Ispeći 2 kore za jednu koru je potrebno 5 belanaca 7 kašika šećera 4 kašike brašna. Fil 10 žumanca umutiti sa 250 gr šećera 4 kašike brašna I skuvati u 1/2 lit mleka. Posebno umutiti 250 gr margarina dodati 250 gr mlevenih lesnika i izjednačiti sa predhodnim filom. Ovim filom filovati kore a celu tortu premazati šlagom(2 kesice).
Crnogorci su voleli da kažu kako “Njegoš nije bio samo poezija i vladikovanje”, bio je mnogo više od toga – i fizički i duhovno
Petar II Petrović Njegoš bio je crnogorski vladar, vladika, pesnik i filozof. Rođen je 13. novembra 1813. godine u selu Njeguši blizu Cetinja, a umro je 31. oktobra 1851. godine u Cetinju. Imao je samo 38 godina.
O potonjim danima Vladike Rada, malo šta se zna, ali ostao je zapis o tome šta je njegova majka rekla na posmrtnoj odori svog sina:
“Braćo Njeguši, Sokolovi Crnogorci! Nije lijepo što činite, što kukate i plačete za Vladikom. Nijesam ja njega rodila niti za kukanje, niti za plakanje, već sam ga rodila o dobru imena vašega i SRPSKOGA.
Vazda sam bila i sada sam najsrećnija majka, kada mi je Bog darivao, tebe moj vazda najmiliji sine. Bio si najljepši među najljepšima, ne samo tijelom nego i dušom.
A za vaistinu Božju ja, tvoja majka, za tobom nikad neću zaplakati, jer kada bih to učinila ja ne bih bila tvoja prava majka. Trebaju da plaču majke koje rađaju izdajnike i pogani ljudske, a ne ja. Prosta ti sine, materinska rana, prosto ti SRPSKO MLIJEKO KOJIM SAM TE PODOJILA.
Slava Bogu koji mi te tako lijepog darivao i tako lijepog i mladog uzeo, bar će i On sine moj, od tebe imati šta da vidi.”
Kakav je zaista vladika bio samo može da se nagađa. Postoje neke priče da je bio veliki ženskaroš, ali to nikad nije potvrđeno. Međutim, najbolje se može sagledati Njegošev život iz knjige Ljubiše Nenadića “Pisma iz Italije” u kojima stoji:
“… otvorim vrata i uđem u vladičinu sobu. Ja sam sebi predstavljao vladiku crnogorskog kao druge vladike: u dugoj crnoj mantiji, s kamilavkom na glavi, s brojanicama u ruci. Takvu sam i sliku iz mlađih godina njegovih viđao. Kad uđem, pogledam po sobi. Soba vidna i velika. Tri prozora gledala su na more, a jedan niz ulicu na kraljev dvor. Usred sobe stajala su dva stola: na jednom behu rasturene knjige. Bilo je dva lepa kanabeta i više velikih i malih stolica, sa drugim potrebnim nameštajem; na zidovima, osim ogledala, bilo je različitih slika. Desno od vrata, u dnu sobe, bio je kamin od mramora, odžak po francuskom načinu, u kome je gorela mala vatra. Prema tome odžaku, u velikoj, sniskoj stolici, sedeo je jedan krupni čovek u crnogorskih haljinama, s crnogorskom kapom na glavi, i držao je gvozdene mašice u ruci, te njima džarao u vatru. Jedva je mogao primjetiti da je neko ušao. … “Sjedite – reče vladika – mi smo stari poznanici! Sam vas je Bog poslao da me u ovoj samoći razgovorite.” Pruži mi ruku te se sa mnom rukova. Zatim se zamisli i ućuta; pa iz tih misli, posle nekoliko trenutaka, jačim glasom uzviknu: “Ala se mi, Sloveni, narobovasmo!” I kao neka srdnja ukaza mu se na licu. Dok sam ja smišljao šta da mu kažem na to, on produži, posle kratkog ćutanja: “Ali mi, Crnogorci, boga mi nijesmo! Svakom slobodnom čovjeku možemo slobodno u oči pogledati. Ni pred kim se ne moramo zastidjeti.”
