Month: May 2023

Naša istaknuta glumica Eva Ras ima niz glumačkih ostvarenja po kojima je narod pamti. Glumica se često pojavljuje u javnosti, a njene izjave posebno privlače pažnju.

Poznato je da je Eva veoma mlada ostala udovica, a nakon muževljeve smrti nikada nije želela da uđe u novi emotivni odnos. Često je umela i da se našali na taj račun, zbog čega je ljudima posebno postala simpatična.

“Tačno je da nisam imala muškarca nakon njegove smrti, jer sam ga jako volela i nisam htela da bacam senku na tu veliku ljubav koju sam imala. Nisam imala obraza ni Bogu da se obratim i da kažem: ”Daj mi opet tako divnog čoveka kao što je on bio”. Da je Bog hteo da ja imam tako divnog čoveka kao što je on bio, onda on ne bi uzeo Rasa… I tako sam ja stavila taj čuveni katanac.”, rekla je glumica jednom prilikom.

Ona je ispričala i da je njen odnos sa suprugom bio jedinstven, te da su savršeno funkcionisali.

“Živeli smo ljubav, a ne svakodnevni život. On je radio šta je on hteo, ja sam radila šta sam ja htela, a kada bismo bili zajedno, delili bismo ljubav. O poslovima nikada nismo međusobno razgovarali, to je bio sekundarni deo našeg braka. Mi se nismo mogli nagledati jedno drugoga, obožavali smo kada smo jedno drugome u blizini.”, objasnila je Eva.

Glumica često u javnosti ističe da zaslužuje bolji tretman kao istaknuta glumica, te da ju je bilo sramota da traži nacionalnu penziju, zbog koje je jednom prilikom imala suicidne misli.

“Više puta sam pokušala da izvršim samoubistvo. Pre 10, 11 godina kad su se pojavile nacionalne penzije, bilo me je silno sramota da sam ja potpisala molbu da mi daju nacionalnu penziju. Sramota me je bilo da konkurišem i da ne dobijem nacionalnu penziju i onda sam krenula na Brankov most da izvršim samoubistvo.”, rekla je ona.

Glumičin život zauvek je obeležila i tragedija, odnosno smrt njene jedine ćerke Krune.

Američki glumac Alek Boldvin je optužen za ubistvo iz nehata, piše „Daily Mail“.

Boldvin je danas zvanično optužen za ubistvo snimateljke Haline Hačins koje se desilo na snimanju filma „Rust“ u oktobru 2021. godine.

Aleku su mnogo pre ovog jezivog incidenta mnogi dodelili nadimak “skandal-majstor”. Bio je poznat po mnogobrojnim pikanterijama kojima je punio naslovne strane i portale.

Aleksander Rae Boldvin III. rođen je 3. aprila 1958. u malom gradu Masa­piku na njujorškom Long Ajlandu, kao drugo od šestoro dece domaćice Kerolin Martine Boldvin i srednjoškolskog profesora sociologije i istorije ali i trenera američkog fudbala, Aleksandera Rae Boldvina Džuniora.

Najstarija sestra Eli­za­bet rođena je tri godine pre Aleka, a potom slede braća Danijel, Vilijam, pa sestra Džejn, fizikalna terapeutkinja, pa najmlađi brat Stiven. Sva tro­jica braće su u Aleku videla uzor pa su tako i oni završili u Holivudu.

Katoličanstvo je duboko ucrtano u živote svih šestoro dece pa Aleku ni danas nije jas­no kako je neke stvari mogao da uradi tako po­grešno, upravo suprotno od onoga što su ga roditelji učili.

– Moj je otac bio strog i beskompromisan. Sa šestoro dece, od čega nas četiri dečaka, i malo novca sa strane, kako bi nas namamio, uveo je “program straha”. Moja braća i ja znali smo da svaki naš pogrešan korak vodi prema neizbežnim posledi­cama. Ali bio je najpažljiviji čovek na svetu. Kada smo brat Danijel i ja saznali da u obližnjem parku legenda Džim Lučsinger drži časove tenisa, žalili smo se tati da nikad nećemo moći da učestvujemo jer nemamo rekete. Dan-dva kasnije tata je došao sa posla i dao nam umotane rekete i rekao: “Ako propustite ijedan čas, ja­ko ću se naljutiti na vas!” – opisao je svoje odrastanje.

