Neda Ukraden jedna je od imućnijih na domaćoj estradi, a u svom vlasništvu poseduje nekoliko ozbiljnih nekretnina, a stan u kojem živi sa porodicom toliko je prostran da moraju da se dozivaju telefonima.
Poslednji u nizu njenih stanova jeste onaj u Zagrebu, o čemu je Kurir pisao nedavno.
Osim toga, poseduje kuću u Boki Kotorskoj, dva stana na Banovom brdu, kao i luksuznu nekretninu u elitnom naselju Beograd na vodi.
Njena ćerka Jelena, jednom prilikom je kazala da je njihov stan u kome žive toliko veliki da se dozivaju telefonima.
„Sreća je da imamo veliki stan toliko da moramo da se dozivamo telefonima i da pišemo poruke jedni drugima, tako da mama uvek može da se izoluje i odmori. Međutim, ona to retko radi. Moja majka ima energiju kao niko, ima snagu zmaja na sceni, a kod kuće je nežna baka unucima“, rekla je svojevremeno za „Blic“ Jelena.
Boban Rajović poslednje dane aprila proveo je u Crnoj Gori, jer u Baru vredno radi na snimanju novog spota za pesmu “Kamen u cipeli”, koji će svetlost dana ugledati vrlo uskoro.
Snimanje spota trajalo je i po 12 sati, a na istiom je angažovana i iskusna ekipa iz prijateljske zemlje, ali i jedna od najlepših devojka na ovim prostorima.
Reč je o prelepoj Nadi Lončar, poznatoj crnogorskoj manekenki, koja je ušla i u svet glume i to ni manje ni više nego u turskim projektima koji se rade u produciji Netfliksa.
Nada i Boban imaju niz prisnih kadrova, ona je prikazana kao vatrena ratnica, koja na kraju popularnog pevača pogađa strelom.
Darko Lazić i njegova druga supruga sa kojom se tajno oženio, Katarina Lazić, upoznali su se pre skoro dve decenije dok još nije napravio karijeru i postao poznati pevač.
Kako je Lazić nedavno izjavio, bili su zajedno godinu dana ali je on prekinuo odnos jer nije želeo da je povredi. Rastali su se i svako je krenuo svojim putem, te su nešto kasnije uplovili u bračne vode koje u oba slučaja nisu dugo potrajale te su se razveli od svojih partnera.
Kada su se prvi put sreli nakon nekoliko godina, Darko je bio slobodan kao i Katarina, a od tada se nisu razdvojili.
Kako je Lazić rekao, obnovili su odnos nakon skoro 15 godina i odmah je odlučio da je oženi jer je Katarina “ta”, a sada kada su proživeli život i prošli razna iskustva ništa ih neće razdvojiti.
Na Instagram profilu odgovarali su na pitanja svojih fanova i podelili fotografiju iz perioda kada su prvi put bili u ljubavi, te je Katarina otkrila da je čeasto mislila na njega i dok nisu bili zajedno.
Otac Ivane Krivokapić (26), čije je ubistvo bilo misterija i koje je potreslo čitavu Srbiju, objavio je potresnu poruku na društvenim mrežama upućenu svojoj mezimici četri meseca nakon njene smrti!
– Zamišljam neka druga vremena, zamišljam da je sve drugačije. Znam da je hiljadu puta teže kad mi duša plače, a suve mi oči. Kada ti je u srcu celi okean…
Ja ne znam ni adresu, ni pozivni broj neba , al’ se nadam da gore ništa ne boli ,ni duša, ali znam kako je na zemlji, preteško je… ali ću i dalje da zamišljam da ćeš negde pročitati … i čekaću moju golubicu…
Spavaj kćeri moja mirno – napisao je Ivanin otac Slobodan.
Ivana je, podsetimo, ubijena 24. decembra prošle godine, kada su njeno telo u stanu na Zvezdari koji je iznajmljivala pronašla njena braća koj su se zabrinula jer im se nije javljala na telefon.
