Month: May 2023

Važan dan za Srpsku pravoslavnu crkvu i njene vernike

Sveta mučenica Glikerija je za vreme “nečastivog” cara Antonina bila pozvana da prinese žrtvu idolu Dijevom. Nacrtala je krst na svome čelu, pa kad je namesnik carski upitao gde je njena lampada (jer su svi nosili lampade – lampe u rukama), Glikerija je pokazala krst na čelu i rekla – Ovo je moja lampada. Po njenoj molitvi, grom je udario u idola i razbio ga u komade.

Zbog ovoga je bačena u tamnicu kako bi umrla od gladi. Ali, anđeo božji joj se javljao i davao joj nebesku hranu. Kada je posle izvesnog vremena namesnik otvorio tamnicu da proveri da li je umrla, iznenadio se kad je video Glikeriju živu, zdravu i svetlom obasjanu.

Molitva Svetoj Glikeriji

Ovčica Tvoja Isuse, Glikerija, zove silnim glasom: “Tebe Ženiče moj ljubim i tražeći Te stradam, i raspinjem se i sahranjujem u krštenju Tvome. I stradam radi Tebe, da bih carstvovala s Tobom, i umirem za Tebe, da bih živela s Tobom. Primi me kao čistu žrtvu, s ljubavlju žrtvovanu za Tebe.” Njenim molitvama, kao Milostiv, spasi duše naše.

Zatim je baciše u peć ognjenu, ali je ostala nepovređena od ognja. Stojeći usred ognja, ona je hvalila Gospoda, spominjući čudo na tri otroka u peći vavilonskoj. Najzad je bila bačena pred lavove, i pomolivši se Bogu, ova sveta devica predala je dušu svoju Gospodu, za koga je junački pretrpela mnoge muke. Glikerija je preminula 177. godine.

Iz njenih moštiju poteklo je celebno miro, kojim su se lečili bolesnici od najtežih bolesti.

Narodni običaji na današnji dan

U mnogim delovima Srbije vlada običaj da se na današnji dan ne sprema niti jede meso, jer se veruje da se tako sprečava bolest. Danas se takođe izbegava paljenje vatre posle podneva, u selima se ne lože peći niti pale sveće.

Japanske vlasti saopštile su danas da su uhapsile muškarca (31) u ruralnoj oblasti prefekture Nagano zbog ubistva četiri osobe koje se dogodilo u četvrtak, preneo je Rojters.

On se sumnjiči da je ubio četiri osobe tokom pucnjave i napada nožem.

Osumnjičeni se zatvorio u kući nakon što je upucao dvojicu policajaca koji su došli na poziv da je žena izbodena, rekao je šef policije prefekture Nagano.

Policija je navela da je osumnjičeni Masanori Aoki, 31-godišnji sin lokalnog političara.

Oružano nasilje je i dalje je izuzetno retko u Japanu, uprkos ubistvu bivšeg premijera Šinza Abea u julu prošle godine. Pucnjave na više policajaca su još ređe, a poslednji incident se dogodio pre više od 30 godina.

Tokom incidenta u četvrtak popodne, policija je primila dojavu da je muškarac je jurio, a zatim izbo nožem ženu, navodi japanska novinska agencija Kjodo.

Očevidac koji radi na obližnjoj njivi rekao je Kjodu da je čovekov napad na prvu žrtvu izveden sečivom dugačkim oko 30 cm.

Njegov motiv nije jasan. Kada je svedok upitao osumnjičenog zašto je izbo nožem ženu, on je, kako se navodi, odgovorio: „Ubio sam je zato što sam to һteo“.

Aoki – koji je navodno nosio maskirnu uniformu, šešir, naočare za sunce i masku – potom je navodno pucao u policajce koji su reagovali na poziv.

Nije odmaһ bilo jasno kako je četvrta osoba – opisana kao starija žena – umrla.

Aoki se kasnije zabarikadirao skoro 12 sati u kući svog oca u mirnom stambenom delu grada Nakano, zajedno sa svojom majkom i tetkom. Njegov otac, Masamiči Aoki, je predsednik skupštine grada Nakano.

