Nakon nezapamćenog krvavog pira u Novom Sadu u kom je muškarac V.R. (34) ubio svoju djevojku I .R. (26) pa sebe, na licu mjesta je ogroman broj pripadnika policije, sve je blokirano za saobraćaj.
Pristižu i članovi porodice i prijatelji nesrećne djevojke.Blicova reporterka sa lica mjesta javlja da je ulica salblasno prazna, policija ne dozvoljava pristup nikome osim stanarima zgrada koji u svoje stanove ulaze u pratnji policije.Na mjesto jezivog zločina došli su i bližnji nesrećno stradale djevojke čiji plač i jauci odzvanjaju Ulicom Jovana Subotića gdje se nalazi kozmetički salon ubijene I. R. u kom se i desilo ubistvo i samoubistvo.
Kako se nezvanično saznaje, mladić je prvo pucao u izlog salona, a potom je ušao unutra i ubio djevojku. Čulo se 4-5 hitaca. Srča razbijenog izloga rasuta je svuda po trotoaru.
Podsjećamo, muškarac V.R. (34) upao je u kozmetički salon svoje djevojke upucao je, a potom sebi pucao u glavu.Hitna pomoć je pokušala reanimaciju, ali spasa nije bilo i oboje su podlegli povredama, piše Blic
Jedna osoba je poginula, a druga je povređena u pucnjavi u fabrici Mercedes Benc u južnoj Nemačkoj, javlja Rojters pozivajući se na nemačke medije, prenosi N1.
Spasioci su na licu mesta u fabrici 56 u Sindelfingenu, koja sklapa S-klasu, navodi list Bild.
Prema izveštaju nemačkog lista koji se poziva na policiju, osumnjičeni je priveden nakon pucnjave u fabrici.
Dodaje se da je pozadina pucnjave još uvek nejasna.
Policija je na Tviteru ranije potvrdila da je u toku operacija u fabrici, ali nije pominjala bilo kakve žrtve.
Mercedes je potvrdio da se u fabrici dogodio incident i da je u kontaktu sa vlastima, bez detaljnijih objašnjenja.
Strašna tragedija zadesila je porodicu Panić, oca Sašu i majku Zoricu, koji su u bestijalnom naletu masovnog ubice ostali bez bez oba djeteta. Počinivši masovno ubistvo, Uroš Blažić pokosio je rafalima mladog policajca Milana Panića (21) i njegovu rođenu sestru Kristinu(19). Oni su zločincu bili krivi samo zato što su se našli na putu njegovog krvavog pira.
Teško nalazeći riječi između suza za izgubljenom djecom, majka i otac zavapili su za pravdom. Ali oni pri tome nisu mislili samo na ubicu Uroša Blažića, koji je tri sela ali i cijelu Srbiju zavio u crno, već i na njegovog oca, koji je kako oni kažu, ponajviše odgovoran za ovaj stravični zločin.
– Ko čuva te ljude odakle im oružje i zašto će njemu toliko oružje. Pitam policajca ima li on pravo da kao vojno lice drži toliko oružje, a on mi odgovara, da nema pravo. Pa ko ga onda štiti-zavapila je kroz suze majka Zorica ljubeći sliku ubijene djece.
Porodica Panić, otac Saša i majka Zorica smatraju da zbog težine zločina nije dovoljno da samo Uroš bude u zatvoru, već da bi teže posljedice trebalo da snosi i njegov otac koji ga je naoružao i time otvorio puta prema zločinu.
– Nije istina da se moj sin posvađao s ubicom. On je prvo pobio ljude u Orašju, a poslije je išao redom i ubijao ko mu se nađe na putu. Moj sin se nije s njim posvađao, to je netačna informacija. Ko god mu se našao na putu on je ubijao. Prošao sam tuda, vidio da su ljudi radili ogradu, stao je i pucao i u njih. Nisu se s njim posvađali, samo je pucao- kaže otaca Saša opisujući brutalni zločin riječima koji kidaju dušu.
