Bijeljinsku bolnicu trese skandal. Kako saznaje ATV, jedna starija žena, pacijent u bijeljinskoj bolnici, jedva je preživjela operaciju u ovoj zdravstvenoj ustanovi.
Tokom operacije, bukvalno joj je probijen dušnik zbog, po svemu sudeći nečijeg nestručnog djelovanja, saznajemo iz dobro upućenog izvora.
Nakon toga, pacijent je hitno transportovan u UKC Republike Srpske i spasen mu je život.
Rukovodstvo bijeljinske bolnice na upite skoro da se nije ni oglasilo, pa je javnost ostala uskraćena za važne informacije o skandalu tokom operacije pacijenta.
Tražili su dodatno vrijeme da, kako su naveli, provjere sve navode, ali se kasnije nisu oglasili.
Iz UKC-a Srpske niko se nije oglašavao o ovom slučaju.
Nakon masakra 3. maja u OŠ “Vladislav Ribnikar” na Vračaru bila je zbunjena i pravna javnost, kako kaže profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Vanja Bajović. Ona je ispričala šta u budućnosti može da očekuje dečaka (13) koji je priznao da je pucao.
“Kada je došlo do tragedije i zločina – javnost je bila zbunjena, ne samo laička nego i pravna javnost. Nismo bili pripremljeni kao društvo da se ovako nešto desi. Postavljalo se pitanje – šta sada? To je dete koje nije krivično odgovorno i prema njemu se ne može voditi krivični postupak ni prema maloletnim učiniocima, a učinilac je proveravao, kažu u medijima, da li je krivično odgovoran ili ne”, kazala je Bajović.
VANJA BAJOVIĆFOTO: PRINTSCREEN/TV PRVA
Istakla je da se pojavila sumnja da li će prema dečaku biti preduzete neke mere.
“To je opštepoznata činjenica da je za svaku medicinsku intervenciju koja se preduzima nad detetom potrebna saglasnost roditelja. Tu se postavljala dilema da li je potrebna saglasnost ako dete zadržimo u psihijatrijskoj ustanovi. Ovde je jednostavno jedino zakonsko uporište nađeno u zakonu o zdravstvenoj zaštiti lica sa mentalnim smetnjama”, rekla je sagovornica.
Prema njenim rečima, Član 21. ovog zakona predviđa da se i bez pristanka lice može zadržati u psihijatrijskoj ustanovi ako ima mentalne smetnje ili je opasno po sebe ili druge.
FOTO: PRIVATNA ARHIVA, TAMARA TRAJKOVIĆ/ESPRESO
“Tu ne treba saglasnost. Onda se postavlja pitanje da li ta odredba može da se odnosi na dete? Jedan član tog zakona govori o proceduri suda kada se bez pristanka zadržava dete. Nesporno je, dete može biti zadržano bez pristanka roditelja ali pod uslovom da ima mentalne smetnje ili je opasno po sebe ili druge. To je sve pod uslovom da je dete opasno po sebe. Mi polazimo da ne možeš biti normalan, ako poubijaš sve te ljude. Sa druge strane imamo situaciju na ratištu da se vrše gnusni zločini, a opet su to heroji. Taj ko je sposoban da počini ubistvo, ne mora da se uvek pođe od toga da nešto nije mentalno u redu. To je na psihijatrima da procene. Ono što meni nije jasno, ako ima mentalne smetnje – kako to do 13. godine nisu primetili roditelji, školski psiholog… Čuli smo i da se potukao na školi glume, tada je moralo da dođe do razgovora sa psiholozima. Kako nije video da pravi planove i predviđa taj zločin? Tu se radi o njegovoj odgovornosti, ali i odraslih – roditelja, psihologa i pedagoga”, objasnila je profesorka Pravnog fakulteta.
FOTO: MONDO STEFAN STOJANOVIĆ
Zakon ne predviđa, prema njenim rečima, koliko može da traje zadržavanje u ustanovi.
