Zvezdan Slavnić je diskvalifikovan pre dve večeri iz Zadruge. Za njim diskvalifikovana je i Anđela Đuričić koja je udarila Maju Marinković.
Dva dana nakon toga, tokom emisije “Pretres nedelje”, Ivan Marinković je ispričao svoju stranu viđenja diskvalifikacije, te izneo nepoznate detalje.
Kako je Ivan naveo, Zvezdan je rano te večeri bio nervozan i “cupkao nogom” od trenutka kada je video da Ana Ćurčić leži na krevetu Bilala Brajlovića. Nakon toga kreće haos i Zvezdan nedugo zatim uzima palicu i lomi po spavaćoj sobi.
– Ovde se svaka sumnja baca na Zvezdana, a ne na Zoricu. Onaj deo:”Jedno ”Z” te je izdalo”, to je aludiranje na njega. Vrlo su konkretni, pametan može da pročita između redova. Ne želim da aludiram na Zoricu, kad je sve jasno. Stvarno je čudna atmosfera od momenta kad je Zvezdan otišao, jer svi imamo vremena da sumiramo sve utiske. On je moga da izdrži sve, ali ga je ipak teret koji je bio na njemu ipak savladao. On je od svih ljudi koji su pravili sr*nja, možda i najmanje kriv za neke stvari. Tokom cele večeri, pred jutro kad se sve desilo, bio je jako nervozan – kazao je Ivan.
– Te noći je Ana ležala pored Bilala u krevetu, a on je krenuo da cupka, vidno je bio nervozan zbog svega – istakao je Miljan.
– Ana jeste bila na mom krevetu, Zvezdan je to video, ali ništa nije rekao – dodao je Bilal.
– Mene je Zvezdan pitao od kog trenutka su Ana i Bilal bliski da ona njega stalno brani?! Ništa mu nije bilo jasno – rekao je Miljan.
– Ona mene nije branila, to nije istina – dodao je Bilal.
– Zvezdan je prvo ostavio Anđelu, kada je Ana ušla. Njegov drugi pokušaj da se priibliži Ani bio je da joj ne kaže nikakvu ružnu reč. Ja ne kažem da Zvezdan ne voli Anđelu, ali je istina da je ipak njega nešto vuklo ka Ani. Osmehivao se Ani, ona njemu, to je činjenica. Poenta je da se tom čoveku sve skupilo. Sumjam da se on nije pokajao jer je prevario Anđelu s Majom. Videli smo da joj se nakon svega vratio. Rekao je noć pre nego što je izašao: ”Ko mi malu(Anđelu) bude dirao, neće valjati!’‘ Plašio se tih nominacija, trpeo je sve u sebi. Meni je samo čudno jer je dopustio da se Anđela onako zakači s Majom. Glavi problem mu nije bila Ana – istakao je Ivan.
– Jao, jao, šta bre pričaš ti? Ništa nije tako. Ljubav je bila jednostrana, samo je Anđela volela – dodao je Janjuš.
Tinejdžer iz “Ribnikara” je najsurovije dete masovni ubica u istoriji.
Skoro mesec posle masakra u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” na Vračaru, motivi 13-godišnjeg dečaka ubice su nam misterija skoro kao i prvog dana. Njegov užasni čin je zastrašujući, neobjašnjiv i bez presedana, i biće godinama predmet istraživanja psihijatara i kriminologa. Ipak, jedna stvar je već sada kristalno jasna: svet se dosad nije susreo sa zločincem kao što je on.
Zli tinejdžer iz “Ribnikara” čak i u društvu najgorih masovnih ubica u istoriji sveta iskače po tri detalja i nekoliko osobina koje nikad nisu viđene u sličnim masakrima. Pre svega, po svom uzrastu; zatim po nekarakterističnom psihološkom profilu kojim drastično odudara od drugih masovnih zločinaca, ali i po svom ponašanju u minutima neposredno posle masakra, o čemu će u nastavku teksta biti posebno reči.
Detalj 1: Najsurovije dete masovni ubica u istoriji
Pre svega, tinejdžer iz “Ribnikara” je najsurovije dete masovni ubica u istoriji. Među svim masovnim ubicama mlađim od 14 godina, što je u Srbiji zakonska granica ispod kojeg dete ne može da bude krivično odgovorno za zločin bez obzira na svirepost i broj žrtava, niko na svetu nikad nije ubio toliko ljudi kao on.
