Month: April 2023

Ovo je dan dečje radosti, jer je, prema jevanđelju, Hristos polazeći u Jerusalim rekao: “Pustite decu k meni, jer takvih je carstvo nebesko”

Lazareva subota, dan uoči praznika Cveti (Ulazak Hrista u Jerusalim), praznuje se tačno osam dana pred Vaskrs. Posvećen je vaskrsenju Lazara iz Vitinije koga je Isus Hristos posle četiri dana vaskrsao iz mrtvih. Praznik je ustanovljen još u IV veku u Jerusalimu.

Lazar se razboleo i preminuo, a prema tadašnjim običajima je položen u grob u pećinu, koja je posle toga bila zatvorena kamenom. Prošlo je već prilično mnogo vremena i njegovo telo je počelo da se raspada. Kad je Hristos došao da ga vaskrsne njegova sestra je konstatovala da se telo raspada, sugerišući da je vaskrsenje nemoguće.

Međutim, Isus je otvorio grob i na njegovu zapovest Lazar je ustao. On je kasnije još dugi niz godina služio imenu Gospodnjem i upravljao je crkvom na Kipru, gde ga se ljudi i danas sećaju i poštuju ga.

Ovo je dan i dečje radosti, jer je, prema jevanđelju, Hristos polazeći u Jerusalim rekao: “Pustite decu k meni, jer takvih je carstvo nebesko”.

Lazareva subota ili Vrbica se priprema u poslednjoj nedelji posta, za najveći hrišćanski praznik, Vaskrs.

Narodni običaji, vrbe i zvončići

U Lazarevu subotu ili Vrbicu bere se olistalo pruće vrbe preko koga se prenosi snaga zelenila na decu i odrasle. Prema narodnom verovanju, vrba je imala simboliku bujnog rasta. Grančice vrbe simbolizujući palmine grane kojima je Isus dočekan u Jerusalimu, a otuda potiče i naziv za sam praznik, Vrbica. U narodu postoji verovanje da one mogu oterati bolest, sačuvati nas od zla i da se na decu i odrasle preko mladih vrbovih grančica prenosi snaga zelenila.

Širom Srbije, ovaj praznik se obeležava na poseban način, tako što se deca oblače u najsvečaniju odeću, stavljajući oko vrata zvončiće vezane trobojkom. Pre litije u crkvi se podele mlade vrbove grančice koje se nose kući i stavljaju pred ikonu i kandilo.

Narod obilazi oko hrama u povorci, uz pevanje tropara Lazareve subote, dok deca radosno zvone zvončićima i na glavama nose upletene venčiće od vrbovih grančica. Venčići i zveckanje zvončića simbolizuju pobedu života nad smrću i nagoveštaj Hristovog stradanja i vaskrsenja.

Lazareva subota ili Vrbica se slavi za posnom trpezom jer pada u vreme vaskršnjeg posta.

Vrbica ili Lazareva subota je i dan kada se bere cveće. Beru se veliki cvetovi da bismo bili lepi i stasiti, dren da bismo bili jaki, ljubičica mirišljavi i privlačni, a vrbove grančice zdravi i napredni.

Ubrano cveće ne unosi se u kuću već se ostavlja u dvorištu u posudi sa vodom. Rano ujutru na praznik Cveti cveće se plete u venčiće kojima se kiti kuća, a vodom u kojoj je cveće stajalo, umivaju se svi ukućani.

Lazarice

Lazarice su povorka mladih, neudatih i lepo obučenih devojaka koje okićene vrbovim granama idu od kuće do kuće i na Lazarevu subotu pevaju lazaričke pesme.

Običaj vuče poreklo još iz prethrišćanskih vremena, a povezan je sa buđenjem proleća.

To je prilika devojaka da se pokažu selu kao odrasle i spremne za udaju. Ukoliko to ne učine tri puta zaredom, verovalo se da će biti nesrećne.

Ali, na ovaj način su devojke čuvane od prerane udaje. Domaćini dočekuju, pozdravljaju i daruju Lazarice. Pošto ih domaćica daruje slatkišima ili kolačima, Lazarice odlaze da pevaju i igraju ispred druge kuće i tako redom po celom selu.

Jedna od devojaka prema tradiciji oblači mušku odeću, predstavljajući Lazara. Na glavi nosi kalpak ili šešir okićen cvećem, dok ostatak aksesoara čini štap, jatagan ili marama.

Kod svoje predvodnice tzv. Lazara, devojke se okupljaju u četvrtak uveče, gde se za njih priprema večera i kod nje noće i od nje kreću u pohod koji se završavao u Lazarevu subotu.