U srednjoj školi je počeo da glumi u predstavama, ali tada uopšte nije razmišljao da bi gluma ikad mogla da bude njegov budući poziv. Prvu godinu studija konobarisao je u slavnom Studiju 54.

U proleće 1980. godine vozio je limuzinu za bogatu gospodu, pa je prodavao majice na Petoj Aveniji pa je nakon toga konobarisao danju, a noću bio spasilac u restoranu s bazenom. Tamo su ga upoznali s ljudima iz glumačke branše i oni su mu leto pre diplomiranja ponudili ulogu u sapunici “Doctors”.

– Bio sam siromašan. A onda su mi za ulogu ponudili 400 dolara na dan! Mislio sam da sam Rokfeler! – rekao je Boldvin koji je, da bi bio mir u kući, diplomirao i političke nauke.

Debitovao je 1986. godine na Brodveju, a zbog svog izgleda odmah je zapao za oko kako producentima i filmadžijama, tako i ženama.

U svojoj prošlosti ih je imao popriličan broj, a najviše je ljubavisao s kolegicama. Velika ljubav mu je bila Džanin Tarner, koju je upoznao na audiciji za televizijsku seriju.

Nakon nje, Alek je bio s još nekolicinom glumica poput Holi Gagnnier i Ali Šedi, ali i s Mišel Fajfer, koju je ta­kođe upoznao na snimanju, ovaj put na filmu “Udata za mafiju”, ali ga je ona 1988. ostavila!

Onda je došla 1990. godina, kad je prihvatio ulogu u filmu “Čovek za ženidbu”, gde je upoznao Kim Besindžer. Otišli su na večeru, a on ju je tada, kako je Kim rekla, prvo poljubio, a potom pitao da želi da ima sa njim decu. Mislila je da se šali pa je odbila njegovu prosidbu koja je usledila ubrzo nakon toga, ali ipak ju je prihvatila godinu kasnije pa se par venčao 19. avgusta 1993. godine. Dve godine kasnije, 23. oktobra 1995., dobili su ćerku Ajerland.

Nekoliko godina kasnije, brak više nije bio idila, počeli su na događanja da dolaze odvojeno. Modrice na njenom licu ukazivale su na to da je suprug tuče, što ni ona, kao ni on nisu komentarisali. Brak je završen u februaru 2002., ali više od braka pamtiće se njihov razvod i borba za starateljstvo oko Ajerland.

Bivši supružnici otimali su se šest godina oko starateljstva nad ćerkom, a ona je potrošila milione na advokate. Iako su važili za jedan od najlepših parova devedesetih godina, 2000. godine usledio je razvod koji su mediji pomno pratili.

Vrhunac njihovog odnosa nastupio je kada je u javnosti isplivao snimak na kom Alek besno urla na ćerku Ajrland, koja je rođena 1995. godine, nazivajući je “bezobraznom svinjom”. Iako je bitka za starateljstvo bila burna, sud je presudio da će Alek i Kim imati zajedničko starateljstvo.

To nije bilo dovoljno da se čuveni skandal-majstor smiri. Njegove ispovesti i žalbe o tome da Kim ne poštuje odluku suda i da mu ne dozvoljava da vidi ćerku, bile su brojne. Ipak, Alek je vremenom uspeo da izgladi odnose sa ćerkom.

Osim toga, glumac je nekoliko puta imao problema sa policijom. Pre četiri godine uhapšen je posle svađe oko parking mesta ispred njegove kuće u Njujorku, nakon što je udario drugog vozača.

Iako je tvrdio da se više neće ženiti, u avgustu 2011. godine Alek je promenio mišljenje. Naime, poznati glumac upoznao je Hilariju Tomas, instruktorku joge sa kojom se verio nakon godinu dana. Par se venčao 30. juna 2012. godine i od tada žive u veoma skladnom braku. Imaju sedmoro dece, a sa ćerkom Ajerland iz prvog braka održava redovan kontakt.

Ne postoji osoba kojoj se koža ne naježi kada čuje prve taktove pesme “Što te nema” i skoro da je neverovatno da poverujemo u činjenicu da će ove godine u maju biti tačno 7 godina od tragične smrti Jadranke Stojaković.