Na duši, ako je uopšte ima, nosi 10 žrtava. Devetoro je ubio kobnog jutra 3. maja u školi, dok je deseta preminula nekoliko dana kasnije u bolnici od posledica ranjavanja. Prema dostupnim, nezvaničnim podacima, u istoriji je samo 19 masovnih ubica u vrtićima, školama i na univerzitetima usmrtilo više ljudi od njega.
U tom mračnom društvu dečak ubica je sa 13 godina daleko najmlađi. Najbliži po godinama su mu Dimitrijos Pagurcis i Tim Krečmer, masovne ubice iz škola u Santa Feu (SAD), odnosno Vinendenu i Vendlingenu (Nemačka), koji su u trenucima zločina ipak bili mnogo stariji, sa napunjenih 17 godina.
Detalj 2: Odudara od svih masovnih ubica
Psihološki profil dečaka ubice je nešto što i na prvi pogled drastično odudara od svega što smo naučeni da očekujemo posle niza masovnih ubistava u SAD i svetu, i medijskih izveštaja o njima. Prema svemu što dosad znamo, dečak ubica je natprosečno lepo dete, uspešan u školi, nije bio problematičan, niti je prikazivao bitno bizarno ili drastično asocijalno ponašanje.
Treba imati u vidu da je profajling školskih masovnih ubica disciplina koja je u povoju. Najdalje u njoj su odmakli Džilijan Piterson (Jillian Peterson), docentkinja za kriminologiju na Univerzitetu Hemlajn (Hamline), i Džejms Denzli (James Densley), profesor kriminalističke pravde na Univerzitetu Metro stejt (Metro State). Piterson i Denzli su pre četiri godine započeli istraživanje koje je finansiralo Ministarstvo pravde SAD, tokom kojeg su sastavili bazu podataka o svakom masovnom pucaču od 1966. godine koji je ubio četvoro ili više ljudi na javnom mestu, te svakom napadu vatrenim oružjem u školama, radnim mestima i mestima za molitvu od 1999. godine.
Piterson i Denzli su takođe sastavili detaljne biografije 180 napadača, razgovarajući sa njihovim supružnicima, roditeljima, braćom i sestrama, prijateljima iz detinjstva, kolegama sa posla i nastavnicima. Većina napadača nije preživela masakre, ali petorica koji jesu razgovarali su sa Piterson i Denzlijem iz zatvora. Istraživači su takođe intervjuisali i nekoliko ljudi koji su planirali masovna ubistva, ali su odustali. Njihovi nalazi, objavljeni 2021. godine, otkrivaju izuzetne sličnosti među počiniocima svih masovnih ubistava – ali i brojne i upadljive razlike sa onime što znamo o dečaku ubici iz “Ribnikara”.
Profil masovnih ubica u školama
Piterson i Denzli navode da kod masovnih ubica ovog tipa postoji jasna utabana staza.
– Čini se da je osnova u traumi u ranom detinjstvu, bilo da je reč o nasilju u porodici, seksualnom napadu, samoubistvu roditelja ili ekstremnom zlostavljanju. To dalje ide prema osećanju očaja, izolaciji, samopreziru, često i u odbačenosti od strane vršnjaka, a zatim postaje prepoznatljiva krizna tačka u kojoj (potencijalne masovne ubice) počinju da se ponašaju drugačije. Ponekad imaju i prethodne pokušaje samoubistva – rekao je Piterson u intervjuu za “Politiko”.
Uporedimo to sa onim što dosad znamo o detinjstvu dečaka ubice:
– Trenutno nema ni indicija, a kamoli dokaza o traumi u ranom detinjstvu, nasilju u porodici, seksualnom napadu, samoubistvu roditelja ili ekstremnom zlostavljanju. Možda u njegovom odrastanju postoji nešto što je zasad skriveno, ali u dosadašnjem toku istrage, koliko je javnosti poznato, još nisu isplivale informacije o tome.
– Trenutno nema ni indicija, ni dokaza da je dečak ispoljavao stanje očajanja ili samoprezira. Nije pokušavao samoubistvo, koliko znamo. Niko od svedoka koji su dosad izlazili u javnost sa detaljima priče o dečaku ubici ničim nisu nagovestili ništa od ovoga.
– Dečak ubica se jeste u poslednje vreme izolovao i zatvarao u svoju sobu, koju je delio sa sestrom, ili se zaključavao u toaletu stana, kako je u policiji svedočila njegova majka. Ipak, iz iskaza majke se ne može zaključiti da je takvo ponašanje bilo na nivou ozbiljnijem od uobičajene tinejdžerske faze. Istovremeno, zasad nemamo informacije da je u školi ili društvu vršnjaka u kontinuitetu iskazivao slično asocijalno ponašanje.