Devojka Lazarica bi bila obučena u svečano belo odelo, okičena cvećem, a veo bi joj skrivao lice. Ostatak grupe devojaka takođe je bio svečano obučen, okićen cvećem, a u ruci obično nose beli luk, zvonce i praporce.

Povorka bi kretala u ranu zoru, a ispred svake kuće Lazar i jedna od Lazarica moraju da izvedu poseban ples. Ostale učesnice ih prate nekom od pesama, želeći domaćinima sreću i napredak. Zauzvrat bi od domaćina na poklon dobijale jaja i posne kolače. U slučaju da naiđu na negostoljubivog domaćina, pevale bi “raspoje”, sa ciljem da ponište sve dobre želje, piše “Nacionalna geografija”.

Dva zemljotresa pogodila su okolinu Sarajeva u poslednja 24 sata.

Novi zabeležen zemljotres dogodio se jutros u 4.34 sati i bio je magnitude 2,1 stepen, navodi Seizmološki zavod BiH. Epicentar tog zemljotresa bio je u okolini Sarajeva, između Podlugova i Breze, pokazuju podaci Republičkog seizmološkog zavoda Srbije.

Prethodno se juče u 17.50 dogodio zemljotres magnitude 2,2 stepena takođe sa epicentrom u okolini Sarajeva, južno od grada.

Mediji u BiH navode da se jutrošnji zemljotres najviše osetio u Brezi, Ilijašu i Visokom.

Ovo je dan dečje radosti, jer je, prema jevanđelju, Hristos polazeći u Jerusalim rekao: “Pustite decu k meni, jer takvih je carstvo nebesko”

Lazareva subota, dan uoči praznika Cveti (Ulazak Hrista u Jerusalim), praznuje se tačno osam dana pred Vaskrs. Posvećen je vaskrsenju Lazara iz Vitinije koga je Isus Hristos posle četiri dana vaskrsao iz mrtvih. Praznik je ustanovljen još u IV veku u Jerusalimu.

Lazar se razboleo i preminuo, a prema tadašnjim običajima je položen u grob u pećinu, koja je posle toga bila zatvorena kamenom. Prošlo je već prilično mnogo vremena i njegovo telo je počelo da se raspada. Kad je Hristos došao da ga vaskrsne njegova sestra je konstatovala da se telo raspada, sugerišući da je vaskrsenje nemoguće.

Međutim, Isus je otvorio grob i na njegovu zapovest Lazar je ustao. On je kasnije još dugi niz godina služio imenu Gospodnjem i upravljao je crkvom na Kipru, gde ga se ljudi i danas sećaju i poštuju ga.

Ovo je dan i dečje radosti, jer je, prema jevanđelju, Hristos polazeći u Jerusalim rekao: “Pustite decu k meni, jer takvih je carstvo nebesko”.

Lazareva subota ili Vrbica se priprema u poslednjoj nedelji posta, za najveći hrišćanski praznik, Vaskrs.

Narodni običaji, vrbe i zvončići

U Lazarevu subotu ili Vrbicu bere se olistalo pruće vrbe preko koga se prenosi snaga zelenila na decu i odrasle. Prema narodnom verovanju, vrba je imala simboliku bujnog rasta. Grančice vrbe simbolizujući palmine grane kojima je Isus dočekan u Jerusalimu, a otuda potiče i naziv za sam praznik, Vrbica. U narodu postoji verovanje da one mogu oterati bolest, sačuvati nas od zla i da se na decu i odrasle preko mladih vrbovih grančica prenosi snaga zelenila.

Širom Srbije, ovaj praznik se obeležava na poseban način, tako što se deca oblače u najsvečaniju odeću, stavljajući oko vrata zvončiće vezane trobojkom. Pre litije u crkvi se podele mlade vrbove grančice koje se nose kući i stavljaju pred ikonu i kandilo.

Lazareva subota ili Vrbica se priprema u poslednjoj nedelji posta, za najveći hrišćanski praznik, Vaskrs.

Narod obilazi oko hrama u povorci, uz pevanje tropara Lazareve subote, dok deca radosno zvone zvončićima i na glavama nose upletene venčiće od vrbovih grančica. Venčići i zveckanje zvončića simbolizuju pobedu života nad smrću i nagoveštaj Hristovog stradanja i vaskrsenja.

Lazareva subota ili Vrbica se slavi za posnom trpezom jer pada u vreme vaskršnjeg posta.

Vrbica ili Lazareva subota je i dan kada se bere cveće. Beru se veliki cvetovi da bismo bili lepi i stasiti, dren da bismo bili jaki, ljubičica mirišljavi i privlačni, a vrbove grančice zdravi i napredni.

Ubrano cveće ne unosi se u kuću već se ostavlja u dvorištu u posudi sa vodom. Rano ujutru na praznik Cveti cveće se plete u venčiće kojima se kiti kuća, a vodom u kojoj je cveće stajalo, umivaju se svi ukućani.