Za njeno ubistvo osumnjičen je Jetmir Gočaj koji se nalazi u bekstvu, a inače je bio Ivanin prijatelj kojem je ona dozvolila da boravu kod nje u stanu jer je došao u Beograd u posetu. Dok njegov DNK nije pronađen na Ivaninom telu i dok za njim nije raspisana međunarodna poternica Jetmir je na društvenim mrežama objavljivao njihove zajedničke fotografije i snimke i pisao koliko je voli i da ne može da veruje da je neko mogao da joj naudi.
– Ivanine stvari pronađene su pored nje, a ubica je za sobom zaključao vrata i izašao napolje. Kasnije se istagom došlo do prvog osumnjičenom i za sada jedinom, Jetmira. On se posle Ivanine smrti vratio u Crnu Goru odakle je i kada je policija sakupila dokaze protiv njega on je već otišao sa adrese i od tada mu se gubi svaki trag – podseća izvor Kurira.
Ivanina porodica inače se nije mnogo oglašavala, ali se prema njihovim rečima i objavama na društvenim mrežama vidi da su bili mnogo bliski i da je Ivana bila voljena.
Mesec ipo dana od Ivanine smrti, njen otac Slobodan Krivokapić prvi put se obratio medijima putem Fejsbuka.
“Dragi moji prijatelji I sa ovih virtuelnih strana ali I vi iz stvarnog zivota. Proslo je mnogo dana, za mene , svaki dan mi je kao vjecnost, nijesam stigao da vam se svima zahvalim na pruzenoj ruci I pomoci I razumijevanju zbog nase tragedije. Svako jutro I svako vece mi pocinju I zavrsavaju se samo sa jednom mislju… Zelim sa vama ovom prilikom da podijelim jednu pricu, pricu posvecenoj mojoj Ivani a napisala su je djeca sa kojima je dijelila knjigu, ocene ,radost, tugu , zivot… Napisana je prije mjesec I po dana, Tek sad Sam smogao snage da vam je napisem…Ja se ovom prilikom iz sveg srca zahvaljujem toj dragoj djeci.
Priču su nazvali “Ivanina pesma”:
“…Kažu nam ti si otišla Ali ne to nije istina Ivana ovo si nam slagala! Vratićeš se ti i nastaviti da se smeješ Onako zvonko, jako, Toliko da svi krenemo U horu, Kako je uvek bilo. Čini mi se da je svet okovan tugom, Da zemlja besni za najboljim drugom… Čini mi se, vreme na satu unazad teče; Pogledah u kalendar pa srce presta’ da me peče… Vreme me baci do nekog izbledelog petka O, hajdemo ispočetka… Na hodniku baš našeg fakulteta, Čujem zvonki glas kroz masu silueta ,,Zaboravila sam da je danas predaja iz maketa!“ Dajem ti čačkalice, malo žice i lepka… Onako kako to obično biva sa poznanicima, koji se prepoznaju, A par tajni ih dele da postanu nešto više, Lica se smeše, kao da znaju, Upamtiću tempo kojim duša ti diše Tako je sve krenulo… Tebi je napraviti maketu bilo i suviše lako. Dok sam ja na svojoj dugo radila, tebi je trebalo 10ak minuta, Kao da si je do tada napravila milion puta… ,,Da li se nešto može dodati?“, asistent pita Kažeš: ,,Da i ne. Da li se nešto može oduzeti? Da i ne“ Gledaš ti, gleda asistent i gledam ja sa strane. Progovori ,,Desetka“ (,a tebi dah zastane) Ja u čudu, smejem se, moja je dobila 7cu i malo sam besna, Prestaje da te drži mesto i kao da ti je prostorija tesna. Tada nisam shvatila ali sada znam. Tvoj život bio je poput te makete. Moglo se svašta nešto i dodati i oduzeti Ali na kraju opet ništa. Trebali ste da je vidite i Ivanu i maketu Čista 10ka ali nije bilo tu nekog reda Bilo je svega I lepog i tužnog i ružnog i srećnog Svega! Ali bilo je stvarno Pogledam u kalendar opet i više nije petak I sada sam besna ali ovaj put istinski, Jer