– Jedina karakteristika u kojoj je dečak ubica sličan drugim masovnim ubicama jeste svojevrsno osećanje odbačenosti od stane vršnjaka. U šestom razredu se požalio majci da ga drugari nisu pozvali na neki rođendan, a smetalo mu je i što ga zadirkuju jer puno čita, a ne zna dobro da igra fudbal. U tom periodu je zatražio da promeni smenu kada krene u sedmi razred, jer mu sredina nije odgovarala.
Ipak, čak ni to nisu tinejdžerska ponašanja koja u nekom trenutku, u nekoj meri, nije iskusila većina roditelja u Srbiji. Jesu stvari za brigu i reagovanje, ali ne i alarmi koji bi ukazali da se radi o potencijalnom masovnom ubici. Možda će buduća istraga otkriti neke detalje iz detinjstva dečaka iz “Ribnikara” koja bi nas uputila na drugačiji zaključak, ali zasad je očigledno da on drastično odskače od uobičajenog profila počinioca masovnog zločina.
Detalj 3: Šta se događalo u minutima posle masakra
Dosad smo govorili o detaljima po kojima je dečak ubica iz “Ribnikara” više ili uglavnom manje sličan drugim najvećim masovnim ubicama u istoriji. Ali postoji i jedna po kojoj je očigledno i apsolutno drugačiji.
Prema nezvaničnim podacima, 23 osobe u istoriji su počinile masovna ubistva 10 ili više osoba u vrtićima, školama i na univerzitetima širom sveta. Od tog broja:
– 17 napadača se ubilo posle masakra,
– 3 napadača su uhapšeni tokom bekstva ili okršaja sa policijom,
– 2 napadača su ubijena u okršajima sa policijom,
– samo 1 (jedan) je posle masakra sam sebe razoružao, mirno seo i lično pozvao policiju da dođe po njega.
Taj jedan je upravo dečak ubica iz VII/2 razreda Osnovne škole “Vladislav Ribnikar” na Vračaru, u Beogradu.
Već pomenuti istraživači profila masovnih ubica, Džilijan Piterson i Džejms Denzli, kažu da su masakri u školama najčešće i “činovi nasilnog samoubistva”, jer se ogromna većina napadača na kraju ubije.
Njihovo istraživanje je pokazalo da masovne ubice u skoro svim slučajevima organizuju masakre kao svoj završni čin, kao veliki odlazak sa scene; da idu ne samo da bi ubili druge, nego da bi i sami na kraju bili ubijeni.
Nasuprot svima njima, dečak ubica je kobnog jutra krenuo u školu sa jasnom namerom da nipošto ne bude ubijen. Posle masakra je planski pozvao policiju i prijavio sam sebe, pa seo, ispraznio oružje i rastavio ga, očigledno u nameri da prvim policajcima na mestu tragedije ne da ni najmanji povod da ga ubiju čak ni u zabuni.
Dečak koji je osumnjičen za masakr u osnovnoj školi Vladislav Ribnikar u Beogradu ne može krivično da odgovara, a advokat Marko Anđelković Slijepčević kaže da bi jedan od scenarija bilo njegovo tajno puštanje na slobodu iz psihijatrijske ustanove.
Povod njegovog i gostovanja psihologa Dragane Ivanović u jutarnjem programu Kurir TV Redakcija bio je model male mature za osmake Ribnikara.
Učenici osmog razreda OŠ „Vladislav Ribnikar“ polagaće kao i svi drugi osmaci u Srbiji malu maturu, odnosno test iz maternjeg jezika, matematike i izabranog predmeta, ali se u Ministzarstvu prosvete razmatraju dve varijante olakšica koje bi ova deca mogla da koriste pri upisu u željenu srednju školu, saznaje Kurir.
Mala matura je, prema rečima izvora Kurira, zakonska obaveza, te ne postoji mogućnost da osmaci iz Ribnikara, gde se 3. maja dogodio nezapamćeni masakr, ne polažu tri testa za upis u srednje škole.
Ministarstvo razmatra opcije koje bi im olakšale upis u školu. Prva je da se doda određeni dozvoljeni zakonski procenat na osvojene bodove na završnom ispitu.
Druga varijanta je da određene škole povećaju broj đaka koje primaju za po pet. Ministarstvo će videti koliko dece želi da ide u koje škole i na osnovu toga će sa određenim školama razgovarati da se poveća broj đaka.
