Month: May 2023

Otac (47) dečaka (13) koji je počinio masakr u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” na Vračaru, a koji je od 5. maja u pritvoru u Okružnom zatvoru tereti se za Teško delo protiv opšte sigurnosti, a prema rečima našeg sagovornika iz istrage, on bi mogao da se nađe na slobodi u jednom slučaju.

“Ukoliko se dokaže da je dečak sam došao do šifre sefa, tipa da je snimao oca na kvarno, on onda nije kriv u tom slučaju. Jedino u slučaju da dečak kaže – otac mi je dao šifru, ali i u tom slučaju bi trebalo dokazivati da li on priča istinu.

Ovo je jako težak predmet. Njemu ne može da se stavi na teret ni zanemarivanje deteta, jer je ono imalo šta da jede, obuče…”, kaže sagovornik.

Inače, otac je na saslušanju u Višem javnom tužilaštvu negirao izvršenje krivičnog dela i detaljno je izneo odbranu. Podsetimo, prema tadašnjem saopštenju otac dečaka ubice je u prethodnom periodu obučavao svog 13-godišenjeg sina da rukuje vatrenim oružjem i municijom.

Takođe ga je vodio u streljački klub kako bi uvežbavao gađanje meta iz vatrenog oružja, uprkos činjenici da dete ima 13 godina i da takva aktivnost i obuka očigledno ne odgovaraju njegovoj životnoj dobi.

Takođe, on je, kako se sumnja, postupio suprotno odredbi Zakona o oružju i municiji i suprotno članu Pravilnika o prostorno tehničkim uslovima za bezbedno smeštanje oružja i municije, jer nije obezbedio uslove za bezbedan smeštaj i čuvanje oružja i municije tako da ono ne može doći u posed neovlašćenih lica, odnosno da bude zaključano i posebno odvojeno u sefovima, kasama ili sličnim ormarima koji se ne mogu lako otvoriti.

Sumnja se da je usled ovakvog njegovog postupanja 3. maja 2023. godine njegov sin uspeo da dođe u posed pištolja marke CZ Shadow, kalibra 9x19mm i pištolja marke Ruger MK kalibra 22 mm LR, za koje osumnjičeni poseduje dozvole nadležnog organa, a koje se nalazilo u nepravilno obezbeđenom metalnom sefu u ormaru koji se nalazi u predsoblju stana.

Iz očevog pištolja za 2 minuta upucao 16 osoba

Iz očevog pištolja za 120 sekundi dečak je upucao je 16 osoba. Iz pištolja kobnog dana ispalio je 57 hitaca. U smrt je odveo osam devojčica, jednog dečaka i čuvara. Ranio je nastavnicu istorije i pet drugara. Policija je u stanu našla spisak od 16 imena dece, mahom devojčica. Na tom spisku bilo je i učenika koje nije poznavao. Sumnja se da je njihovu smrt želeo jer su, navodno, od njega bili u nečemu uspešniji.

Ocu je određen pritvor da ne bi uticao na svedoke, da ne bi ponovio krivično delo u kratkom vremenskom periodu i zbog uznemirenja javnosti. On se u pritvoru Okružnog zatvora od 5. maja 2023. godine nalazi po rešenju Višeg suda zbog krivičnog dela – teško delo protiv opšte sigurnosti.

Pritvorenik nijednim svojim postupkom nije prekršio pravila kućnog reda koja se odnose na sva lica u pritvoru niti je na bilo koji način ugrozio svoj ili život nekog drugog lica. S obzirom da je reč o licu koje se nalazi u pritvoru, iznošenje bilo koje druge informacije osim gore navedenih značilo bi kršenje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Otac je na saslušanju u Višem javnom tužilaštvu negirao izvršenje krivičnog dela i detaljno je izneo odbranu, a na teret mu se stavlja Teško delo protiv opšte sigurnosti

Otac dečaka (13) koji je počinio masakr u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” na Vračaru, a koji je od 5. maja u pritvoru u Okružnom zatvoru tereti se za Teško delo protiv opšte sigurnosti, a prema rečima našeg sagovornika iz istrage, on bi mogao da se nađe na slobodi u jednom slučaju.