Lazarice

Lazarice su povorka mladih, neudatih i lepo obučenih devojaka koje okićene vrbovim granama idu od kuće do kuće i na Lazarevu subotu pevaju lazaričke pesme.

Običaj vuče poreklo još iz prethrišćanskih vremena, a povezan je sa buđenjem proleća.

To je prilika devojaka da se pokažu selu kao odrasle i spremne za udaju. Ukoliko to ne učine tri puta zaredom, verovalo se da će biti nesrećne.

Ali, na ovaj način su devojke čuvane od prerane udaje. Domaćini dočekuju, pozdravljaju i daruju Lazarice. Pošto ih domaćica daruje slatkišima ili kolačima, Lazarice odlaze da pevaju i igraju ispred druge kuće i tako redom po celom selu.

Jedna od devojaka prema tradiciji oblači mušku odeću, predstavljajući Lazara. Na glavi nosi kalpak ili šešir okićen cvećem, dok ostatak aksesoara čini štap, jatagan ili marama.

Kod svoje predvodnice tzv. Lazara, devojke se okupljaju u četvrtak uveče, gde se za njih priprema večera i kod nje noće i od nje kreću u pohod koji se završavao u Lazarevu subotu.

Devojka Lazarica bi bila obučena u svečano belo odelo, okičena cvećem, a veo bi joj skrivao lice. Ostatak grupe devojaka takođe je bio svečano obučen, okićen cvećem, a u ruci obično nose beli luk, zvonce i praporce.

Povorka bi kretala u ranu zoru, a ispred svake kuće Lazar i jedna od Lazarica moraju da izvedu poseban ples. Ostale učesnice ih prate nekom od pesama, želeći domaćinima sreću i napredak. Zauzvrat bi od domaćina na poklon dobijale jaja i posne kolače. U slučaju da naiđu na negostoljubivog domaćina, pevale bi “raspoje”, sa ciljem da ponište sve dobre želje.

Pandemija korona virusa zatvorila je hotel gde je Junus radio, ali je potom na novom radnom mestu upoznao – Milenu

Kažu da se prava ljubav jednom desi i da za nju granice ne postoje. Upravo sve te granice sa lakoćom je prešao Turčin Junus Emre Dogan (24) iz Alanje, koji je krenuo za svojom devojkom Milenom iz Beograda.

Junus je radio u Turskoj kao animator u hotelu, a onda je pandemija korona virusa zatvorila hotel pa je morao da radi na plaži. Upravo tu upoznao je Milenu, a onda je, priča nam, počela čarolija.

– Radio sam u hotelu i studirao, bila je korona i tada sam morao da radim na plaži, upoznali smo se i ostali u kontaktu. Ona se vratila u Srbiju jer je imala operaciju, i ja sam joj stalno pisao, ali drugarski. Nisam ni slutio šta će se desiti – počinje za Telegraf Junus.

Živeo je na relaciji Srbija – Turska i uživao u svakom momentu boravka u Beogradu.

– Milena je dolazila, ali sam i ja dolazio. Tada je nastava na fakultetu bila onlajn, i ja sam odlučio da dođem ponovo u Beograd. Bio sam u Februaru, pa sam se vratio kući i rekao da dolazim ponovo u aprilu. Tada mi je majka bila u čudu – priča nam momak.

Za godinu dana, Milena i Junus otkrili su da se vole.

– Zajedno smo od 2020. godine. Ja sam tada završio i fakultet, pa sam rekao mojima da dolazim ovde, u Srbiju. Tako je i bilo – priča kroz osmeh.

Podršku porodice na samom početku nije dobio.

– Mama je bila protiv da dođem, jer je važilo da Srbi nas ne vole, ali to nije istina. Kada su upoznali Milenu, onda je sve bilo u redu. Slavili smo i mladence, svadba je u septembru, a sledeća poseta Turskoj sad krajem meseca – kaže nam srpski zet.

Junus voli Srbiju, ali dve stvari najviše.

– Volim Srbiju, svi su dragi i srdačni, uvek kad kažem odakle sam pokušavaju da mi kažu nešto na turskom, to mi je baš simpatično. Volim mnogo vašu muziku i hranu. Uz narodnu muziku sam naučio jezik a najviše volim da slušam Tomu Zdravkovića, i slušam ga više od Milene. Jedino mi smeta jer je grad ogroman, mnogo veći od Alanje, ako to uopšte može da bude zamerka neka – objašnjava nam.

Svadba u Alanji, a običaji “mešano”

– Svadbu smo zakazali za septembar, biće u Alanji i običaji će biti mešani jer imamo i goste iz Srbije, moramo svima da se prilagodimo – priča nam dok se Milena smeška u pozadini.