se desilo nešto Što niko nije očekivao. Nešto što nisi zaslužila. I pitamo se da li je moglo drukčije. Znate, ona je imala divnog glasa. Pevala jer je kaže tako je navikla kod kuće sa svojima Znala je tekst svake pesme Pravi mali džuboks! Plesala bachatu, Ma svaki ples je znala! I činilo se da je ništa ne plaši jer je Želela i volela toliko toga, Da joj je svaka planina bila mala. I zašto nam Pobogu nisi rekla? Čini se, odlaze uvek oni koji su najviša srca dotakli. Šta mi drugo ostaje nego da te pustim I pamtim, Jer uvek puštaš one koje voliš Ali ih držiš u srcu i sećaš se. I boli, ali voliš i srećan si što si ih imao. Ti nisi ovih nekoliko strofa… ti si knjiga Nedovršena. Ili neka daleka zemlja kao Norveška Koju si toliko volela. I znamo da ovo nije kraj, Ovo je samo prelazak U neku drugu formu. Sada si negde na lepšem Dalje od svih nas, ali Bliže Bogu. Hvala ti što si bila deo mog, Deo naših života. Bila si drugarica, sestra, rođaka, ćerka I uvek ćeš biti u našim srcima. Nisi zaboravljena. Živećeš večno u nama, Setićemo se kroz igru i pesmu I Paliću ti sveću na svakog Svetog Kozma i Damjana, Našu izabranu porodičnu slavu Jer smo porodica. Zbogom za sada Naša Ivana.”
“Oprostite mi na trenutku slabosti, oprostite I ne zamjerite, nijesam od vas mnogima odgovarao, nemam snage a ni volje za razgovore , ali ovu pricu ,osjecam da sam vam je duzam pokazati, vama koji ste voljeli nasu Ivanu, hvala ovoj djeci na ovim rijecima jos jednom.”
Nikola Bojović, rođeni brat Luke Bojovića, likvidiran je pre deset godina u centru Beograda, nedaleko od stana u kome je živeo, a za godišnjicu njegove smrti oglasila se njegova sestra Marija Bojović, kao i Nikolini prijatelji koji su mu dali čitulju.
Marija je na društvenim mrežama objavila sliku koju je najverovatnije sama naslikala, a na kojoj je ona kako ljubi kovčeg svog brata. U objavi stoji datum Nikoline smrti i datum 10 godina kasnije, dok u pozadini ide pesma Zdravka Čolića “Pjesmo moja”.
Osim Marije, na desetogodišnjicu Nikoline smrti objavljena je i čitulja koju su dali njegovi prijatelji.
– Dugo te nema, a često si tu. Čuvamo te od zaborava – napisali su Nikolini prijatelji.
Nikola je, da podsetimo, kobnog dana izrešetan sa 10 hitaca od kojih su ga tri pogodila u glavu i to dok je išao u pekaru, nasred ulice i naočigled prolaznika u centru Beograda. Njegovo ubistvo označilo je početak rata do istrebljenja između kriminalaca na Balkanu. Jedan od članova grupe odgovorne za Nikolino ubistvo na suđenju je rekao: „Pravi haos nastao je posle ubistva rođenog brata Luke Bojovića“.
Zbog ubistva Bojovića, pravosnažno je osuđen Miloš Delibašić na 30 godina zatvora, a ostali pripadnici grupe su pravosnažno osuđeni na kazne od 17 do 35 godina zatvora.
Nikola Bojović nije bio iz kriminalnog miljea i nije se dovodio u vezu sa krivičnim delima, pa se veruje da je ubijen zbog svog brata Luke, koji je u to vreme bio na robiji u Španiji.
– U presudi protiv grupe koja je likvidirala Nikolu Bojovića, navodi se da je on ubijen iz bezobzirne osvete, a da je njegovo ubistvo naručio SLobodan Šaranović iz Crne Gori, koji je i sam likvidiran u Budvi dok je trajalo ovo suđenje – podseća izvor i napominje da je Slobodan Šaranović krivio Luku Bojovića prvo za nestanak svog kumčeta, a potom i za ubistvo svog brata Branislava u Beogradu 2009. godine.