– Stao kod škole izašao je iz kola i pokosio ih. Jednim rafalom, pa kad je čuo jauke opet se vratio i ubio ih drugim rafalom. To je jedina istina. Samo tražim da zvaničnici dođu kod mene i da mi objasne ko štiti ove ljude i kako mogu da drže ovoliko oružje kod kuće.
Teško dolazeći do riječi otac Saša nije krio da je za svog sina imao velike planove.
– Ja sam voćar sinu sam kupio traktor da radimo zajedno, zaposlio sam ga u ministarstvu i sad ovo. Zašto nekome služi toliko oružje, jel da se njime ubija narod. Da li smo na Kosovu i da jesmo ne bih mogao ni Šiptara da ubijem, a kamo li svoj narod. Hoću da ih zatvore sve. Ne samo Uroša, otac mu je dole imaju oni još oružja. Evo u selu se piše peticija hoćemo da ih iselimo iz Dubone, cijelo selo hoće da ih iseli- rekao je neutješni otac Saša dodajući da je Uroš prije nekog vremena neletio motorom na policajca, da ga je čak i udario, ali da mu je njegov otac sve sredio. Nekažnjen na slobodi imao je otvoren put prema još težem zločinu.
Holivudska glumica Suzan Sarandon privedena je kao jedna od akterki na protestu u Kapitolu države Njujork, u Albaniju, u znak podrške podizanju minimalne zarade za radnike restorana koji daju napojnicu, prenosi People.
Naime, zakonodavci države Njujork planiraju da povećaju minimalnu platu na 17 dolara na sat, uprkos tome što su radnici restorana koji daju napojnicu isključeni iz ovog novog zakona.
Suzan je zajedno sa ostlima, nakon kompletnog procesuiranja puštena iz pritvora, ali su osvanule fotografije kako je policajci vode s lisicama na rukama. Ona je, neposredno što je privedena, govorila na mitingu gde je istakla da su ti radnici izuzetno važni.
– Oni su veoma, veoma važni i treba ih tretirati dostojanstveno, ne samo zbog napornog rada koji obavljaju, već i onoga što moraju da urade da bi komunicirali, razumeli i bili strpljivi i sve stvari koje su povezane sa uspešnim poslom – rekla je ona.
Ipak, to nije jedini protest koga je bila deo. Samo nekoliko dana ranije, učestvovala je u protestima Udruženja pisaca Amerike.
Suzan Sarandon, poznata je po tome što se nikada nije libila da kaže svoj stav u javnosti, pa se tako našla u žiži interesovanja domaćih medija nakon što se izvinila teniseru Novaku Đokoviću zbog neopravdanih kritika na njegov račun.
Tada je nasela na lažnu informaciju da je Novak Đoković “pametovao” Simon Bajls i Naomi Osaki kako treba da se nose sa pritiskom.
– Retvitovala sam citat o Simon Bajls, koji je pogrešno bio interpretiran za Novaka Đokovića i izvinjavam se što sam to podelila pre nego što sam znala o čemu se radi – objasnila je Sarandon.
Muškarac oko 40 god nastradao je u saobraćajnoj nezgodi koja se dogodila na Ibarskoj magistrali kada je automobilom marke “fiat” udario u parkirani kamion
Kako smo nezvanično saznali saobraćajna nesreća dogodila se oko 6 sati na putu od Barajeva ka Velikom Borku u mestu Vrbovno.
– Automobil je, kako se pretpostavlja, išao prema Čačku kada je izleteo sa puta i udario u drugo vozilo teretno vizilo. Vozač je preminuo od zadobijenih povreda na mestu nesreće – rekao je izvor Informera upoznat sa slučajem.
On je dodao da je smrt konstatovala ekipa hitne pomoći, a policija obavlja uviđaj. Na mestu nesreće intervenisali su i vatrogasci iz Barajeva i Lazarevca sa tri vatrogasna vozila, prenosi Informer.