“To zakon ne predviđa jer se polazi da to nije kazna nego zdravstvena mera koja služi da njemu pomogne, ali se periodično proverava. Šta to znači? Ako psihijatar proceni da lice ima mentalne smetnje i da je opasno po sebe ili druge, ta procena ide pred sud i sud donosi rešenje o zadržavanju. Sud svakih šest meseci je dužan da proverava da li je mera i dalje potrebna. Ne izričemo je unapred kao što izričemo kaznu, nego dok traje potreba za lečenjem. Koliko znam o učionicu masovnog ubistva iz Jabukovca – on je i dalje u ustanovi. Može da traje znači i doživotno, ali ako je potrebno lečenje, kazala je Bajović.
Sagovornica se dotakla i odgovornosti roditelja.
“Što se tiče odgovornosti roditelja imali smo situaciju da je otac učinioca imao pištolj u sefu i onda je maloletnik znao šifru sefa i ocu je stavljeno na teret teško delo protiv opšte opasnosti. Za to krivično delo pravi se razlika da li je otac postupao sa umišljajem što je kazna od 12 godina ili iz nehata od osam godina. Šta ćemo prema žrtvama, kakva je odgovornost roditelja za treća lica? Ako vaše dete prouzrokuje štetu drugom licu, može da odgovara materijalno, što smo imali primere i u vršnjačkom nasilju. Druga stvar, prekršajno roditelj može da odgovara za nešto što učini njihovo dete. Krivično pravo polazi od individualne odgovornosti i roditelj nije odgovoran za izvršenje dela njihove krivični neodgovorne dece, sa čime se ja ne slažem”, kazala je sagovornica za TV Prva.
Dve devojčice, starosti 8 i 13 godina, povređene su u Ulici Otona Župančića na Novom Beogradu kada je na njih naleteo automobil na pešačkom prelazu. Kako je potvrđeno RTS-u, do udesa je došlo oko 15 časova i 15 minuta. Devojčice su povređene u blizini škole na pešačkom prelazu
Ekipa Hitne pomoći prevezla ih je u Urgentni centar, a kada su medicinske ekipe došle na lice mesta devojčice su bile svesne i komunikativne, prenosi Blic.
Hitnu pomoć pozvao je školski policajac. Očevici kažu da su devojčice pretrčavale ulicu, kao i da imaju problem sa tim delom ulice, jer su mnogi automobili parkirani ispred škole i ne vide đake kada prelaze ulicu. Iako postoje ležeći policajci, građani kažu da se tom ulicom vozači kreću prebrzo.
Zerina Kandola Hećo, bivša rijaliti učesnica, sada biznismenka, napustila je naše podneblje nakon što se udala za Grka, Karlosa, svog partnera, te se preselila sa njim u novi dom.
Retko kad je možemo videti u Srbiji, a poslednji put je bila u Beogradu kako bi se pojavila na ročištu sa svojim suprugom, a vezano za sudski spor sa Jovanom Jeremić, voditeljkom Pink televizije.
Iako objavljuje po društvenim mrežama da je jako uspešna u svom poslu i srećna, što se i vidi, ipak Zerina živi van Srbije, jako joj je teško jer je razdvojena od svoje porodice.
Zerina je danas primila teške tragične vesti o smrti svog strica te se kratko oglasila:
– Mome amidži večni Dženet. Amin – napisala je kratko Zerina.
Mi smo kontaktirali Zerinu koja je bila skrhana od bola, te joj izjavili saučešće. Ona je za SrbijaDanas kratko rekla:
– Nisam dobro. Nemam reči. Izvinite i hvala Vam – rekla je ona.
Pevač je bio otvoren na pomenutu temu, ništa sakrio nije!
Pevač Darko Lazić, oduvek je intrigirao javnost svojim privatnim životom koji je veoma buran, ali i ljubavnim životom, budući da na tom planu ima uvek nekih novih dešavanja. Ništa drugačije nije ni ovog puta.
Darko je razgovarajući sa medijima otkrio da li će ponovo stupiti u brak sa svojom izabranicom, te je tom prilikom otkrio kako je prošao prethodnog puta kada se venčavao.