“… Svagda bi me dočekao pun tanjir pomorandži. Vladika ih slabo jede, i to samo po jednu kriščicu; jer mu, ako nisu sasvim slatke, pozlede kašalj; ali je primetio da ih ja rado jedem. Mnogi govor katkad mu škodi. On često po nekoliko sati sedi u svojoj velikoj stolici i ćuti. Za to vreme ja mu što pričam, novine ili kakvu knjigu čitam. Igramo i šaha, ali on nema strpljenja. Nekoliko sam puta ručao kod njega. On vrlo malo jede, i čuva se od protivnih jela; ništa ne pije. Obično jede mnogo grožđa. Ovde ima tako lepa grožđa kao da je sada sa čokota uzabrano. Mene neprestano nudi pomorandžama. Kako ih nestane, on lupa rukom o ruku i viče: “Đovani!” (to mu je sluga, Talijan; uzeo ga da ga služi dok je ovde), i zapovedi mu da donese nanovo pomorandže; jer, veli, boji se: ako nestane pomorandži, otići ću. On nalazi neku zabavu u tome kad gleda kako ja jednu po jednu pomorandžu ljuštim, i uz to pričam mu o Srbiji, i o različitim sitnicama u Beogradu, i o svome putovanju. Kad koju pomorandžu oljuštim, pa on vidi da neće biti dobra, viče: “Baci tu; ta ne valja!” Kad naiđe na kakvu lepu pomorandžu, on rekne: “Daj i meni jednu krišku od te!“
Ja imam jednu predstavu detinju, da sam nekad živeo na Cetinju…
“On (vladika) ima ovde dosta poznanika, i ovdašnja gospoda često ga mole da im dođe na njihove gozbe i večernje zabave; on se obično izvinjava svojom bolešću. Kaže mi da ga je zimus svakom prilikom pozivao kralj u dvor. … Jedno veče proveli smo kod Rotšilda na njegovoj vili (poljskom dvorcu). Društvo je bilo lepo i odlično. Sedelo se i hodalo i po sobama i po basti. Vladika se obično nosi crnogorski, i tada je bio obučen u crnogorske haljine, koje mu vrlo lepo dolikuju. … Vladici se nije moglo prići: jednako su ga okruživale najlepše dame i molile da im priča o Crnoj Gori, o četama, o ratovanju Crnogoraca. Vladika je bio dobre volje; govorio je neprestano. Ja, koji ga svaki dan slušam, divio sam se tada njegovim pričama i jezgrovitim dosetkama. On je često pritom pričanju dolazio u poetsko oduševljenje. Kud je god koračao, svuda su ga pratila najveća gospoda i gospođe. U svoje, obično kratke, priče o Crnoj Gori mešao je vešto sreću i nesreću, junaštvo i strahovanje, patnje i uživanja. “
“… Između ostalog razgovora, doktor zapita mene (Nenadovića): ima li cenzura na Cetinju? Ja mu odmah odgovorih da nema. Vladika me pogleda, i osmehnu se. Kad doktor ode, vladika … mi pruži jednu knjigu i reče: “Što ti varaš čovjeka da nema cenzure na Cetinju?” Ja uzmem tu knjigu i otvorim. To je bila “Dika crnogorska”, dramski spev Sime Milutinovića. Odmah na drugom listu te iste knjige stoji štampano: “Dozvoljava se pečatati s odobrenjem praviteljstvene cenzure.” A ispod toga stoji: “Cenzor Drago Dragović”. Ta je knjiga pečatana na Cetinju. … Kad to pročitah, rekoh: “Nisam znao, gospodaru, da je bilo cenzure na Cetinju”. Vladika se nasmeje i kaže mi: “Bila je štamparija, ali nije bilo cenzure. To se Simo potsmijevao ostalom svijetu, te tako stavio. A Drago Dragović nije ime cenzora, već to znači: “Piši šta ti je gođ drago!”