Od tragedije i masakra u “Ribnikaru” prošlo je više od nedelju dana. Toliko je trebalo ministarki zaduženoj za brigu o porodici da se oglasi, umiješa u svoj posao i otkrije šta je Centar za socijalni rad zabilježio o ubici Kosti K.
„Svi su zapitali kako se ovo desilo, pokušavali su naći neke razloge, potencijalne ‘okidače’ u prošlosti ovog djeteta koje bi moglo dovesti do tragedije. Nas su zvali da pitaju da li imamo podatke iz centara za socijalni rad o tome da li su roditelji razvedeni, da li je bio dijete iz prvog braka… Sve su to bile dezinformacije. Da li je nekome lakše da prihvati činjenicu da se sve ovo desilo ako je bila prisutna neka porodična tenzija? Konkretno, i kod ovog dječaka sticajem okolnosti desile su se određene stvari koje su bile zabilježene u centru za socijalni rad. Bilo je to zbog koškanja u školi glume, u petom razredu, i tada je zbog povrede usnice odreagovao cijeli sistem. Pozvane su nadležne službe, aktiviran centar za socijalni rad, urađena detaljna procjena porodica oba dječaka koja su se pokoškala i donijeta su detaljna mišljenja. Odreagovalo se kako treba. Na primjeru škole, taj dejčak nema nijedan uočljivi „triger“ za takvo ponašanje. Dječak je trenutno u zdravstvenoj ustanovi, na dječjoj psihijatriji“, rekla je Kisić gostujući na televiziji K1.
Otkrila je i koji su bili prvi postupci Centra za socijalni rad nakon masakra u „Ribnikaru“.
„Mi smo, naravno, uključeni. Kod maloljetne osobe za bilo kakvo uzimanje izjave, informacije ne mogu da se dobiju ako nije prisutan roditelj ili neko iz centra za socijalni rad. Ovde je centar za socijalni rad prisutan od prvog momenta. U skladu sa svim procedurama veštačenja morate da imate saglasnost roditelja za maloljetno dijete. Prvi je otišao centar za socijalni rad u stan gdje su bile njegova majka i sestra, obavio razgovor, ukazao na potrebu davanja saglasnosti za liječenje, informisao majku. Odigrao je ulogu spone između relevantnih aktera“, kazala je ministarka koja se danima nije oglašavala nakon masovnih tragedija koje su potresle Srbiju, nije se miješala u svoj posao.
Ona je je rekla i da je ovo je izuzetno stresna situacija koja zahteva potporu, usmjeravanje i različite vrste nadzora.
„Svakodnevno smo u kontaktu sa porodicom dječaka. Kratak je vremenski period prošao od tragedije, i biće se dugo u kontaktu. I tako je u svakom pojedinačnom slučaju. Ljudi iz centara za socijalni rad su ljudi koji rade jako teške poslove, a u medijima su anatemisani. Svaka osoba koja dođe u Centar za socijalni rad ima neku muku. Svakome se prilazi na način koji je najbolji u tom momentu, ali treba da se kazne oni koji ne rade dobro posao.“
Nije nadležnost centra za socijalni rad koliko će negdje neko biti zadržan, kazala je ministarka za brigu o porodici.
„Prije svega imamo pravni sistem, i u slučajevima maloletničke delikvencije rad centra za socijalni rad je usmeren na privremeni smještaj takvog djeteta. Privremeni smještaj traži se tamo gdje nema odgovarajućeg roditeljskog kapaciteta, pa se maloljetni delikventi smještaju u instuiticije socijalne zaštite, određuje starateljstvo centra za socijalni rad, ili hraniteljske porodice. Ali, to nije dio ove priče. Dječak je u dijelu dječje psihijatrije. Ne može da se desi da ovaj dječak bude pušten kao što pišu mediji. On je u zdravstvenoj ustanovi. Kada je u pitanju ugrožavanje okoline ili potencijalno ugrožavanje okoline, čitav niz relevantnih aktera je uključen. Nije ništa tako jednostavno. Govorilo se mnogo o prevenciji, ali kako u ovom slučaju prevenirati kada nismo pronašli uzroke? Dijete je iz socijalno kompetentne porodice visokobrazovanih rodtelja koji lijepo zarađuju, i to pokazuju sve procjene centra za socijalni rad. Tiršova je zbog saniranja rane na usni prije dvije godine, zbog potencijalnog vršnjačkog nasilja, obavijestila policiju i po difoltu se odmah uključio centar za socijalni rad i obavio nadzor. Kao što je dugo postojao niz okidača koji su doveli do ovoga, i procjene veštaka različitih oblasti trajaće duži vremenski period“, kazala je Darija Kisić u „Uranku“.