Nekoliko sati kasnije, majka i tetka osumnjičenog su viđene kako beže iz kuće, javili su japanski mediji. Osumnjičeni je u petak rano ujutro izašao iz kuće i uhapšen.

Lokalni mediji su izvestili da je Aoki bio uzgajivač grožđa koji je posedovao prodavnicu sladoleda.

Zvaničnici su rekli da je osumnjičeni imao dozvolu za oružje.

Japan ima stroga pravila o posedovanju oružja i dozvoljava samo civilima da poseduju lovačke puške i vazdušno oružje. Ljudi moraju da prođu strogi ispit i testove mentalnog zdravlja da bi kupili oružje.

Jedan 72-godišnji svedok rekao je da je radio na obližnjoj farmi kada je žena dotrčala sa puta govoreći “Pomozi mi“ i potom pala na zemlju.

– Iza nje je došao maskirani muškarac sa velikim nožem i ubo je u leđa – rekao je svedok. Muškarac navodi da je pozvao Hitnu pomoć dok su komšije pokušavale da reanimiraju ženu.

Država planira da u Beograd pozove arhitekte koje su radile memorijalni centar na ostrvu Utoja u Norveškoj, posvećen žrtvama Andersa Brejvika, koji je 2011. ubio 77 osoba, mahom tinejdžera, kako bi se s njima konsultovala u vezi s rekonstrukcijom OŠ “Vladislav Ribnikar” u Beogradu, u kojoj je dečak (13) ubio devetoro dece i čuvara, nezvanično saznaje Kurir. Naravno, ukoliko to roditelji žrtava i dece koja idu u “Ribnikar” budu prihvatili. Na memorijalu na Utoji je, inače, radilo i četvoro arhitekata iz Srbije.

– Građevinska dozvola za rekonstrukciju “Ribnikara” je izdata, ali sad je važno pitanje i kako će to biti izvedeno. Predloga za “Ribnikar” je u javnosti bilo više, počev od zahteva da škola bude sravnjena sa zemljom do toga da postane memorijalni centar, a da sagrade novu. Bilo je i onih koji traže da celo krilo u kome je se dogodila tragedija bude zatvoreno, a da kabinet istorije, u kom je ubijeno šestoro učenika VII-2, odeljenja iz kog je i dečak koji je počinio zločin, bude pretvoren u memorijalnu sobu. Kako se Srbija prvi put suočila s ovakvom tragedijom, došlo se na ideju da konsultuju arhitekte koje su sačinile memorijalni centar na Utoji, nakon masakra u Norveškoj u kom je Anders Brejvik ubio 77 osoba – priča naš izvor.

Ideja je, kao saznajemo, da početkom juna u Beograd dođu arhitekte koje su projektovale memorijalni centar na Utoji. A u timu koji ga je projektovao, prema zvaničnim podacima, nalazi se i četvoro arhitekata iz Srbije – Branko Belaćević, Vladimir Cvejić, Petar Stelkić i Ivana Barandovski. Paralela između masakra u Srbiji i Norveškoj je jasna – masovno ubistvo je šokiralo i zateklo obe zemlje, a žrtve su u oba slučaja uglavnom učenici. Deca iz “Ribnikara” su peti i sedmi razred, a među Brejvikovim žrtvama bilo je i dece od 14 i 15 godina, a su mahom imala 17 ili 18 godina. I upravo zato ideja države je da pozove arhitekte koje su radile taj memorijal, jer je njihovo iskustvo u odnosu sa porodicama žrtava i preživelom decom neprocenjivo.

– To će se ostvariti samo pod jednim uslovom – da roditelji dece iz “Ribnikara” pristanu da budu konsultovani i tvorci memorijalnog centra na Utoji. Ništa neće biti urađeno bez pristanka roditelja – kaže naš izvor.