Planove, kako kaže, nemaju.

– Lepo nam je i nadam se da će tako i biti, nemamo neke planove. Ali znam da smo zasigurno ovde još 5,6 godina. Za dalje ne znamo, nismo razmišljali – završava svoju priču.

Ovi slučajevi biće tema najavljene gradske komisije koja treba da ispita da li su i koji ujedi bili lažni * Sedmoro Nišlija je dobilo odštetu na osnovu pretrpljenog straha i bola, dok su 3 slučaja rešena mirnim, vansudskim, poravnanjem

Da su Nišlije ujedali napušteni psi na gradskim ulicama i da su građani dobijali odštetu, poznata je činjenica, ali slučajevi ujeda mačaka novi su javnosti i na račun odštete iz zajedničke kase svih Nišlija isplaćeno je prošle godine nešto više od 720.000 dinara za 7 ujeda, podaci su dobijeni zahtevom za pristup informacijama od javnog značaja iz Uprave za finansije.

Ovi slučajevi biće tema najavljene gradske komisije koja treba da ispita da li su i koji ujedi bili lažni.

Na teritoriji Grada Niša u prethodnoj godini desilo se sedam ujeda mačaka za koja je, prema informacijama iz Gradske uprave za finansije, Grad Niš isplatio 721.370,40 dinara na ime odštete. Iz Grada Niša kažu da će biti formirana komisija koja će utvrđivati koji su ujedi lažni.

Prema izveštajima Gradskih uprava za organe Grada i građanska stanja i finansija, sedmoro Nišlija je dobilo odštetu na osnovu pretrpljenog straha i bola, dok su tri slučaja rešena mirnim, vansudskim, poravnanjem.

– Na osnovu izvršenog uvida u izvode o izvršenim isplatima sa računa Grada Niša u vezi ujeda mačaka lutalica u periodu od 1. januara 2022. godine do 31. decembra 2022. godine, obaveštavamo vas da je bilo 7 slučajeva ujeda mačaka lutalica i da je ukupno isplaćeno 721.370,40 dinara – rekli su iz Gradske uprave za finansije.

Prilikom potpisivanja međuopštinskog sporazuma, kojim će niška Zoohigijena pružati svoje usluge, pre svega sterilizaciju pasa na ulicama i na teritorijama opština Gažin Han i Svrljig, gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski je govorila i o, sve češćim, ujedima mačaka i najavila da će biti formirana komisija, kako bi se što manje novca davalo iz budžeta jer, kako je rekla, postoje ujedi koji se tretiraju kao ujedi, a nisu ujedi.

– U pronalaženju smo rešenja kako stati na put lažnim prijavama pasa i mačaka, na koji način objasniti ljudima da to nije dobar način da se obmane Grad i zaradi novac – rekla je Sotirovski.

Kako je tada najavila, u pregovore će biti uključeni Dom zdravlja, Hitna pomoć, Sudska medicina, Institut za javno zdravlje, Komisija za mirno rešavanje sporova, kao i sudovi.

Marija Kulić, kako je rekla, precrtala je iz života ćerku Miljanu Kulić. Ona je u emisiji “Pitanja novinara” u “Zadruzi” otkrila sve šta nosi na duši, a kroz suze je odgovarajući na pitanja Ivane Šopić jasno poručila da ne želi da joj najstarija ćerka dođe na sahranu.

Sukob između majke i ćerke je nastao u četvrtak veče, kada se starija Kulićka vratila u rijaliti. Ona je tada otkreila da nenad Macanović Bebica živi u njihovoj kući u Nišu, protivila se Miljaninoj vezi sa Zolom zbog čega je nastao opšti haos. Miljana je izvređala majku i poručila joj da je bolje da je umrla, a onda ju je optužila da joj je bitan samo njen novac koji se nalazi na Marijinom računu.

– Nema više ništa od sinoć. Zna moj brat kako je bilo kada nismo razgovarali 10 godina. Zna tetka kada me je uvredila, ja toj ženi nisam na sahranu išla. Od sinoć, ja živim svoj život i više me ne intresuje. Da li je Mika, Giba, niti želim da čujem njen glas, niti da je vidim. Kraj svega! Moja deca su čula sinoć, kada budem umrla, na moju sahranu mi neće doći, to mi je želja! Ja znam da je nekima drago, da su neki jedva čekali da do ovoga dođe, došlo je. Moj broj telefona, neće me odbiti na telefon. Ona za mene više ne postoji, ni ja za nju. Biće mi teško dan, dva tri, možda celog života, ali kada ja precrtam, ja u momentu i to je kraj. Da li je muž, dete, majka, otac?! Možda sam monstrum, ali sam ja takva. Ja se ne setim ocu da zapalim sveću, mene Siniša podseti. Ne zanima me, to je više to. Nekoliko puta mi je rekla: “Molim te živi”, mene će da razvlače kada umrem, idi leči se u inostranstvo da živiš zbog mene” – rekla je Marija zaplakavši, pa je nastavila:

– Imala sam nadu da živim zbog nje, sada više ne. Živim sada za sebe i za ljude koji me poštuju i vole, a ona će morati, da li na želju nečiju ili žalost, sama. Novac sam čuvala zbog kocke, više puta je rekla: “Mamice, hvala ti što si mi sačuvala”. Sačuvala sam, Željko je tu, treba za dete, ja se ne oslanjam ni na koga. Mi smo ljudi bolesni, ja ću da se trudim da radim do zadnjeg dana, kao i uvek, sa tim da obezbedim da znam da sam njega obezbedila. Dalje, kako će i šta će…

– Dete zna sve, da sačekam još malo i on da mi poraste, Tijana i Ana su velike i samostalne. Ovo nema smisla, postigla sam samo da joj sačuvam novac koji je imala. Da li će da se besi, da mi neko kaže: “Eno je tamo”, ja ću da kažem: “Ko?”. Nema od toga ništa, ja sam tako rešila u mojoj glavi. Da li će: “Mamice, budi tu za mene”, ne, ja kad budem izašla odavde, ja ovde glas ne mogu da joj čujem, a kamoli preko televizora. Nenad sedi isključivo da Siniša ne bi bio sam, dok ne dođem kući, kada budem otišla, nema potrebe više da sedi. Njemu je sa ljudske strane, sede po ceo dan. Pola posla je on završio, uvek je tu, mnogo je Siniši pomogao i meni. To što je Siniša rekao da će da pokloni, pa? On mu je spasio život – dodala je Marija, dok je Miljana slušala šta njena majka priča i plakala.

Kurir.rs/ Pink

Spasojevićev zadatak bio je da celu noć čuva Mihajlovića pre nego što ga članovi klana liše života

Okrivljeni saradnik Nikola Spasojević, koji je potpisao sporazum sa tužilaštvom u zamenu za to da govori o krivičnim delima koja je izvršio klan Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, u svom neometanom izlaganju detaljno je govorio o poslednjoj noći života pokojnog Gorana Mihajlovića.

Naime, Spasojević i Vlade Draganić, koji je klanu ustupio kuću u Ritopeku, čuvali su Mihajlovića celu noć pre nego što je ubijen. On je objasnio da mu je Belivuk, kada su ga prvi put doveli u kuću u Ritopeku, rekao da tokom noći sa Draganićem treba da pričuva jednog momka. On mu, kako je rekao, tada nije znao ime.

Belivuk mu je prvo pokazao fotografiju momka koji je bio vezan u jednoj prostoriji, a potom ga pitao da li u garaži vidi neki tajni prolaz. Kada Spasojević nije mogao da uoči prolaz, Belivuk ga je otvorio.

– Bilo mi je neverovatno, bukvalno kao iz nekih filmova. Tada mi je bilo jasno gde se taj momak nalazi. Veljko je prvi ušao u međuprostor. Tu se nalaze metalna vrata. Veljko je pokucao i ušao, rekao mi je da sačekam. Posle par minuta pojavio se Marko Miljković, koji je izašao iz tajne prostorije. Objasnio mi je da je momak tu, da treba da ga čuvamo Boske, odnosno Vlade Draganić, i ja. Rekli su mi da ćutim kad uđem. Momak je bio vezan sivom armiranom trakom. Ruke su mu bile vezane napred od zglobova do laktova. Čak su mu i šake bile u toj traci. Noge su mu isto bile vezane trakom od zglobova do kolena. Ležao je na najlonima koji su bili na podu. Bila su dva sloja najlona, jedan providni i jedan zeleni. Ispod glave mu je bio džak sa nekom zemljom – objasnio je.

To je bila prostorija koju mu je Belivuk pokazao na slici. Objašnjeno mu je da je taj momak opasan i da vodi računa dok ga bude čuvao. Rečeno mu je da je on ubica i da planiraju da ga ubiju. Objašnjeno im je i čemu služe gume i ćumur i rečeno mu je da će telo da bude spaljeno.