Nije se upisala u knjigu žalosti
„Nisam se upisala u knjigu žalosti. Ko je taj ko određuje kako se žali i gdje se žali? Prvo veče sam sa ćerkom otišla i ponijela cvijet, nošena tugom u toj ulici te noći. Nisam imala strategiju, to mi je bio osećaj. Jel mislite da ko se upisao da tuguje više od onog ko se nije upisao? Ovaj događaj je upisan u knjigu žalosti u našim srcima. To će vječno biti tako“, rekla je Kisić.
Tinejdžer (17) iz Mađarske uhapšen je zbog sumnje da je planirao masakr u bivšoj školi. Policija je pronašla dokaze da je “virtuelno već izvršio to ubistvo”, s obzirom na to da je u jednoj igrici nacrtao savršenu skicu svoje bivše osnovne škole u virtuelnom svetu, u koju je ušao sa pištoljem i onda upucao svakog ko je živ i ko se pomera.
Kako prenosi mađarski Blikk, dečak iz grada Miškolca je govorio o svom planu da puca u školi na nekoliko društvenih mreža. Planirao je da kupi pištolj kada napuni 18 godina i bio je u potpunosti svestan procedure odobrenja koja je potrebna za ovo.
Takođe je planirao da ide u streljanu kako bi naučio tehnike pucanja, dodaje medij. Često je posećivao sajtove koji su prenosili nedavne pucnjave u SAD.
– Tokom ispitivanja osumnjičenog, negirao je da je počinio zločin pripreme za ubistvo. Rekao je da nije želeo nikoga da ubije niti da nabavi pištolj. Izjavio je da pati od veoma ozbiljnih psihičkih problema – rekao je dr Žolt Jog, portparol Okružnog tužilaštva Boršod-Abauj-Zemplen.
Foto: Profimedia
Iako postoji medicinska dokumentacija o psihičkom stanju osumnjičenog, u slučaj su se uključili i veštaci koji će ispitati njegovo psihičko stanje.
– Tinejdžer, koji je završio školu pre dve godine, planirao je da masakr počini u bivšoj osnovnoj školi, jer mu je blizu i imao je pristup njoj. Naveo je kako će doći do upada u školu, a takođe će upotrebiti oružje protiv čuvara koji bi mogao da deluje protiv njega. Takođe je planirao da uđe u najmanje dve učionice, a u svakoj ima oko 20 učenika. Planirao je da oružje upotrebi protiv 50 učenika – objasnio je portparol.
Napadači u školskim masakrima u Americi skoro uvek umru nakon ubistava, a ni dečak iz Miškolca nije mislio da će proći drugačije.
– Na osnovu njegovih objava, identifikovane su suicidalne namere, ali je sam istakao da ukoliko uspe da izvrši svoju nameru, okrenuo bi oružje protiv sebe, ali je pretpostavio da neće moći da izvrši samoubistvo. Sa druge strane, pucao bi na policiju koja bi došla na lice mesta, u nameri da spreči njegovu akciju, i na taj način ih naterao da ga upucaju u vatrenom obračunu – dodao je portparol. Prema njegovim rečima, više nije video značaj svog života, nije želeo ni da živi više od 19 godina.
