Month: March 2023

“Moj prvi muž, s kojim sam bila dok sam studirala Fakultet dramskih umetnosti, drogirao se. Nisam znala za to dok smo se zabavljali, saznala sam tek kad smo se venčali. Tih šezdesetih godina narkomanima smo zvali samo one koji su se lečili od droge, a ne i one koji su je koristili. Zbog toga su mnogi mislili da drogiranje nije ništa strašno”, rekla je Eva Ras i otkrila kako je došlo do toga da prvi put proba drogu:

“Suprug me nikad nije nagovarao na to. Međutim, droga se vukla po stanu i gledala sam kako je on uzima. Jednom sam mu rekla da hoću i ja da probam. Odgovorio mi je da ne želi da bude svedok tome i da to uradim dok on nije kod kuće. Tako sam i učinila. Ušmrkala sam taj prašak, bio je to kokain. Imala sam 20 godina kada sam prvi put probala drogu”.

Ljubavni život joj je bio buran, a takvo joj je bilo i detinjstvo. “Rođena sam u Subotici. Kad pomislim na detinjstvo, setim se Drugog svetskog rata, koji je tada divljao Evropom. Svi su se radovali što sam došla na svet, a u istom trenutku i plakali jer su bili uplašeni za naše živote. Kad sam porasla, majka Margita mi je pričala kroz kakve smo muke prolazili, da nismo imali ogrev, hranu, obuću”, rekla je Eva za Informer Hit i otkrila da ju je otac Robert napustio kada je imala samo dve godine:

“Čudno će zvučati, ali sećam se tog rastanka, iako sam bila beba. Majka me je držala u naručju, a ja sam znala da mi je taj čovek koji stoji pored nas otac. Očekivala sam da me uzme, ali to nije učinio. Mislila sam da sam kriva za njihov rastanak i da me otac ne voli. Međutim, to nije bio razlog zbog kog nas je napustio. Priznao je majci da je homoseksualac i otišao od nas. Bila je razočarana u njega. Nije mogla da shvati da se zaljubila u čoveka koji ne voli žene. Imao je samo 19 godina kada su se rastali, a ona 26”.

Od prvog supruga se razvela u maju 1963, a već u junu je upoznala ljubav svog života.

“Kolega Aca Drobnjaković i ja smo iste večeri diplomirali na FDU. Nismo imali ni dinara u džepu i krenuli smo da obilazimo kafane po centru Beograda iz nade da ćemo sresti nekog kolegu koji bi nas častio pivom. Došli smo do Madere i Aca kaže: ‘Eno Radomira Stevića Rasa. On je majka za češatore, on će nam platiti piće.’ Ušli smo unutra i Aca me je odmah upoznao sa Rasom. Rekao je: ‘Radomire, ovo je Eva’, a on je odgovorio: “‘Ona je Eva Ras.’ Ispričao mi je da me je godinu dana pre tog susreta gledao na ispitnoj predstavi i da je još tada odlučio da ću biti njegova supruga. ‘Bio sam oženjen u tom trenutku, ali sam se u međuvremenu razveo. Sada sam slobodan i mogu da se oženim tobom’, rekao je. Uspaničila sam se i rekla Aci da neću da pijem piće s tim čovekom. Ras me je smirio: ‘Nemoj da se plašiš. Ako ne želiš da mi budeš žena, nije nikakav problem, ali veruj mi, udaćeš se za mene.’ To je bilo u utorak uveče, a u subotu, 1. jula 1963. udala sam se za njega. Imala sam 21 godinu, a on 30.

Iste godine kada se udala za Rasa ponovo je videla oca.

“Ras i ja smo zajedno otišli kod njega. Prošlo je 20 godina! U Robertovom stanu je bio i njegov partner, jedan fin i lep mladić od 35 godina. Robert je tada imao 42. Nisam bila iznenađena, jer mi je majka pričala da mi je otac gej i da živi sa muškarcem. On je krio od svih da je homoseksualac zato što je bilo takvo vreme. To je bio naš prvi susret otkako me je ostavio sa samo dve godine. Rekao mi je: ‘Da nije bilo Drugog svetskog rata i da si rasla u mojoj blizini, nikad ne bih dozvolio da budeš glumica.’ To je ujedno bio i naš poslednji susret.