– Ukoliko se dokaže da je dečak sam došao do šifre sefa, tipa da je snimao oca na kvarno, otac nije kriv u tom slučaju. Jedino u slučaju da dečak kaže – otac mi je dao šifru, ali i u tom slučaju bi trebalo dokazivati da li on priča istinu. Ovo je jako težak predmet. Njemu ne može da se stavi na teret ni zanemarivanje deteta, jer je ono imalo šta da jede, obuče… – kaže sagovornik medija.

Inače, otac je na saslušanju u Višem javnom tužilaštvu negirao izvršenje krivičnog dela i detaljno je izneo odbranu.

Podsetimo, prema tadašnjem saopštenju otac je u prethodnom periodu obučavao svog 13-godišenjeg sina da rukuje vatrenim oružjem i municijom, tako što ga je vodio u streljački klub kako bi uvežbavao gađanje meta iz vatrenog oružja, uprkos činjenici da dete ima 13 godina i da takva aktivnost i obuka očigledno ne odgovaraju njegovoj životnoj dobi.

Takođe, otac je, kako se sumnja, postupio suprotno odredbi Zakona o oružju i municiji i suprotno članu Pravilnika o prostorno tehničkim uslovima za bezbedno smeštanje oružja i municije, jer nije obezbedio uslove za bezbedan smeštaj i čuvanje oružja i municije tako da ono ne može doći u posed neovlašćenih lica, odnosno da bude zaključano i posebno odvojeno u sefovima, kasama ili sličnim ormarima koji se ne mogu lako otvoriti.

Sumnja se da je usled ovakvog njegovog postupanja 3. maja 2023. godine njegov sin uspeo da dođe u posed pištolja marke CZ Shadow, kalibra 9x19mm i pištolja marke Ruger MK kalibra 22 mm LR, za koje osumnjičeni otac maloletnog ubice poseduje dozvole nadležnog organa, a koje se nalazilo u nepravilno obezbeđenom metalnom sefu u ormaru koji se nalazi u predsoblju stana.

Ocu je određen pritvor da ne bi uticao na svedoke, da ne bi ponovio krivično delo u kratkom vremenskom periodu i zbog uznemirenja javnosti.

Zašto je Novak Đoković iznenada otišao sa teniskih terena na Dorćolu?

Ovo su se svi pitali u momentima kada je izašla vest o odlasku srpskog asa i ujedno gašenja kluba “TC Novak”.

Iz pouzdanih teniskih krugova pokušali smo da dobijemo odgovor na ovo pitanje i vidimo šta je bilo prelomno za ovakvu, za javnost, iznenadnu odluku. Zaposleni u “TC Novak” dobili su pre nekoliko dana obaveštanja da klub prestaje sa radom, a samim tim i njihov radni odnos.

Tri stvari su bile prelomne da do svega ovoga dođe.

Novak nije bio zadovoljan radom kluba i to je manje-više bila “javna tajna”. Mnoge stvari nisu tu funkcionisale kako bi trebalo da izgledaju u jednom ozbiljnom klubu, a pojednici su svoj posao shvatali više kao zabavu nego ozbiljan rad.

Često je to ličilo na sve, osim ozbiljan teniski klub. Nije postojala radna disciplina, centar nije bio na nivou koji zahteva onaj s imenom “Novak”. Đoković, naravno, nije mogao da se bavim svim tim stvarima i dugo je tinjala ideja da se klub i centar ugase.

Drugi problem koji se vuče, praktično od osnivanja Centra odnosi se na evenutalna proširanja terena, kapaciteta, sadržaja… Mnogo toga po svim tim pitanjima išlo je jako teško. Nije bilo lako, pa u nekim slučajevima ni izvodljivo dobiti dozvole za takve planove. I tako skoro 15 godina…

Sve to “pogurale” su stvari izrečene u javnosti protiv porodice Đoković, kritike koje se tiču proširanja centra na Kalemegdanu i ostale stvari oko svega toga. Čaša koja je ionako bila puna – prelivena je. Odluka koja je donešena bila je iznenađujuća za javnost, ali ne i ljude koji su najbližu Đokoviću koji su znali za sve detalje oko Centra.