– Odluku da se deca iz Ribnikara prebace u drugu pkolu trebalo je doneti i ranije jer svaki povratak u njihovu školu predstavlja uznemirenje. Deca su išle i na sahrane i proživljavaju traumu s velikim T. Ne znam kako u takvom stanju uopšte mogu da uče, treba im pružiti podršku jer je sve još sveže – kaže Dragana Ivanović.
Prokomentarisala je i psihološku pomoć za decu i roditelje, pogotovo odeljenju VII/2.
– Ja nisam uključena u te timove, a moj stav je da akcenat treba staviti da sa svima koji su pogođemi traumom treba da budu u uključeni u rad sa obučnim stručnjacima koji su specijalizovali traume. Ne znam koliko su uključeni, ali neophodno je da stručno lice bude edukovano baš za ovu oblast – dodaje Ivanović.
Podrška Dečjeg kulturnog centra deci i roditeljima
Dečji kultturni centar pokrenuo je program s nizom aktivnosti i radionica kao podršku deci i roditeljima iz OŠ Vladislav Ribnikar.
– Pokrenut je projekat Beograd kroz igru koji se u biblioteci kroz čitanje poezije i proze na temu Beograda odvija. U saradnji s jednim od nastavnika pokrenuli smo radionicu primenjenih umetnosti. Sve radimo u dogovoru s nastavnim kadrom – kaže Ivana Tabori Obradović, urednik Dečjeg kulturnog centra.
Psiholog je prokomentarisala i još jedan vid podrške deci kroz radionice.
– Kad se osmišljavaju ovakvi programi, treba ih praviti na stručan način. Svakako treba da uključe i ljude koji su edukovani za rad s traumom. Sve je u redi da čitate deci, ali neki sadržaji mogu da budu deci okidači za ponovno proživljavanje traume – smatra Ivanović.
Advokat Marko Anđelković Slijepčević nadovezao se s pravnog aspekta na dešavanja u školi.
– Ja sam uvek bio za fer plej u životu i deca koja su išla u Ribnikar nemaju uslove da učestvuju u pravičnom takmičenju da se upišu u srednju školu i najpravičnije je da im se dozvoli da upišu školu koju žele. Svestan sam da im povratak u školu izaziva PTSP, trebalo je ranije zatvoriti školu. Nisam za odgovornost ljudi koji nemaju veze sa događajem. Eventualno direktorka i psiholog treba da podnesu ostavku, ostalo je bilo nepotrebno. Ovde odgovornost eventualno može biti u porodici, nije na sistemu i državi. Odrastao sam uz igrice i horor filmove, posećujem streljane, ali mi nikad nije padalo na pamet da ubijam nedužne ljude – kaže Anđelković Slijepčević.
Advokat je prokomentarisao i svedočenje dadilje koja je radila za roditelje dečaka ubice.
– Svedok je najnepouzdanije dokazno sredstvo. To je čovek, on je podložan manipulaciji, zavisi na okolnosti o kojima svedoči. Na osnovu podataka koje ja imam, ne vidim osvnov za zanemarivanje deteta. Propust je izazivanje opšte opasnosti jer oružje nije bilo obezbeđeno na adekvatan način. Ipak, ne bih kvalifikovao sam predmet jer se ne bavim njime – dodao je advokat.
Osvrnuo se i na same postupke koji se vode protiv roditelja maloletnika, počinioca masovnog ubistva.
– Javno tužilaštvo je organozovano kao policija, ono ima šefa koji rukovodi zamenicima. Uzelo se vođenje ovog predmeta zbog značaja, Više javno tužilaštvo u Beogradu je od najvećeg značaja u Srbiji. Mogu da budu spojeni postupci, to zavisi od okolnosti, ali mislim da će se majci i ocu suditi odvojeno.
Kad je reč o pogubnom uticaju društvenih mreža i najnovijih morbidnih aplikacija gde se veliča masovni ubica, Ivanović kaže:
– Desila se velika tragedija, prvi put kod nas. Mediji se nisu snašli jer su dali na popularnosti ovom detetu, a istovremeno se zanemaruje Mladenovac. U drugim državama uopšte se ne iznose imena ni slike počinioca. Ovde mu je suviše dato na značaju. Uvek će se naći neko ko će napraviti aplikaicju za veličanje ubice, pogotovo jer je suviše bilo neproverenih informacija – smatra Ivanović.
Negirala je i da naša deca nemaju empatiju.
– Empatija je prisutna, u pitanju je generalizacija da to nije tako. Vidite kako se deca u drugim školama ponašaju, čak i roditelji imaju strah da šalju decu u škole. Ne znam koliko imamo kadrova za to, ali i druge pkole treba uključiti u to i to ne samo do raspusta, već nastaviti godinama jer je ovo velika trauma – kaže Ivanović.