U crkvi Svetoga Petra (u Rimu), kao osobita svetinja, čuva se lanac kojim je sveti Petar u Jerusalimu u tamnici bio vezan. To je onaj lanac što je u našem narodu poznat pod imenom časne verige. … Taj lanac čuva se kao svetinja, i stoji u kovčegu svagda pod ključem. Kaluđer kad ga pokazuje otmenim putnicima, sa velikom pažljivošću otvara škrinju, vadi lanac iz pamuka, i, sa osobitom pobožnošću i smirenošću, prinosi ga poklonicima, te ga oni – klečeći, sa skrštenim rukama – celivaju. Kad je kaluđer prineo vladici ove verige, vladika ih odmah uze u svoje ruke, rasteže ih da vidi kolike su i čudeći se kako su dugačke, reče: “Ala su ga dobro vezali!” Zatim ih vrati odmah kaluđeru, koji od čuda jedva je mogao zapitati: “Zar ih neće Vaša Svetlost celivati?” Vladika mu, polazeći odgovori: “Crnogorci ne ljube lance!”
***
“Pri prvom ulasku u Petrovu crkvu, serdar Andrija zaustavi se na vratima, skide kapu, prekrsti se, i glasno reče: “Oprosti mi, majko, crkvo moja na Cetinju: ne ulazim da se poklonim, nego da se nagledam!” Vladika se osvrte i povika: “Ulazi, čoče! Stalo je crkvi na Cetinju kuda hodi Andrija serdar!”
***
Kolika je bila njegova veličina i mudrost najbolje govore mudrosti iz Gorskog vijenca:
*Spuštavah se ja na vaše uže,
Umalo se uže ne pretrže;
Otada smo viši prijatelji,
U glavu mi pamet ućeraste.”
Svetlana Ceca Slavković krajem devedesteih i početkom dvehiljaditih godina važila je za jednu od dama sa najupečatljivijim vokalom koji u neobičnom spoju sa folklorom i modernim pop zvukom nikoga nije ostavljao ravnodušim. Ipak u jeku popularnosti ona je odlučila da se povuče sa javne scene, te se o Ceci Slavković danas veoma malo detalja zna.
– Ako hoćete da znate šta je u mom životu bilo poslednje što sam očekivala, to je svakako medijska pažnja i estradno eksponiranje. Ako pitate da li sam uživala u tome što sam se redovno pojavljivala u medijima – nisam. Želim li da se vratim na estradu – ne želim – ispričala je pevačica raskošnog glasa nakon što se oprostila od estrade. Sarađivala je sa velikim imenima domaće muzičke scene, pa tako u svojoj biografiji ima saradnje sa Majom Nikolić, Osvajačima, Dadom Topićem, ali i sa Željkom Joksimovićem, pa se u to vreme spekulisalo da su bili i u ljubavnoj vezi. Dvoje talentovanih muzičara, naime, upoznali su se i zbližili kroz posao. Ceca je Željku, kojem su tada naslućivali blistavu karijeru, što se i obistinilo, pevala prateće vokale, a s vremenom rodila se i ljubav. Iako nikada nisu javno govorili o svojoj vezi, bila je javna tajna da se zabavljaju, a kolege i novinari često su ih viđali zajedno na festivalima koji su se u to vreme redovno održavali.
Da joj pažnja javnosti i scena nisu prijali govori sama činjenica što se uprkos svom talentu iz javnog života davno povukla, posle dva izdata albuma mikrofon je prepustila drugima, međutim muzike se nikada nije odrekla. Posvetila se vokalnoj produkciji i studijskom radu, a putem društvenih mreža saznali smo i da godine nisu mnogo na nju uticale.