– Posle svadbe, ovaj put idemo redom sve. Lenji smo oboje što se tiče svadbe, iskreno. Onda se svađamo oko toga, jedno drugo kritikujemo, kada će jedno ili drugo napraviti spisak. Stojimo u mestu što se tiče toga, biće u avgustu, ne znamo koji dan. Što se troška tiče, ništa me ne pitajte, album, pa svadba, u minusu sam odavno. Debelom minusu – iznenadio je Darko ovim odgovorom, jer odavno kruže priče kako je on neko ko najviše zarađuje od svih pevača, budući da radi “tezge” odnosno proslave.
Matej Periš (27) je mladić koji je uoči dočeka Nove 2022 došao u Beograd iz Splita, kako bi dočekao Novu godinu sa prijateljima, a njegov nestanak u noći između 30. i 31. decembra prošle godine je digao celu Srbiju na noge.
Uprkos svim nadama, potraga za mladićem se završila kobno – njegovo telo je pronađeno nakon pet meseci potrage, pre godinu dana, u Dunavu kod Ade Huje, kilometrima daleko od mesta gde ga je nadzorna kamera poslednji put snimila, piše Blic.
Matej Periš je tog 30. decembra izašao sa prijateljima u klub “Gotik”. U toku noći, iz kluba je izašao sam – bez jakne. Snimci njegovog kretanja nakon izlaska iz “Gotika” i dalje nisu u potpunosti razjašnjeni. Nelogično kretanje i trčanje mladića, zaustavljanje taksija, pa ulazak u vodu kod kafića “Savanova”, kao i signal mobilnog telefona, samo su neki od detalja zbog kojih je njegov nestanak i odluka da izađe sam iz kluba prava misterija.
Njegov izlazak iz kluba je misterija i dan danas
Matejevi prijatelji prijavili su njegov nestanak ujutru. Međutim, oni nisu otkrili informacije koje bi pomogle da policija ustanovi zbog čega je mladić izašao iz lokala nakon čega mu se izgubio svaki trag.
Njegovi prijatelji, koji su nestanak prijavili tek sutradan ujutru, ni u jednom trenutku se nisu oglašavali za medije. Sve ovo je samo dodatno podgrevalo brojne teorije zavere i sumnje javnosti o celom slučaju.Poslednji put ga je kamera snimila kako ulazi u vodu kod kafića “Savanova”, a njegov telefon lociran je u blizini Velikog ratnog ostrva, na ušću Save i Dunava. Kako smo tada pisali, bazne stanice locirale su signal mobilnog telefona prvo kod “Savanove”, a tek kasnije i kod Velikog ratnog ostva.
Ono što je zanimljivo jeste da je njegov telefon lociran čak dva i po sata nakon što je Matej poslednji put viđen i to kako se spušta stepenicama do Save.
Ona je poslednja pričala sa Perišem
Maja Sopta je Splićanka koja se tada takođe nalazila u Beogradu, a ona je osoba koju je Periš poslednju kontaktirao. Nakon što je ova informacija objavljena u medijima, svi su se pitali ko je ona i da li je povezana sa Periševim nestankom.
Ona se potom oglasila za medije, te iznela niz detalja o njenom poslednjem kontaktu, ali i između ostalog otkrila da je poziv u 22.29 sati bio propušten.
– 30. decembra mene prijateljica Teodora zove da idemo u restoran, taman pred ulazak u restoran meni zvoni telefon, koji je bio na zadnjem sedištu auta. Međutim ja se tada parkiram, još ću slupati auto, sneg, led, nisam navikla na takve uslove ja koja sam sa mediteranskog područja, rekla sam da ću videti kada uđemo u restoran – objasnila je ona.
Sopta je tom prilikom istakla da je prošla poligraf u policiji, da je ispričala sve što zna, ali opet, njeno pojavljivanje u javnosti je otvorilo brojna pitanja zbog kontradiktornih izjava.
Mladić pronađen kod Ada Huje nakon skoro pet meseci
Telo muškarca koji je na sebi imao garderobu koju je Matej nosio uoči nestanka, pronađeno je 18. maja oko 9 časova ujutru. Telo su pronašli mornari koji su se nalazili u blizini.