Koliko ostali nisu bili uopšte u toku, najbolje se vidi iz odluke Teniskog saveza Srbije koji je pre samo nekoliko dana najavio da će se neki od turnira iz programa “Novi vek srpskog tenisa” igrati na terenima “Centra Novak”. Opcije koje su se pominjale u javnosti, a vezane su da će Novak Đoković na nekom drugom mestu graditi teniski centar za sada nisu ni blizu realizacije.

Još jedna stvar ostala je nepoznata, a to je što će biti sa terenima nekadašnjeg SC “Milan Gale Muškatirović”. Za sada se o tome samo spekuliše i nema nikakvih konkretnih indicija šta će se dešavati sa terenima na Dorloću.

Kurir sport

Sin pokojnog pevača Sinana Sakića Rašid Sakić do bekstva iz Srbije zbog krivičnog dela koje je počinio, nakon čega je uhapšen u Sarajevu i prebačen u zatvor u Sremskoj Mitrovici, gde je preminuo u utorak, živeo je u Loznici. U tom gradu, inače, živi i veliki broj članova familije Sakić.

Ekipa Kurira juče je posetila Loznicu, čim smo stigli, otišli smo do ulice u kojoj je nekada živeo Sinan. U oči odmah upada spaljena kuća. Za taj požar Sinanova udovica Sabina svojevremeno je optužila upravo Rašida. Izgoreli krov, razbacano đubre po dvorištu i hrpa neplaćenih računa kao da pokazuju da u njoj niko ne živi.

Tu je i Sinanova kuća, u kojoj sada živi njegova sestra, a Rašidova tetka. Ona se pojavila na prozoru kada smo joj pozvonili na interfon. Nije bila voljna da priča o pokojnom bratancu.

– Nemam ja šta da vam pričam o njemu. Njegova dela su dosta rekla o njemu, a i majka mu je živa, pa nju potražite – poručila je kratko tetka pokojnog Rašida.

Za razliku od nje, komšije su bile nešto rečitije, ali niko nije želeo da se fotografiše, a zamolili su i da ne objavljujemo njihov identitet. Komšinica, koja živi nedaleko od Sakića, nije imala pohvalne reči za Rašida.

– Ne znam šta bih vam rekla, on je haos napravio za života. Što se mene tiče, neka mu je laka zemlja i neka mu bog sudi. On je toliko zla i stresa naneo ovoj porodici da je to strašno, pa i Alen nije dete za primer, ali ono što je on radio je strašno. Pogledajte ovu kuću, nova a spaljena, niko to ne bi normalan uradio. Mene samo plaši što ljudi nisu svesni koliko je on lud, brine me samo da nije ko u filmovima režirao svoju smrt. Od takvih se mira nema ni kad ih zemlja proguta – rekla je komšinica.

U centru grada su nam svi rekli da su čuli da je Rašid preminuo u zatvoru, ali da bi više voleli da pričaju o pokojnom Sinanu nego o njemu.

Pokušali smo da pronađemo njegovu suprugu, ali o njoj niko ništa ne zna. Meštani Loznice su nam poručili da je dugo nisu videli.

– Ajmo o njegovom ocu… O ovom nasilniku, ubici i narkomanu šta da vam bilo ko priča. Uništio je porodicu, uništio je sve. Jadna ona njegova žena, ko zna gde je završila, kao da je u zemlju propala, nigde je nema. U tom stanu više niko ne živi. Ona je u njemu živela, a on je ponekad svraćao kad nije bio u bekstvu ili u zatvoru. Bio je strah i trepet i mladima i starijima, tukao je ovde nedužnog mučenog čoveka nasred ulice ispred radnje koju drži ceo život, onda onog što je ubio, ma, ljudi, verujte mi, svima nam je laknulo – rekao nam je jedan stanovnik Loznice.