Posle majčine pretnje da će se ubiti, Eva je prekinula svaki kontakt s Robertom:

“Kada je mama saznala da sam bila kod oca, poslala mu je pismo i napisala da će se obesiti o luster u dnevnoj sobi budemo li se viđali! Potom je otac pisao meni da ne smemo da iskušavamo Margitu i da je najbolje da se odreknemo našeg srodstva i ljubavi zbog majčinog života i zdravlja. Na kraju pisma je dodao: ‘Uvek sam želeo da te imam. Ti si moja slika i prilika i večno ću biti zahvalan tvojoj majci što te je rodila, ali više ne možemo da se viđamo.”

Osamdesetih godina Eva doživljava velike tragedije – gubi tri drage osobe.

“Suprug mi je preminuo 1982. Ispratio me je na voz u Budimpeštu, gde sam išla da snimam film, i po povratku kući skinuo je mantil i pao mrtav. U tom trenutku sam bila kod Novog Sada, ali ništa nisam znala jer se za njegovu smrt saznalo tek dva dana kasnije. Mojoj majci je bilo čudno što se nije javljao, niti dolazio u posetu, a to je uvek činio kada sam bila na putu. Otišla je u policiju, došli su do stana, obili vrata i zatekli ga kako leži mrtav. Imao je 50 godina”, priča Eva i dodaje da je za strašne vesti saznala u hotelu u Budimpešti:

“Sećam se, silazim niz stepenice hotela Rojal i približavam se lobiju. Bila sam sva u crnini, kao da sam znala. Krenula sam da prošetam gradom. U tom momentu u susret mi ide reditelj filma i kaže: ‘Evo, čeka vas automobil. Jeste li se spakovali?’ Mislili su da sam već saznala tužne vesti zato što sam bila u crnoj garderobi. ‘Gde idem?’, upitala sam, a on mi kaže: ‘Muž vam je umro, voze vas nazad za Beograd.’ Stravične vesti sam saznala na najgori mogući način. Odmah sam otišla na recepciju i telefonom javila da Rasa ne sahranjuju u Aleji zaslužnih građana jer je nije voleo. Njemu je to izgledalo kao neki svetlarnik”.

Glumica je po povratku u Beograd saznala da je Ras umro prirodnom smrću.

“Imao je slabo srce još od rođenja. Kada sam otišla po umrlicu u bolnicu, pisalo je da je na srcu imao 32 ožiljka, a taj poslednji infarkt mu je bukvalno prepolovio srce. Tri godine sam bila potpuno luda i van sebe. Nikada do tada nisam pomišljala da ćemo umreti. Ćerka Kruna je teško podnela očevu smrt jer je u tom trenutku imala tek 14 godina”.

Samo četiri godine kasnije, u kratkom vremenskom periodu, Eva gubi oba roditelja, a potom i ćerku.

“Majka je preminula 15. septembra 1986, a otac 11. novembra iste godine. Kada je saznao da je majka umrla, otac je pio alkohol da bi okončao svoj život. Ne bi me čudilo da je pio metil-alkohol da bi umro. Možda bi počinio samoubistvo, ali kod nas Jevreja se to smatra najvećim grehom. Sigurna sam da je pio dok nije preminuo! Mnogo ju je voleo. Nisam mu bila na sahrani zbog toga što nisam htela da ispadnem licemerna. Kako da odem na sahranu čoveku koga sam u životu videla samo dva puta?!” “Nikad neću saznati kako je preminula. Posle mesec dana istrage, francuska policija me je obavestila da je umrla prirodnom smrću. Zašto i na koji način, ne znam ni danas. Šta god da se desilo, ja sam joj majka i ona će uvek biti moja ćerka. Znala sam o njoj onoliko koliko je ona to želela. Ministarstvo kulture je platilo da se njeno telo doveze iz Pariza u Beograd jer nisam imala novca. Otad nosim crninu i nisam je skinula jer žalost ne može da prođe. Ta crnina me štiti od svih nasrtljivaca. Kada je neko u crnini, ljudi su manje grubi prema njemu”.