Ceca Slavković danas, na pragu pedesete, može se pohvaliti odličnim izgledom na kojem joj mogu pozavideti mnoge dame, tu je onaj prepoznatljivi osmeh koji odaje utisak zadovoljstva, međutim mnogi se pitaju gde su nestale one bujne kovrdže, koje su u neku ruku bile njen zaštitni znak.
Žena stara 70 godina stradala je večeras u teškoj saobraćajnoj nesreći na putu Šabac-Loznica, u mestu Ribari.
Prema prvim informacijama starica se kretala na biciklu kada je na nju naleteo kamion. Ona je izgubila život na licu mesta, prenosi Instagram stranica 192.Pola sata posle ove nesreće, dogodila se još jedna manja saobraćajna nezgoda, takođe na putu Šabac-Loznica, nedaleko od mesta gde je starica nastradala. Vozač “fijat punta” sleteo je u kanal, ali srečom je zadobio lakše povrede.
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju dan posvećen Svetom Evtihiji Carigradskom.
Kada je bio mali, sa svojim drugovima igrao se tako što su pisali svoja imena na steni, a ispod zanimanje kojim bi se bavili u životu. Kada je stigao red na njega, on je jednom prilikom, pored svog imena, napisao patrijarh Evtihije.
U tridesetoj godini je postao iguman jednog manastira amasijskog. Kada je napunio 40 godina, mitropolit Amasijski ga je poslao na peti vaseljenski sabor, a on se tamo pokazao u najboljem svetlu, i car Justinijan je tražio savete od njega.
Svi su ga zavoleli zbog dobrote i dela koja je činio, pa su ga postavili za patrijarha.
Veruje se da ljudi koju su pred nekom važnom odlukom svakako treba da odu u crkvu i pomole se ovom svecu koji će im pomoći da donesu pravu odluku, uz molitvu:
“Istina stvari objavi te stadu tvome kao pravilo vere, obrazac krotosti i učitelja uzdržanja. Zbog toga si smirenjem stekao visoke počasti, a siromaštvom bogatstva: Oče Evtihije, moli Hrista Boga da spase duše naše.”
BEOGRAD – Pas lutalica izujedao je jutros jednu ženu na Vidikovcu.
Sve se dogodilo u 5.40 sati. Kako se saznaje, žena je radnica kioska.
Pas ju je izujedao za nogu, i imala je obilno krvarenje.
Petra (30) iz Zagreba optužena je da je u stanu udarila svog nevenčanog supruga (34) metalnim svećnjakom po glavi nakon svađe oko toga ko će izvesti psa u šetnju.
To tvrde u policiji i državnom tužilaštvu, koji su nedavno podigli optužnicu protiv Petre, tražeći od suda da je „osudi na godinu dana zatvora, s tim da se izrečena kazna neće izvršiti ako okrivljeni ne počini novo krivično delo u roku od tri godine“. Incident se inače, dogodio u januaru oko 9.30 sati.
“Nakon prepirke s vanbračnim suprugom prvo ga je ogrebala po licu i vratu, nakon čega ga je metalnim svećnjakom udarila u područje stražnjeg dela glave, usled čega je muž zadobio povrede u vidu rane razderotine na potiljačnom delu glave dužine 2,5 centimetara”, piše u optužnici.
Policiju je pozvao vlasnik stana nakon čega je Petra odmah uhapšena, a mužu je pružena prva pomoć. Policija je otkrila da su mu se na odeći videli tragove krvi. Devojka je tvrdila kako se samo branila, piše Danica.hr.
“Prepirali smo se oko šetnje psa, oboje smo krivi. Ogrebala sam ga, ali to sam učinila u odbrani, i takođe je tačno da sam ga nekim svećnjakom udarila po glavi. Radi se o nekom svećnjaku od lima koji se nalazio na stolu. Ali on je mene grebao, držao za lice i vukao po podu, nije me gušio. Prestali smo kad je stanodavac kucao na vrata, a potom je pozvao i policiju”, navodi se dalje.