Telo Aleksandra Jovanovića (18) iz Sremske Mitrovice, za kojim se tragalo više od mesec dana, pronađeno je juče u Savi kod Šapca, potvrdila je njegova majka Biljana

– Meštani su primetili telo u vodi kod šljunkare i pozvali policiju, kasnije je utvrđeno da se radi o našem sinu. Slomljeni smo, ne znam šta više da kažem – kratko je rekao Aleksandrov otac Slobodan kroz suze.

Da podsetimo, Aleksandar Jovanović (18) iz Sremske Mitrovice nestao je 15. aprila nakon što se iskrao iz kuće.

Ljudi koji su te večeri bili na mostu koji je nedaleko od kuće mladića, kažu da su oko 22 časa videli jedno lice u crnoj jakni kako skače sa mosta. Iako njegovi najbliži nisu želeli da veruju da se radi o Aleksandru, najcrnje slutnje su se obistinile.

Kurir.rs/Blic

Kad je kobnog dana počela pucnjava Sofija je bila u toaletu. Drugarica ju je čekala ispred, ali je utrčala u drugu kabinu kad su se začuli rafali. Međutim, Sofija je istrčala u hodnik i stradala

Za mene OŠ “Vladislav Ribnikar” na Vračaru od 3. maja (kada se dogodio zločin) više nije škola. Tog dana je ona uništena i nijedno dete tamo više ne treba da kroči da bi pohađalo nastavu, jer to nije normalno. To više ne sme da bude škola. Na tom mestu treba napraviti memorijalni centar.

Takođe, školska godina mora odmah da se prekine u celoj Srbiji, mora se pokazati solidarnost, a ne da se nastavi s pokušajima da se sve ovo normalizuje. Okej je – i treba – da deca do leta provedu vreme sa svojim razredom i nastavnicima, ali van škole – na terenima, igralištima, u parkovima, neka pričaju, nek se smeju, nek plaču, nek vrište, nek se grle… Neka nam preko leta sva deca budu u fokusu, a od 1. septembra mora potpuna reforma obrazovnog sistema – osnovna škola mora konceptualno da se menja.

Ovim rečima započinje priču Milanka Negić, majka Sofije (13), koja je 3. maja ubijena u školi na Vračaru. Odlučila je da se oglasi u javnosti kako bi pokušala nešto da promeni, kako bi ukazala na činjenicu da mora da se menja dosadašnji sistem osnovnog obrazovanja, jer deci treba da se ponudi sadržaj koji će, pre svega, razvijati empatiju, bliskost, drugarstvo, međusobno poštovanje, a ne da sve, kao dosad, bude samo trka za ocenama.

Imam snage da se borim

– Ja imam i dete od četiri i po godine, imam volje i snage da se borim, želim da mi to dete ovde odrasta i bitno mi je u kakvom će društvu odrastati… Zato hoću da ukažem na sve ovo i neverovatno mi je kako ovih dana svi maše temu, kako im je nekako sve drugo u fokusu sem krucijalnih stvari. Ovo moram da kažem iako mi sve ovo iziskuje puno energije, jer ulažem puno napora i energije da Sofiju nekako održim prisutnom pored sebe, da joj čujem glas, da nekako nađem način kako ću dalje sa svime da se nosim… – kaže Milanka Negić za Kurir.

Sofija je, kad je tog kobnog dana u školi počela pucnjava, bila u toaletu. Drugarica ju je čekala ispred, ali je utrčala u drugu kabinu kad su se začuli rafali. Međutim, Sofija je istrčala u hodnik i stradala.