Izvor: Printskrin, Yo

Malu utehu i skretanje misli sa velike tragedije Eva je našla u liku čuvene Smiljke Miljković, koju je glumila u kultnoj seriji “Srećni ljudi”:

“Siniša Pavić me je pozvao i rado sam prihvatila tu rolu. Zahvaljujući toj ulozi publika me je upoznala i kao slikarku. Sve Smiljkine slike u seriji su zapravo moje! To je bila najveća izložba naivnog slikarstva, pošto je svaku epizodu gledalo po tri miliona ljudi. Jedna od najpoznatijih slika u seriji je ona sa likom Mihajla Ostojića, kog je glumio moj divni kolega Nikola Simić. Tu sliku sam kasnije naslikala još pet ili šest puta za novac”.

Mihailo Miša Janketić umro je 2019. a sahranjen je u Aleji zaslužnih građana u Beogradu. Rođen 24. maja 1938, glumu nije ni planirao da upiše, prva ljubav je bila književnost. A onda je tokom studija otišao na radnu akciju. Tu je bio udarnik, dobio je odsustvo da bi potom otišao u internacionalni kamp 21 dan. Tamo se, po sopstvenom svedočenju, zadržao sa jednom prelepom Austrijankom, i kada se vratio u Beograd izgubio je uslov za sledeću godinu.

“Da bih ponovo imao dom i stipendiju morao sam nešto da upišem i najjednostavnije mi je bilo da odem na Pozorišnu akademiju”, rekao je jednom prilikom Janketić.

I od tada su se uloge nizale. Miša je igrao i na filmu i na televiziji i u pozorištu. I jedina je dilema ostala – gde je bio bolji. A iza slavne karijere krije se i potresna priča o njegovom odrastanju. Najteži period u životu mu je bio tokom Drugog svetskog rata kada je izgubio majku koju je ubio njen školski drug.

 “Majka je radila na pošti. I tog dana kad smo ispraćali kolonu partizana i dočekivali kolonu Nemaca, majka je od naših dobila zadatak da ostane. Da i dalje radi na pošti. Iako za Nemce… jer će naši opet doći. Jednoga dana ispratili smo i kolonu Nemaca. Sa druge strane u grad je ušla kolona četnika. Moja majka Milica radila i dalje na pošti. Sada za četnike. Ubrzo su počeli da je pozivaju u komandu. Prepoznao ju je četnički glavar, pop Maca. Nekada su zajedno išli u gimnaziju. Pop Maca je u Pljevljima pronašao još nekoliko partizanskih žena”, ispričao je Janketić jednom prilikom za TV Novosti.

“Jednom kada se spremala da ide na saslušanje, majka mi reče:­ ‘Cile, mene će da ubiju’. Milenu ostavljam tebi u amanet. Ti da je čuvaš i štitiš. Ti si muška glava. Ne daj je nikome, nemoj neko zlo da joj učini. Nije se više vratila moja majka Milica.  Zaludu smo Milena i ja išli u komandu i molili da ne ubiju našu majku. Jedne noći, u Ševarima, ubio ju je pop Maca, s drugim partizanskim ženama. Njih devet“, ispričao je Janketić.

Zemaljska komisija Crne Gore za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača utvrdila je 15. februara 1946. godine na Cetinju da je Milorad Vukojičić, zvani Maca, rodom iz Pljevalja, učestvovao u ubistvu desetoro svojih zemljaka. Dokument o tome, broj 1487, čuva se u Državnom arhivu Crne Gore. Vukojičića je, 2005. godine u maju mesecu, Srpska pravoslavna crkva proglasila svecem, uz još sedmoricu sveštenika.

Zemaljska komisija je utvrdila da je Vukojičić, sa saučesnicima Vojislavom Kovaljskim i Milisavom Jestrovićem “učestvovao u hapšenju i streljanju mirnih građana grada Pljevalja u 1944. godini”. Među Pljevacima govorilo se i da je nadimak “maca” dobio po nejgovom omiljenom alatu kojim je ubijao – macoli.

