Month: March 2023

U nastavku ovog današnjeg članka pišemo o poznatoj glumici Lidiji Vukičević, kojoj je samo jedna uloga uspela da promeni celi život iz korena, kao i celu karijeru. Radi se o seriji “Bolji život” hit serija koja se prikazivala krajem 90 tih godina prošlog veka, donela joj je veliku popularnost a sve njene iduće gaže su bili zahvaljujući ulozi u ovoj mega gledanoj seriji.

Ona se jako brzo udala i za nogometaša Crvene Zvezde, sa kojim je dobila i dva sina, a od Vladana Lukića se razvela nakon 11 godina braka i od tada je defitivno sama. Uživa u životu, a nikada u javnosti se nije pojavila sa nekim od muškaraca za kojeg je rekla da joj je partner. Također, ono što je poznato jeste da je glumica jako veliki zaljubljenik putovanja, a ako je možda pratite na Instagramu svakako da možete da vidite da jako puno putuje po svetskim destinacijama. Kako je rekla pre par nedelja, sve što zaradi ostavi avio kompanijama.

Volim izazove, čekanje, leptiriće i neizvesnost koja ima svoju snagu. Ja sam dete u duši i to sam davno naučila da negujem kod sebe. Jako puno ljudi veruje da mi je od toga kako u stvari danas izgledam, što je u potpunosti i u pravu. Uvek kažem da to nije pitanje godina, to nema nikakve veze sa tim, već sa unutrašnjom energijom i nekom ljudskom aurom. Često volim da kažem ‘Koliko bismo bili stari, kada bi znali koliko imamo godina?’ I to je donekle moj odgovor na sve.”. izjavila je Lidija..

Venčanje Anđelke Prpić bilo je ipak medijski propraćeno

Prvo venčanje Anđelke Prpić dogodilo se pre više od desetak godina, a budući da je lepa glumica i voditeljka, u to vreme vodila emisiju “48 sati svadba” ne čudi što je medijima i javnosti bilo zanimljivo da zavire na Anđino veselje. Mada su novinarske ekipe bile vrlo uporne da zadru u apsolutno svaki kutak i saznaju što više, bilo im je dozvoljeno da zabeleže tek deo okupljanja zvanica ispred crkve.

Snimci i fotografije koje su ispratile venčanje Anđelke Prpić otkrile su ipak više nego dovoljno. Na osnovu njih moglo se zaključiti koliko je pažnje venčanici i asesoaru komičarka posvetila, šta je odabrala da obuje, kakav bidermajer joj je krasio ruke, pa i ko se sve našao među zvanicama.

Rekapitulacija prvog Prpićkinog venčanja dovela je do zanimljivog podatka, a to je da se među važnim gostima našao njen sadašnji izabranik, koji je inače dobar drug njenog bivšeg supruga. Vrlo zgodan, predivno, elegantno odeven Marko Žugić je sve vreme stajao blizu lepe mlade, što se tek sad da zaključiti kada se odvrti kolo i kockice sklope.

Dolazi se do zaključka da je Anđin novi dečko i otac njenog nerođenog deteta zapravo dugi niz godina bio u nju zaljubljen, a ispostavilo se da su emocije obostrane. Priča se da se priprema i drugo venčanje Anđelke Prpić, koliko sličnosti će imati sa prethodnim ostaje da vidimo.

Za koru: 50 g krupnije seckanih lešnika, 50 g mlevenog posnog keksa, 50 g mlevenih lešnika, 100 g brašna, 7 kašika šećera, 2 dl kisele vode, 0,5 dl ulja, pola kesice praška za pecivo. Ovo su sastojci za jednu koru, a potrebno je danapravite dve.

Prvi fil: 1,5 l sojinog (ili palminog) mleka, 300 g šećera, 4 vanil šećera, 220 g pudinga od vanile, 1 kašika gustina, 250 g posnog margarina, 100 g posne bele čokolade, 100 g posnog mleka u prahu, 100 g posne crne čokolade, 100 g sojinog šlaga, 1 dl kisele vode.

Drugi fil: 300 g sojinog šlaga, 5 dl kisele vode.