Kažemo tragične, jer je gubitak jedne takve umetnice bio ogromni gubitak za čitavu bivšu Jugoslaviju.

Jadranku Stojaković pamtimo kao pevačicu, kantautorku i slikarku koja je pesmama “Sve smo mogli mi”, “Ima neka tajna veza”,”Što te nema” i td. ušla u naša srca i tu zauvek ostala.

Malo ko zna da je ova velika umetnica imala i neverovatno tragičnu sudbinu.

Preminula je u penzionerskom domu “Ivan Pavao” u Banjaluci, a tome su prethodile godine tragedija, mučenja, borbe sa bolešću i zaborava.

Jadranka je 23 godine živela u Japanu. Tokom rata, u njen stan u Sarajevu je ušao nepoznati čovek i na prevaru ga preprodao. Pevačica nikad više nije vratila otetu imovinu.

Kad je iz Japana došla na sahranu sestre, na putu do groblja, u autu ispred njenog gine joj druga sestra.

A onda je 2010. na turneji u Japanu pala izlazeći na binu. Dopuzala je do stolice sa koje je trebalo da svira i peva i ipak održala koncert.

“Noge su mi postepeno otkazivale dok nisam postala potpuno nepokretna“, ispričala je.

Bolest motornog neurona, koja joj je ustanovljena nakon pada, iz dana u dan oduzimala joj sve više snage.

Stanje joj se samo pogoršavalo. Pred kraj života je jedva mogla i da govori. Ipak, njen duh bio netaknut.

“Interesantno je to kada se u životu čovek zapita šta je to sreća i koliko svesno utičemo na svoje pozitivne misli, na svoja dobra dela. Ako mene danas pitate šta bih želela, to bi se odnosilo na sve. Volela bih da ljudi razmisle o sebi i o svom životu”, rekla je Jadranka za u jednom od poslednjih intervjua koje je dala.

Tada je otkrila i da su je svi zaboravili, a da muziku i dalje sanja.

“Ne mogu se setiti ko mi je dolazio u poslednje vreme. Nema više mene. To je to, nemam ni glasa. Ne mogu više, bolest mi je uzela sve. Ne mogu više da sviram, ali često sanjam muziku. Živim ceo život s njom i kao da imam koncerte dok spavam. Još mogu da je osetim, još mogu da je čujem”, pričala je ova diva tragične sudbine.

Esma Redžepova u narodu je bila poznata i kao “kraljica romske muzike” ali i veliki dobrotvor. Nema ko nije znao u regionu i šire da je Esma usvojila 48 dece, do kojih su svi bili dečaci sem jedne devojčice. Na pitanje zašto su usvajali samo mušku decu Esma je to ovako objasnila:

„Pa, ima tu logike. Da smo usvajali i žensku decu, kad odrastu, pošto nisu ni u kakvom krvnom srodstvu, moglo bi do svačega da dođe. Znate na šta mislim. Nama to nije bilo potrebno jer mi smo kao ansambl tada stalno bili van Beograda, pa ko bi onda o tome vodio računa?”, dodala je ona tad, prenosi „Hello“.

Inače, Esma i Stevo su život posvetili muzici i kada su hteli da se ostvare kao roditelji, shvatili su da su ostarili za to. Kako nisu uspeli da se ostvare kao biološki roditelji, usvojili su čak 48 dece.

„To nije bilo samo reda radi. Svoj toj deci prenosili smo ljubav prema muzici, prema pesmi… Želeli smo da im budemo kao majka i otac, pravi roditelji. Stevo je satima vežbao sa njima, a onda je došao na ideju da osnuje ansambl ‘Teodosijevski’. Kako je koje od dece odrastalo, tako je napuštalo ansambl. Zasnovalo bi svoju porodicu, a na njegovo mesto došao bi sledeći usvojeni dečak. Danas su svi materijalno obezbeđeni. Ja sam zbog toga vrlo srećna jer njima ulica, kao mnogim drugim Romima, nije postala dom“, kazala je pevačica svojevremeno.

Podsetimo, pevačica Esma Redžepova preminula je u decembru 2016. u 73-oj godini života, a iza sebe je ostavila legat kao malo ko!

