5 jaja 1,5 čaša šećera 1 čaša jogurta (od 2 dl, ili 200 gr jogurta) 1 čaša ulja 2 čaše brašna 1/2 kesice praška za pecivo 400 – 500 gr višanja malo prah šećera za posipanje kolača vanil šećer čaša = 2 dl Mera je casa od jogurta.
Građani su zabrinuti zbog situacije na Novom Beogradu, jer kako je rečeno veliki broj patrola je uputio se kod okretnice u Dr. Ivana Ribara.
Na Instagram nalogu 192_rs objavljen je video na kom se vidi policijska patrola koja pod rotacijom se kreće novobeogradskim bulevarima, dok građani ispod videa komentarišu kako u proteklih sat vremena veliki broj policijskih kola koja su pod rotacijom su primećena.
Najmanje 12 ljudi je poginulo, a 31 osoba je povređena, od kojih tri teško, u lančanom sudaru u južnoj turskoj provinciji Hataj, saopštili su zvaničnici, a prenose Novosti pisanje Tanjuga.
Do udesa je došlo u subotu uveče kada se kamion, nakon što je vozač izgubio kontrolu, sudario sa drugim kamionom, a potom udario u devet automobila i dva minibusa koji su bili parkirani pored puta, posle čega je izbio požar, prenosi turska državna televizija TRT.
Kurir.rs/Novosti
Devojčica koju su iznosili imala je iste pantalone i boju kose kao njegova ćerka, a transportni radnik je povraćao i plakao, svedoči Borovčanin.
Otac Bojan Borovčanin, pomoćnik direktora KC Srbije za opšte poslove u bezbednost našao se na licu mesta u Urgentnom centru kada su dovozili ranjenu iz OŠ “Vladislav Ribnikar”. Kako je rekao u svojoj ispovesti zbog svega što je video prilikom dovoženja pacijenata odmah je shvatio da je u školi horor i užas. Poseban stres doživeo je videvši ranjenu devojčicu koja je bila obučena kao njegova ćerka, jer je pomislio da nju dovoze.
– Ja radim kao pomoćnik direktora KC Srbije za opšte poslove i bezbednost i dobili smo informaciju da je na Vračaru bila pucnjava i da ima dosta stradale dece i dosta ranjene dece. U tom momentu ja trčim do Urgentnog centra i posle par minuta dolazi sanitetsko vozilo sa ranjenom devojčicom – kaže Borovčanin.
Devojčica koju su iznosili imala je iste pantalone i boju kose kao njegova ćerka, a transportni radnik je povraćao i plakao, svedoči Borovčanin.
– Prilikom iznošenja devojčice ja sam video slične pantalone i identičnu boju kose kao moja ćerka. Zaledio sam se, ali sam prišao i video da nije moje dete. Ali taj osećaj trenutak straha i bola… Kada vidite da transportni radnik koji je ušao na mesto zločina izlazi iz vozila i povraća i plače, to mi je bila prva slika da je tamo jedan horor i užas – kaže Borovčanin.
On nije bio jedini roditelj koji je tražio svoje dete.
– Pričao sam sa jednim doktorom koji je tažio svoje dete tu. Boga molite da je to dete u bolnici i da ga nađe, jer ako ga ne nađe znači da je mrtvo – kaže Borovčanin za “Prvu”.
Podsetimo, učenik (13) osnovne škole “Vladislav Ribnikar” na Vračaru ubio je osmoro đaka te škole i čuvara Dragana Vlahovića.
U krvavom piru koji je počeo nešto posle 8 sati ujutru tog kobnog 3. maja, dečak je ranio i šestoro dece i nastavnicu istorije, na čiji je čas upao. Nakon što su ga policijski službenici odveli, on nije pokazao ni trunku kajanja.