Ministarstvo predložilo smenu direktorke, a advokat je pojasnio koja bi mogla da bud enjena odgovornost.
– Njena odgovornost je u sferi administracije i morala. ne vidim bilo kakvu mogućnost za krivičnu odgovornost. Ako su vršeni neki propusti, ne vidim čak ni prekršaj, prosvetna inspekcija će to analizirati. Mislim da će se sve to završiti njenom ostavkom.
Dečak je, prema dostupnim informacijama, i dalje na psihijatrijskom posmatranju.02:30
DEČAKA UBICU PUŠTAJU U TAJNOSTI NA SLOBODU?! Šok pretpostavka advokata: Promeniće identitet i preseliti se U INOSTRANSTVO
– Sudska odluka koja se donosi je da se protivno volje zadržava lice u psihijatrijskoj ustanovi i za to postoji i zakonsko rešenje. Ni policija ne može da vam uđe u kuću i uzme dete, samo sud i sudska odluka. Ostali organi samo pomažu u sprovođenju te odluke. Dečak će biti zadržan do momenta dok oni ne procene da nije opasnost za širu zajednicu i za sebe. Moje mišljenje je da će on jednog dana u tajnosti izaći, da niko neće znati, promeniće identitet i otići u inostranstvo. Podsetiću, da nije samo on ugrožen, već i njegova porodica. Da li ćr zo biti, mi ne znamo, ali ako bude pušten moja pretpostavka je da će biti tako.
Zvezdan Slavnić i Anđela Đuričić diskvalifikovani su iz “Zadruge” zbog nasilničkog ponašanja.
Ana Ćurčić, bivša supruga Zvezdana Slavnića, koju je inače prevario u rijalitiju sa 22 godina mlađom zadrugarkom, otkrila je detalje razgovora sa Slavnićem pre njegove diskvalifikacije.
– On je seo pored mene i rekao mi da mu nije dobro i da se loše oseća. On je sa mnom hteo razgovor i rekao mi je da mu je jako teško što nisam pored njega kad je njemu loše. Ja sam videla u njemu ozbiljnu bol. Mislim da se pokajao za mnoge stvari. Ja sam gledala njih kako se ponašaju ovde kao da me nikad nije bilo – ispričala je Ana Ćurčić.
FOTO: PRINTSCREEN
Anđela je Maji Marinković nanela fizičke povrede u rijalitiju, pa je Đuričićeva zbog toga morala da napusti “Zadrugu”, dok je Zvezdan u naletu besa lomio sve po kući.
Anđela je imala pik na Maju od kada se dogodila Zvezdanova prevara sa njom, pa je, kako je istakla, samo naplatila za sve što joj je Marinkovićeva uradila.
– To je bilo najveće poniženje za mene, ta veza sa Majom. Nju loži sve što je muško i priča koja je glavna u rijalitiju. Nju je ložilo samo da uđe u tu priču. Zvezdan jeste zgodan, ali je ona jurila skandale da je ona nekome preotela nekoga. Drago mi je što sam obrisala pod sa njom i tako je razvukla, da mogu da se vratim u taj trenutak opet bih isto uradila. Naplatila sam joj sve – šokirala je Anđela priznanjem.
SASTOJCI
Za breskvice:
2 jumbo jaja, ili 3 srednje velicine
180 gr secera
225 ml ulja
3 kasike mleka
1 kesica vanilin secera
2 kasicice praska za pecivo
3 kasike brasna
425 gr brasna
za punjenje: 350 gr domaceg dzema od sljiva 150 ml ruma mrvice od breskvica
za farbanje:
85 ml vode ( za svaku boju, i mozda malo vise u zavisnostikoliko dugo drzite breskvice u boju)
po zelji kapi farbe za hranu
po zelji ekstrakt od maline i kruske
PRIPREMA
1. Zicom umutiti jaja i secer vrlo malo pa dodati ulje koje cete takodje umutiti dok se ne sjedini sa jajima.
2. U umucenu smesu dodati 3 kasike mleka i vanilin secer pa i dalje
mutiti zicom da sjedinite ,i na kraju dodati 2 kasicice praska za pecivo
i 3 kasike brasna sve to sjediniti pa ostaviti u frizider da odstoji
dva sata.
3. Izvaditi posle dva sata pa dodati 425 gr brasna, nemojte staviti
celu kolicinu brasna, jer dosta zavisi od velicine jaja, umesati brasno
varjacom, pa istresti na pobrasnjenu radnu povrsinu i umesiti glatko
testo.