Rođena je u Makedoniji 1943. godine, kao peto od šestoro dece. Njen otac je u bombardovanju 1941. godine izgubio nogu, a Esma mu je pomogla da na dostojanstven način zarade za porodicu. Bio je čistač cipela, a malena Esma je radila dodatne poslove, nosila je mleko, čistila stanove…

“Moje detinjstvo je bilo jako teško, ali to sam iskoristila kao veliku školu. Zapravo, težu stranu života osetila sam u detinjstvu. Dok su mnogi rasli bezbrižno, ja sam radila razne poslove, nosila sam mleko, čistila stanove, čuvala psa jednom čuvenom skopskom doktoru Cipuševom, a zarađeni novac trošila sam ekonomično. Volela sam bioskop, pa bih svojom ušteđevinom kupovala karte. Borila sam se sa predrasudama u društvu, uvek sam se morala nekome da se dokazujem ali, kao što vidite, isplatilo se, ja sam zahvalna Bogu”, rekla je jednom prilikom kraljica romske muzike.

Da joj uopšte nije bilo lako, svedoči i izjava koju je dala u jednom intervjuu.

“Kad se ljudi u porodici vole, siromaštvo nije teško. Meni je najteže bilo kad sam krenula u prvi razred i kad su me svi nazivali “Ciganka”. Niko nije hteo da sedi sa mnom u klupi. Tada sam prvi put shvatila da sam različita od druge dece i to mi je najteže palo”, rekla je Esma.

Imala je samo 10 godina kada je počela da peva, a sa 13 je pobedila na jednom muzičkom takmičenju na kojeg je upoznala i Steva Teodosijevskog, poznatog harmonikaša i šefa orkestra. On je zatražio dozvolu od Esminih roditelja da im se pridruži i nastupa na turneji. Uz roditeljski pristanak, devojčica je počela da se profesionalno bavi muzikom i da nastupa sa orkestrom po mnogim mestima, kasnije i širom planete. Stevo je je bio njen učitelj, prijatelj i saradnik.

Vremenom se iz prijateljstva rodila ljubav, pa se Esma udala za Stevu, koji je bio 22 godine stariji. Nisu imali svoje dece, ali su pomogli drugoj deci. Usvojili su čak četrdeset sedam dečaka, koje su iškolovali, uglavnom su se bavili muzikom i nastupali u njihovom orkestru “Teodosievski”. Sve svoje sinove Esma je podigla i finansijski zbrinula. Nakon velikog broja sinova, usvojila je i devojčicu.

U kamionu nekad provedem i po dvije sedmice. Dobar je, sve u njemu imaš, samo nikog pored sebe, kaže Banjalučanin Slobodan Kučuk koji je godinama na drumu. U posljednje vrijeme, uglavnom na relaciji Hrvatska – Španija.

Slobodan za BL portal priča da je još kao dijete zavolio putovanja i kamione, pa se za to i školovao. Ove daleke relacije tada mu nisi bile ni na kraj pameti, ali je poslije osam godina rada u kamionu, nakon što se oženio i stekao porodicu, shvatio da mora da ode iz Banjaluke da bi nešto “ozbiljno” zaradio.

“Nekad provedem u kamionu dane i dane. On izgleda kao neki manji stan u kojem imaš sve, osim što si sam. Da nema telefona, do graničnih prelaza ne bih ni riječi progovorio. Naravno, nije lako mojoj porodici, a ni meni zbog te odvojenosti. Opet, znamo koliko sam radio u Banjaluci, da ni tad nisam puno vremena bio kod kuće, a zarada je na kraju bila mizerna“, objašnjava Slobodan i dodaje da je do 2016. godine radio u svom gradu.

U početku mu je bio cilj da od rada u inostranstvu renovira staru, porodičnu kuću, a za to je trebalo dosta novca. Uostalom, konstatuje Slobodan, za ovih sedam godina rada ,,vani“ postigao je da njegova porodica lijepo živi i više ne mora da razmišlja da li može djeci priuštiti ljetovanje ili nešto drugo.