Još je potrebno: 300 g posnog keksa za drugu koru, 300 g posnog krema, 1 dl sojinog (ili palminog) mleka za natapanje keksa.

Priprema: U činiji pomešati sve sastojke za koru, osim krupnije mlevenih lešnika, pa sjediniti sve pomoću kašike. Pleh obložiti papirom za pečenje, pa po njemu rasporediti krupnije mlevene lešnike. Preko njih polako sipati smesu za koru, formirati koru i peći je u zagrejanoj rerni na 200°C 15 min. Na isti način napraviti još jednu koru. Svaku koru premazati sa po 150 g posnog krema.

Za prvi fil staviti 1,3 dl mleka da provri sa šećerom i vanil šećerom, a sa ostatkom mleka razmutiti prah za puding i gustin. U mleku koje vri skuvati puding. Kada se ohladi (da bude mlak) dodati prethodno izmućen margarin.

Posebno umutiti i 100 g sojinog šlaga sa kiselom vodom, pa i njega dodati u fil, pa polako sjediniti, a zatim fil podeliti na 1/3 i 2/3. U jednu trećinu fila dodati 100 g otopljene posne bele čokolade i 100 g palminog mleka u prahu (ili sojinog), pa sve sjediniti mikserom. U dve trećine fila dodati 100 g otopljene posne crne čokolade, pa sjediniti mikserom. Za drugi fil izmutiti sojin šlag sa kiselom vodom.

Posnu kinder tortu filovati na sledeći način: prva kora premazana sa kremom, 1/2 crnog fila, šlag. Za drugu koru poređati posni keks prethodno natopljen na kratko u mlako sojino ili palmino mleko. Preko keksa naneti sav fil sa belom čokoladom, pa šlag. Zatim staviti drugu koru premazanu sa kremom, tako da krem bude sa donje strane. Sa ostatkom crnog krema premazati celu tortu, a sa ostatkom šlaga dekorisati.

Palmino mleko, sojin šlag i posni krem možete pronaći u prodavnicama zdrave hrane. Tortu napraviti malo ranije, da bi se lepo opustile kore i stopile sa filom.

Kapetan prve klase Srđan Košanin jedan je od 108 vojnika stradalih u borbi na Prokletijama, a njegova ćerka Srđana rođena je 52 dana nakon njegove smrti

Moja mama je molila tatu da ne ide u rat. Ipak je otišao. Voleo je otadžbinu. Za nju je i život dao. Stradao je 53 dana pre nego što sam se ja rodila. Nikad ga nisam upoznala, a po njemu sam dobila ime. Ponosno ga nosim i o njegovom herojstvu rado govorim.

Ovako za Kurir priča Srđana Košanin (24), ćerka Srđana Košanina, kog su zvali Đido, kapetana prve klase i jednog od 108 vojnika stradalih u bici na Košarama.

Zakletva

Ćerka stradalog heroja danas studira psihologiju, a osećanja kad se o njemu govori uvek su joj pomešana. S jedne strane je ponos, a s druge tuga, jer njega nema.

– Tata je bio profesionalno vojno lice, bio je i u ratu u Bosni i Hercegovini. Kad je trebalo da se ide na Kosovo, nije se kolebao. Mama je tada bila u sedmom mesecu trudnoće. Ja sam bila na putu. A tata… Voleo je porodicu, ali je voleo i otadžbinu. Zakleo se da bi za nju život dao, i tako i bi… Pre nego što sam se rodila, poginuo je na Košarama – priča mlada Srđana

– Moji roditelji nisu unapred birali ime za dete. U razgovoru su naši prijatelji mami rekli, kad je tata već stradao, da bi beba mogla da se zove Srđan ili Srđana. I tako i bi. Mnogima je moje ime neobično, a ko me pita, ja kažem da sam dobila ime po poginulom ocu. Nikad ga nisam zagrlila, nikad poljubila. Imam samo njegove slike, i priče koje sam o njemu čula – kaže naša sagovornica.

Ljudi koji su njenog oca poznavali, kojima je bio ratni drug, stalno je podsećaju na njegovo herojstvo i veliko patriotsko srce koje je stalo na Prokletijama.