Inače, Luka Bojović, Nikolin brat, koji važi za jednu od najvažnijih figura u srpskom i regionalnom podzemlju, je od novembra je slobodan čovek, kada je pušten iz zatvora u Španiji. On se komercijalnim letom iz Madrida pre pet meseci vratio u Beograd, ali nije poznato da li je ostao u Srbiji ili je sa porodicom otputovao u inostranstvo.
Novinari Kurira razgovarali su sa Lukom dok se vraćao u Beograd i tada nam je rekao da je svakako srećan što je došao u Srbiji, ali da još ima vremena za dugoročne planove.
Istražitelji su pronašli “komadić kosti” na metalnoj testeri koju je Brajan Volš, navodno, bacio u kontejner nakon što je ubio svoju ženu, navodi se u sudskim dokumentima.
Brajan Volš (47) bio je u četvrtak na sudu u Masačusetsu prvi put otkako je optužen za ubistvo, supruge Ane, rođene Beograđanke.
On se izjasnio da nije kriv za optužbe da je na smrt pretukao svoju 39-godišnju suprugu u njihovoj kući u Kohasetu i bacio njeno telo, koje istražitelji još uvek nisu pronašli.
Među prikupljenim dokazima je i ručna testera koja je pronađena u kontejneru preko puta kuće njegove majke u Svampskotu u Masačusetsu.
– U istom kontejneru pronađeni su i ključevi “folksvagena”, Anin karton za vakcinaciju protiv kovida, sat Hermes i Guči ogrlica, za koju je poznato da je Ana nosila, čizme Hunter, crna Prada torbica i kratki crni kaput – navodi se u sudskom podnesku od 27. aprila.
Istražitelji su, takođe, pronašli prostirke za koje se činilo da su iz dnevne sobe i kuhinje Volšovih, a koje su „sadržale crveno smeđe mrlje” i “brojne predmete identične” onima koje je Brajan, navodno, kupio u dve prodavnice u vreme Aninog nestanka.
Tri slike sa nadzornih kamera, na kojima se vidi Brajan Volš kako kupuje velike količine sredstava za čišćenje i nosi kesu za smeće nalaze se među ključnim dokazima koji su u četvrtak prezentovani u sudu.
Na jednoj slici, Brajan se vidi kako gura kolica za kupovinu 8. januara između 16:12. i 16.56 časova. Neki od artikala u kolicima su tri krpe i četke, dve velike prozirne cerade, dve rolne lepljive trake, zaštitno odelo sa čizmama i kapuljačom, kanta za brisanje podova, tri kante sa poklopcima, dva para zaštitnih naočara, nož, dva džaka sode bikarbone i sekira. Mnogi od ovih predmeta pronađeni su u kući Volšovih u Kohasetu nakon što je policija izvršila nalog za pretres kuće 8. januara.
Na drugoj slici, Brajan se vidi 1. januara oko 17:13 na parkingu u Svampskotu, gde se vidi kako izbacuje crnu kesu za đubre. Otprilike sat vremena kasnije, u 18.05 sati 1. januara, Brajan je viđen na sigurnosnim kamerama kako kupuje u marketu, gde je kupio alat u vrednosti od 450 dolara, uključujući ručnu testeru, navodi se u sudskim dokumentima.
Istražitelji su pronašli ručnu testeru, za koju kažu da je Brajan Volš bacio u kontejner nakon što je navodno ubio svoju suprugu Anu.
Slike kao dokaz1 / 4 FOTO: PRINTSCREEN/7NEWS – WHDH BOSTON, QUINCY DISTRICT COURT
– Na toj testeri je pronađen delik ljudske kosti, u toku su analize koje će pokazati da li je to kost ubijene žene – objašnjavaju izvori.
Na ročištu je otkriveno i da je Ana namervala da se razvede od Brajana i da njihova tri dečaka povede sa sobom u Vašington.
– U braku Ane i Brajana postojale su velike tenzije. Ana je bila nezadovoljna time što će Brajan morati u zatvor zbog prodaje lažnih Vorholovih slika. Takođe, Brajan je sumnjao da ga žena vara, pa je skrinšotovao slike sa Instagram profila njenog prijatelja iz Vašingtona i preko svoje majke je unajmio privatnog detektiva kako bi dokazao neverstvo szpruge – podsećaju izvori šta je otkriveno na suđenju u četvrtak.