– Mi smo doživeli nešto što je najveća tragedija koja se ikada dogodila u svetu, a oni sada guraju decu da idu u škole, da se sve normalizuje, da se sve nastavi… A ovo je “Krvava bajka” 21. veka. Sećam se kako je, kad sam ja bila mala, svakog 21. oktobra celo odeljenje mislilo na ono što se dogodilo u Kragujevcu 1941. i celo odeljenje je tada plakalo, imalo osećanja, emocije, saosećanje, iako je bilo prošlo više od 40 godina. Postoji razlog za to – deca se identifikuju s decom, tako se razvija empatija. Nikad nismo plakali kad smo slušali da je poginuo neki heroj, jeste nam bilo žao, ali kad čujemo da su deca stradala – onda plačemo. A naše društvo danas nema empatiju, to se u školi ne stiče, u školi postoji samo neka nezdrava kompeticija i zavist, to je jedino što se razvija… U školi je najveći akcenat na ocenama, postoji veliki pritisak kada je reč o ocenama, pa sada ima 20 puta više vukovaca nego kad sam ja išla u školu. Podignuti su pragovi za upis u srednje škole, deca su isfrustrirana… Zato pritisak s ocenama mora pod hitno da nestane. Akcenat u osnovnoj školi mora da bude na nečemu drugom, na tome da se deca nauče vrednostima, da im se da neki sadržaj, da imaju neku kulturu, da se druže i povezuju, da se razvija empatija… To je prioritet, a toga sada nema – kaže ona i dodaje:

– Sadržaj mora da uđe u osnovne škole, da se od 1. septembra krene u pozorišta, bioskope, šetnje, da se deca drže za ruke, da se okupljaju na terenima, uvek će im doći neki sportista, muzičar… Deca nam nemaju nikakve napravljene veze, sve zavisi kakvi su im roditelji, koliko su oni uložili i u kakvom okruženju dete raste… A neki roditelji rade dan-noć, nemaju vremena da se posvete deci, zato društvu ovo mora da bude bitno. Ako je propisano da je osnovna škola obavezna, onda tamo dete ne treba samo da nauči da čita i piše, sabira i oduzima, nego treba da se nauči da ima empatije, da se razvija drugarstvo, treba da im se da neki sadržaj… Pa ako već ne možemo da očekujemo da taj sadržaj pruži svaka porodica, onda je to pitanje društva, ono je dužno da se time bavi. Društvu je bitno u kakve ljude će da izrastu ta deca… Prioritet je, dakle, da se društvo sada okrene deci. U celoj Srbiji. Da se sva energija, koja se sada troši na šetnje i mitinge, okrene ka deci. Hajde da se bavimo decom.

Kurir.rs / B. K.

Radnik je povređen oko 15.45, u hemijskoj industriji “Župa” u Kruševcu

Radnik je povređen oko 15.45, u hemijskoj industriji “Župa” u Kruševcu, kada je prilikom rada na mašini došlo do eksplozije i požara u kom je povređen.

On je vozilom Hitne pomoći prevezen u kruševačku bolnicu sa opekotinama po licu i telu.

U 16.30, PU Kruševac je od zaposlenih u kruševačkoj bolnici obaveštena da je u tu ustanovu iz Ulice Šandora Petefija bb u Dedini kod Kruševca, prevezen povređeni radnik.

Sledi uviđaj.

Snimak dramatičnog spasavanja majke sa detetom od strane heroja koji je hrabro skočio u bujicu, obišao je svet. Sada, kada se saznalo ko je hrabri muškarac sa snimka Srbija može da bude ponosna, jer se radi o našem državljanu koji godinama živi i radi u ovom mirnom italijanskom gradiću.

Herojski čin spašavanja Đorđa Pantića, sina srpskog proslavljenog pisca Mihajla Pantića, obilazi planetu, a ovaj hrabri Srbin ističe u razgovoru da je uradio ono što se očekuje od jednog ljudskog bića – da bude čovek u trenutku kada je to potrebno. Kako kaže, u Ćezeni živi već četri godine kao šef kuhinje u jednom restoranu.

Voda je probila u zgrade

Kaže da su poplave krenulo iznenada, iako je kiša manjeg inteziteta padala i pre jučerašnjeg dana. Kako je rekao, civilna zaštita je na vreme postavila barijere, ali je vodena stihija bila jača.

“Obilne padavine su u suštini krenule tokom jučerašnjeg dana i noći, mada padalo je i pre toga. Onda se reka izlila. Dobili smo upozorenje crvene boje i lokalna civilna zaštita je postavila zaštitu na par mesta, međutim reka se od prevelikih padavina izlila, došlo je do izlivanja sa obe strane nasipa i razlila se po dva naselja u Ćezeni”, rekao je Pantić.