Ako vam se lepi za prste dodati jos brasna dok ne bude fino testo koje se ne lepi za prste.
4. Od gotovog testa kidati loptice, ja volim da ih radim sa ovom
spravicom, koja je ustvari da se vade loptice iz dinje i lubenice, i
onda su vam sve iste, dobro ih dlanovima uradite da vam budi glatke, jer
ako nisu glatke, pucace vam.
5. Staviti na pleh, koji ste prekrili sa papirom za pecenje i peci ih
dok vam blago ne porumene na 165-170*C u zavisnosti od vase rerne.(na
mojoj rerni je 160*C i peku se oko 18 minuta)
6. Mlake kuglice dubiti ivicom ostrog noza i stavljati ih na
posluzavnik, koji ste postavili kuhinjskim papirom (takodje vam moze
posluziti ovaj nozic na drugom kraju ove alatke za dubljenje)
7. Mrvice od kuglica pomesati sa domacim dzemom od sljiva i dodavati ruma po zelji. Treba da vam se rum oseti vise od dzema.
9. Pripremiti dve posudice i u svaku sipati po 85 ml vode (mozda ce
vam trebati i vise,u zavisnosti koliko hocete da vam boja bude jaka)
dodati kasiku dve farbe za hranu i pola flasice ekstrakta od maline i
kruske (ako imate breskvu stavite breskvu, ja je nemam pa koristim
kruskin ekstrakt) pa zamociti jednu stranu jednom dva puta ili tri puta.
10. Zamocene breskvice naredjati na pleh koji ste postavili
kuhinjskim papirom da se malo ocede, uradite 5-6 breskvica, pa ih onda
uvaljati u sitniji secer i ostaviti ih na posluzavnik koji ste postavili
kuhinjskim papirom.
11. Zavrsene breskvice prekriti cistom kuhinjskom krpom ili carsafom pa ih ostaviti preko noci da se osuse.
12. Pred sluzenje zabosti im listice i naredjati na tacnu sa drugim sitnim kolacima.
13. Ovako spremljene kuglice mogu biti zamrznute, staviti jedan red
pa papir za pecenje pa drugi red, nemojte vise od dva reda jer se mogu
ostetiti. Zatvoriti ih u kutiju i ostaviti u zamrzivac.Mogu stajati vise
od dva meseca u zamrzivacu.
Kora: (mera je casa od 2 dcl)
2 case jogurta (obicnog)
1 casa kokosovog brasna
1 casa secera
1 casa psenicnog griza
1 prasak za pecivo
Preliv za koru 3 dcl vode 4 kasike secera 1 vanil secer
Fil:
1 l mleka
3 pudinga od vanile
secer po ukusu
slag ili slatka pavlaka
Priprema:
Prvo skuvajte preliv, stavite vodu i secere i kada se secer otopi,
ostavite da se preliv ohladi. Za koru, sve sastojke redom, umutite
obicnom varjacom, da se sjedine i sipajte u pouljen i brasnom posut pleh
velicine 21×30 i stavite u prethodno ugrejanu rernu, na 180, nekih 20
minuta.
Dok se kora pece, skuvajte puding u mleku, stavite secera koliko
volite slatko. Vrucu koru odmah po vadjenju iz rerne, prelijte sa
ohladjenim prelivom, sacekajte par minuta da upije, pa prelijte vruc
puding po kori. Kada se kolac ohladi, utucite slag ili slatku
pavlaku i premazite i uzivajte :).
500 gr brasna, 300 ml toplog mleka, ako treba jos malo. Kvasac, kasicica soli, kasisica secera i 5 kasika ulja. Testo zamesiti i ostaviti da naraste. Kad naraste podeliti u 5 jufke. Ostaviti da odmori 10 minuta. Zatim razvaljati u velicini tanjira. 4 namazati margarinom, petu ne. Spojite sve i razvaljati. U krugu iseci a zatim secemo na trouglove. Trouglove uvijati ali da jedan kraj ovek bude ravno. Od ruba testa napraviti 4 ruze. Ostaviti pogacu da naraste pa namazati zumancetom i posuti susamo.
Bivši vaterpolista Danilo Dača Ikodinović je u velikoj ispovesti progovorio o detinjstvu, braku sa pevačicom Natašom Bekvalac, okretanju crkvi, te velikom udesu koji je imao pre 15 godina, kad su se lekari borili za njegov život.