U svom poslednjem intervjuu, Janketić je rekao kako kad čovek počne život u tragediji, onda u mladosti stekne užasni strah.

“Teško se s tim živi i pozorište je bilo idealno mesto da oporavim duhovnost, da se rasteretim i da se, hajde da malo budemo i patetični, na neki način sakrijem od surovosti života. Tako da sam ja u pozorištu pronašao životni put, ostvarujući svoje uloge i uporedo ostvarujuću svoju porodicu. Zapravo, sa svoje četvoro dece sam uspeo da povratim moju mrtvu familiju. Čak sam im davao i ta imena, jer sam smatrao da su moja deca bila dug prema nestaloj mojoj porodici. I povratio sam je, tako da su moja deca sada i unuci

“Ja sam početkom ove godine izgubila muža, on nije bio samo moj muž, nego i moj mentor.” rekla je takmičarka

Potresni kadrovi iz emisije “Nikad nije kasno” mnogima su izmamili suze na oči.

Ravnodušan nije bio ni Žika Jakšić koji je pustio suzu, a zbog priče jedne takmičarke ceo studio se naježio od glave do pete.

– Ja sam početkom ove godine izgubila muža, on nije bio samo moj muž, nego i moj mentor. Večeras sam htela da pevam njegovu omiljenu pesmu – rekla je sa knedlom u grlu nakon čega se prelomila neverovatna emocija.

– Ovo je jedno od najboljih ženskih izvođenja koje sam ja ikada čuo. Svaka čast, ti pevaš, ubijaš – oduševljenje nije mogao da sakrije Milan Đurđević.

Jedan stan na Novom Beogradu pre dve godine izdavao se za 350 evra, a cena mesečne kirije ovog stana sada je vrtoglavih 650 evra!

Naime, jedna žena postavila je oglas za ovaj stan na društvenim mrežama, ali je nakon jednog komentara rešila da ipak isključi mogućnost komentarisanja njenog oglasa.

– Izdajemo stan (66 kvm) u bloku 70a, u ulici Agostina Neta. Stan je kompletno opremljen (potpuno nova garnitura u dnevnoj sobi i bračni krevet u spavaćoj), ispred zgrade se nalazi uvek dostupan parking. Izdaje vlasnik – navodi se u opisu oglasa uz priložene fotografije.

Oglas je objavljen u grupi “Izdavanje stanova Beograd i okolina”, a inače napisan je i na srpskom i na engleskom jeziku.

Penzioner D.S. (69) iz okoline Velike Plane teško je povređena i nalazi se u komi nakon što ga je muškarac (50) u ponedeljak u kafanskoj tuči udario motkom.

– Osumnjičeni je iz nepoznatog razloga motkom pretukao penzionera koji se nalazio u lokalu. Tom prilikom mu je naneo teške povrede opasne po život. Nesrećni muškarac je nakon prebijanja vozilom Hitne pomoći prevezen u Urgentni centar u Beogradu i nalazi se u komi i životno je ugrožen – kaže izvor i dodaje:

– Osumnjičeni je identifikovan i saslušan kod nadležnom tužilaštvu, gde je priznao da je pretukao penzionera. Osumnjičenom je određen pritvor do 30 dana, a istraga je još u toku i još nije definisano krivično delo za koje će uhapšeno lice biti krivično gonjeno.

– Sve se dogodilo u ponedeljak uveče u Novom Selu nadomak Velike Plane. Policiji je prijavljeno da ispred lokalne kafane jedno lice leži sa povredama na glavi. Pripadnici MUP su izašli na teren negde oko četri sata ujutru i zatekli teško povređenog muškarca – kaže izvor iz istrage i dodaje:

– Povređeni je imao brojne masnice na licu, a očevici kažu da je D. S. jedva stajao na nogama i da je bio pijan. Navodno, on je tada inspektorima rekao da ne zna da li ga je neko napao i pretukao ili se povredio prilikom pada.

Meštani Novog Sela kažu da se po selu priča da je D. S. dobio batine u kafanskoj tuči.