Od subote do ponedeljka sahranjeno je osmoro stradalih đaka, kao i njihov zaštitnik i heroj Dragan Vlahović. Stotine ljudi su se oprostili od dece i čuvara i ispratili ih na večni počinak.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Svilajncu podneće Osnovnom javnom tužilaštvu u Despotovcu krivičnu prijavu protiv četrdesetsedmogodišnje žene iz tog grada zbog postojanja osnova sumnje da je izvršila krivično delo zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica.
Ona se sumnjiči da je svog devetogodišnjeg sina fotografisala kako u ruci drži bajonet, a dečak je tu fotografiju prosledio na jednu grupu gde su njegovi drugovi, uz reči pretnje.
O događaju je obavešten Centar za socijalni rad u Svilajncu.
Baš na Đurđevdan Bekira Lavrin iz Ljubljane dovela je svog slepog sina Irnesa (9) na izvor Svetinja u Bosni i Hercegovini. Umila ga je vodom sa izvora, i ono je velikim čudom progledalo i prvi put od rođenja ugledalo majku.
Dečak je počeo da plače i postavlja pitanja mami šta će svi ti ljudi oko njega. Majka se od velikog šoka onesvestila.
– Dolazila sam ovde i prošle godine da bih ga umila, jer sam čvrsto verovala da će ga ova voda izlečiti, ali Irnes tada nije hteo da izađe iz auta. Bio je slep, a sad je progledao! Neću reći da se legenda obistinila, ali ću čvrsto verovati da je ovo čudo od Boga, koga sam toliko molila da mi dete progleda. Nemojte ga darivati novcem, novac ću darivati ja onome kome je potreban, u znak zahvalnosti Bogu – govorila je prisutnima kroz suze presrećna majka.
Đurđevdanskom čudu prisustvovalo je više stotina ljudi, koji su Bekiri pomogli da se osvesti i smiri, a dete počeli da ljube i daraju novcem.
– Ovo je Božje delo. Izvor čas poteče, čas presuši, što je za čuđenje. Dečak je progledao milošću Boga, nema dileme za mene – rekao je Emir A. iz Bužima, prenosi Kurir.
I Haris Š. uveren je da je dete progledalo od lekovite izvorske vode, jer su videli da je bio dezorijentisan nakon što ga je majka umila.
– Mali Irnes, neka je živ i zdrav. Prema majčinim rečima, bio je potpuno slep. Videli smo njen šok i čuđenje. Jednoj gospođi koja ga je pitala kakva joj je boja kose na slovenačkom je rekao da joj je kosa bela, što je bila potvrda da dečak zaista vidi – kaže Haris.
Kod izvor Ibret (čudo), gde voda poteče tačno u podne, tradicionalno se svakog Đurđevdana okupi veliki broj znatiželjnika.
“Običnim” danima ta pojava je i dalje fenomen, jer voda sat vremena teče, pa izvor presuši. Ljudi vodu sipaju u flaše, umivaju se i čak obučeni kupaju.
Pisac Dušan Nedeljković, čiji sin ide u sedmi razred osnovne škole “Vladislav Ribnikar”, govorio je o masakru koji je potresao Srbiju.
Kako ćemo se oporaviti od tragedije koja nas je zadesila? Šta ćemo i da li ćemo naučiti? Možemo li postati bolji ljudi i ujediniti se za dobrobit naše dece? To su jutros u jednom jutarnjem programu bila pitanja za pisca Dušana Nedeljkovića koji se u kobnu sredu 3. maja, nedugo nakon pucnjave u OŠ “Vladislav Ribnikar“, prvi uključio u program televizije K1, u emisiju “Uranak” jer je njegov sin učenik sedmog razreda ove škole.
– Sin je tog dana bio u školi. Ja sam, kako se to kaže umetnik, pa ustajem malo kasnije i probudili su me neki čudni ljudi koji me ne zovu tako rano ujutro. Po mobilnom sam provalio da se nešto dešava. I tast me je, recimo, zvao. Onda sam naleteo na ženu koja je trebalo da bude na poslu i koja je u telefon govorila: Gde, šta? Pucnjava u “Ribnikaru“… Skočio sam na električni trotinet i otišao tamo, bilo je malo policajaca i bila je užasna tišina. Ribnikar ima dva ulaza – jedan gde se sve desilo i drugi gde su klinci, i moj sin je bio na tom drugom. Moj sin je odmah znao ko je pucao. Razišla se magla ovih dana i otprilike znam sve šta se desilo, kazao je pisac.