Policija je u stanu pronašla dva svećnjaka od kojih je jedan bio na stočiću, a drugi na podu.
Vlasnik izgorelog splava na Savi očajan: Noćas je sve bilo u redu, od žene sam saznao za požar
BEOGRAD – Na Savskom keju rano jutros oko 6 izbio je požar na splavu na Savskom keju. Prema prvim i nezvaničnim informacijama, srećom, nema povređenih.
Požar je lokalizovan a od splava na oko 300 kvadrata plus magacin ostao je samo garež – prah, pepeo i dim.
Prema navodima TV Pink, vlasnik splava nije imao snage da izađe pred kamere ali je na licu mesta rekao da je sinoć bio na splavu, da nije bilo nikakvih naznaka da će doći do požara, kao i da je za tragediju saznao od žene.1 / 5 FOTO: PRINTSCREEN PRVA
– Vlasnik nije imao snage da izađe pred kamere, jer, kako nam je rekao, on živi od ovoga. Za požar je saznao do svoje supruge negde oko 6, da je tokom protekle noći bio tu i da ne zna šta bi bio uzrok – kažu s “Pinka”. I dalje se radi na dogašivanju vatre, a brzom intervencijom sprečeno je da se požar proširi na ostale splavove. Zasad ime vlasnika, kao ni splava nisu poznati medijima.1 / 6 FOTO: PRINTSCREEN PRVA
Zla kob izgorelog splava
Pre samo mesec dana, na tom mestu je došlo do ozbiljnog incidenta, kada je 19. marta ispred splava izbila tuča u kojoj je teško povređen mladić (23).
Medijski rat između Milice Pavlović i Ane Nikolić traje već duži vremenski period, a po svemu sudeći, male su sanše da jedna drugoj pruže ruku pomirenja.
Njih dve su ušle u sukob pre nekoliko meseci zbog pesme “Provereno”, koju je Pavlovićka kupila i stavila na svoj CD, a Nikolićka pustila u etar svoju demo-verziju ovog hita, a od tada su stalno na ratnoj nozi.
Iako je nedavno bilo spekulacija o njihovom pomirenju, Ana Nikolić je sada iznela mišljenje o njoj.
– Podeli iskreno mišljenje o Milici Pavlović? – glasilo je pitanje.
– Ko je to? Ne poznajem gospođicu, nemam nikakvo mišljenje. Ja sam koka-kola za njih – rekla je Ana, a potom se Aca Lukas ubacio sa pitanjem: “Da li je reč ovde o estradi ili osobi?”, aludirajući na to da Pavlovićeva ne pripada estradi.
Kurir.rs
Ana Kulić, mlađa sestra takmičarke rijalitija “Zadruge” Miljane Kulić, dobila je jedinstveni poklon tokom jučerašnjeg dana.
Kulićeva se pohvalila nesvakidašnjim darom na društvenoj mreži Instagram, a po svemu sudeći za to se postarao njen emotivni partner.
– Ti si moja zvezda, i moj astronom, i želeo bih da sam nebo, da te mogu posmatrati sa milijardu očiju – ispisano je uz fotografiju Ane Kulić sa ogromnim plišanim medvedom koji u šapama drži srce sa natpisom “Volim te”.
Podsetimo, Marija Kulić, majka Miljane i Ane, otkrila je u “Zadruzi” da njena mlađa kćerka ima momka.
Anči ima momka, roditelji su mu lekari, otac mu je stomatolog, majka psihijatar – počela je Marija, na šta je Miljana osula paljbu tada:
Ali je zato ružan kao lopov. Mnogo je ružan, priznaj, preružan je – dobacila je Miljana.
Ne, ne lupaj. Mnogo je lep i dobar dečko. Nikola je upisao privatni fakultet, tu ga guraju. Visok je, crn, dečko je kao lutka – nastavljala je Marija tada.
Kurir.rs