,,Kako imam dva mala sina, pitanje – tata, kad ćeš kući je svakodnevno, ali šta ću, promijenim temu ili kažem – brzo ću. Ovo radim zbog zarade i da za svoju porodicu nešto steknem, inače iz Banjaluke nikada ne bih otišao, jer volim svoj grad. Tako da planiram da još nekoliko godina budem na drumu, dok skroz ne stanemo na noge i vraćam se kući“, kaže kroz uzdah Slobodan.

Ne krije da je imao ponude za posao u Njemačkoj, da se tamo zajedno sa porodicom preseli, ali za njega to nije bila opcija, jer, kako kaže, sve je moje u Banjaluci.

“Opet, da sam ostao ovdje, ne znam šta bih postigao. Srećom, imam divnu suprugu koja shvata da je ovo sve za dobro naše porodice. Ja sam svjestan da nije ni njoj lako, mala su djeca, obaveza je puno, a i falimo jedno drugom“, napominje Slobodan i dodaje da svaki slobodan trenutak koristi da se čuje sa porodicom, koja ga dva puta mjesečno dočeka raširenih ruku.

Kroz šalu dodaje da ima takav način života da on i supruga ne stignu ni oko sitnice da se posvađaju. Dođe na tri do četiri dana i maksimalno se trudi da svaki minut posveti porodici.

,,Srećom, kada su se djeca rađala mogao sam doći kući i ostati nekoliko dana. Radim za firmu koja strogo poštuje zakone, od broja sati vožnje, odmora, a uvijek imaju razumijevanja kada je nešto tako bitno, pa mi daju slobodne dane. Naravno, neke bitne trenutke za moje drage ljude sam morao propustiti, jer mora se raditi“, ističe Slobodan za BL portal.

Primjećuje da je sve više mladih vozača kamiona, koji se u tu avanturu upuste nesvjesni odgovornosti, sa mislima – dobre su tu pare, hajde, idemo.

,,Iskreno, to ne preporučujem mladima odmah, nije ovo samo zarada. Potrebno je imati svijest koliko je to odgovoran posao i konstatno biti oprezan. Ipak voziš nešto što je teško 14 tona, a dugačko više od 18 metara. I ono što je meni opet važno, moraš voljeti kamione i vožnju. Godišnje pređeš oko 150.000 kilometara, uglavnom sam u kamionu. Parkiraš se negdje i prespavaš. Kolege vidim usput, na drumu ili na nekom parkingu gdje vikendom napravimo ručak“, objašnjava Slobodan.

Priznaje da koliko god svoj posao voli, toliko se i nada da njegovi sinovi neće krenuti istim stopama. Mada, kako kaže, danas posla za dobre vozače ima više nego ikad.

“Vozač kamiona koji radi veće ture u Evropi može zaraditi od 2.000 do 3.500 evra, sve zavisi šta se radi, gdje, a i od firme. A nekada sam u Banjaluci radio za 700 maraka”, zaključuje Slobodan i kroz osmijeh dodaje da se Banjaluci ,,potpuno” vraća čim ostvari još neke ciljeve, pa nije isključeno da ga za nekoliko godina sretnemo i kao preduzetnika.

Od sramote što im je ćerka stupila u vezu s oženjenim i dve decenije starijim Zvezdanom Slavnićem, Đuričići su čak stavili na prodaju apartmane koje poseduju u Đenovićima, ali nakon što je njihova ćerka izašla iz ovog odnosa oni su odlučili da joj daju još jednu šansu, te su joj poslali pismo podrške u Zadrugu.

Međutim, oni su Anđelino ponovno pomirenje sa Slavnićem shvatili kao poniženje čitave porodice te su, prema rečima izvora, odlučili da ćerku izbace iz testamenta.

– Anđela je obrukala svoju porodicu za života. Đenovići su malo mesto, ljudi od blama ne smeju iz kuće da izađu. Ne znaju kako da dokažu narodu da je nisu oni tako vaspitali. Očajni su, ne mogu da veruju da im ćerka spremna na ovako užasne stvari i pitaju se gde su pogrešili – rekao je na samom početku razgovora sagovornik.

– U jednom trenutku su se sažalili, videli su da je Zvezdan čupa, ponižava, a kada joj je udario šamar, bili su van sebe. Nakon njihovog raskida su se nadali da se Anđela opametila i poslali su joj pismo podrške, međutim, shvatili su da im je to bila stravična greška – objašnjavao je za Alo! izvor blizak Đuričićima.

