mogao pumpu jer je imao i “levo” i “desno” srce slabo, tako da je maltene na svakih mesec dana ležao u našem centru, gde smo morali da ga lečimo lekovima koji se direktno daju u srce da bismo ga održali u životu. Ali i ti lekovi imaju neku svoju granicu, tako da je srce za Nikolu, kao i za prethodnog pacijenta, stiglo u poslednjem momentu – objašnjava za Kurir dr Nestorović.

Kraj Nikole je brojno osoblje klinike, a među njima i Gordana Stanić, glavna sestra odeljenja za transplantaciju srca.

– Drago mi je što smo u kratkom periodu uradili još jednu transplantaciju i spasli život mladom čoveku. Pacijent je raspoložen, srećan, poklonjen mu je novi život. Smatram da je važno da ljudi i u bolu i tuzi kad im najmiliju umiru shvate da, iako je to zaista teško, doniranjem organa mogu da produže život nekome, da mladi ljudi čekaju na novi život – kaže Gordana.

Kurir.rs/Jelena S. Spasić

Meštani su i dalje u neverici posle krvavog pira u okolini Mladenovca prošle nedelje u kom je U.B. (21) ubio osmoro i ranio 14 ljudi. Oni i dalje sa užasom prepričavaju kako je došlo do pokolja koji je odneo toliko mladih života. Mnogima je i dalje nepoznato zašto je uopšte došlo do krvavog pira U. B.

– Name ovde više nema života! Teško je sve ovo što nam se desilo. Porodice se nikada neće pomiriti sa činjenicom da su ostali bez dece, njih više niko ne može da im vrati – kaže jedan od meštana Dubone i dodaje da se boje da ne dođe do krvne osvete.

Nasilan od malena

Pripadnici MUP Srbije i dalje patroliraju po selima i čuvaju i porodičnu kuću ubice koja je u Donjoj Duboni. Porodice ubijenih i juče su izašli na lokalna groblja. Troje mladih koji su ubijeni u selu Dubona, kako kažu žitelji, nisu često dolazili u školsko dvorište, u kom su nastardali.

– Jedna devojčica je uspela da se spasi tako što je otišla kući da jede, dete bilo gladno. Kad se vratila zatekla je horor i krv na sve strane.

Osumnjičeni, kako navode meštani Dubone, često je pravio probleme, a znaju ga i po tučama.

– Pre nekoliko godina je tukao starijeg meštanina od 70 godina. Deka tada nije hteo da ga prijavljuje, ali je imao masnicu na licu. Ne sećam se zbog čega ga je tukao. I pre godinu i po dana potukao se s mladićem iz sela – kažu oni i dodaju da je U. B. znao da divlja motorom po selu i da plaši ljude da će da ih pregazi.

Policija čuva kuću – ljudi su tužni i besni

– On je sa 10 godina vezivao pse i ubijao ih iz pištolja. Tada su svi znali to, a niko nije reagovao, nije to dečja igra, videlo se da nije normalan – kaže meštanin Dubone.

Pripadnici MUP i dalje se nalaze u selima Malo Orašje i Dubona. Patrole sa po nekoliko policajaca čuvaju i porodičnu kuću osumnjičenog Uroša Blažića.

– Ljudi su ovde previše besni i tužni. Mnogi su izgubili sve, i za njih je vreme stalo, nema više za njih reči utehe. Srce iz grudi se čupa, a dan nakon masakra, na Đurđevdan njegova porodica slavi slavu – kaže žitelj Dubone:

– Došli su po slavski kolač, što im nije preseo kad obraza nemaju. Sin im je zatro toliko kuća. Neki ljudi su bili spremni gore da idu da ih biju kad se to pročulo, ali ih čuva policija.

Baka povređene: Moje dete je u komi

Baka devojčice (17) koja je teško povređena u krvavom piru kaže za Kurir da je ona u veoma lošem stanju.