– Pitali su da obezbedim kamion da prevezu telo Gorana Mihajlovića, ali nisu mi tada rekli kako se zove, zvali su ga NN. Rekao sam da nemam kako da obezbedim kamion jer nemam telefon, pošto su mi rekli da krenem bez telefona, a Veljko mi je rekao da snimim glasovnu poruku bratu kako bi on otišao i preneo mu tu poruku da bi zamolio da obezbedi kamion. Brata sam zamolio da pita prijatelja za kamion i rekao da mi treba da prebavim stvari za prijatelja. Nije prvi put da sam pozajmljivao taj kamion da drugovima prenosim stvari. Objasnili su mi da ćemo Draganić i ja da budemo tu celu noć. Veljko i Marko su se uputili kućama i rekli su da će da dođu ujutru, a kad dođu da ja idem po kamion i da nabavim pesak kako bi kada eliminišu Gorana Mihajlovića mogli da prevezu telo, a da policija u nekoj rutinskoj kontroli ne bi primetila telo – dodao je Spasojević.

Opisao kako je izgledalo čuvanje Mihajlovića

To veče je ostao u kući sa Draganićem. U toku noći je pričao sa Draganićem i pokušao da stupi u kontakt sa Goranom.

– Držao sam pištolj pored sebe i deseo na metalnoj stolici. Pitao sam Gorana kako se zove, on je rekao da ne sme da kaže jer mu je rečeno da će sutra da bude pušten. Rekao je da je u tu situaciju došao jer su ga drugari namestili. Rekao je da se bavi skankom i da ima jednogodišnju ćerkicu. Ja nisam u tom momentu smeo da mu kažem da ga neće pustiti. Draganić i ja smo se smenjivali tokom noći. Dok sam bio u garaži, u jednom momentu sam pitao momka da li je žedan ili gladan, on je rekao da ne želi da jede ni pije. Zaspao bi na pet ili 10 minuta. Rečeno mi je da ne sme da se pomera, a da nas ne pita. Svaki put kad bi hteo da se pomeri, pitao bi me. U jednom momentu mu se išli u toalet. Rekao sam da sačeka. Draganić je posle oko 20 minuta ušao u garažu. Rekao sam mu da se momku ide u WC. Nisam imao srca da ga pustim da izvrši nuždu u gaće. On je rekao da ga pustim – rekao je.

Podigli su Mihajlovića jer nije mogao da ustane sam. Spasojević je dodao da mu je i glava bila oblepljena od nosa do čela kako ne bi video ljude koji ga čuvaju.

– Ja sam mu spustio tenerku i donji veš, a Draganić ga je pridržavao da ne padne. Prineo sam kofu. Do jutra smo se smenjivali. Ja sam se ponovo vratio u tajnu prostoriju i sedeo sam do jutra. Ujutru rano Veljko i Marko dolaze sivim “golfom” i ja sam napustio kuću. Rekli su mi da idem po kamion i po pesak i da se nađem sa Milošem Budimirom na pumpi u Krnjači kod nekadašnjeg BIP-a. Otišao sam po kamion i otišao sam do stovarišta kod Pančevačkog mosta i kupio sam paletu peska. Po dolasku u Livadice uvezao sam kamion u rikverc u dvorište i rkeli su mi da ga parkiram što bliže mogu garažnim vratima. Belivuk, Miljković, Draganić i ja smo ušli u garažu. U skrivenoj prostoriji je bio mrak – dodao je.

Telo spalili na placu

Najlon u prostoriji je, kako je rekao, najlon bio smotan. Rečeno mu je da probudi momka, što je i pokušao, ali su ostali počeli da mu se smeju kada je shvatio da je mrtav, što nije odmah primetio jer, kako tvrdi, nije bilo vidljivih znakova povreda. Podsetimo, okrivljeni saradnik Srđan Lalić je tokom svog svedočenja rekao da je Mihajlović ubijen cijanidom.

– Izneli smo momka iz prostorije i ubacili smo ga u kamion. Džakove sa peskom sam stavio preko umotanog tela Gorana Mihajlovića. Krneuli smo u kuću u Surduku. Oni su išli “golfom” i rekli da će da mi budu pratnja. Ako vide policiju, zakucaće se u policijsko vozilo da bih ja mogao da prođem. Izbacili smo gume iz šupe i Veljko je od njih napravio kao neku lomaču, a između njih je sipao ćumur. Kad je to uradio, ja sam ušao u tovarni prostor, sklonio sam džakove sa peskom i neko je ušao sa mnom da izvučemo telo Gorana Mihajlovića. Telo je i dalje bilo umotano u najlon. Držali su ga uspravno i tražili su od mene da navučem gume preko njega. Stavili smo par guma preko umotanog tela i telo smo položili na tu lomaču. Veljko je uzeo neki benzin, polio je sve i zapalio. U tom momentu se razvila velika vatra, pa sam morao da pomerim kamion jer je duvao jak vetar. Lomača se nalazila blizu šupe. Između kuće i šupe. Bliže Dunavu – ispričao je Spasojević.