– Svoj nedostatak svrhe pripisuje sopstvenim mentalnim bolestima i problemima integracije u zajednicu. Mislio je da će iz kruga svojih poznanika nabaviti pištolj ili lovačku pušku, ali je našao poluautomatsko oružje pogodno za primenu – dodao je portparol.
Masakr je već počinio na internetu: Ovako se spremao za zločin u školi
Blikk prenosi da je tinejdžer, koji je navodno planirao masakr u svojoj bivšoj školi u bliskoj budućnosti, već je izvršio školski masakr u virtuelnom svetu. Medij piše da postoji video igra (veoma popularna kod mladih) u kojoj likovi sami mogu da kreiraju grafiku na kojoj žele da igraju (radije samo da pucaju).
On je navodno nacrtao savršenu skicu svoje bivše osnovne škole u virtuelnom svetu, u koju je ušao sa pištoljem i onda upucao svakog ko je živ i ko se pomera.Među žrtvama su i učitelji i đaci.
Prema pisanju Blikka, IT stručnjaci su pronašli igricu, zbog čega uhapšeni ne može da negira da je održao generalni test svog plana, makar samo na internetu.
Foto: Profimedia
– Moj klijent će negirati da je zapravo hteo da izvrši masakr. U stvari je tačno da je otišao daleko na internetu, ali to ne znači da bi svoju fantaziju mogao da pretoči u delo u stvarnom životu – rekao je dr Jožef Liči, koji obezbeđuje pravno zastupanje mladića iz Miškolca.
Tinejdžer je živeo sam sa majkom u stanu i bio je član grupe za ćaskanje u kojoj mladi ljudi iz celog sveta sanjaju da počine školski masakr. Šokantno je da se u grupi nalaze i devojke koje se, prema njihovim tvrdnjama, zaljubljuju u dečake koji organizuju školske masakre.
U ovoj zajednici, piše dalje Blikk, potpuno usamljeni dečak pronašao je virtuelne prijatelje pa čak i fanove. Razgovori na njegovom kompjuteru pokazuju da je sa nekoliko ljudi razgovarao o ubijanju učenika njegove bivše škole, i da takođe želi da ubije svoju majku.
Samo bi svog psa ostavio živim, jer, prema njegovom mišljenju, životinja ne zaslužuje da umre.Njegov jedini “problem” bio je što ne može da nabavi oružje.
Nakon hapšenja, dečak je poslat u popravni dom, gde je pokušao da se obesi o radijator, ali su ga inspektori na vreme primetili i tako spasili mladićev život. Posle kraćeg boravka u bolnici, vraćen je u istu ustanovu i još uvek je tamo.
Prema Blikkovim saznanjima, dodeljeni veštak za mentalno zdravlje nije našao nikakvu patološku promenu u dečaku, pa će kaznu koju će mu izreći sud najverovatnije izdržavati u zatvoru za maloletnike.
Kosta K. (13) nije lud i svesno je počinio jezivi masakr u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” 3. maja na Vračaru. On se ponaša zdravorazumski i sa zadovoljstvom je pisao spisak žrtava. Imena i prezimena na spisku pisao je odvojenim slovima, a to govori da se uživeo u predstavu i zamišljao sam čin ubistva i reakciju društva.
Ovo je procena profesora doktora Radoslava Svičevića, sudskog veštaka iz oblasti grafoskopije, koji je protumačio rukopis Koste K.
Dečak-ubica je, inače, napravio spisak žrtava mesec dana pre nego što je u školi ubio osmoro dece i portira.
Foto: Tanjug
Rukopis nije formiran
Profesor Svičević napominje da se zbog njegovog kritičkog stava prema grafologiji, koji podrazumeva da je ona “spekulativno-pseudonaučna disciplina”, može izjasniti samo o psihofizičkom stanju dečaka u vreme pisanja spiska žrtava.