U džepu je pronađen mobilni telefon, a na ruci srebrni sat. Već na licu mesta prema odeći se zaključilo da je reč upravo o nestalom Splićaninu. Zvanična informacija MUP-a stigla je sutradan, 19. maja, pre tačno godinu dana. Saopšteno je da je DNK analizom utvrđeno da se radi o Mateju, kao i da je prema nalazu obdukcije, smrt nastupila nenasilnim putem.
– Rezultati toksikoloških analiza su pokazali prisustvo toksičnih koncentracija amfetamina u krvi i organima, uz prisustvo etil alkohola. Takođe, u uzorku kose je identifikovan kokain i benzoilekgonin u tragovima – saopštilo je Tužilaštvo prošle godine, navodeći da su komisijsko veštačenje obavila tri veštaka, lekara specijalista sudske medicine.
Održana misa u čast preminulom mladiću
U crkvi Svetog Ante bila je održana misa koju je zajedno sa srpskim patrijarhom Porfirijem održao i beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar. Nadbiskupija Srbije pripremila je 27 belih ruža za 27 godina Matejevog života, a na desetine građana došlo je da ga isprati.Prisutnim građanima se obratio i otac stradalog mladića Nenad Periš, koji je mesecima nakon nestanka sina boravio u Beogradu.
– Hteo bih se zahvaliti ovom prilikom gradu Beogradu na velikom srcu koje mi je dao, bez obzira što je moj sin tu završio život. Srce koje su mi dali Beograđani za 139 dana pomogli su mi da osetim ljudsku brigu što u ovim trenucima treba – rekao je Nenad Periš, otac nastradalog Splićanina Mateja Periša.
Nestanak Splićanina je ujedinio srpsku i hrvatsku javnost, a građani su svakodnevno davali podršku ocu u njegovoj borbi i iščekivanju da dobije novosti o sudbini svog sina. Nažalost, epilog je koban, a neki detalji čitavog slučaja su do danas ostali prava misterija.
Nezapamćeni zločin dogodio se 2. jula 2016. godine u kafiću “Makijato” u Žitištu kod Zrenjanina kad je Siniša Zlatić (46) rafalima iz “kalašnjikova”, koji je navodno doneo s ratišta, ubio bivšu suprugu Dijanu (30), njenog prijatelja Stevana Jojića (40), Vladimira Mijatovića (40), Jovanu Popović (20) i Vladimira Kosovića (34), a ranio još 22 osobe.
Tragedija se dogodila za vreme održavanja “Pile festa”, a među povređenima bilo je i troje maloletnika.
Naizgled obični, vreli, letnji dan ubrzo se pretvorio u tragediju o kojoj su pisali i mediji u svetu.
Zlatić, koji je zbog zločina osuđen na 40 godine robije, tog dana, u ranim jutarnjim satima, u poznatom kafiću “Makijato” u Žitištu zatekao je bivšu suprugu Dijanu sa dečkom Stevanom Jojićem i prijateljima. Ugledavši to, Zlatić je besan otišao do kuće po pušku, a potom se, nešto posle ponoći vratio u kafić i započeo krvavi pir.
Foto: Privatna arhiva
Zlatić je odjednom krenuo nasumično da puci, najpre na bivšu suprugu i njenog dečka, a potom i na sve prisutne. Ubio je Dijanu, Jojića, a potom i Jovanu Popović (20), Vladimira Kosovića (34) i Vladimira Mijatovića (40), dok je 22 osobe teže i lakše ranjene.
Radnici kafića “Makijato”, rizikovajući svoje živote, uspeli su da Zlatiću otmu oružje. On je ubrzo uhapšen i zbog zločina osuđen na dugogodišnju robiju.
Zlatić je u svom krvavom piru ispalio 26 metaka iz automatske puške. Prethodnih godina, na godišnjicu zločina i u znak sećanja na sve žrtve, muzika u kafiću „Makijato“, u kojem se dogodio napad, nije se puštala.