– Priča se da je dobio batine u kafani u koju često dolazi. On kad popije malo je nezgodan, voli i da uvredi i da provocira – kažu žitelji sela i dodaju:

– Kažu da su ga petorica tukla, a kasnije ostavila ispred kafane da leži. Lice mu je unakaženo.

Kurir.rs/B.T.

Aleksandar Š. (42) iz Valjeva, koji je pre tačno godinu dana uhapšen u Nemačkoj zbog sumnje da je na auto-putu u Frankfurtu ubio svoju bivšu suprugu Tanju Pavlović (40) iz okoline Loznice, osuđen je na doživotnu robiju zbog svirepog zločina!

Kako prenose nemački mediji, sud je utvrdio da je Srbin sa sedam uboda nožem usmrtio svoju bivšu ženu, koju je presreo kolima na auto-putu i preprečio joj put, te je primorao da se zaustavi.

– Sud se uverio da je Aleksandar Š. 19. marta 2022. godine svojim vozilom prvo naleteo na “reno tvingo” svoje supruge na auto-putu kod Frankfuta i tako ga zaustavio. Potom je otrčao do ženinog auta, razbio staklo, otvorio vozačeva vrata i ubo suprugu sedam puta u gornji deo tela. Ona je od povreda preminula ubrzo po prijemu u bolnicu – navode nemački mediji detalje iz presude.

Kako dodaju, okrivljeni je na suđenju izneo svoju odbranu, a u završnim rečima je u suzama rekao:

– Svađali smo se, izgubio sam kontorlu i dva puta sam je ubo nožem. Tada sam video kako je počela da pljuje krv i hteo sam da joj pomognem. Aleksandar Š. je, navodno, rekao i da je kobnog dana “slučajno ugledao ženin automobil na auto-putu”.

Sudija je nakon ovih reči, primetio da je okrivljeni Srbin zaboravio da na još pet uboda, koje je pokojna imala na svom telu.

– Sud je sa sigurnošću utvrdio da je optuženi odlučio da ubije ženu, nakon neuspelih pokušaja da s njom obnovi ljubavnu vezu. Utvrđeno je da je žrtva bila bespomoćna – dodaju tamošnji mediji.

Tokom suđenja, sudija se obratio okrivljenom rečima: “Oduzeli ste brižnu majku od dvoje dece”.

Ova presuda još uvek nije postala pravosnažna.

Podsetimo, kako je Kurir ranije pisao ubijena Tanja i sada osuđeni Aleksandar bili su u kratkom braku, a pre zajedničke veze oboje su bili razvedeni.

– Oni su u braku bili kratko, ne duže od dve i po godine. Upoznali su se na Malti, gde je on svojevremeno radio, a onda je krenuo sa njom u Nemačku. Međutim, posle kratkog vremena shvatili su da im ne ide i da nisu jedno za drugo, te su se rastali. Ne znam da li je razvod bio zvanično okončan, ali navodno, Aleksandar nije mogao da se pomiri sa rastankom – naveo je tada dobro obavešteni sagovornik našeg lista.

Detalji presude

Na dan zločina kupio 2 noža

Tokom suđenja je utvrđeno da je Aleksandar Š. neposredno pre zločina u jednoj radnji kupio dva noža i sekiricu.

– Istog dana uveče, on je napravio zasedu bivšoj ženi na auto-putu, presekao joj putanju kretanja i počinio krvavi pir – detalji su iz presude.

(Kurir.rs)

Beba (2), koju je, kako se sumnja brutalnim batinama ubio očuh M.N. (26) tako što ju je udarao po glavi i telu dok nije prokrvarila i pala u nesvest, a njena majka J.T. (24) sve posmatrala u iznajmljenoj kući u Zaječaru, život je izgubila pre mesec dana, a njena majka je puštena iz pritvora.

Na ovu odluku o pritvoru, stric malene devojčice kaže da je šokiran i zbunjen tim potezom.