Podsetimo, 22. jula 2011. neonacista Anders Bering Brejvik ubio je najpre osmoro ljudi u blizini zgrade vlade u centru Osla, a zatim i 69 uglavnom dece na obližnjem ostrvu Utoja, gde je pucao redom na sve u omladinskom kampu Laburističke partije.

U znak sećanja na žrtve, 2015. je postavljen skulpturalni spomenik – srebrni prsten obešen o drveće na kome su imena žrtva. A potom je 2016, pet godina od masakra, otvoreno zdanje u kom je ugrađen memorijal, tj. kafe u kom je ubijeno 13 dece, u novi centar za učenje. Glavni arhitekta Erlend Blakstad Hafner je 2016. izjavio za Gardijan da su projektom ispričali priču o gubitku i preživljavanju.

SPORNI SPOMENIK

Spomenik žrtvama masakra, sastavljen od 77 bronzanih stubova koji predstavljaju svakog od mrtvih, podignut je na doku Utoje 2022, a pratile su ga kontroverze jer je jedan broj stanovnika tužio državu i omladinsko krilo laburista, tvrdeći da će im memorijal produžiti traumu. Norveški sud je februara 2021. presudio protiv njih, uz obrazloženje da su prednosti spomen-obeležja veće od trauma koje bi mogao oživeti.

Prvobitni predlog je bio da se uklone svi tragovi i podignu nove zgrade jer je podsećanje bilo previše traumatično. Ali roditelji žrtava su bili protiv toga da unište jedini trag o mestu gde su njihova deca umrla. Usledile su konsultacije sa američkim memorijalnim muzejom 11. septembra i memorijalom Pentagona i nađen je kompromis u obliku Hegnhuseta, što je u grubom prevodu “zaštićena kuća”. Zgrada kafea je delimično sačuvana, kao kabina unutar nove borove konstrukcije, tako da bude sakrivena od pogleda onih koji ne žele da je vide. Ulaz koji je koristio Brejvik, kako je Erlend Blakstad Hafner izjavio 2016. za časopis Dezen, ograđen je iza zidova.

– Naš zadatak je bio da ovom mestu damo novi početak, ali i da vodimo računa o sećanju – rekao je on za Dezen.

Spoljašni sloj čini 495 drvenih letvica, po jedna za svaku osobu na ostrvu koja je preživela napad, dok je zastakljeni, unutrašnji sloj uokviren sa 69 stubova koji odaju počast svakom poginulom na ostrvu. Na gornjem spratu je ostatak kafića zamrznut u vremenu, prozori su otvoreni jer su kroz njih deca pokušavala da pobegnu, tu su rupe od metaka, kao i klavir iza koga su neke od žrtava pokušavale da se sakriju.

ARHITEKTE IZ SRBIJE MEĐU AUTORIMA

Memorijalni centar za učenje na Utoji, autori:

1. Erlend Blakstad Hafner, Norveška

2. Branko Belaćević, Srbija

3. Vladimir Cvejić, Srbija

4. Kurt Brajtenstajn, Švajcarska

5. Petar Stelkić, Srbija

6. Ivana Barandovski, Srbija

7. Bjern Kapelen, Norveška

8. Atle Os, Norveška

9. Siri Blakstad, Norveška

Izvor: https://www.e-architect.com/norway/memorial-and-learning-centre-on-utoya

Prostor funkcioniše i kao memorijalni i kao obrazovni centar.

– Želeli smo da predstavimo gole činjenice. Izbor tog dana bio je sakriti se, pobeći ili umreti. Morali smo da ispričamo ovu mračnu priču – ali to je i priča o preživljavanju – rekao je Hafner i dodao da zato nije želeo da zgrada bude previše uglađena, a pored nje je dodao biblioteku, konferencijsku salu i prostore za sastanke.

Hafner je kazao i da su porodice zadovoljne rezultatima:

– Smatraju da smo ih poštovali i ozbiljno shvatili njihove želje.

