Month: March 2023

Pevačica Aleksandra Prijović, važi za jednu od najaktuelnijih pevačica mlađe generacije a njeni sami počeci intrigiraju mnoge. Pevačica se proslavila učešćem u takmičenju “Zvezde Granda” a od tada njen put se razvio i mnogo se razlikuje od samih početaka.

Na društvenim mrežama isplivao je snimak sa početka njene karijere, u studiju dok je snimala svoju prvu pesmu.

Pevačica često ističe da se opovrgla estetskim zahvatima a mnogi smatraju da se nije mnogo promenila i da je sve na sebi uradila sa merom.

Kurir.rs/S.B.

Voditeljka Jovana Jeremić podelila je svoje iskustvo. Poznato TV lice našlo se na meti ozbiljnih kriminalaca, a slučaj je prijavila policiji, te je jedan od izvršilaca kažnjen zatvorskom kaznom. Međutim, čitavo iskustvo ostavilo je traumatične posledice na nju.

Da li si nekada bila žrtva sajber nasilja?

– Redovno. To su užasni komentari i poruke. U porukama se spominju polni organi, da li bi bila sa mnom, da li bi spavala sa mnom, insinuacije na temu. Pretnje sam dobijala nekoliko puta. Prvo ti ništa ne znači kada dobiješ pretnju, ja se ne bojim, a onda posle kada izađeš na ulicu se sekiraš. Posebno se sekiram, jer imam i dete. Zatekla sam sebe letos da dolazim na posao, idem ulicom i okrećem se. Tada sam shvatila da više ne želim tako da živim. Meni su pretili ozbiljni kriminalci.

Kog oblika su bile pretnje koje su ti pristizale?

– Meni su letos pretili ubistvom. Klan mi je pretio. Taj dečko je osuđen. Meni su uvek pretili zbog mog mišljenja i stava koji sam iznosila u javnost. Kao da živimo za vreme Tita i da postoji delikt mišljenja i da ti ne smeš da kažeš ono što misliš jer će ti zbog toga biti prećeno. Ja sam neko ko zagovara slobodu misli i govora, različitost, prihvatanje različitosti, nekonvencionalnost, tradicionalnost i to je Jovana Jeremić. Ja ne volim lažni moral i neću da pričam ustaljenjne priče u javnosti. Ja pričam ono što niko neće, čega se svi boje, i to je moj stil.

Koju kaznu je dobio momak koji je osuđen za pretnje upućene tebi?

– On je u zatvoru, ne znam na koliko je osuđen. Mislim na šest meseci zatvora, ali nemoj da me držiš za reč.

Da li misliš da je to adekvatna kazna za ono što je uradio?

– Nažalost, on je samo izvršilac. Čak nije ni izvršilac, on je samo dečko koji je osuđen. Nikad se nije zvanično saznalo ko je to naručio. Ja znam, ali ne smem to da iznosim u javnost. Da li je adekvatna kazna? To je sigurno ostavilo traumu na mene. Iako sam hrabra žena, ja nemam muža i to je mene na jednoj emotivnoj bazi pogodilo. Muškarci treba da me brane, ja sam zaslužila da budem branjena, a samo su me napadali i masakrirali.

Da li misliš na slučaj kada si bila u sukobu sa takmičarkom “Zadruge” Majom Marinković?

– To je taj slučaj. Oni su mene napali jer sam javno osudila starlete. Ja nikada neću prihvatati izopačenost, s*ksualnu devijantnost i promiskuitet. Ja to osuđujem, kao što osuđujem i ljubavnice. Ne želim da meni neko zbog toga preti.

U kome ti tražiš zaštitu, s obzirom na to da sada nemaš nekog muškarca u svom životu?

– Zaštitu tražim u sebi i u Bogu. Pomirila sam se sa tim da ja ovaj posao radim časno i pošteno. Milion puta sam rekla i u jednoj emisiji: “Jednog dana ako me više ne bude i nešto mi se dogodi, želim da znaš da se nikada nisam ubila i želim da me ljudi pamte kao heroja”. To ti je dokaz koliko je to imalo posledica na moju psihu.

Koliko tebe povređuju reči nepoznatih ljudi?

– Uopšte me ne pogađaju. Meni je životna bezbednost bila ugrožena u drugoj zemlji. Bila sam sama sa detetom u zemlji gde sam televizijski zabranjena.