– Nije što je bio moj tata, ali niko za njega nikad ružnu reč nije imao. Ne znam koliko puta mi se desilo da mi neko kaže: “Zahvaljujući tvom ocu, danas sam živ.” Krene mi i suza, a osetim i veliku snagu, diku. Neopisiva su pomešana osećanja koja imam.

Bitka na Košarama

Teška borba

Bitka na Košarama bila je jedna od najtežih u novijoj istoriji. U njoj je 108 pripadnika Vojske Jugoslavije poginulo braneći državnu granicu od albanskih snaga. Na Košarama su stradali 21 oficir i podoficir, 50 mladića na odsluženju vojnog roka, 13 vojnih obveznika i 24 dobrovoljca. Ranjeno ih je 256, svi su oni danas ratni i vojni invalidi. Nadmoćnijoj formaciji terorističke vojske Kosova, koja je bila pod komandom oficira NATO, suprotstavilo se oko 1.500 pripadnika vojske SRJ.

Grob u Ušću

Srđan Košanin stradao je 19. aprila 1999. godine, kad se, prema zvaničnoj verziji lista Vojni izveštaj, nalazio na graničnom prelazu “Boro Vukmirović”, gde se borio protiv terorista iz takozvane Oslobodilačke vojske Kosova.

Posthumno je unapređen u majora VJ i odlikovan ordenom za hrabrost.

Sahranjen je u Ušću kod Kraljeva, odakle je rodom. Svake godine na taj dan njegovo dete, koje ga nikad nije videlo, koje je već stasala devojka, pali mu sveću na grobu. Ona živi u Beogradu i žali što joj tatin večni dom nije bliže, da može češće da ga obiđe… Njegov grob redovno obilaze i borci s kojima je rame uz rame ratovao.

Suzana Trajković

Miljana Kulić, od kako je uhvatila u vreloj akciji Lazara Čolića Zolu i Anitu Stanojlović, uništila mu je stvari, bacila u jezero ali i više puta nasrnula na njega.

Obezbeđenje je dalo sve od sebe da umiri Kulićevu, ali bezuspešno jer je sve vreme divljala i urlala po imanju.

U jednom momentu, Miljana je izgubila kompas, iz kese izvadila cipele sa štiklom i ponovo nasrnula na njega.

Brutalno je zamahnula štiklom kako bi ga udarila u glavu, a da se Čolić nije iščupao za dlaku, mogao je ozbiljno da bude povređen i to sa tragičnim ishodom.

Podsećanja radi, Miljana je već jednom učinila isto, kada je za dlaku omašila arkadu i oko, a Lazarova glava bila u lokvi krvi. Tim povodom je bila i diskvalifikovana.

Prijavite nasilje

Ministarstvo unutrašnjih poslova apeluje na građane da svaki vid nasilja u porodici prijave policiji besplatnim pozivom na broj telefona 0800 100 600 ili 192 koji su sve vreme dostupni. Savetovalište protiv nasilja u porodici – SOS telefon i sigurna kuća 0800-011-011 besplatan poziv radnim danima 10-19 časova, 011 2769-466, radnim danima 10-19 časova, 062 304-560 noću 19-10 časova

Kurir.rs

Nije mu lako da se nosi sa ovim tužnim dogašajem.

Kristijan Golubović, jedan od omiljenih rijaliti učesnika i nekadašnji žestok momak sa beogradskog asfalta, rastužio je svoje pratioce objavivši najnoviji video klip na jednoj društvenoj mreži.

Naime, on je u naručju uvijenog u ćebe držao svog kućnog ljubimca.

Njegov voljeni Koko je stajao u njegovom naručju i ona ga je obasipao poljupcima

– Dragi prijatelji, moram da vas obavestim da je moj voljeni Koko umro. Povredio je kičemenu moždinu i pre pola sata je otišao od nas. Srce mi se raspada. Ovo je poslednji put da ga vidite – rekao je Kristijan.

Foto: Facebook printscreen/Kristijan Kiki Golubovic

Golubović više nije izdržao te je briznuo u plač i jecao na sav glas.  