Situacija na terenu se menja iz časa u čas. Od strane civilne zaštite stigla je sms poruka da se meštani pripreme za novi poplavni talas. Kada se radi o visini vode, ističe da je tokom jučerašnjeg dana ona iznosila i do 1, 70 metara. “Dubina vode je bila preko 1, 50 do nekih 1.70, po mojoj proceni. Ja sam na prvom spratu i imao sam sreću da mi stan nije poplavljen, ali voda je probila u zgradu, stanovi u prizemlju su poplavljeni, garaža, sve”, priča Đorđe.

Čim je video majku sa detetom pojurio da ih spase

Za sam čin spašavanja deteta ističe da je sve počelo dok je stajao na terasi stana, kada je video muškarca kako se probija kroz bujicu, a iza njega, ženu sa detetom. Znao je da su u opasnosti i nije gubio vreme. “Moja terasa gleda na sporednu ulicu i u jednom trenutku sam video čoveka koji pliva sa kesama i on mi je doviknuo da su žena i dete pozadi u bujici. Nisam puno razmišljao, obuo sam patike i sjurio se dole. Pogledao sam ih i krenuo da plivam ka njima. Kada sam došao, uzeo sam dete i sa njim sam isplivao na sigurno, nakon toga sam ga odveo do policije. Posle toga sam se vratio kući”, priseća se Pantić. U trenucima dok se spuštao ka bujici, kaže da je razmišljao samo o jednoj stvari – spasiti ljudski život.

“U suštini, to sam sebi postavio kao zadatak. Jednostavno – otišao sam da obavim zadatak. Majka je mogla da stoji, bio je tu neki ulazak u garažu, ona je stajala tu uz bezbedonosnih razloga, bila im je prekopotrebna pomoć. Dete mi je dala bez problema, uzeo sam ga i držao ga izvan vode. Kad sam ga uzeo, bio je miran”, priča on, dodajući kako je najbitnije da su mališan i njegova porodica dobro, na bezbednom mestu.

Najgora noć u istoriji Romanje

Podsetimo, najmanje šest osoba je poginulo a više od 5.000 stanovnika evakuisano zbog teških poplava i klizišta u severnom italijanskom regionu Emilija-Romanja, javio je CNN pozivajući se na lokalne vlasti, koje su upozorile da situacija može da se pogorša. Nekoliko reka izlilo se iz svojih korita u Romanji, istočnom delu regiona, što je primoralo stanovnike gradova poput Cezene da se popnu na krovove svojih kuća. Odatle su ih vatrogasci spasavali helikopterima ili gumenim čamcima.

U trenutku kada se snimak dramatičnog spašavanja pojavio na društvenim mrežama, nije bilo poznato ko je momak sa snimka. Na stotine hiljada ljudi su ostavljali komentare divljenja anonimnom heroju. Za sam čin, Đorđe ističe da je on normalna ljudska reakcija u takvim situacijama, dodajući kako je i sam stric, te da je u trenucima plivanja do majke sa detetom pomislio na mališane iz svoje porodice.

“Meni je uvek drago da predstavljam svoju zemlju u lepom svetlu, meni je ovo bilo nešto čovečno, nešto najnormalnije. Hvala bogu, još uvek sam mlad, znam da plivam. Nisam razmišljao da postanem heroj, da mi se neko zahvaljuje i sve drugo. Na kraju krajeva, ja sam stric, imam četiri sestrića, samo sam pomislio, da je to mogao da bude jedan od mojih nećaka u tom trenutku. Voleo bih da to isto uradi neko drugi, kad čovek može da pomogne, potrebno je da pomogne, kad ne može, onda je bolje da se stvori sa strane”, oskreno će on.