Kao motiv zločina navodila se ljubomora, a Zlatić je u periodu pre ubistva pravio problem bivšoj ženi. Meštani Žitišta su nakon zločina za medije ispričali da ga je Dijana nekoliko puta prijavljivala policiji za uznemiravanje i fizičko maltretiranje, kao i za posedovanje oružja.
Jedna od najvećih tragedija koja se desila u našoj zemlji
Ovaj događaj ostao je upamćen i kao jedna od najvećih tragedija koja se desila u proteklih nekoliko godina u našoj zemlji, odnosno od masakra u Velikoj Ivanči aprila 2013. godine, kada je ratni veteran Ljubiša Bogdanović (60) ubio svojih trinaestoro komšija i rođaka.
Samo u 21. veku, pre ovih poslednjih tragičnih događaja, imali smo pet stravičnih masakra – u Leskovcu (2002.), Jabukovcu (2007.), Velikoj Ivanči (2013.), Kanjiži (2015) i Žitištu (2016.). Slučajnost ili ne, ali svih sedam jezivih zločina, uključujući i ova dva poslednja, uvek su se događala u periodu od četiri meseca, od aprila do jula.
Kada je lokacija u pitanju, tri su se dogodila na široj teritoriji Beograda, od kojih dva u Mladenovcu (Velika Ivanča i ovaj poslednji u Duboni i Malom Orašju, na granici sa smederevskom opštinom), dva u Vojvodini, te po jedan u istočnoj i južnoj Srbiji.
Grupa roditelja Osnovne škole “Vladislav Ribnikar” dala je danas podršku inicijativi da odmah bude obustavljeno izvođenje nastave u postojećoj zgradi te škole i da se radna školska godina okonča sa 3. majem.
Kako se tvrdi, krizni plan “koji uprava škole pokušava da sprovede po svaku cenu, ima jedino za cilj da prikrije posledice tragičnog događaja”.
Roditelji koji podržavaju ovu inicijativu, koja je stigla i na adresu “Blica”, smatraju da je plan za nastavak školovanja koji se sprovodi od 10. maja štetan po razvoj velikog broja učenika (ako ne i svih), i da je jedino rešenje momentalan prekid nastave i okončanje radne školske godine.
– Školska godina se na tragičan način završila 3. maja. Svaki dan posle toga nije nastavak školske godine nego veštačko pravljenje da se ništa nije desilo. A desilo se. Deca su nam ubijena u školi – piše u saopštenju.
– Više od 150 roditelja učenika ove škole zahteva da školska godina bude završena zaključno sa 3.05.2023, kao danom kada je tragični događaj nasilnim putem prekinuo normalno školovanje. Sve ono što se u školi dešavalo nakon 3.05.2023. godine predstavlja samo pokušaj da se nasilno uspostavi “normalno” stanje u školi – navodi se dalje.
Kako se dodaje, roditelji su za ovakav stav dobili podršku eminentnih stručnjaka iz oblasti neuropsihijatrije i psihoterapije.
Psihijatar podržao roditelje
U prilogu saopštenja navedeno je i mišljenje stručnog lica, neuropsihijatra i sudskog veštaka dr Zorana Đurića, koji se, takođe, zalaže da deca iz škole “Vladislav Ribnikar” u maju završe ovu školsku godinu.
On je kao razloge naveo da masovno ubistvo devet vršnjaka i jednog radnika obezbeđenja predstavlja snažan stres za učenike.
– Emocionalna klima drugarstva, igre, zajedničkog učenja, sigurnosti i poverenja je narušena ovim zločinom. Neka deca su prisustvovala zločinu i ranjena su, neka su preživela bez povreda, neka su bila u smeni i čula pucnje. Deca su traumatizovana, jer su direktno svedočila gubitku života svojih drugova, druga su sekundarno traumatizovana, jer su to odmah od njih saznala. Doživeti ranjavanje u oružanom napadu, prisustvovati smrti dragih drugova, saznati da drugovi sa kojima ste se viđali svaki dan u školi i u druženjima više nisu živi, traumatični je događaj prvog reda – naveo je dr Đurić.