Takođe, otkriveno je i da je Ana imala polisu životnog osiguranja na 2,7 miliona dolara, a da je Brajan jedini korisnik te polise.
Posle održanog ročišta u sudu u norfloku, novinari su uzvikivali pitanja Brajanu dok ga je policija izvodila iz zgrade suda. “Da li si ubio Anu, Brajane?”, pitali su novinari, a on je odmahivao glavom.
“Svi smo spavali u autobusu, ja sam bio u polusnu, čuo sam neko škripanje, kao da je uhvaćena ivica puta. Onda je krenulo prevrtanje. Stvarno su jako brzo došli vatrogasci i krenuli da izvlače povređene kroz šoferšajbnu”, počinje svoju priču Uglješa S. (23), koji je bio u autobusu punom turista kada se desilo prevrtanje rano jutros na auto-putu u Mađarskoj.
Kako je ispričao na licu mesta su odmah bili i Hitna pomoć i policija.
“Potom je krenuo uviđaj. Mi smo oko pola 7 svi već bili ispred autobusa. Vozači su, kako sam čuo, dobro. Sva sreća pa nije bilo mnogo povređenih, neki su na licu mesta zbrinuti, neki su prevezeni do bolnice”, kaže on.
Kako je rekao, ubrzo je stigla i vlasnica agencije, koja je putnicima dala da izaberu da li će nastaviti putovanje ili se vratiti u Srbiju.
“Nekolicina se vratila autobusom koji je došao po njih iz Subotice, a mi ostali smo nastavili putovanje ka Budimpešti novim autobusom”, dodao je on.
Uz reči da mu ništa neće pokvariti ove praznike, koje će provesti s devojkom, Uglješa S. kaže da je već na željenoj destinaciji.
Da podsetimo, petnaest putnika iz Srbije je povređeno jutros oko 5 časova kada se u Mađarskoj, na auto-putu 53 prevrnuo autobus somorskih registracija sa turistima. U vozilu je bilo 55 putnika i dva vozača. Među povređenima je bilo i dvoje dece. Putnici su mahom iz Beograda i Novog Sada, od kojih je 33 nastavilo put, a ostali su se vratili.
Srpski turisti su inače juče krenuli iz Srbije za Budimpeštu, a plan je bio da se vrate 2. maja. Tokom putovanja planirano je da posete Sentandreju, tropikarijum, da krstare Dunavom i večeraju u čardi.
Kažu da je put do uspeha trnovit, a u prilog tome govori i činjenica da su mnoge javne ličnosti pre nego što su postale poznate morale da se bave raznim poslovima kako bi sebi olakšale život. Pre slave, mnogi naši pevači bavili su se zanimanjem za koje su se školovali, a neki od njih bili su prinuđeni da rade i teške fizičke poslove, kao i na pijaci.
Indira Radić, pre nego što je snimila prvi album, živela je u Zagrebu, gde je radila kao medicinska sestra u jednoj bolnici.
Ana Stanić tokom studija na Fakultetu dramskih umetnosti držala je časove latinskog jezika i spremala đake za popravni ispit.
Olja Karleuša je radila kao prodavačica u butiku pevačice Lele Andrić, koja joj je kasnije pomogla da izda prvi album.
U butiku je radila i Nina Badrić. Jednom prilikom je u radnju došao Dino Dvornik i čuo je kako peva, a već sutradan je imala priliku da snimi svoj album.
Čak 11 godina Nada Obrić bila je pravnica u Opštini u Sarajevu.
Romana Panić radila je u pržionici kafe, a nakon rata prodavala je kafu i na pijaci.
I zvezda “Granda” Nadica Ademov prodavala je na pijaci.
Goga Sekulić se bavila voditeljskim poslom na radiju, dok je Jana radila kao nastavnica muzičkog vaspitanja na Kosovu.
Na samom kraju osnovne škole, Toma Zdravković se oprobao i kao glumac. Bio je član amaterskog pozorišta u rodnom mestu Pečenjevce kod Leskovca. Radio je i u leskovačkoj bolnici, a nakon toga ga je Silvana otkrila u jednoj kafani, gde je pevao, kako je i sam rekao, za odabran broj gostiju.