Kurir.rs

Mina Naumović izazvala je veliku pažnju u javnosti zahvaljujući vezi sa Ognjenom Amidžićem. Voditeljka često na društvenim mrežama objavljuje fotografije, kako iz emisija, tako i sa putovanja, a na njenom profilu se mogu videti infomacije iz privatnog života. Ona je nedavno objavila fotografiju svoje mame kojoj je čestitala rođendan.

Njena majka je doktorka interne medicine Zora Naumović. Majka i ćerka neverovatno liče jedna na drugu. Doduše, Mina je brineta, a Zora je plavuša i pored toga što imaju različitu boju kose, sličnost među njima u licu je identična.

U biografiji Minine majke stoji da je završila Medicinski fakultet u Novom Sadu 1983. godine, kao jedan od najboljih studenata sa prosečnom ocenom 9,66.

Osam godina kasnije na Medicinskom fakultetu u Beogradu je završila specijalizaciju iz interne medicine sa ocenom 10, 1997. godine na istom fakultetu i magistarske studije iz kardiologije. Ministarstvo zdravlja joj je dodelilo zvanje primarijusa.

Lj.S.

Gordana Goca Lazarević i kompozitor Milutin Popović Zahar bili su u braku deceniju i po, a razvod se dogodio pre više od 30 godina. U braku su dobili dvoje dece, sina Miloša i ćerku Mariju, koji ne vole da se eksponiraju u javnosti. Marija je profesor u Dizajnerskoj školi, dok je Miloš reditelj, koji je radio spotove za mnoge izvođače, a jedan je i za svoju majku.

Iako ne vole da se eskponiraju u javnosti, Goca je objavila sliku sa njima i rođendanskom tortom, pa su njeni pratioci na društvenoj mreži Instagram dobili priliku da vide kako oni izgledaju.

Svojevremeno je Goca pričala kako jedino za Božić oseti savršeni i potpuni mir, jer se tada porodica okupi za stolom.

– Božić je jedini period godine kada sam u stanju da osetim potpuni, savršeni mir. Ljudi ne znaju da ja do novogodišnje večeri već 20 puta dočekam tu „ponoć“ svečano obučena, našminkana i veselja u studijima raznih televizija. U noći dočeka radim i posle te ludnice potpuno sam ispražnjena. Iako ljudima prenosim radost, lično ne volim taj period godine. Zato mi je Božić najlepša terapija. Na Badnje veče po tradiciji idem u Zemun u crkvu sa starim prijateljicama. Tamo palimo svoje badnjake, uživamo u atmosferi, a na Božić okupim porodicu za stolom. Okupim svoje piliće da mi pijuču – ispričala je svojevremeno Goca.

Kurir.rs/Republika/Blic

Udes u naselju Busije u Beogradu dogodio se danas popodne, kada je povređena devojčica.

Jedanaestogodišnjakinja je udarena kolima i prevezena na Institut za majku i dete.

Prema nezvaničnim informacijama, saobraćajna nesreća desila se u blizini škole u naselju Busije, koje se nalazi u opštini Zemun.

Stepen povreda deteta za sada nije poznat.

(Kurir.rs/Telegraf)

Svedoci smo da se na žalost, poslednjih nekoliko godina nasilje sve češće ispoljava na različite načine i u različitim oblicima u društvu, a poznate ličnosti sve češće se oglašavaju na ovu temu i javno iznose neprijatna iskustva kroz koja su prošli.

Tako su o ovoj temi i ličnim iskustvima progovorili neki od estradnih umetnika, a pokušali su i da svojim savetima doprinesu rešavanju ozbiljnog društvenog problema.

– Dešavalo se da sam kao devojčica u osnovnoj školi gledala kako našeg drugara dečaci zadirkuju i huškaju, ali mi nismo okretali glave. Mi smo išli tamo i branili ga zato što nama to nije bilo normalno, ja sam neko ko će uvek stati uz slabijeg i odbraniti ga čak i od onih koji su jači od mene – prisetila se neprijatnosti tokom perioda odrastanja voditeljka Sanja Ćulibrk.