Zašto si odlučila da zabraniš ljudima opciju da komentarišu ispod tvojih objava na Instagramu?

– Zbog ljudi koje objavljujem. Ne žele da doživljavaju neprijatnosti koje ja imam. Nikada komentare ne čitam, jer me to ne interesuje. Mene interesuje stav nacije, a ne stav šake jada koji nemaju šta da rade u svom životu, pa komentarišu bolje od sebe. Zato sam zabranila.

Šta misliš kako stati na put internet nasilju? Većina poznatih ličnosti prolazi kroz neki tip sajber nasilja…

– Citiraću Mariju Šerifović: “Ako smo javne ličnosti nismo javni WC i ne može da se istresa na nama svako ko kako hoće”. Niti smo mi javne prostitutke, pa da može da nas neko iskorišćava ni na koji način, pa čak i da dođe u prvi plan. Nisu to sajber nasilje vršili samo nepoznati ljudi, već su vršili i poznati nada mnom da bi došli na naslovnu stranu domaćih medija. Mene su javne ličnosti masovno koristile da bi došle do naslovnice, zato što svojim životom nisu zavredile da budu na naslovnici. Mi moramo kao društvo da se menjamo i da postoje jako velike kazne, pre svega novčane i finansijske, a onda i kazne zatvora za to sajber nasilje. Nije svako Jovana Jeremić, nekoga pogađaju ovakve reči. Mene ne pogađaju reči, ja sam se samo zabrinula kada mi je bezbednost bila ugrožena. Imaš dece koje nisu javne ličnosti i doživljavaju nasilje svoje okoline. Ja sam na to navikla jer su nada mnom vršili verbalno nasilje kada sam bila u manjoj sredini. Sećam se kada sam bila u srednjoj školi i kada sam došla na čas engleskog, cela klupa u kojoj sam sedela je bila ispisana najstrašnijim gadostima o meni. To je bio prvi vid verbalnog nasilja sa kojim sam se suočila. Mislim da ni profesori u školama ne umeju adekvatno da odgovore na to. Oni moraju da kazne decu koja vrše nasilje. Ne daj Bože da neko sutra pokuša mom detetetu u školi da uradi, ja sam tu strašno ratoborna.

Kako bi se borila u toj situaciji?

– Vrlo opasno bih se borila. Prvo bih digla situaciju na pitanje od državnog značaja kroz medije, a onda bih napravila i haos u toj školi i tim roditeljima koji su tako vaspitali svoju decu. Napravila bih revoluciju i haos. To će se dogoditi ako ja vidim da moja ćerka na bilo koji način trpi bilo kakve vidove diskriminacije jer je ćerka Jovane Jeremić. Deca poznatih su jako napadnuta deca, a o tome niko ne govori. Svi misle da je toj deci lako, a ja mislim da im je teže.

Kako si uspevala da sakriješ od ćerke da se plašiš za svoj život? Da li si se uopšte trudila da sakriješ to?

– Nisam plakala pred njom. Plakala sam kada ona zaspi. To su bile noći agonije u Crnoj Gori. Noći kada sam bila na telefonskoj vezi sa ljudima iz naše vlasti, koji su mene spasili. Otišla sama u drugu zemlju. Taj vidi bezkrupuloznosti ne može da shvati niko ko to nije doživeo. Nije bilo milosti prema meni. Niko nikada nije imao milosti prema meni kada me je gazio. Nisu me gazili nogama, nego đonovima. Hteli su da me unište i zato sam se razvila u ovolikog borca. Oni nikada nisu imali milosti kada su gazili po meni, a ja sam imala milosti prema njima, čak i kada sam mogla da ih uništim, nisam to uradila.

Leš muškarca starog oko 50 godina u poodmakloj fazi raspadanja i truljenja pronađen je oko 17 časova u Birčaninovoj ulici na Savskom vencu u Beogradu.

Na lice mesta izašli su policija i Hitna pomoć.

(Kuri / Telegraf.rs)

V. D. (49) koji se sumnjiči da je džipom pregazio supružnike u Surčinu ni nakon što je žena preminula nije u pritvoru, a kazna vozaču autobusa R. D. (52), koji je usmrtio dečaka u Zemunu skoro prepolovljena

Porodica Svetlane K. (54), majke osmoro dece koja je preminula od povreda zadobijenih u udesu u Surčinu koji je, kako se sumnja, izazvao V. D.(49), ogorčena je što je Treći osnovni sud u Beogradu odlučio da ga pusti da se brani sa slobode, rizikujući da, kako kažu, ugrozi još nečiji život.