– Anđela je pomirenjem sa Zvezdanom izdala svoje roditelje. Oni ne mogu više da podnesu sve što im priređuje. Komšije, rodbina, ma čitav svet gleda kako ona nekom liže stopala, miriše gasove i traži mu da joj podrigne u usta. Ljudi se pitaju gde je to videla, da li nosi takvo ponašanje od kuće… Uništila je ljude – rekao je sagovornik, i otkrio da su Anđelini roditelji doneli drastične odluke.

– Čvrsto su rešili da je izbace iz testamenta. Ne žele da joj još ostave nasledstvo i time joj daju nagradu za bruku koju im je priredila. Smatraju da je obrukala prezime i da od njih više ništa ne zaslužuje. Pitanje je i da li će joj dozvoliti da se nakon svega vrati kući – zaključio je izvor.

Đovana Antoneli, slavna brazilska glumica, našoj publici je postala poznata kao Žade u seriji “Klon” koja je u Srbiji poznata i kao “Zabranjena ljubav”.

Svojom lepotom tada je očarala mnoge, a posebno upečatljive bile su njene oči koje je često isticala jakom šminkom.

Priču o tvrdoglavoj muslimanki koja je „iskakala“ iz okvira i suprodstavljala se svemu onome što joj nameće njena kultura, obožavao je gotovo čitav svet.

Đovana je rođena 18. marta 1976. godine, a glumački debi imala je 1994. godine u seriji „Tropicaliente“.

Na snimanju serije „Klon“ zaljubila se u Murilja Benisija koji je glumio njenu „zabranjenu ljubav“ Lukasa. Njih dvoje bili su jedan od najpopularnijih parova iz sveta poznatih, prenosi Nova.

Dobili su sina Pjetra 2005. godine, ali razlaz je usledio samo nekoliko meseci kasnije.

Đovana i Muriljo rastajali su se i ranije, 2004. godine, ali su se potom pomirili i dobili dete. Međutim, kasnije su odlučili da na svoju ljubavnu priču definitivno stave tačku, a kako su u to vreme mediji pisali, nisu se razišli u prijateljskim odnosima i iznosili su brojne optužbe jedno na račun drugog, prenosi Nova.

Posle raskida sa kolegom, glumica se zabavljala sa biznismenom Alešandreom Asiolijem, ali ni ta ljubav nije opstala. Kasnije se upustila u još nekoliko kraćih veza.

Sa biznismenom Robertom Lokasijem se i verila u Italiji 2004. godine, ali su se rastali četiri meseca kasnije.

Između ostalog, sa rediteljem Leonardom Nogeirom je u oktobru 2010. godine dobila bliznakinje Antoniju i Sofiju.

Antonelijeva je dva puta bila u braku, 2000. godine udala se za Rikarda Medinu, ali su se razveli 2002. godine, a pričalo se da je glavni razlog to što se glumica na snimanju serije „Klon“ zaljubila u Murilja Benisija.

Popularna Žade i danas se bavi glumicom, kao i režijom.

Prošle godine premijerno je prikazana serija „Quanto Mais Vida, Melhor!“ u kojoj ona takođe glumi.

Đovana je aktivna na društvenim mrežama, a obožavaoci joj redovno pišu da sa godinama izgleda sve bolje.

Pevačica Jana Todorović trebalo je da peva u Luksemburgu pre nekoliko dana, a kako prenose bosanski mediji, uhapšena je na aerodromu u Cirihu jer nije imala dozvolu da peva.

Ona je navodno prespavala u zatvoru, a onda su je prvim letom prebacili za Beograd.

Naime, Švajcarci su jako rigorozni po tom pitanju, ali da je u Cirih doletela avionom iz Nemačke, s obzirom na to da je državljanka Evropske unije, do ovoga možda ne bi ni došlo.

Trebalo je peva zajedno sa Ljubom Aličićem, ali su organizatori našli brzo zamenu u Emini Tufo, koja je boravila u blizini.

– A Janu nek je sramota što nije došla – rekao je pre nego što je počeo da peva.

Na sve načine ga ubeđivala da ode u kupatilo da se istušira!