Pevačica Aleksandra Dabić otkrila je da je i sama često bila na meti nasilnika, a potom objasnila kako se izborila sa onima koji su je sabotirali.

– Ljudi koji imaju potrebu da nekog unize imaju duboke traume i ostali su na nivou neobrazovane osobe koja zavisi od muža, koja je nesrećna, čije je dete delikvent… Ne treba se svetiti, teba raditi na sebi i dovoljno svojim uspehom pokazati koliko vrediš, a društvo to nagradi. Najbolje je blokirati manipulatore i sabotere, a da ne verujete da sam nasilje doživljavala i od nekih svojih kolega sa kojima sam radila – bila je iskrena pevačica.

Kroz neprijatna iskustva na poslovnom, ali i privatnom planu prolazila je i Slađana Đorđević Bucka.

–U našem poslu se često dešava da se susrećemo sa ljudima koji konzumiraju alkohol, tu nekada dođe do nekih neprimerenih komentara, uglavnom pijani gosti očekuju da se još peva i negoduju što je zabavi došao kraj. Na svu sreću ništa više sem toga. U emotivnom životu se naravno desi da izbije svađa. Dešavalo mi se to, ako to mogu da stavim u neki okvir verbalnog zlostavljanja – kazala je pevačica, pa dodala:

–U suštini, sukob mišljenja ne bih stavljala pod nasilje jer su one svakodnevni deo života gde dvoje ljudi pokušava da istera svoj stav. Najteže od svega je da nasilnik shvati da je počinio nasilje, zaista je teško govoriti o merama koje treba preduzeti, ali mislim da je razgovor pokretač detektovanja i rešavanja problema, komunikacija je ključ.

Nada Obrić jedna je od retkih koja ističe da tokom uspešne, višedecenijske karijere nije imala nikakve neprijatnosti.

– Nikada mi se za više od pedeset godina rada na estradi nije desilo ni od organizatora niti od publike da doživim neprijatne scene, to je zaista tako – istakla je pevačica kroz osmeh.

Prijavite nasilje

Ministarstvo unutrašnjih poslova apeluje na građane da svaki vid nasilja u porodici prijave policiji besplatnim pozivom na broj telefona 0800 100 600 ili 192 koji su sve vreme dostupni.

Savetovalište protiv nasilja u porodici – SOS telefon i sigurna kuća 0800-011-011 besplatan poziv radnim danima 10-19 časova, 011 2769-466, radnim danima 10-19 časova, 062 304-560 noću 19-10 časova

Kurir.rs/Grand

Policija u Leskovcu uhapsila je D. B. (32) iz ovog grada zbog postojanja sumnje da je izvršila krivično delo prevara.

Ona se sumnjiči da je, u ranijem periodu, predstavljajući se kao odgovorno lice jednog preduzeća iz Beograda, dovela u zabludu tri osobe i navela ih da joj isporuče tri šlepera ogrevnog drveta, koja je ona nakon toga dalje prodavala, a novac zadržala za sebe.

Na ovaj način ona je, kako se sumnja, stekla protivpravnu imovinsku korist od oko 1.200.000 dinara.

Osumnjičena je, uz krivičnu prijavu, privedena osnovnom javnom tužiocu u Lebanu, navedeno je u saopštenju Policijske uprave u Leskovcu.

Kurir.rs/Blic

G. G. (49) rođak osumnjičenog U.B. iz Mledenovca proveden zbog nedozvoljenog držanja oružja

Ujak mladića U.B.(21) masovnog ubice iz Mladenovca, G. G. (49) uhapšen je zbog nedozvoljene proizvodnje, držanja, nošenja i prometa oružja i eksplozivnih materija, po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Smederevu.

– G.G. je uhapšen je u cilju utvrđivanja svih okolnosti koje se odnose na poreklo oružja kojim je U.B. ubio osmoro ljudi i veći broj osoba ranio u selima Dubona i Malo Orašje.