– Njegovo ponašenje posle nesreće je bilo užasno. Izašao je vidno pijan sa tompusom u rukama, počeo da viče i šutira oko sebe, dok su Svetlana i njen suprug Nikola, koje je prethodno pregazio džipom, nepomično ležali – rekao je za Kurir sin pokojne Svetlane i povređenog Nikole.

Uložena žalba

Kako saznajemo, tužilaštvo je uložilo žalbu na odluku suda da se V. D. ne odredi pritvor. Kako bi slučaj bio što čvršći porodica apeluje da se javi žena koja je bila prvi svedok ove nesreće i koja je tada pozvala Hitnu pomoć.

– Žena, kako nam je rečeno, ima video-snimak na kom se vidi kako je V. D. vozio pre nesreće, kao i sama nesreća. Navodo, vidi se da je Ceca preletela preko džipa kojim je on upravljao. Zato apelujemo ovako javno, da nekako stupimo u kontakt sa njom kako bi nam pomogla da sklonimo još jednog bahatog vozača sa ulice – kaže nam Svetlanin suprug Nikola, koji se oporavlja od teških povreda posle udesa:

– Mi smo išli normalno, nismo nikako mogli da mu budemo na putu. Ne može da prođe nekažnjeno i da se sada šeta slobodno.

Nažalost, Svetlanina porodica nije jedina koja traži pravdu. U sličnoj sitaciji našli su se i roditelji Despota Mrđića (4) koji je poginuo u nesreći u Zemunu u novembru 2020, koju je izazvao vozač autobusa R. D. (52).

Vozač još nije iza rešetaka, a drugostepenom presudom kazna mu je smanjena sa četiri na dve i po godine zatvora!

Kako saznajemo, vozač se čak i vratio na posao i ponovo upravlja autobusom u gradskom prevozu. Zato, Vukašin Mrđić, otac pokojnog dečaka, za Kurir kaže da je tek pre par dana saznao za preinačenu presudu i da su tek sada, oni kao roditelji, očajni.

– Svestan sam da ćemo morati da živimo sa tim, ali jako nam je teško jer sve moramo da prolazimo ispočetka, svakom odlukom. Pitamo se samo zbog čega se to tako desilo – kaže otac.

Olakšavajuće okolnosti

U obrazloženju prvostepene presude, kojom je R. D. osuđen na četiri godine zatvora, navodile su se olakšavajuće okolnosti koje su išle u korist vozača, međutim Vukašin se pita šta je sa okolnostima pod kojima oni kao roditelji sada žive svoj život.

– Nismo mi bili zadovoljni time, ali nekako smo se pomirili sa tom kaznom od četiri godine, a onda smo saznali da je njemu zapravo smanjena kazna na dve i po godine zatvora i šokirali se. Zanima me samo, zašto je moralo tako? Mi se probudimo i svaki dan vodimo život bez našeg deteta – kaže Vukašin.

Muž očajan

Ceca nepomično ležala

Nikola Đ., muž preminule Svetlane, u svojoj ispovesti za Kurir kaže da žali što nije mogao da vidi svoju ženu posle nesreće.

– Taj dan mi je bio najgori, a bio mi je rođendan. Sećam se samo udarca i kad sam otvorio oči tražio sam od brata da me vodi kući, nesvestan šta se dogodilo. Onda sam pogledao oko sebe, video narod i automobile i moju Cecu kako nepomično leži, a krv joj je išla iz usta, bio sam siguran da nije disala – priča nam Nikola kroz suze.

Tragedija

Slučaj potresao Srbiju

Despot Mrđić je poginuo 24. novembra 2020. godine u Prvomajskoj ulici u Zemunu.

– Prilikom izlaska iz autobusa vozač je prerano zatvorio vrata zakačivši nogu Despotu, i nastavio da vozi do sledeće stanice, kada ga je zaustavila patrola policije. Dečak je u trenutku nesreće bio sa bakom, koja je dozivala vozača i signalizirala mu da stane, ali on to nije učinio – podseća izvor Kurira.

Despotov otac Vukašin kaže nam da će on kao roditelj, zajedno sa svojom suprugom, nastaviti da se bori da više nijedno dete ne strada na ulicama Srbije.