Šta se desilo tog kobnog dana?
Nedeljković je kazao da iz svog ličnog iskustva zna da je dečak koji je napravio masakr imao takozvanu “upucanu“ ruku.
– Ja sam u JAT-u 25 godina bio instruktor za bezbednost, i “upucana“ ruka znači da je on bio žešće uvežban. Ja recimo ne bih mogao tako precizne pogotke da imam. Da izvučem neki rendom pištolj i da to uradim. Moj sin je rekao da je on jedan neprimetan dečak, oni su odeljenje pored odeljenja. On je ušao i pucao na tog jadnog čoveka iz obezbeđenja koga smo mi svi stvarno dobro znali i pogodio ga je s nekih 13 metara što je samo po sebi nenormalno. Devojčice koje su bile peti razred i koje su bile dežurne je ubio, a onda je otišao levo u kabinet istorije, pucao u profesorku, a dok je menjao šaržer neki dečaci poskakali su kroz prozore. Devojčice su se sklonile u ćošak učionice, a neki učenici su protrčali kraj njega. Jedan od dečaka ga je gurnuo i on je ležeći valjda pucao u njega, neki su meci u plafonu, to se saznalo, kazao je pisac.
Nedeljković kaže da se na sme raditi po knjizi
Treba slušati roditelje i decu, i ne insistirati na tome da krenu u školu. Predlog nas roditelja je da se taj ulaz gde se sve desilo zatvori i da sva deca ulaze na drugi ulaz. Jedna žena je juče rekla najpametniju stvar – da se više ne uključuje zvono jer zvono će ih asocirati na pucnjavu.
– Zvonilo je dok je pucao. Ajmo da pravimo pozorišne predstave, bendove, da ne govorimo o kontrolnim. Pet nedelja je do kraja godine i ja bih završio sa školskom godinom, bar za sedmake, jer osmaci ove nedelje idu na pripreme za srednju školu. Plašim se da i pored dobronamernosti svih tih ljudi da će doći neko ko će da se drži skripti i da će izazvati kontarefekat kod dece koja su ionako naježena. Trebalo bi mladi ljudi da rade s njima, koji su tek završili studije, da dođu muzičari, glumci, sportisti… Kad vidiš nekog idola, to je super. Ne smeš da pokažeš emocije pred tom decom. Zagrle me i meni se noge odseku, umesto ja njih da tešim, oni teše mene.
Kurir.rs/MONDO
Ispred škole “Vladislav Ribnikar” na Vračaru građani iz cele Srbije su masovno dolazili da se oproste od nevinih žrtava monstruoznog čina dečaka- ubice (13). Zaprepašćeni građani i slomljeni roditelji ne mogu da se oporave od šoka pokušavajući da nađu razlog svirepog zločina.
Ipak, na društvenim mrežama pojavili su se i snimci na kojima se veliča dečak-ubica.
Tiktokerka upisana na ovoj društvenoj mreži kao “Vukpablo” uznemirila je javnost šokantnim video snimkom u kom pruža podršku masovnom ubici.
– Ne mogu ovo više da slušam, Kosta gore, Kosta dole, Srbija, mobing, iživljavanje… a sad na kraju vi od ovih klošara, što su pocrkli, pravite žrtvu, da vas nije sramota. Njegovi roditelji su krivi, kakvo je to vaspitanje, kakvo je to vaspitanje kada ga gađaju sa kamenjem i ponižavaju… dobro je uradio, nije trebao sve da upuca, trebao je da sve razreže, da stavi na kose pa da stavi u frižider, to je trebalo da uradi, prokleti ljudi pokvareni, samo da se nešto priča, sami su krivi, šta ima da ga zezaju i bacaju u vodu i ne znam šta – govorila je, zgrozivši javnost:
– Bravo Kosta, ja sam na tvojoj strani, on će da izađe kad tad, oni hvala bogu nikad, al on kad izađe imaće respekt i strah tako treba u ovom svetu. Mrš, proklete klošarčine cele Eks Jugoslavije i celog sveta. I sad još jedna kokoška kaže – I nada mnom su se iživljavali, ja ih nisam ubila, nisi pošto si p pošto ćutiš – šokirala je.