Lišen je slobode nakon zajedničkog rada Višeg javnog tužilastva u Smederevu i Službe za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a Srbije, a na osnovu novih činjenica utvrđenih u istrazi koja je u toku protiv U.B. i njegovog oca R.B. u cilju utvrđivanja i razjašnjavanja svih neophodnih okolnosti koje se odnose na preklo oružja – saopšteno je iz VJT u Smederevu.

Istražuje se motiv

Kako saznaje Kurir, ispitivanje svedoka u slučaju masakra koji je počinio U.B. već je počelo.

– Cilj je da se tačno odredi kada je, na kojin način i pod kojim okolnostima U.B. počinio masovno ubistvo, kao i to da li je imao saučesnika koji je bio sa njim ili čak aktivno učestvovao u izvršenju krivičnih dela – kaže izvor Kurira i dodaje:

– Prvo je uhapšen njegov otac čije je, navodno, oružje koristio, a sada i ujak nakon što je VJT u Smederevu krenulo sa ispitivanjem svedoka. Još nije utvrđeno da li je G.G. na bilo koji način odgovoran za postupke U.B. Pomahnitali mladić, inače, nije poznavao nijednu svoju žrtvu niti se izjasnio o tome da je imao neki poseban motiv.

Bez kajanja

– On je na saslušanju u tužilaštvu priznao zločin, ali je i bez trunke kajanja rekao da mu je žao što je ubio toliko ljudi – podseća izvor Kurira i dodaje da je U.B. objašnjavao da je sve uradio jer je smatrao da niko nike dovoljno poštovao njegovu porodicu u selima u kojima je ubio osmoro mladih. – To je naveo kao jedan od motiva i istakao da mu dečak (13) koji je počinio masakr u OŠ “Vladislav Ribnikar” nije bio nikakva inspiracija, ali da može da ga razume jer su obojica “omalovažavani” – dodao je naš izvor. U.B. trenutno se nalazi u pritvoru u Smederevu, a VJT u tom gradu radi na prikupljanju svih potrebnih dokaza kako masovni ubica odgovarao za svoje zločine.

Ranjeni mladić

Pravio se mrtav

M.J.(23) jedan je od ranjenih mladića u selu Malo Orašje koji je uspeo da se spase samo zato što je legao na pod i pravio se mrtav da se ubica ne bi vratio da ga “overi”:

– Prvo je krenuo da puca na nas sa nekih petnaestak metara, meni je pucao u nogu, pa sam ja počeo da bežim. Samo par metara kasnije osetio sam kako mi koleno “beži” i da neću biti u stanju da mu pobegnem, pa sam se bacio na pod i pravio se da sam mrtav. U celoj toj situaciji, moj mlađi brat koji je bio tu, počeo je da me podiže i nosi, ali sam uspeo da ga ubedim da beži i da se spasi. Ne znam kako bih podneo da je on nastradao pokušavajući mene da izvuče odatle.

(Kurir.rs / D.A.)

Radnica pekare u Kosovskoj ulici u Beogradu napadnuta je oko 18 časova od strane muškarca starog oko 30 godina.

Povređeni muškarac (na slikama) je u jednom trenutku došao do pekare i počeo da vređa radnicu i da joj preti – saznaje Kurir.

– Navodno ju je saterao uz zid i počeo da pljuje i da joj upućuje uvrede… – kaže naš sagovornik.

Posle vređanja i maltretiranja radnice muškarac je izašao iz pekare, ali se ubrzo vratio i ponovo nasrnuo na radnicu koja je u tom trenutku stajala na vratima pekare i počeo ponovo da je vređa i preti, a prema rečima očevidaca izgledalo je kao da će da počne da je bije.

Kako se nezvanično saznaje oni se poznaju odranije.

Policajci iz PU Stari grad veoma brzo su došli na lice mesta i priveli napadača, posle čega je on odveden vozilom Hitne pomoći.1 / 4 FOTO: NEMANJA NIKOLIĆ00:20

Došla hitna pomoć da ukaže pomoć povređenom

(Kurir.rs)