Foto: Facebook printscreen/Kristijan Kiki Golubovic

– Moj dobri mali pas. Toliko će da nam nedostajati. Nađi mir, srce moje. Sad bih najradije išao sa tobom. To je najbolji i najlepši pas na svetu – kroz suze je rekao žestoki momak mekog srca – oprostio se Kristijan.

Pogledajte ceo snimak u nastavku:  

Pacijent kojem su lekari u Klinici za neurohirurgiju UKCS punih osam sati prišivali pokidane nerve, kako bi vremenom uspeo da povrati funkciju leve ruke koja je gotovo iščupana iz ramena u saobraćajnoj nesreći, izašao je iz bolnice.

Efekti izuzetno komplikovanog zahvata, koji je inače prvi put urađen na klinici, još ne mogu da se vide, ali ako sve bude išlo prema planu doktora pacijent će dnevno za po jedan milimetar, narednih godinu dana, povećavati pokretljivost ruke.

Od ponedeljka će na rehabilitaciju u Institut u Sokobanjskoj. Taj vid lečenja počinje tačno, kako je medicinskim protokolima i predviđeno, tri nedelje posle operacije.

Teško povređeni mladić (29) sada prvi put govori šta se zapravo dogodilo:

– Ja sam Miloš Kačuk, zaljubljenik u motore, sin, muž i otac dečaka od sedam godina, po zanimanju limar, sada sa jednom funkcionalnom rukom, nisam potpuno nesposoban, ali za mnogo toga i jesam, ne mogu, recimo, sam da isečem parče mesa u tanjiru. To je užasan osećaj. Posle nesreće neizvesno je bilo da li ću uopšte preživeti, a sve je, pričali su mi kasnije lekari, ukazivalo i na mogućnost da ostanem “biljka”. Kad sve to saberem, dobro je, nosim se s tim što mi se dogodilo, brzo sam prohodao, imam bolove, ali kako je moglo da bude – odlično je.

Tog 24. septembra Miloš je seo na motor “suzuki GS” da ode do roštiljdžinice jer su se sinu jeli ćevapi, a kući se vratio posle mesec i po dana.

– U duploj traci sa prvenstvom prolaza, na 500 metara od Trošarine ka Autokomandi, vozač kola iz suprotnog smera presekao mi je put. “Preleteo” sam na krov njegovog vozila, skliznuo na šoferku, pa pod kola. To sam video na snimku. Ja se ničeg ne sećam. Probudio sam se posle 15 dana kome u Urgentnom centru i pitao se šta tu radim. Znao sam ko sam, ali ne i šta se desilo.

Miloš je u nesreći zadobio čak 45 preloma. Obe podlaktice, desne butne kosti, vilice, desne jagodične kosti… Povredio je dva donja i dva gornja kičmena pršljena, desnu stranu karlice, imao je i unutrašnje i spoljašnje krvarenje iz mozga…

OD MOTORA OSTALA SAMO SLIKA

Miloš Kačuk, prema statistici, jedna je od 80 osoba koje dnevno u Srbiji dožive saobraćajnu nesreću, a samo pukom srećom nije i jedna osoba koja u sabraćaju svakog dana pogine.

– Od motora je ostala samo slika. Potpuno je uništen i bačen. Tri godine sam vozio. Bio sam svestan da ću se, svaki put kada sednem na motor, naći u bar jednoj rizičnoj situaciji. Biti bajker je lepo iskustvo, ali ostali učesnici u saobraćaju ne paze na motoriste te tako strada čak 80 odsto vozača motocikala. Desetak dana pre nesreće napravio sam sam turu od 1.000 kilometara potpuno bezbedno. Ovo što se desilo je tuđa krivica. Ne znam sad, ako budem mogao, možda ću opet sesti na motor – kaže Miloš.

– U bolnici sam proveo 45 dana, prvo u Urgentnom, kasnije sam prebačen u “Selters” u Mladenovcu. U banju sam otišao i iz nje izašao nepokretan. Sad mogu da hodam, ne kao ranije, ali… Desna ruka se osposobila i čekam da vidim šta će biti sa levom. Rekli su mi “po milimetar dnevno”, ali to nije za pokret nego za nerv. Ruku ne pomeram. Da li ću i kad ću ne znam – priča Miloš.