Dr Đurić izneo je još razloga:
– Deca su se našla u situaciju koju nisu mogla da zamisle, potpuno nespremna za susret sa surovošću zločina
– Zbog toga su danas uznemirena, zbunjena, uplašena i tužna
– Uznemirena, jer ne mogu da shvate razloge za ovaj strašan zločin
– Zbunjena, jer gube poverenje u najbliže u čije poverenje i oslonac nikad nisu sumnjali
– Uplašena, jer su svesna da su i sama mogla izgubiti život
– Tužna, jer su izgubila drugarice i drugove koje više nikad neće moći da sretnu
Ovakvo stanje, dodao je, predstavlja posttraumatsku reakciju na katastrofički događaj.
Prema njegovom mišljenju, da bi se ova posttraumatska reakcija smirila i sanirala, potrebno je da deca ne dolaze u školu, na mesto zločina, jer ih to retraumatizuje: izaziva im nevoljna sećanja na traumatični događaj (fleš-bekove), remeti im spavanje i sanjanje, primorava ih na ponašanje izbegavanja – moraju da se klone svih mesta, situacija i sadržaja koja ih na bilo koji način podsećaju na zločin, to ih čini razdražljivom i depresivnom.
– Zbog toga traumatizovana deca ne treba da idu u školu u kojoj se dogodio zločin. Ona sada ne mogu da misle na učenje. Ona sada treba da razgovaraju o onome što su doživela, da zajedno plaču, tuguju i razumeju ovaj strašni događaj. Ona mogu da se viđaju međusobno i sa svojim profesorima u nekom drugom prostoru. Da razgovaraju, da slušaju objašnjenja, da se teše. Da provode vreme u porodici, u ljubavi i miru koje im ona pruža – piše u mišljenju stručnog lica.
BEOGRAD – Otac devojčice sinoć je policiji prijavio da je njegova ćerka izvršila samoubistvo.
– Na lice mesta je izašla ekipa Hitne pomoći koja je pokušala reanimaciju, međutim, na licu mesta je konstatovana smrt deteta, kaže izvor Blica.
Na licu mesta je utvrđeno da je devojčica unela stolicu u kupatilo i oduzela sebi život. Na licu mesta nije pronađeno oproštajno pismo. Uviđaj je obavljen, a telo devojčice je odneto na obdukciju.
SOS telefon za pomoć osobama koje razmišljaju o samoubistvu
Broj 0800/309-309, opcija 1, SOS telefon je koji radi 24 sata, a na koji se javljaju stručnjaci za sprečavanje samoubistva – lekari Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“.
Služba urgentne psihijatrije prima pacijente 24 sata bez zakazivanja, bez knjižice i bez plaćanja, a Centar za mentalno zdravlje od 9 do 18 prima bez zakazivanja.
Oboje su imali rane od vatrenog oružja, a preliminarna istraga pokazuje da je žena pucala i ubila dečaka, a zatim i sebe.
Trudnica (33) i njen mali sin (2) pronađeni su ubijeni u kući u severnom Ajdahu, saopštile su vlasti.
Policajci su se javili oko 20.30 časova, a u sredu je izveštaj objavila je šerif okruga Šošon Holi Lindzi na Fejsbuku. Kako je navela, u kući su policajci pronašli tela Elizabet Loli i njenog dvogodišnjeg sina.
Oboje su imali rane od vatrenog oružja, a preliminarna istraga pokazuje da je Loli pucala i ubila dečaka, a zatim i sebe.
Novine su objavile da je šerif rekla da je Loli bila trudna.
Lindzi je rekla da tokom svojih 19 godina službe u okrugu Šošon nikada nije videla šerifovu kancelariju tako mračnu i devastiranu.
Danas je bio izuzetno težak dan za porodicu, za našu kancelariju i za ovu zajednicu. I mogu samo da zamislim kroz šta porodica prolazi”, navodi se u objavi na Fejsbuku.
Valas je mali grad istočno od Kor D’Lejna.
Samoubistvo je jedan od vodećih uzroka smrti u SAD i u porastu je tokom protekle decenije, prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). Vatreno oružje je najčešći metod koji se koristi u samoubistvima, navode iz CDC.