– Skoro svaki dan sam u teretani. Nisam kad odem na skijanje i na
more, mada nisam neki ljubitelj mora, žena me tera… (smeh) Moj otac je
iz Čačka, tamo je Morava, je l’… Zavoleo sam zbog nje vodu. Stalno
sam se bacao u reku kao mali. Tata je jako želelo da budem vaterpolista,
živeli smo na Miljakovcu, bazen nam je bio pet stanica od nas – kazao
je na početku Danilo Ikodinović.
foto: Damir Dervišagić, Dragana Udovičić
– Otac me je jednom prebio jer nisam išao na treninge. Već sam bio
pokazao određeni kvalitet, ali sam bio klinac… Hvala mu na tome, nikad
me, inače, nije tukao. Uhvatio me je bio pubertet, to je tako. Treninzi
su bili minimum dva sata ujutru i dva sata uveče, a kad se spremamo za
nešto onda i do osam sati dnevno – naveo je Dača za “K1”.
foto: Printscreen/Instagram/Tiktok
– Jedna ćerka, Andrea, ima 20 godina sad. Sa obe ćerke sam u odličnim odnosima, iako ne živim sa njihovim majkama. Andrea je imala 7 godina nepunih kad sam doživeo udes, a Hana godinu dana samo. Seo sam pijan na motor. Imao sam 1,70 promila alkohola u krvi. Hteo sam malo da se opustim, pred prvenstvo, Malaga je bila u pitanju. Ne znam kako bih živeo sa tim da sam, daleko bilo, nekog ubio. Sebi sam sve uradio. Preticao sam celu kolonu, kad sam pao sa motora takva kiša je krenula da pada… Na sudu sam rekao da je sva krivica moja. Nisam ni kočio, trag kočenja je bio minimalan. Policajac koji je vršio uviđaj mi je jednom prišao u nekom lokalu posle i rekao mi da je to bio on i da sam leteo 86 metara, to je, čoveče, fudbalski teren. Hitna pomoć je došla za 15 minuta. Doktori nisu znali kako sam ostao živ. Bio sam u nikad boljoj formi fizički, to me je spaslo. Istina je da su se doktori oko mene malo više potrudili, antibiotik je doveden hitno iz inostranstva, tadašnji predsednik se zauzeo za to, to je istina – rekao je Ikodinović.
foto: Printskrin
– Moja žena je veliki vernik. Svake nedelje ide u
crkvu, roditelji su joj takvi, ti nisi svestan… Bitne stvari su mi se
sve dešavale na praznike. Nekad sam negodovao jer me bude u nedelju da
idemo u crkvu, to mi je bio jedini slobodan dan, a sad je drugačije.
Neke stvari se ne dešavaju tek tako. Kad sam se probudio posle udesa,
ruka mi je bila onako gore skroz. Odmah sam pitao da li je još neko
stradao. To se obično ne dešava. Budim se u šok sobi.
Dve garniture ljudi je umrlo, ja sam ostao. Bili su u kesi, kad umru, to
tako ide, rajsferšlus ovoliki… Zakonski moraju da budu tu u kesi dok
ih ne odnesu posle. Govorio sam sebi dok sam gledao to: “Majmune, šta si
sebi dozvolio”. A ne mogu ništa da kažem, samo gledam to… Oštećene su
mi bile glasne žice, nisam mogao da pričam. Doktori su mi prvo spasavali život, pa ruku. Rebra su mi bila slomljena, sav sam u ožiljcima.
Priklještio sam bio živce u vratu, nisam mogao da se pomeram. Odmah sam
bio svestan da od šake nema ništa. To su mi odmah rekli da je to
nemoguća misija. Krenuo sam posle toga gotovo od nule. Šta ja znam da radim u tom momentu sem da igram vaterpolo? Ništa – istakao je Danilo.
foto: Dado Đilas
– Dosta vremena je trebalo da se raščisti sve. Bio je razvod braka, nesreća nije uticala mnogo na razvod. To se već raspadalo sa Natašom… Desilo bi se svakako. Novi Sad nikad nije bio moja sredina, to nije moj grad. Tamo sam dolazio i odlazio, bio sam na toj relaciji… Težio sam da se vratim kući u Beograd. Bilo mi je teško zbog svega što je bilo u medijima. Osetio sam olakšanje posle razvoda, kao neki ranac da sam skinuo sa sebe, sa leđa. Sa Majom sam krenuo posle otvaranja kafane, uticala je mnogo na mene. Smirivala me je, ja sam se kidao oko svega sa biznisom. Unela mi je sigurnost. Upoznali smo se u kafani. I kad sam stao sa kafanom, ona mi je govorila: “Hej, rešićemo sve”. Shvatam sve što ona preživljava, sportista je, sportski parovi uvek dobro funkcionišu. Ljubav pobeđuje sve na svetu. Ona ima brata, sestru, majku i oca, volim kako se svi oni međusobno vole, volim da ih gledam zajedno – rekao je u emisiji Milana Kalinića.