Dim je bio ogroman, a Spasojević je rekao da su ljudi zastajali da vide da ne gori kuća. On je imao zadatak da u voćnjaku seče stare grane kako bi Belivuk njima pojačao vatru.

– Veljko je bio zadužen za vatru, on je uvek voleo da pali nešto, to se video i u drugim situacijama. Ispostavilo se da nas je komšinica videla. Veljko je pričao s njom, a ja sam se trudio da me ne vidi. Trudio sam se da se što manje eksponiram. Konverzacija je trajala kratko. A Marko i Veljko su reklid a se zabrinula zbog veličine vatre. Veljko je komentarisao: “Brate, dobro je, da je prišla bliže morali bismo i nju”, na šta sam se ja zgranuo, iskreno da vam kažem. U jednom trenutku su zagasili vatru, ali nije izgoreo celo telo. Od kolena do grudi nije izgorelo. Komentarisali su da je ostalo srce i pluća. Tu je bilo korito koje sam ranije kupio i sipali u vodu u to korito. Veljko je vilama, kojima je ubacivao drva u vatru, stavio ostatke tela u korito da se ohlade kako bismo posle mogli da ih isečemo i bacimo. Kada se to ohladilo malo, Veljko je nekom manjom sekirom na betonskoj stazici isekao je sve na sitne komade. Ja nisam mogao da gledam, nisam imao želudac za to, sklonio sam se sa strane. Ostaci su stavljeni u džak za šut. Curilo je iz njega. Rekao sam da se džak stavi u tovarni deo, da ne ostanu tragovi u kabini. A i nisam baš hteo da se vozim s tim u kabini. Ali Veljko je insistirao da se stavi u kabinu – dodao je.

Belivuk i Miljković su, kako je rekao, tražili da ih nekim od njihovih “Skaj” aparata slika pored vatre.- Miljković je slikao tokom paljenja, a slike zapaljenog tela su slali i Helu, odnosno Nebojši Jankoviću, osim ako ne postoji još neki Hel, ne mogu da tvrdim. Zgarište, koje je isto zagašeno vodom, Veljko i Marko su lopatom tovarili u kolica i bacali sa litice u Dunav. Kombinezone su isto spalili. Potom smo krenuli ka Pupinovom mostu koji je tada bio samo delimično osvetljen i nije bio video nadzora. Zaustavili smo se u prvom delu mosta koji nije bio osvetljen i Veljko je izašao i iz kabine kamiona uzeo džak. Preskočio je bankinu i prosuo ostatke u Dunav, a meni je rekao da se otarasim Džaka i da dođem u piceriju Pikolo u Borči – rekao je Spasojević.

FRANKFURT- Pripadnici njemačke Savezne policije, stacionirani na frankfurtskom aerodromu, ovih dana imaju s obzirom na veliki broj putnika tokom uskršnjih praznika.

Kako prenose njemački mediji, u roku od 13 sati uspjeli su izvršiti čak 20 naloga za hapšenje, što je vjerovatno i rekordan broj.

Među onima koji nisu imali sreće, našao se i 53-godišnji Hrvat za kojeg se tokom rutinske kontrole ispostavilo da duguje čak 6.831,50 evra kazne i troškova postupka nakon što je 2020. i 2021. osuđen za vožnju bez vozaček dozvole. Štaviše, za njim bila aspisana  dva naloga za hapšenje.

Kako prenose mediji, umjesto novca mogao je izabrati i zamjensku kaznu od četiri mjeseca zatvora. Međutim, uspio je izbjeći zatvor tako što je na licu mjesta platio cijeli iznos.

Novinarka “Duge” 8. aprila 1994. pronađena mrtva u porodičnom stanu u Beogradu

Na današnji dan pre 29 godina novinarka “Duge” Dada Vujasinović pronađena je mrtva u svom stanu. Slučaj do danas nije razrešen.

Ubistvo, samoubistvo ili nesrećan slučaj – mogući su uzroci smrti Dade Vujasinović o kojima se govori i 29 godina kasnije, dok novih informacija o ubistvu nema, piše RTS.

Na platformi Human rights channel Saveta Evrope slučaj smrti Dade Vujasinović svrstan je u one u kojima možda nije sprovedena efikasna istraga o napadima na novinare.

Predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić rekao je za sajt Udruženja novinara Srbije (UNS) da nije obavešten o novim aktivnostima tužilaštva.

“Mislim da tužilaštvo drži ovaj slučaj otvorenim, ali da nema proaktivnosti”, rekao je Matić.

Dodao je da ni Komisija za istraživanje ubistava novinara nema novih saznanja koja bi pomogla napretku u rešavanju slučaja smrti Dade Vujasinović. Da je neophodno načiniti pomak podsećaju i partnerske organizacije Platforme Saveta Evrope u novom izveštaju “Rat u Evropi i borba za pravo na prijavu”, u kome je ime novinarke “Duge” svrstano u spisak 26 nekažnjenih zločina nad novinarima.