“Ništa nam nije jasno… Kako da je puste, a po nama je ona učestvovala u ubistvu. Ona je saučesnik, pa na bebinom telu su otkrivene i stare povrede, znači, sve je znala, a ćutala. Ceo komšiluk se čudi. Još je njen otac došao da me provocira na dan kada je izašla iz zatvora, našao me ispred prodavnice, da mi dobacuje sve i svašta i govori da je zakon pokazao da njegova ćerka nije kriva. Strašno! Mi ništa ne znamo, hoće li se voditi dalje neki postpuka protiv nje, o čemu se ovde radi uopšte?”, kaže on i priseća se kobnog dana kada je ona došla da ostavi stariju decu, a otišla sa bebom.

“Trebalo je da vrati decu oko 5, a dovela ih je u 2. Možda i bolje, ko zna šta bi bilo… Vraćala ih je i gledala u nas i smejala se kao da je drogirana i odvezla malu u kolicima. Tu noć je M.N. ubio bebu. Njenom nije dobro uopšte, svaki dan idemo na groblje. J.T. je u kući kod majke i oca. Nemamo nikakav kontakt sa njom, niti ćemo imati, još neki problem da nam napravi… Samo se nadam da će biti pravedno suđenje. N. treba da ide kada počne suđenje, ali samo ne znam kada će da počne… Deluje sve mnogo dugo”, navodi on.

Podsetimo, uškarac M. N. (25), rodom iz Vlasotinca, uhapšen je zbog sumnje da je zverski nasmrt pretukao svoju dvogodišnju pastorku u iznajmljenom stanu u Zaječaru dok je njena majka J .T. (23) sve to nemo posmatrala i nije joj pružila pomoć!

Devojčica je preminula u utorak oko 18 sati, a sumnja se da je tučena i dan ranije.

– Monstrum ju je dva dana zaredom batinao. Toliko ju je tukao da je ona sva plava od glave do pete – kaže naš izvor.

Očuhu se na teret stavlja da je izvršio krivično delo nasilje u porodici sa smrtnim ishodom, dok se devojčicina majka tereti za zanemarivanje i zapuštanje maloletnog lica.

I ranije je tukao

– M. N. se sumnjiči da je u iznajmljenom stanu u Zaječaru, više puta po glavi i telu udario dvogodišnju ćerku svoje vanbračne supruge i teško je povredio, a dete je prevezeno u Zdravstveni centar u Zaječaru gde je preminulo. Majka dvogodišnje devojčice je, kako se sumnja, znala da je njen vanbračni suprug, u prethodnom periodu, tukao devojčicu, ali to nije prijavila policiji – stoji u saopštenju MUP.

Kako navodi izvor Kurira, M. N. je brutalno pretukao ćerku svoje emotivne partnerke samo zato što mu je zasmetao njen plač, a ovo nije bio prvi put da bije i zlostavlja nemoćnu devojčicu.

– Istraga će utvrditi da li je dete prilikom povređivanja udarano delovima nameštaja, stolicom ili nekim drugim predmetom. Takođe, dalja istraga će utvrditi da li je osumnjičeni dete udarao o zid – kaže izvor za Kurir i dodaje:

– DNK tragovi koji su nađeni u stanu ukazuju na to da se iza četri zida dogodio stravičan zločin. Istražitelji su pronašli iščupanu kosicu devojčice, što ukazuje na to je nasilnik bio veoma nemilosrdan prema detu. Nađeni su i dokazi koji ukazuju na to da je dete bežalo od očuha, kao i tragova krvi.

Kurir.rs/Telegraf

Suzana Jovanović duže od dve decenije uživa u skladnoj ljubavnoj priči sa Sašom Popovićem. Ipak, nije uvek bilo lako.

Kako je pevačica nedavno otkrila, prvi brak u koji je ušla veoma mlada mnogo ju je koštao. Osuda okoline, pogledi puni prezira… Na sreću, iz te priče uspela je da izađe kao pobednik i sinu Danijelu obezbedi lepo detinjstvo i dobro vaspitanje.

− Najlepše iz tog perioda je moj sin Danijel na koga sam jako ponosna. Ponosna sam i na sebe jer sam taj težak i vrlo loš period uspela da izguram na svojim plećima. Roditelji su mi mnogo pomogli da sina odgojim i vaspitam. U mladim godinama požurila sam da se udam i ne kajem se samo zbog Danijela – ispričala je Suzana.