Kurir.rs – D. Antonijević

Nišlija koji je zaprepastio javnost time što ga je policija zaustavila sa rekordnih 4,08 promila aklohola u krvi, po zanimanju je doktor u jednoj zdravstvenoj instituciji u Nišu, saznaje Kurir.

On je zatečen između 11. i 12. decembra prošle godine posle ponoći u Ulici 9. brigade u Nišu za volanom automobila marke “citroen”, a kada mu je brojač izmerio toliku količinu alkohola u krvi, policajci nisu verovali da može da stoji na nogama.

Policija je tih dana saopštila da se vozač nalazio u stanju potpune alkoholisanosti, ali se javnost interesovala za njegovo zanimanje.

– Muškarac je zadržan, zbrinut u nadležnoj zdravstvenoj ustanovi i protiv njega će biti podnete prekršajne prijave zbog nasilničke vožnje, saopštila je tada Policijska uprava u Nišu.

Neki mediji su pisali da je izjavio da “ne zna šta je sve pio, ali i da je puno popio”.

Društvene mreže su bile tih dana preplavljene raznoraznim komentarima. Sva je sreća da nije ugrozio sebe i druge, vozeći tako pijan.

Saobraćajni propisi u Srbiji sankcionišu vozače sa više od 2,0 promila alkohola u krvi sa devet meseci oduzimanja vozačke dozvole, dobija se od 14 do 16 kaznenenih poena i uz to ide i novčana kazna. Može da se dobije i kazna od jednog do dva meseca zatvora.

Kurir.rs

To je za osudu, a i on sam traži da ga što pre osude. Svi smo loše i supruga i moja majka su loše, kaže potreseni otac

ZRENJANIN – Maloletnik (17) priznao je pred Višim javnim tužilaštvom u Zrenjaninu da je u ponedeljak, 20. februara u poslepodnevnim satima, zverski ubio rođaku S. P. (65) u njenoj kući u selu kod Bečeja.

J.B., otac maloletnog mladića, koji je pozvao policiju i prijavio sina, u potresnoj ispovesti za Novu objašnjava šta se dogodilo kobnog dana.

Po saznanju da mu je sin možda ubio rođaku odmah alarmirao policiju, a slutnje su se nažalost ispostavile kao tačne.

„Dva dana pre ubistva moj sin je pobegao od kuće. U ponedeljak, tog kobnog dana, otišao sam u Bačku Topolu da ga tražim. Pri povratku kući, zazvonio mi je telefon. Pozvao me je drug i rekao mi da mi je pronašao sina u kolima u centru grada. Rekao sam da ga zadrži dok se ja vratim. Požurio sam, ali mi je ubrzo ponovo zazvonio telefon. Isti drug me je pozvao da mi kaže da je moj sin ubica“, kaže potreseni otac.

Kako kaže, drug mu je ispričao da je njegov sin počinio ubistvo.

„Rekao mi je da je ubio Stanu. Dok smo pričali, on je opet pobegao. Odmah sma otišao u policiju, a usput sam zvao Hitnu pomoć da odu do nesrećne žene. U međuvremenu sam javio prvom komšiji, koji živi pored pokojne Stane, da ode da proveri da li je istina, da li je živa. Pozvao me je posle nekog vremena i rekao da ju je našao na podu prekrivenu ćebetom i da nije živa“, kaže šokirani otac.

Potraga za maloletnim LJ. B. Okončana je istog dana njegovim hapšenjem u centru Bačke Topole, iza Topikove zgrade.

„Zbog lažnih dojava podignuta je velika akcija, zatvorana je škola u Topoli u koju je moj sin išao, blokirali su i selo. Međutim, on je uhapšen u gradu, a isto veče je odveden pred tužioca u Zrenjaninu gde je sve priznao. Nakon toga je odveden u zatvor“, kaže Jovica za naš portal.

Pre saslušanja naš sagovornik je razgovarao sa sinom koji mu je priznao šta se dogodilo.

„Rekao mi je da je ulazio kroz prozor kuće ubijene Stane kako bi ukrao ključeve od automobila, kada se ona pojavila na vratima. Tu kada su se sreli,u šoku i strahu, on je naleteo na nju, ona na njega. Počeli su da se komešaju i onda se dogodilo sve dalje…“, jedva prepričava naš sagovornik, pa dodaje:

„Nožem je ubadao u predelu grudi, davio ju je kanapom, a čekićem ju je udarao po glavi“, jecajući i u neverici izgovara Jovica.