Miloš Bojanić je bio jedan od direktora u saobraćajnom preduzeću.
Voditeljka Sanja Marinković je radila u pekari.
Da nema leba bez motike, najbolje pokazuje pevač Haris Džinović, koji je kopao kanale i prodavao novogodišnje čestitke.
Posle užasavajućeg ubistva mačetom, kada su žrtvi isečene i ruke i noge na stanici u Beču, pojavili su se novi detalji iz istrage. Počinioci su još uvek u bekstvu.
Naime, kako pišu austrijski mediji, svedok je pozvao policiju 20. aprila, oko 00.50 jer je muškarca (31) napala grupa ljudi udarajući ga i sekući mačetama. Policija je stigla na lice mesta za nekoliko minuta i pronašla žrtvu. Prebačen je u bolnicu, gde je i preminuo, navodi Heute.
Novi detalji otkrivaju koliko su počinioci bili okrutni. Navodi se da je u napadu bilo do 10 napadača. Muškarca su “prikovali” za zemlju i sekli ga sečivom. Navodno su mu ruke i noge bile skoro u potpunosti isečene. Kada su napadači čuli da dolazi policija, pobegli su.
Jedan od napadača viđen je u blizini Dunava, on je uskočio u vodu kada je video policajce. Mladić (24) iz Alžira je nešto kasnije izvučen iz vode i uhapšen.
Policija i dalje radi na rešavanju slučaja. Drugi napadači su i dalje u bekstvu.
Beki Bekić iza osmeha krije bolne momente i situacije sa kojima se borio kao lav. Davne 1991. godine pevač je imao problem prilikom kupovine stana u Beogradu, a svoje neprijatno iskustvo podelio je sa javnošću.
Nakon deset godina života i rada u Beogradu odlučio je da kupi nekretninu u Borči, upriličio je veselje za svoje prijatelje, a onda kada je sve trebalo da se reši i zakonskim putem on je dobio “odbijenicu“, a kao razlog se navodilo da nije dozvoljeno zaključenje ugovora o prometu nepokretnosti jer se na predmetnoj nepokrenosti menja nosilac prava svojine u korist lica druge nacionalnosti, što posredno i neposredno izaziva nespokojstvo i nesigurnost kod građana druge nacionalnosti.
– Nikad nisam krio da sam Albanac. Ali, uvek sam isticao da sam poreklom iz Gusinja u Crnoj Gori. Jugoslovenski sam orijentisan i teško mi je palo ovakvo gledanje republičkih vlasti. Čuo sam za taj zakon, ali kada mi je stiglo zvanično obaveštenje preko advokata, plakao sam kao dete. Pa zar u Beogradu, gradu u kojem sam sve postigao, ali i kojem sam mnogo dao, da nemam prava da kupim stan? – bio je iskren Beki ne krijući da ga je ta situacija izuzetno potresla.
Ipak, epilog je naizgled imao srećan kraj. Beki je uspeo da pazari nekretninu na svoje ime, ali su se u međuvremenu pojavili drugi problemi.
– Evo, izašla mi je nova ploča, a muzički urednici me odmah pitaju „ima li na njoj islama“? Pobogu, ljudi, pa zašto to niko ne pita Džeja, Kebu i druge pevače? – govorio je pevač svojevremeno.
Situacija koja je posebno šokirala sve je kada su Bekija priveli na vašaru kao srpskog nacionalistu.
On je u tom periodu izdao novu ploču na kojoj je bila pesma “Život je tamnica“, a onda je otkrio da možda i ona nekome deluje nepodobno.
– Možda to i jeste crna pesma, ali sada je i crno vreme. Pa i jeste život tamnica. Samo, inspiraciju za pesmu dobio sam posle jednog sna, a ne iz stvarnosti. Sanjao sam pokojnog oca i posle buđenja zapisao sledeće reči: „život je tamnica, život je tamnica, snovi ostaše samo, sanjam te često i naše mesto, sve ređe odlazim tamo!“ Raduje me što sam u Sarajevu čuo kako se pesma peva u kafanama.