Posle razvoda od prvog supruga, harmonikaša Radeta Zdravkovića, Suzana se vratila kod roditelja, a onda je sudbina umešala prste i u pevačicin život dovela Sašu Popovića.

− Razvod je bio strašan, mala sredina, svi vas osuđuju. Prvo su me osuđivali što sam se mlada udala, a onda što sam se mlada razvela. Teško sam sve to podnosila. Sreća da su me roditelji podržali – ispričala je Suzana.

‒ Bože, hvala ti što si mi u život poslao Sašu Popovića, nikada neću zaboraviti kada mi je rekao da se smesta iz iznajmljenog stana sa Danijelom preselim u njegovu kuću. Preselili smo se kod Saleta i sina sam upisala u školu na Novom Beogradu. Od tada kreće naša bajka koja traje 23 godine.

Suzana se dotakla i prvog susreta sa Sašom, pa otkrila šta je to što mu se kod nje najviše svidelo.

− Rekao mi je da su mu se jako dopale moje oči i osmeh. Da je osetio da sam plemenita, da sam dobra osoba i dobra majka. Svaki put kada me je video ja sam bila nasmejana i raspoložena. Nikada nisam kukala na sav glas, ne radim to ni danas. O svom bolu i svojoj tuzi nikada nisam pričala javno. Zatvorim se u četiri zid, isplačem se i teram dalje ‒ zaključila je supruga Saše Popovića.

Kurir.rs/Hello

Pevačica Ana Nikolić svojom životnom pričom privukla je veliku pažnju čim se pojavila na javnoj sceni, a o njenom odrastanju i poreklu sa juga Srbije, neretko je govorila javno.

Ana Nikolić je odrasla u porodičnoj kući u selu Donja Mutnica nadomak Paraćina, a njeni meštani su svojevremeno ugostili ekipu Kurira i otkrili koliko Ana danas posećuje rodni kraj.

Nikolićeva je još od detinjstva znala da će biti pevačica, a posebno je bila opčinjena Lepom Brenom, čiji je hit “Čačak, Čačak” pevala po ceo dan u čizmama svoje majke. Tako je zabavljala komšije, koji su nam ispričali detalje iz pevačicinog detinjstva.

Bila je mnogo dobro dete, veselo, znam je od kada se rodila. Bila je velika maza. Obula bi majčine čizme, koje su joj bile ogromne, i pevala je tu po dvorištu “Čačak, Čačak” od Lepe Brene. Htela je to i uspela je – počela je baka Vera izlaganje:

– Svi su je voleli. Živela je u ovoj kući sve do preseljenja u Paraćin, gde je išla u osnovnu školu. Mnogo je bila vezana za svog pokojnog oca Dušana, koji je mlad preminuo. On je sahranjen na našem seoskom groblju. Tu je bila i njena baka, ali je ona umrla pre nekoliko godina. Dođe preko leta, bila je prošle godine sa ćerkom Tarom, igrale su se po dvorištu, tamo gde je nekad bila ljuljaška – ispričala nam je Vera.

Baka Vera nam je tada otkrila da Ana svake godine s bratom Markom poseti njen rodni kraj.

– Obavezno dođe svake godine s bratom Markom kad je pomen njihovom ocu, to ne propušta. Marko je rekao da će da dođe, treba nešto da renovira po kući, valjda će uskoro. On je baš vezan za ovu kuću i ne da da se proda.Tu jedan čovek pušta ovce, dali su mu dozvolu, ali brzo raste trava. Imam da joj poručim da češće dolazi kod nas u Mutnicu, da obilazi kuću i da svrati na kafu, ja sam uvek tu – sa osmehom je završila baka Vera.

Nakon ovog srdačnog susreta, ekipa Kurira se tada uputila u obližnji Paraćin. Prvo smo posetili Aninu osnovnu školu “Stevan Jakovljević”, gde nas je dočekala direktorka Snežana Tanić. Ona nam je u razgovoru istakla da za pevačicu svi imaju samo reči hvale.