Razlog ovog zločina, kako ističe, ni sam ne zna.

Bolivijac Džonatan Akosta, koji je pronađen nakon što je 31 dan lutao amazonskom džunglom, nakon što se izgubio kad se odvojio od svoja četiri prijatelja tokom lova u severnoj Boliviji, opisao je kako je uspeo da preživi.

Akosta kaže da je pio kišnicu prikupljenu u cipelama i jeo crve i insekte dok se skrivao od jaguara i pekarija, vrste sisara nalik svinji.

Njega su na kraju pronašli lokalni stanovnici i njegovi prijatelji nakon mesec dana potrage.

„Neverovatno je, ne mogu da verujem da su me ljudi toliko dugo tražili. Jeo sam crve, jeo sam insekte, ne biste verovali šta sam sve morao da uradim da preživim sve ovo vreme. Zahvalan sam Bogu jer mi je dao novi život“, rekao je Akosta kroz suze i dodao da je takođe jeo divlje voće slično papaji, lokalno poznato kao gargateas.

Njegova porodica je rekla da će tek morati da rekonstruišu kako se Akosta izgubio i kako je uspeo da ostane živ, ali da će ga o tome ispitivati postepeno jer je još uvek psihički iscrpljen nakon tog iskustva.

Bolivijac je izgubio 17 kilograma, imao je iščašen skočni zglob i bio je dehidriran kada je pronađen, ali prema rečima onih koji su ga pronašli, i dalje je mogao da hoda šepajući.

„Moj brat nam je rekao da je, kada je četvrtog dana iščašio skočni zglob, počeo da se plaši za svoj život. Imao je samo jedan metak u sačmarici i nije mogao da hoda, a mislio je da ga više niko neće tražiti“, dodao je Horasio Akosta, mlađi brat preživelog.

Džonatan Akosta nije imao ni mačetu ili baterijsku lampu na sebi kada se izgubio i morao je da koristi svoje čizme da skupi kišnicu za piće, a svojim rođacima je ispričao i da je imao susrete sa divljim životinjama, uključujući i jaguara.

Njegov mlađi brat kaže da je Džonatan upotrebio svoju poslednju patronu da uplaši krdo pekarija, koji su nalik svinjama koje žive u prašumama Južne Amerike.

Nakon 31 dana, Akosta je uočio grupu za potragu udaljenu nekih 300 metara i šepajući krenuo prema njima kroz trnovito žbunje, vičući kako bi privukao pažnju na sebe.

„Čovek je dotrčao da nam kaže da su pronašli mog brata. To je čudo. On će puštati muziku da slavi Boga. Obećao je to Bogu i mislim da će održati obećanje“, rekao je Horasio o svom starijem bratu koji svira gitaru.

U međuvremenu, policija je rekla da će ispitati četiri prijatelja preživelog kako bi shvatili kako se on razdvojio od njih.

(Kurir.rs/BBC)

Sudar putničkog i teretnog voza u utorka kasno uveče u oblasti Evangelismos, kod Tempija, pretvario se u nacionalnu tragediju. U ovoj nesreći poginulo je 38 osoba od kojih je osam tela pronađeno ugljenisano. u ovoj najvežeoj železničkoj nesreći u Grčkoj pronađeno je 130 ljudi od kojih je 66 zadržano na bolničkom lečenju u Larisi, Katerinsu i Solunu.

Najveći šok Grčka je doživela posle saznjanja da je među poginulima mnogo male dece i studenata koji su se vraćali iz Larise i Atine na Univerzitet u Solonu. Među stradalima je i 9 radnika grčkih železnica.

Ono što je posbeno bilo zabrinjavajuće za spasioce je to što su svi stradali bili izvučeni iz trećeg vagona, dok je uklanjanje i traganje za žrtvama prvog i drugog vagona počelo u 9 sati ujutro po lokalnom vremenu. Strahuje se da će broj žrtava da porase, javlja grčki mediji ERT news.

U trenutku sudara, u putničkom vozu koji je saobraćao na relaciji Atina-Solun bilo je oko 350 putnika. Do sudara je došlo pod okolnostima koje se istražuju, međutim ono što se čini je da su dva voza pronađena, nakon stanice Larisa, kako se kreću istom linijom, i završavaju u direktnom sudaru.