Nakon emisije “Nominacije” Anđela Đuričić i Zvezdan Slavnić su se osamili u dnevnoj sobi. Anđela je zamolila Zvezdana da se okupa jer je primetila da se neprijatno oseća.

– Sad možeš da izmisliš taj neki topli (sendvič) sad kad nema nikog- rekao je Zvezdan.

– Sad topli znači želiš? – pitala je Anđela.

– Hoćeš da ideš da se okupaš dok ja napravim topli sendvič? – pitala je Anđela.

– Da se okupam, a? Smrdim? – pitao je Zvezdan.

– Nije ljubavi, nego znaš, volela bih da se okupaš, jer znam da si se ono, znaš – rekla je Anđela.

– Celog bih te izjela- rekla je Anđela.

Iako direktorka OŠ “Vladislav Ribnikar” Snežana Knežević po svemu sudeći ignoriše potrebe roditelja i đaka VII/2, pred čijim očima se 3. maja dogodio gnusni masakr u kom je učenik (13) tog odeljenja ubio devetoro đaka i čuvara, javnost podržava njihove zahteve koje su uputili Ministarstvu prosvete, ocenjujući da su oni razumljivi i opravdani.

Roditelje dece iz VII/2 zahtevaju, između ostalog, hitnu suspenziju direktorke bez daljeg odlaganja do okončanja istrage, utvrđivanje njene lične odgovornosti za nastali tragični događaj i kasnije postupanje prema učenicima i roditeljima VII/2.

Kao razloge za nezadovoljstvo radom direktorke roditelji su u dopisu ministarstvu naveli “gotovo konstantno izbegavanje da se roditelji VII/2 odeljenja neposredno blagovremeno i tačno informišu šta škola i nadležni organi preduzimaju o ovim i drugim pitanjima, već se te informacije dobijaju iz medija“, “izbegavanje pisane komunikacije s roditeljima od strane direktorke škole, iako su roditelji postavljali pisanim putem – elektronskom poštom – određena pitanja i predloge”, kao i “nepostojanje jasnog plana i programa rada sa učenicima i roditeljima”.

Direktorka Snežana Knežević ni juče nije želela detaljno da razgovara o zahtevima roditelja, a kao razlog navela sledeće:

– Kada dobijem njihov zvanični zahtev, tada mogu da komentarišem i da odgovorim, a sada ne mogu ništa da kažem jer još uvek nisam dobila ništa zvanično. Pretpostavljam da ću i ja dobiti taj dopis – kratko je rekla Kneževićeva za Kurir.

Roditelji VII/2 su u dopisu zahtevali i suspenziju psihologa Lidije Maksić, kao i pedagoga Jelene Vujičić do okončanja istrage i utvrđivanja njihove lične odgovornosti. Takođe, ranije iznete zahteve roditelji su dopunili novim te traže izradu posebnog nastavnog plana i programa za ovo odeljenje za završetak sedmog, pohađanje osmog razreda i polaganje male mature, kao i da se učenici vrate u istom sastavu, bez popunjavanja đacima iz drugih odeljenja.

Novi zahtev je i formiranje zdravstvene dokumentacije učenika i roditelja koji se nalaze na psihoterapiji.

Predsednik Foruma srednjih stručnih škola Milorad Antić smatra da su ovi zahtevi opravdani.

– I sam sam nakon tragedije tražio ostavku direktorke i svih rukovodilaca u školi, zajedno s psihologom i pedagogom, kao i da se ispita njihova odgovornost, jer je očigledno da nije bila dobra saradnja u školi. Što se tiče formiranja posebnog nastavnog plana i programa, to može biti problem jer ceo program treba da prođe kompletnu proceduru i treba da bude usvojen.

Ipak, toj deci se može izaći u susret i pomogne im se tako što bi im se olakšalo gradivo na bilo koji način kako ne bi bili toliko opterećeni time – rekao je Antić za Kurir.

On podržava i zahtev roditelja za utvrđivanje odgovornosti svih koji su doprineli ugrožavanju privatnosti te dece i roditelja:

– Sve one koji putem društvenih mreža upućuju pretnje deci treba krivično goniti kako se ovakve tragedije ne bi ponovile. U skladu sa zakonom to treba sankcionisati, a sud je taj koji treba da donese mere koje treba poštovati.