O važnosti podsećanja na njeno stradanje govori i Veran Matić koji ističe da je bitno da novinari istražuju i izveštavaju o ovoj temi.

“Zainteresovanost novinara i istraživački rad su izuzetno važni. Verujem da je ova tema značajna za svaku generaciju novinarki i novinara, da se pozabave različitim aspektima, istražuju i stalno aktuelizuju temu”, rekao je Matić za UNS.

Ko je bila Dada Vujasinović?

Radislava Dada Vujasinović je 8. aprila 1994. pronađena mrtva u porodičnom stanu u Beogradu. Ponovljenim veštačenjima, početkom 2008. godine, odbačena je verzija o samoubistvu, a Okružno tužilaštvo januara 2009. pokrenulo je pretkrivični postupak za ubistvo.

Dada Vujasinović rođena je 10. februara 1964. u Čapljini. Diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu 1987. godine. Posle završenog fakulteta radila je kao novinar Privrednog pregleda, a potom u magazinu “Duga”.

Godine 1993. postala je članica uređivačkog kolegijuma Duge. Za reportaže sa slavonskog ratišta te godine je dobila nagradu “Svetozar Marković” Udruženja novinara Srbije.

Zbog svojih istraživačkih tekstova o sprezi kriminala i politike, dobijala je pretnje, ucene i sudske tužbe.

Knjiga “Svedočenja iz obeščašćene zemlje”, kompilacija njenih tekstova, intervjua i privatnih pisama objavljena je 1995. u Torontu.

Pre šest godina Udruženje novinara Vojvodine i druga novinarska udruženja podržala su inicijativu da jedna ulica u Zrenjaninu dobije njeno ime.

Osumnjičeni su ga tukli i naneli mu povrede, sve vreme preteći da će ga ubiti i iseckati na komade ako im ne preda novac

U toku istrage Više javno tužilaštvo u Beogradu ispitaće i dve devojke, za koje S.B. (33) tvrdi, da su bile u stanu dok su ga tukli i mučili Milan D. (42) i Petar P. (43), saznaje “Telegraf.rs”.

Nesrećni muškarac primljen je u bolnicu gde su mu konstatovane lake telesne povrede.

– Oštećeni je rekao da je u stanu bio Petar sa još dve devojke. Da one nisu učestvovale u njegovom mučenju već da su ga samo posmatrale. S.B. je tvrdio da su mu otmičari tražili 5.000 evra i da im on taj novac ne duguje. Nakon pet sati pobegao je kroz prozor i uspeo da pozove policiju. Inspektori su za svega nekoliko minuta uhapsili osumnjičene za otmicu – kaže naš sagovornik.

Policija

Policija u Beogradu, po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, u sredu je uhapsila P. P.  i M. D.  zbog otmice.

Oni su, kako se sumnja, 5. aprila, namamili tridesettrogodišnjeg muškarca u iznajmljeni stan na Vračaru gde su ga tukli, zahtevajući da im isplati 5.000 evra kako bi ga pustili na slobodu.

Muškarac je uspeo da pobegne iz stana i događaj prijavi policiji koja je efikasnom akcijom pronašla i uhapsila osumnjičene.

Tužilaštvo

U Višem javnom tužilaštvu u Beogradu u petak su saslušani Milan D.  i Petar P. zbog sumnje da su 5. aprila oko 8 časova obmanom odveli i u stanu zadržali oštećenog S. B., u nameri da od njega iznude novac.

Osumnjičeni su iskoristili svoje zakonsko pravo da ne iznose odbranu u ovoj fazi postupka.

Nakon saslušanja tužilaštvo je predložilo sudiji za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu da osumnjičenima odredi pritvor da ne bi uticali na svedoke i da ne bi ponovili krivično delo u kratkom vremenskom periodu.

Osumnjičenima se na teret stavlja krivično delo otmica za koje je zaprećena kazna zatvora od 3 do 12 godina. Sumnja se da su Milan D. i Petar P, 5. aprila oko 8 časova namamili S.B. u iznajmlјeni stan na Vračaru, zahtevajući da im isplati 5.000 evra na ime navodnog duga.

Pošto oštećeni kod sebe nije imao novac, osumnjičeni su ga tukli i naneli mu povrede, sve vreme preteći da će ga ubiti i iseckati na komade ako im ne preda novac.

Oko 14 časova oštećeni je otišao u kupatilo, odakle je uspeo da izađe na terasu preko koje je preskočio na terasu susednog stana i događaj prijavio policiji koja je efikasnom akcijom pronašla i uhapsila osumnjičene.