Podsetimo, devojčica koja je na TikToku snimala sebe, ismevala masakr koji se dogodio u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” na Vračaru privedena je na informativni razgovor.
Budući da je reč o maloletnom licu, protiv roditelja će biti podnesene odgovarajuće prijave, rečeno je u MUP-u Srbije.
Podsetimo, jedan od najužasnijih komentara je izgovorila tinejdžerka u lajvu, kada je devojčice koje je ubio Kosta Kecmanović u školi na Vračaru stravično vređala.
Deca su bila sama u kupatilu i snimala video u ogledalu pre nego što se dogodila pucnjava.
Dvoje mladih rođaka puštali su snimak uživo iz stana u Sent Luisu kad je jedno dete fatalno upucalo drugo, nakon čega je pucalo u sebe.
Policija i dalje istražuje, kako je rekla porodica “tragičan incident”, koji se dogodio u petak kad je 12-godišnja Paris Harvi upucala 14-godišnjeg Kurona Harvija i nakon toga pucala u sebe. Policija je inicijalno rekla da je u pitanju ubistvo i samoubistvo, preneo je “CBS njuz”.
Baka devojčice Suzan Dajson rekla je da je videla uživo na “Instagramu” koji su dvoje dece snimali zajedno u stanu u centru Sent Luisa koji je porodica iznajmila radi rođendanske proslave.
– To nije bila situacija u kojoj su se svađali ili nešto slično tome. Igrali su se sa pištoljem, što nije trebalo. Mislim da je oružje samo opalilo. Da je opalilo greškom – rekla je baka.
Porodica je rekla da je dvoje dece odraslo zajedno. Kuronova majka i Parisin otac su sestra i brat. Deca su bila sama u kupatilu i snimala video u ogledalu pre nego što se dogodila pucnjava. Porodica je rekla da je Paris, kako se vidi na snimku, nakon što je Kuron pogođen, posegnula za pištoljem koji je možda slučajno opalio.
Rekli su takođe da veruju da je pištolj bio Kuronov. Oboje dece je pogođeno u glavu.
– To nije bilo ni ubistvo ni samoubistvo. To je bila jeziva nesreća. Dešava se – rekla je majka devojčice Šinis Harvi, koja nije videla video.
Kako se navodi, Paris i Kuron su često zajedno snimali i šalili se.
Ove godine je u SAD, prema podacima grupe “Svaki grad za bezbednost oružja”, bilo najmanje 51 slučajne pucnjave u kojoj su pogođena deca, što je za posledicu imalo 17 smrti i 30 povređenih.
Tragedija na Vračaru u kojoj je dečak-ubica ubio osmoro svojih školskih drugara i čuvara škole, a sedmoro ranio, zavila je Srbiju u crno. Cela zemlja, ali i region danima se opraštaju od nastradalih. Niko nije ravnodušan na ovu nezapamćenu tragediju.
Jedna od njih je i profesorka srpskog Verica Rakonjac Pavlović, koja je napisala potresan tekst o devojčici sa Vračara, koja je trčeći pred ubicom otišla da spasi brata.
Tekst o “devojčici koja ume da voli” iz OŠ “Vladislav Ribnikar” i koja je rizikovala svoj život da spase brata, opisala je kao apel da se o ovakvim stvarima više priča i piše. Emotivne reči dirnule su mnoge, a mi tekst prenosimo u celosti.