Đorđe otkriva kako su svi spasioci na terenu dali sve do sebe da se spasi šta se spasiti može. U akciju je i sam uključen i to tako što neumorno pomaže komšijama oko izbacivanja vode. “Nažalost, ima žrtava. Policija i civilna zaštita su organizovani, rade svoj posao koliko su u mogućnosti, juče su došli momentalno na lice mesta, zaista daju sve od sebe. Uključeni su i lokalni meštani, video sam veliki broj komšija koji su čamcima i kajacima prevozili ljude kroz moju ulicu. Nemam čamac, ali sam uzeo da izbacujem vodu iz svog ulaza”, rekao je on.

Kurir.rs/Blic

praštamo se od devojčice (14), preminula nakon 12-dnevne borbe

Deseta žrtva masakra u OŠ “Vladislav Ribnikar”

Lešće u suzama, reka ljudi došla da isprati devojčicu (14)

Porodica, drugari i drugarice nemi od bola

BEOGRAD – Građani Srbije i Beograda danas su se na beogradskom groblju Lešće oprostili od devojčice (14), učenice OŠ Vladislav Ribnikar, koja je 10. žrtva masakra koji se 3. maja 2023. godine dogodio u ovoj školi.

Devojčica A.A. (14) ranjena je kada je u činu bezumnog nasilja njihov školski drug (13) izveo napad u kojem je uzeo živote osmoro đaka-osnovaca i radnika obezbeđenja D.V., čuvara škole kog su deca iskreno volela.

Onaje preminula nakon 12 dana borbe za život, u nezapamćenoj tragediji u istoriji Srbije i našeg školstva i prosvete.

17.45 – Položen kovčeg, pušteni beli baloni

Besedu i tokom samog čina sahrane držao je patrijarh Porfirije, i kovčeg je položen.

Potom su beli baloni simbolično pušteni da polete.

Devojčica A.A. je inače sahranjena u neposrednoj blizini mesta gde je sahranjen njen školski drug A.Č. koji je takođe stradao u masakru u školi

Prisutni, uključujući i patrijarha Porfirija, obišli su i njegov grob.

17.30 – Završeno opelo, formirala se povorka

Opelo je završeno. Sada se formira povorka, kako bi devojčicu (14) ispratili na večni počinak.

Članovi rodbine i školski drugovi i drugarice uzeli su cveće i vence i stali odmah iza krsta na čelu povorke. Scene su potresne i svi su u suzama.

Zagrljaji, ogromna tuga, plač i neverica, reči su koje najbolje opisuju groblje Lešće u trenutku kada je kovčeg sa telom tragično nastradale devojčice krenuo ka grobnom mestu.

Patrijarh Porfirije se priključio povorci i bio je uz kovčeg sa telom devojčice, pre nego što je unet u pogrebno vozilo.

Nekoliko stotina ljudi u povorci ispraća devojčicu na večni počinak.

17.20 – Bolne reči oca, sestre i drugarica devojčice (14)

Nakon održanog potresnog govora patrijarha Porfirija, otac ubijene devojčice takođe je održao govor, a bolne reči koje je izustio rasplakale su sve prisutne na groblju Lešće.

Nakon njega, emotivnim rečima devojčicu su na večni počinak ispratile i dve drugarice, koje su zbog suza i bola jedva uspele da izvedu svoj govor do kraja.

Govor je održala i njena sestra, koja je plačnim glasom oprostila od devojčice A.A.

“Ljubimo te i volimo beskrajno i čekamo naš novi susret”, plačnim glasom je, između ostalog, rekla njena sestra, koja se takođe govorom oprostila od nje.

17.10 – Potresan govor patrijarha Porfirija

Patrijarh Porfirije je održao potresan govor na sahrani devojčice na Lešću.