Profesor Lukas Rasulić i njegov tim, operacijom koju su uradili, pokušavaju Milošu da povrate funkciju ruke iz ramena i lakta. Prva dva i po sata zahvata bila su im potrebna samo za traženje tzv. brahijalnog pleksusa, odnosno grupe nerava koji šalju impulse iz kičme ka ramenu. Naredna dva i po sata trajalo je pribavljanje dijafragmalnog živca. Puna tri tri sata potom radili su na oživljavanju – reinervaciji.

– Čekam sada da vidim da li će biti oporavka za koji je, kako su mi lekari objasnili, potrebno od 10 meseci do tri godine da se fukcionalnost u ramenu i laktu vrati koliko je moguće. Ako bude tako onda će videti da li mogu nešto da urade i za šaku – kaže Miloš.

U Čačku, prestonici kulture, održan je spektakularni i vrlo emotivni koncert Riblje čorbe, a više hiljada posetilaca svih generacija pevalo je uglas sa Borom Đorđevićem, Čačaninom i frontmenom ove rok grupe.

Ne skrivajući emocije, Bora je s publikom na Gradskom trgu podelio i tri pesme s novog albuma, od kojih se izdvaja numera “Dve gitare”, koju je komponovao s pokojnim Mišom Aleksićem, basistom ovog kultnog benda.

Trema

Nakon brojnih koncerata i nastupa, Bora ne krije da i dalje samo u Čačku ima tremu kada je na sceni.

– Rođen sam u Čačku i bio sam veoma uzbuđen kada sam prošle godine dobio priznanje počasnog građanina. Ja sam Čačanin na privremenom radu tamo negde napolju, svi mi koji smo van Čačka jednog dana ćemo se vratiti na padine Jelice da ostanemo zastalno u Čačku – rekao je Bora kroz osmeh. Kazao je i da je upoznat s namerom gradskih čelnika da jedna ulica ili deo Čačka dobije ime po njemu. Da li će se to i obistiniti, još ne zna.

– To priznanje obično daju posthumno, a meni to posthumno ne znači mnogo, jer neću znati. Voleo bih da doživim tako nešto u Čačku. Doduše, imam nešto slično u beogradskom Zoološkom vrtu, tamo postoji staza koja se zove Borino sokače – priča roker.

Poslednja želja

Odmah pored bine, Boru su u Čačku dočekali njegovi prijatelji, školski drugovi, kao i pojedini članovi njegovog prvog rok sastava Hermelini. Odavno osedeli Čačani na koncert su doveli unuke, međutim, oni s kojima smo razgovarali nisu želeli da mu priđu, jer tvrde da bi se svi zajedno rasplakali. To objašnjava i Borinu sledeću izjavu.

– Sada mi je teško da pričam. Želeo sam da ovaj intervju dam nakon koncerta, jer tada je sve lakše. Obećavam dobru svirku. Velika je odgovornost svirati u Čačku, ja u svom gradu uvek imam tremu, pa i sada, u ovim godinama – rekao je Bora dodajući da je u Čačak doveo i čika Jocu Zmaja, člana benda koji se ne viđa često.

Za novi album koji je završen, Bora ne može sa sigurnošću da kaže kada će izaći. Numera “Dve gitare”, koju je uradio zajedno s pokojnim basistom Mišom Aleksićem, rasplakala je publiku, jer, osim što je otpevao, on je pesmu najpre odrecitovao Čačanima, ostavljajući im u amanet svoju poslednju želju.

– Živim u Sloveniji, tamo imam ženu koju volim i zasad mi je to dovoljno. Ponavljam, doći ću, obećao sam, na padine Jelice – zaključio je Bora, za kojeg je susret s Čačanima takođe bio emotivan.

Bora je recitacijom rasplakao svoje Čačane. Najpre je izgovorio stihove, pa zatim otpevao “Dve gitare”.

“Dve gitare”

Meni stvarno nije dobro,

Bolestan sam skroz na skroz,

Biće da sam bostan obro,

Pripremite plavi voz.

Dani su mi odbrojani,

Životni mi prošo vek,

U bolnici u Ljubljani

Nemaju za mene lek.