– Dete moje je u teškom stanju, pogođena je u glavu iznad oka i u stomak. Nalazi su u bolnici u Beogradu i u komi je. Molim se da preživi – kaže baka i dodaje da je njen dečko od zadobijenih povreda preminuo.

– Došla je sa drugaricom u Dubonu iz Orašja gde živi, kako bi se družile. Bila je kod škole gde je monstrum počinio zločin, ali je on pre toga otišla do spomenika gde joj je dečko bio s društvom. Jezivo je sve što je preživela, njena drugarica je pogođena u stomak, a jednoj su amputirali ruku kako bi joj spasili život – kaže baka.

Podsetimo, pomahnitali Uroš Blažić kobnog dana, tačnije u četvrtak uveče, otišao je iz svoje kuće, koja se nalazi u selu gde Šepšin do mesta Malo Orašje kako bi počinio masakr navodno jer su u tom selu pričali loše o njegovoj porodici, kada nikog nije zatekao u centru sela u povratku kod spomenika izrešetao tinejdžere koji su slavili đurđevdanski uranak od kojih je pet umrlo usled zadobijenih povreda,a sedmoro ih je ranjeno.

– Nakon pokolja u Malom Orašju gde je izašao pred njih sa kalašnjikovim i obratio im se rečima “sve ću da vas pobijem”, izrešetao ih, a zatim se uputio ka selu Dubona gde se zaustavio kod škole i počeo da puca u sedmoro dece koji su sedeli na klupi u dvorištu. Tu je zverski ubio brata i sestru, i njihovog prijatelja koji je trebalo da se ženi na jesen – podseća izvor i dodaje nakon toga U. b. je pobegao ali se u međuvremenu zaglavio na zemljanom putu koji vodi do sela Šepšin.

Hodao je peške, a onda pronašao kuću u čiju garažu je došao seo u kola i pobegao ka Malom Požaravcu. Kada je došao u Mali požarevac presreo je taksistu koji je vozio trudnicu, a onda se uputio u selo pored Kragujevca gde se krio celo noć u kokošnjicu svog ujaka. Na salušanju u policiji rekao je da je počinio masakr kako bi zaplašio selo, kao i da nije poznavao svoje žrtve.

Kurir.rs/Srbija danas

Medicinska sestra Dragana Vlajković sa odeljenja za plastičnu hirurgiju i opekotine u Univerzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj jedna je od heroja koji su zbrinjavali ranjenu decu nakon masakra u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”.

Ova hrabra sestra bila je u smeni kada se dogodila masovna pucnjava.

– Jedan od troje povređenih učenika bio je zbrinut na mom odeljenju. Trećeg maja došla sam na posao, radila sam na ambulanti plastične hirurgije, do devet sati otprilike sve je izgledalo normalno, onda smo dobili poziv da je bila pucnjava u školi, gde smo zaista svi odreagovali kao jedan i svi ti zakazani pregledi kojih zaista ima puno u toku prepodneva bili su otkazani – počela je Dragana.

Prema njenim rečima, cela ekipa bila je spremna za prijeme, ali isto tako ni malo svesni šta ih čeka.

– Nismo znali da li dolazi petoro, petnaestoro ili koliko dece, na kraju troje dece bilo je dovedeno kod nas. Sama ta činjenica da se pucnjava desila u osnovnoj školi, da to sutradan može da bude moje dete, strašno me je pogodila. Tog tragičnog dana sve ambulante Tiršove bile su otvorene, svi lekari i sestre spremno su čekali povređenje, ne znajući kakav će stepen povreda imati. Imala sam borbe u glavi, nismo znali šta se dešava, znali smo samo da je to velika tragedija, ali smo, što je najbitnije, svi bili kao jedan – priča ova heroina.

Nakon nekoliko dana od njihovog otpuštanja, Dragana se susrela sa dvojicom dečaka koji su bili ranjeni u masovnoj pucnjavi.

– Taj susret je zaista bio dosta emotivan, ali samo saznanje da su oni u redu me je jako razveselilo – istakla je ova sestra.

Kurir.rs/Telegraf