Psiholog Dragica Mihajlović pretpostavlja da su zahtevi roditelja formirani nakon razgovora s decom te i da treba ispoštovati sve što ta deca kažu, ali da ne dođe do zloupotrebe.

Igor Đorđević

Danas novi sastanak saveta roditelja

Roditelji đaka VII/2 su se ogradili i od istupanja i delovanja predsednika saveta roditelja OŠ “Vladislav Ribnikar” Igora Đorđevića, koji je za Kurir rekao da takođe nije video ništa zvanično, već je te zahteve pročitao u medijima:

– Zbog toga ne mogu ništa da komentarišem sada. Ono što mogu da kažem jeste da je u nedelju sastanak saveta roditelja na kome ćemo, pretpostavljam, pričati o tome.

– Toj deci će trauma ostati, naše društvo je takvo da gubitak čoveka shvatamo kao stres, a ova deca su sve to videla i čula. Zato treba da stanemo iza njihovih zahteva i da čujemo šta ona kažu. Ukoliko smatraju da će na taj način lakše prebroditi traumu, to treba ispoštovati – smatra ona.

Zorica Mršević

Ne treba izolovati razred

Zorica Mršević, istraživačica fenomenologije nasilja s Fakulteta za evropske pravno-političke studije, podržava zahtev roditelja da decu ovog odeljenja treba držati zajedno.

– Tu decu vezuje zajednička trauma i zato ih treba držati zajedno. Oni će još godinu dana biti u tom sastavu, posle ih čeka srednja škola, nova adaptacija na razred, okolinu. Međutim, nema razloga da se tu zabranjuje dolazak novih đaka. Pitanje je da li će neko doći u taj razred i zbog čega, ali svakako ga ne treba zatvarati i izolovati.

Naši sagovornici su imali najviše nedoumica u vezi sa formiranjem zdravstvene dokumentacije učenika i roditelja koji se nalaze na psihoterapiji.

Zahtevi roditelja VII/2

NoviHitna suspenzija direktorke OŠ “Vladislav Ribnikar” Snežane Knežević, psihologa Lidije Maksić i pedagoga Jelene Vujičić

Da nadležni organi odrede jednu osobu ili manju grupu za neposrednu komunikaciju i koordinaciju aktivnosti sa roditeljima odeljenja VII/2 zbog svojih specifičnosti

Izradu i usvajanje posebnog nastavnog plana i programa završetka sedmog i pohađanja osmog razreda za odeljenje VII/2, uključujući i polaganje male mature

Formiranje zdravstvene dokumentacije učenika i roditelja koji se nalaze na psihoterapiji, a po posebnom zahtevu svakog od roditelja

Da se svi preživeli učenici našeg odeljenja intaktno vrate u svom sastavu, bez obzira na to koliko bude učenika i bez popunjavanja učenicima iz drugih odeljenja

Preduzimanje mera na otkrivanju, eventualnom krivičnom gonjenju i suđenju počiniocima koji putem društvenih mreža upućuju pretnje deci radi suzbijanja i dalje prevencije ovakvog vida delovanja

Stari

Da se izvrši rekonstrukcija tragičnog događaja i status istrage povodom toga i o tome obaveste zainteresovane strane u skladu sa zakonom

Šta će biti sa dečakom i u kom su statusu njegovi roditelji jer postoji veliki strah da će on biti na slobodi

Šta će se i kako, osim obezbeđenja sredstava, konkretno preduzeti povodom predloženog renoviranja prostorija škole

Šta je konkretno preduzeto ili će biti preduzeto povodom zahteva za utvrđivanje odgovornosti ljudi koji su izneli u javnost spisak sa imenima dece iz odeljenja, a koji je obišao ceo svet, kao i fotografije roditelja i dece te da se zbog takvog postupka odgovorni sankcionišu u skladu sa zakonom

– Oni koji su na psihoterapiji to mogu da dobiju na lični zahtev, ali jedino oni mogu imati uvid u sve to. Može biti i radi podizanja tužbe, ali samo da ne dođe do zloupotrebe – zaključuje Mihajlovićeva. Iz Ministarstvu prosvete nismo dobili komentar na zahteve roditelja koje su im poslali.

Kurir.rs