– Ja sam proživeo svašta. Preuzeo sam sad ulogu “žene sportiste”,
ništa mi nije teško, sve radim po kući. Zbog korone sam zatvorio kafanu,
ali neću to ponovo počinjati. Završio sam sa ugostiteljstvom. Treniram,
sad je sve drugačije. U kafani se i pilo, u dimu si non-stop,
regenerisao sam se od kako sam prekinuo rad sa lokalom – zaključio je
Ikodinović.
U pritvorsku jedinicu u Beogradu pre nedelju dana stigao
je U. B. (21) radi psihijatrijskog veštačenja, a na istom mestu se od 3.
maja nalazi i tata sedmaka iz OŠ “Vladislav Ribnikar”
Otac dečaka (13) koji je 3. maja ubio osmoro svojih drugara i čuvara u OŠ “Vladislav Ribnikar” na Vračaru u Beogradu, od tog dana se nalazi u pritvoru u Centralnom zatvoru u Beogradu, a pre nedelju dana mu se u na istom mestu pridružio i U. B. (21), koji je samo dan kasnije u selima Dubona i Malo Orašje ubio osmoro mladih ljudi i ranio 14!
Dečakov otac je pritvoren jer se protiv njega vodi istraga zbog
sumnje da je počinio teška krivična dela protiv opšte sigurnosti, a biće
ispitano i da li se u njegovim radnjama eventualno stiču elementi
krivičnog dela zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica.
Ne krši pravila
– Ispituje se da li je počinio krivično delo teško delo protiv opšte
sigurnosti kad je svog maloletnog sina odveo u streljanu i tamo ga, kako
se sumnja, obučavao da koristi vatreno oružje – podseća izvor Kurira i
dodaje da je njegov sin, inače učenik sedmog razreda, masakr u školi
počinio iz očevog pištolja.
foto: Nemanja Nikolić
Kako saznajemo, otac ovog dečaka, tokom 26 dana boravka u ćeliji, nijednim svojim postupkom nije prekršio pravila kućnog reda.
– Sva pravila se poštuju i nikada nije na bilo koji način ugrozio
svoj ili život nekog drugog – podseća izvor. On je, inače, na saslušanju
u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu negirao izvršenje krivičnog dela
koje mu se stavlja na teret.
foto: Privatna arhiva
Za razliku od njega, novi stanar Centralnog zatvora, priznao je da je
ubio mladiće i devojku u selima kod Mladenovca i Smedereva, i rekao da
je to uradio jer su meštani loše govorili o njemu i njegovoj porodici.
– On je na saslušanju u Višem tužilaštvu u Smederevu ispričao i da mu dečak-ubica, koji je svoj masakr počinio samo dan ranije, nije bio inspiracija, ali da ga razume jer su obojica omalovažavani. Prebačen je iz pritvora u Smederevu u CZ 23. maja, i smešten je u Specijalnu zatvorsku bolnicu radi psihijatrijskog veštačenja – objašnjava izvor.
Dok tužilaštvo u Smederevu ispituje svedoke masakra, veštaci treba da
utvrde da li je U. B. u vreme izvršenja krivičnog dela bio uračunljiv,
kao i da li pati od neke duševne bolesti ili poremećeja.
– Otac dečaka sa Vračara i masovni ubica iz Mladenovca, praktično ne
mogu da se sretnu, iako se nalaze pod istim krovom. U. B. se nalazi u
delu u kom je zatvorska bolnica, dok se otac dečaka nalazi u ćeliji u
jednom od paviljona – objašnjava izvor.
Stražari brzo reagovali
Od kada su njih dvojica pod istim krovom, a to je sedam proteklih
dana, u Centralnom zatvoru izbio je i manji požar u kome, srećom, nije
bilo povređenih.
– Preksinoć, oko 21 sat, zapalila se trafo-stanica u krugu zatvora.
Stražari su i pre dolaska vatrogasaca uspeli da ga ugase, tako da nije
bilo opasnosti po pritvorenike – kaže sagovornik.
I dečak-ubica se nalazi u ustanovi zatvorenog tipa. On nije u
zatvoru, jer je zbog godina krivčno neodgovoran, ali je smešten u jednu
psihijatrijsku ustanovu.