– Nisam radila u školi kad je naša Ana Nikolić bila učenica, ali sa starijim kolegama mnogo puta sam pričala o njoj, tako da sam od njih zaista čula sve najbolje utiske. Bila je odličan đak, izuzetno energična, onakva kakva je naša Ana i danas. Mi smo je prisvojili i njena prelepa fotografija je sastavni deo monografije škole. Njena učiteljica, kao i nastavnica muzičkog, pričale su mi da su Anu prepoznale kao talentovanu za muziku, tako da je ona učestvovala u priredbama i svim aktivnostima škole gde je bio zastupljen muzički program. Ona je talentovana za sve – ne samo za muziku već i za scenu, glumu – priča Tanićeva i govori nam da je pre deceniju imala susret sa Aninom majkom Milijanom Nikolić.

– Dolazila je u školu pre nekih desetak godina, pa smo tom prilikom malo evocirale uspomene na Anino školovanje. Ona je s pravom ponosna na svoju ćerku. Tada sam stekla utisak da je mama ta koja je baš bila stroga prema Ani, to je na mene ostavilo utisak. Volela bih da i sama Ana, kad bude imala vremena, dođe do svoje osnovne škole. Nama bi to puno značilo – ispričala nam je ljubazna direktorka.

Konobarisala kao devojka

Gazda kafića zbog Ane proširio baštu

Ana Nikolić jednog leta radila je i kao konobarica u jednom kafiću u centru Paraćina. To su nam potvrdili i njeni bivši sugrađani, koje smo zatekli na mestu gde se taj kafić nekad nalazio.

U školi smo tada naišli i na Aninog profesora srpskog jezika Zorana Markovića, koji joj je držao privatne časove. Rekao nam je da je tada u Nikolićevoj prepoznao potencijal za bavljenje naukom i da je šteta što se tome nije posvetila.

– Kvalitet, nastup, ubedljivost i sugestivnost kojima prilazim u nastavi su bili razlog zbog čega su me Anini roditelji angažovali. Ja sam njoj držao privatne časove, sećam je se dok je još bila đak. Kad je završavala, angažovali su me jer je htela da upiše engleski jezik. Meni je što se tiče fizičkog izgleda nespojiva ova Ana sad i ono mlado biće koje ja znam, predivno jedno biće. Sećam je se kao osobe koja je imala veliki potencijal i žao mi je što se i dalje nije posvetila nauci, jer bi podjednako bila uspešna kao i u muzici. Bila je svesna sebe i svoje pojave, kao i utiska koji je ostavljala. Takva je bila sa 18, 19 godina, a verujem da je takva i danas. Ona nije bila posvećena samo jednoj oblasti, već ju je mnogo toga u životu interesovalo – završio je profesor.

Kurir.rs

Pevačica Ilda Šaulić odlučila je da će pesme pokojnog oca, legende narodne muzike Šabana Šaulića prepevati u novom aranžmanu, te će ih publici predstaviti u novom ruhu.

– Četiri godine merim svaki korak i skupljam hrabrost za ovo. Znam da nikada niko kao ti neće svojim glasom donositi najlepše emocije, ali želim da ti i na ovaj način odam počast. Možda bi ovaj projekat za tebe predstavljao iznenađenje, ali ovi vrhunski umetnici koji su me podržali i ja smatramo da tvoja dela zaslužuju da budu sagledana iz jednog novog, potpuno drugačijeg ugla… Sve vreme mi je tvoj lik pred očima, i tvoj glas u glavi i samo u jedno sam sigurna: sve će biti urađeno tako da bi ti bio ponosan. Voli te tvoje ćerka najviše na svetu – napisala je Ilda.

Ilda je nedavno gostovala u emisiji “Puls Srbije” kod Ivana Gajića na Kurir televiziji i otkrila da često peva tatine pesme na nastupima.

– Pevam, da i to vrlo često. To je postao standard na mojim gostovanjima i uvek je ta reakcija na njegove pesme fenomenalna. Ljudi poštuju, vole i pevaju iz sveg glasa i zbog toga sam mu na neki način i bliže. Pesma je moj život i na neki način zahvalna sam što sam počela da se bavim istim poslom kao moj otac. To je ta neka naša spona koju smo imali nas dvoje poslednjih godina – rekla je Ilda.

Kurir.rs/S.B.