“A.A. koja nosi ime anđeosko otišla je u naručje Božje. Kad god smo suočeni sa smrću, uvek iznova se vraćamo na pitanje smisla postojanja života. Od odnosa prema kraju i odlasku sa ovoga sveta sve ono što je prethodilo dobija značenje. Kada se desi da ode od nas neko ko je na početku svoga života, počinjemo da razumemo šta znači život i biološki kraj. Tada shvatamo najpre da odlazak sa ovoga sveta nije samo biološka činjenica, nego je odlazak sa ovoga sveta izazov i bol kada ode neko koga smo čitavim svojim bićem voleli”, rekao je patrijarh i dodao:

“Siguran sam da i pored neopisive tuge odlazak iz ovoga sveta nije poslednja reč. Ona i njeni drugovi i drugarice usmrćeni su zlom koje nema ni ime ni prezime. Smrt je najveći i najsnažniji podsetnik da smo jedni drugima potrebni. Molimo se za nju i njene drugove i drugarice i za svu nevino stradalu decu na ovom svetu. Dragi roditelji, neka vam gospod da putokaz da se molimo za vašu ćerku i da devojčici da svoje carstvo nebesko”, glasio je potresan govor patrijarha Porfirija na sahrani A.A.

16.50 – Patrijarh Porfirije služi opelo

Opelo za tragično nastradalu devojčicu A.A. je u toku, a služi ga patrijarh Porfirije.

Kako Kurir saznaje, ljudi još pristižu na groblje, a trenutno ih se okupilo oko 150.

Podsetimo, devojčica A. A, koja je bila teško povređena u masakru u OŠ “Vladislav Ribnikar” na Vračaru u Beogradu, preminula je posle 12 dana borbe za život.

Ona je 10. žrtva masakra koji je počinio trinaestogodišnji dečak 3. maja u ovoj školi, koji je ubio devetoro učenika i čuvara.

Nesrećna devojčica umrla je u UDK “Tiršova”, a imala je teške povrede glave. I pored nadljudskih napora lekara, devojčica je podlegla povredama.

Kurir.rs

Viktor Galuči je preminuo u 81. godini samo nekoliko meseci pre planiranog okupljanja sa svojim starim kolegama iz filma Bill.

Glumac je igrao DC Toma Bejkera ​​u dugotrajnoj TV emisiji The Bill u ukupno 900 epizoda.

Viktor je umro 14. maja, a počast njegovih prijatelja i obožavatelja je podeljena na internetu. Navodi se da je glumac planirao da prisustvuje ponovnom okupljanju sa svojim bivšim kolegama iz filma Bill u novembru.  Predstojeći događaj sada će biti posvećen sećanju na njega.

Viktor se takođe pojavio na malom ekranu u ITV-ovom Minderu, i napravio je kameo u Carri On Henri.

Viktorov brat Omero objavio je danas na društvenim mrežama smrt glumca, napisao je: “U ime mog brata Olinda Galučija i mene, sa žaljenjem objavljujemo da je u nedelju 14. maja preminuo naš brat Viktor Galuči. Hvala vam na saučešću.”

Pored glume, Viktor je pre više od dve decenije osnovao i popularnu Ekstravagancu klasičnih automobila na Ostrvu Vajt. Ove godine je zakazan za 9. i 10. septembar, a očekuje se i proslava Minisa. Veće koje je bilo domaćin sajma automobila objavili su na internetu, napisali su: “Gradsko veće Rajda je šokirano i obuzeto tugom zbog smrti Viktora Galučija. Vik nije bio samo dobrodušna osoba, već je imao i najoštriji smisao za humor, ostavljajući trajan utisak na svakoga koga je sreo.

– U čast Vikovog sećanja i njegove strasti prema klasičnim automobilima, mi ćemo neumorno raditi zajedno sa Ekstravagancom klasičnih automobila na Ostrvu Vajt kako bismo osigurali da se izložba klasičnih automobila nastavi kako je planirano. Ovaj događaj će biti omaž Viku i neizmernoj radosti koju je doneo. Izražavamo naše najdublje saučešće i saučešće porodici i prijateljima Viktora Gulučija tokom ovog teškog vremena.

Na fan stranici posvećenoj Billu je pisalo: “Tužna vest je stigla do nas da je Viktor Galuči umro. Koju god eru #thebill da ste gledali, videli ste DC Toma Bejkera ​​kako radi zajedno sa CID-om, retko je govorio na ekranu, ali su njegovi nastupi bili legendarni. Naše misli su usmerene na Viktorovu porodicu, prijatelje i kolege. Počivaj u miru.”