Ne trošite džabe pare,

Nisam tol’ko važan lik,

Ukrstite dve gitare,

Nek to bude spomenik.

Konzilijum saopštenje

Objavljuje svaki dan,

Da upozna javno mnjenje,

Koliko sam bolestan.

Moje telo pošaljite

U Čačak, u Srbiju,

U Ljubljani ostavite

Srce, neka bude tu.

Ne trošite džabe pare,

Nisam tol’ko važan lik,

Ukrstite dve gitare,

Nek to bude spomenik.

Ref:

Konzilijum saopštenje

Objavljuje svaki dan,

Da upozna javno mnjenje,

Koliko sam bolestan.

Neprocenjivo

Pevao pesme napisane pre 50 godina

Pored “Dve gitare”, publika je čula još dve nove pesme: “Oči malog psa ” i “Vratite nam sunce”, koju je Bora komponovao sa Zoranom Brankovićem kada su imali svega 15 ili 16 godina. – Ta pesma bila je neko vreme u Čačku hit. Biće zanimljivo kako zvuči danas posle pola veka. Čačak je za mene čista emocija. Recimo, danas sam od fotografa Voje Pešterca dobio fotografiju na kojoj smo Branković, Točak i ja, to je neprocenjivo – kaže Bora.

Brak Jovane i Željka Joksimovića krunisan je s troje divne dece

Divna ljubavna priča prati brakJovane i Željka Joksimovića, koji je sklopljen čak tri puta. Muzičar i voditeljka upoznali su se tokom rada na Evroviziji organizovanoj u Beogradu, a svega par meseci kasnije otpočeli su romansu koja je rezultirala zajedničkim životom, trostrukim venčanjem i krunisana rođenjem troje dece.

Ćerke bliznakine Ana i Srna, kao i sin Kosta dodatno lepim čine brak Jovane i Željka Joksimovića, a tu su i zajedničkim snagama postignuti profesionalni uspesi, koji ne prestaju da se nižu. Kantautor i autorka emisije Uranak na današnji dan pre tri godine osnovali su televiziju K1 koja po rejtingu lagano sustiže one sa nacionalnom frekvencijom. 

Ponos zbog poslovnog dostignuća Jovana je prva podelila danas sa pratiocima na “Instgramu” napominjući da su ispred nje i supruga tek godine rada te da je ovo samo početak i delić onoga što su oni spremni publici da ponude. Evidentno je da poznati supružnici na broju tri neće stati, da se nadaju rukovodstvu dugi niz godina, još boljoj gledanosti, novitetima i napretku.

Zvezdan Slavnić i Ana Ćurčić ne prestaju sa svađama u poslednje vreme, ali i iznošenjem prljavog veša.

Slavnić je izgubio kompas te je počeo i monsturozno da preti, a u jednom od naleta besa je potegao ponovo pitanje stana o kome je Ana već pričala, a prodat je zbog, kako ona kaže, njegovog kockanja.

Ipak, Slavnić tvrdi drugačije.

– Stan si prodala jer si Italijanima bila dužna pare za kafu – rekao je Zvezdan.

– Da li znaš da je hipoteka stavljena na stan?

– Dobro, koliko je hipoteka bila, pitam te – vikao je Slavnić.

– Meni je Slavica dala 12.000 eura, radile smo kafu. Tvoja mama i ja smo radile kafu, znaš na šta je najviše para išlo – govorila je Ana.

– A ja sam pao sa Marsa? Ma nemoj, nemoj meni to da pričaš, to može i moja baba da kaže. Lepo te pitam, da li si kockala? Kockala si isto kao ja a meni nešto govoriš

– Ti sada mene nabeđuješ – branila se Ana.

Prijavite nasilje

Ministarstvo unutrašnjih poslova apeluje na građane da svaki vid nasilja u porodici prijave policiji besplatnim pozivom na broj telefona 0800 100 600 ili 192 koji su sve vreme dostupni. Savetovalište protiv nasilja u porodici – SOS telefon i sigurna kuća 0800-011-011 besplatan poziv radnim danima 10-19 časova, 011 2769-466, radnim danima 10-19 časova, 062 304-560 noću 19-10 časova

Kurir.rs