– Napominjem da se i ova moja analiza može uzeti sa rezervom, jer se konačni rukopis i potpis formiraju između 16. i 18. godine života, kao dokaz nečijeg identiteta, zbog čega su rukopis i potpis u forenzičkom smislu u rangu sa otiskom prsta, DNK profilom i spektrom boja dužice u oku. U vezi sa navedenim, koristeći fotografiju rukopisa Koste K., pažnju zaslužuju sledeće činjenice: precrtavanje navedenih imena njegovih drugova ukazuje na selektivni, analitički pristup odabiru žrtava po nekom kriterijumu koji je samo njemu bio poznat, a što svakako ide u prilog dobro očuvanog razuma – objasnio je profesor i dodao:
– Sledeća karakteristika ovog rukopisa jeste da su imena pisana odvojenim slovima, što ukazuje na uživljavanje u predstavu zamišljene situacije u vreme izvođenja krivičnog dela i reakcija društva makro i mikro socijalne sredine. Makro je škola, a mikro je širi društveni kontekst. Dok je to pisao, dečak je u svojoj glavi uređivao kako će da napravi neki haos, uznemiri situaciju, kako će se i on veličati kao junak, a što se sada potvrđuje, za mene uznemirujućom podrškom njegove generacije na sve to.
Kosta je, inače, posle stravičnog masakra smešten u psihijatrijsku kliniku, pošto nije krivično odgovoran jer nema navršenih 14 godina. Već na prvom saslušanju u policiji, u prisustvu psihologa i radnika Centra za socijalni rad, nije pokazao ni trunku kajanja i mirno je priznao da je pobio decu.
– Žao mi je što nisam ubio sve učenike sa spiska… Uživao sam dok sam slušao njihove krike – rekao je, između ostalog, dečak-ubica.
Nedavno preminuli poznati kreator Saša Vidić među zaostavštinom ostvio je i rukopis u kojem je otkrio detalje iz života poznatih ličnosti s kojima je bio blizak, prenose domači mediji.
Vidić je iznenada preminuo 24. aprila, a odmah posle sahrane u njegovom stanu pronađena je knjiga koju je modni kreator počeo da piše pre dve godine. Kako je sam ispričao pre nekoliko meseci, u toj knjizi je pisao o poznatim pevačima sa kojima se družio i sarađivao, kao i onima sa kojima se posvađao na krv i nož.
FOTO: DRAGANA UDOVIČIĆ
– Sašini bliski prijatelji su nakon sahrane otišli u njegov stan i tamo su našli laptop sa njegovim memoarima i nedovršenom knjigom. U fioci je pronađen i dnevnik, ne znam od kada ga je pisao, ali ono što su prelistali na brzinu, kažu da je beležio svoje misli i sve što mu se dešavalo. Saši je bila velika želja da objavi knjigu, ali je po tom pitanju bio lenj i nije žurio da je završi. Pisao je polako i detaljno. Svačega tu ima, on je svoje drugarice i saradnike sa estrade u toj knjizi nazvao drugim imenima, ali toliko ih je detaljno opisao da jasno može da se zaključi o kome je reč. Pisao je čak i o tome koja pevačica je otela ljubavnika jednoj svojoj koleginici i to će izazvati haos ako izađe u javnost – otkriva prijatelj Saše Vidića.
– Još uvek ne znam šta će biti sa tim memoarima, dnevnik je zaključan u jednoj fioci i on se nikada javno neće obelodaniti, ali njegovi najbliži sada razmišljaju šta da rade sa knjigom koja nije završena. Postoji mogućnost da nakon 40 dana objave to što je pisao kao kolumnu u nastavcima, jer ipak je to bila njegova želja – završava dobro upućeni izvor u celu priču.
FOTO: DAMIR DERVIŠAGIĆ
Vidić je, podsećanja radi, nekoliko meseci pred smrt potvrdio da piše knjigu, ali kako je tada otkrio, ne planira da žuri sa izdavanjem iste.
– Knjigu pišem, ali sam baš lenj, počnem, pa stanem. Ima vremena, hoću da to napišem kako treba. Sada mi je cilj da putujem u Italiju i da uživam, a ovi drugi da se ne brinu, knjige će biti – rekao je tom prilikom modni kreator.