“Kažu da je dečak – ubica iz dobre porodice i da je bio odličan đak… Niti je on iz dobre porodice niti je odličan đak, iako je imao sve petice… Dobra porodica je jedino ona u kojoj ima ljubavi između članova porodice i prema drugim ljudima, a sve ostale porodice su, nažalost, manje ili više loše i to se odražava na psihu svakog deteta i ne može da se nadoknadi ni sa čim.
Odličan đak nije onaj koji ima sve petice, nego onaj koji je razuman, razumniji od druge dece.
Na suprotnoj strani od ovog deteta koje nikoga ne voli, (nažalost česta pojava kod dece i odraslih u današnjem vremenu otuđenosti), stoji devojčica koja je neverovatnom pribranošću uspela da se spase, da pobegne iz učionice… Zadivljena sam njenom hrabrošću da se pomeri s mesta pred ubicom koji puca u svim pravcima, a kamoli da dotrči iz četvrte klupe do vrata i da istrči iz učionice… Ta učionica nalazi se u prizemlju, nedaleko od izlaza iz škole… kada je već bila toliko pribrana i hrabra da istrči iz učionice, po logici svakoj bilo bi da spašava sebe i da trči prema izlazu iz zgrade najkraćim putem… da traži pomoć na ulici ili prema direktorovoj i nastavničkoj kancelariji… Sve se to nalazi u blizini kabineta za istoriju, desno hodnikom, odmah iza ugla…
Ali ne…. Ona nije trčala ka izlazu iz škole do koga bi vrlo brzo stigla… Ona je otrčala levo, u suprotnom pravcu, prema drugom hodniku, prema komplikovanom prolazu sa teškim staklenim vratima koja je trebalo otvoriti i brojnim stepenicama, na kojima je ubica mogao lako da je stigne da je krenuo za njom… Ona je trčala vrlo dugim praznim hodnikom, koji spaja dve zgrade ove škole… Trčala je u suprotnom pravcu od izlaza iz škole da bi dotrčala do druge zgrade u kojoj se nalaze niži razredi učenika…
A tamo je njen mlađi brat. Kolika je ljubav nju nosila da kada je istrčala iz svoje učionice nije bežala ka izlazu nego je trčala pravo do učionice svog mlađeg brata… da obavesti njegovu učiteljicu da zaključa učionicu i da sakrije decu… Ta devojčica nije postupila onako kako bi postupila većina ljudi čiji je život u velikoj opasnosti… da spašava sebe i istrči što pre napolje iz zgrade… Ona je otrčala kroz duge komplikovane hodnike i stepeništa do druge zgrade (što uopšte nije blizu) da spašava svog mlađeg brata…
To je ljubav. To je dete iz dobre porodice koja ga je naučila da voli… Iako je njen život bio u opasnosti, iako je bila u šoku i svedok stravične tragedije u svojoj učionici, ona je ipak imala svesti i snage da trči da spašava svog mlađeg brata, a ne samo sebe .
Pričajte deci svojoj o ovoj devojčici kojoj je samo ljubav dala snagu da pobegne i da spašava svog mlađeg brata, u trenutku kada je njen život bio najugroženiji.
Sva deca su doživela veliku tugu i bol… samo primerima plemenite ljubavi možemo da lečimo njihove rane… i svoje.
Neka spavaju u miru mali anđeli kojih više nema. Spašavajmo decu koja su preživela.
Ne govorite da je dečak ubica bio super đak, da je bio genije, da je iz dobre kuće… Ništa od toga nije istina.
Ova devojčica koja je trčala da spašava mlađeg brata, kada je njen život bio najugroženiji je za primer, za pohvalu, za medalju, za ljubav prema drugom biću, za humanost, plemenitost, hrabrost, koja vredi više od svake ocene i odličnog uspeha i bilo kakvog uspeha u životu i karijeri.”
Njen tekst izazvao je niz emotivnih reakcija na društvenim mrežama. Pa su pored velikog broja pohvala, bili i komentari da “sestra za brata gine” i da mnogi nisu mogli da zaustave suze.