Konkretno, ljudi iz OSE navode da elektronski sistem već duže vreme ne radi, odnosno radi se ručno. Prema informacijama do kojih su novinari došli, došlo je do oštećenja stuba PPC u Paleofasarlosu i tako je voz vođen na silaznu liniju kako bi izbegao strujni udar.

Ponovo se pridružio istom koloseku i ubrzo nakon toga Larisa ga vraća na liniju, gde je bio trgovački voz, što je dovelo do njihovog sudara. Ono što kažu i OSE ljudi je da semafori ne rade dugo, pa voze naslepo.

Odlukom premijera proglašava se trodnevna nacionalna žalost za žrtvama železničke nesreće u Tempeu od 1. do 3. marta 2023. godine, sa spuštanjem zastava na pola koplja na svim javnim zgradama i obustavom javnih proslava.

Kurir.rs/ERT news

Ćerka Dragana Stojkovića Bosanca, našeg harmonikaša i kompozitora, Aleksandra Stojković u javnosti poznatija kao Džidža, nedavno je izjavila kako će napustiti estradni svet kako bi se posvetila fakultetu, jer joj je do diplome ostalo svega deset ispita, pa se nakon američke turneje bacila na učenje i spremanje ispita. Međutim,  kako piše “Paparazzo.rs”, to je jako iznerviralo njenog oca koji smatra da Džidža ne zna šta hoće i da svaki dan menja odluke, te da ispada neozbiljna i neprofesionalna.

– Bosancu je Džidža rekla da želi da se uozbilji, sedne i zagreje stolicu kako bi mogla da završi fakultet, a nakon toga da se zaposli kao profesorka muzike. On je bio ljut i rekao joj je da sedne i razmisli šta hoće, jer studira preko deset godina, fakultet je stopirala zbog pevanja, a neozbiljan pristup po njegovom mišljenju ima prema svemu. Smatra da nije mala i da mora da zna šta hoće od života. Još joj je rekao i da je on više neće izdržavati i da se potrudi da uzme život u svoje ruke – ispričao je za “Paparazzo.rs” izvor blizak pevačici i dodao:

Bosanac smatra da on amože i da peva i da ide na fakultet, ali da nije dovoljno ambiciozna. Mogu da kažem da su se baš raspravljali i da je Džidža čak i plakala. Na kraju je rekla Bosancu da mu ništa neće govoriti, te da će ga samo obavestiti kada uzme diplomu – ispričao je izvor za pomenuti portal.

– Ja nisam klasičan student, ja sam onaj večiti. Ostalo mi je deset ispita, sada će ispitni rok i stvarno moram da završim to. Planiram da zavšim fakultet i onda da se zaposlim, volela bih da u nekoj muzičkoj školi radim kao profesor – izjavila je ćerka Dragana Stojkovića Bosanca.

Sastojci za koru:

• 150 gr brašna
• 6 kašika šećera
• 4 kašike oraha
• 100 ml mineralne vode
• 50 ml ulja
• 10 gr praška za pecivo

Fil:

• 1l vode / sojino, bademovo, kokosovo mleko
• 6 kašika šećera
• 120 gr pudinga od vanile ili skroba
• 200 gr margarina
• 100 gr šećera u prahu
• 100 gr posne čokolade
• 3 kašike oraha ili više

Još: bilo koji sok i 150 gr petit keksa

Prvo kuvamo fil.

Od 1l oduzmemo oko 200 ml, a ostatak stavimo na vatru da provri.

Pomešati puding, šećer i ostatak vode i izraditi da nema grudvica.

Kada voda provri zakuvati puding i mešati dok se ne zgusne.

Skloniti sa vatre, staviti foliju direktno na fil i ostaviti da se hladi.

Za koru uključiti rernu na 180 stepeni da se zagreje.

Pomešati brašno, orahe i prašak za pecivo, pa uliti ulje i mineralnu vodu i sve sjediniti.

U pleh dimenzija 32 x 23 ili 30 x 20 staviti papir za pečenje i razvući smesu za koru posto je malo gušća.

Staviti da se peče oko 20 minuta ili dok fino ne porumeni.

Umutiti margarin sa šećerom u prahu, a ohladjeni puding malo izmutiti.

Dodati margarinu pola pudinga, izmutiti, pa dodati ostatak i opet sve izmutiti.

Podeliti smesu na 2 dela pa u jedan deo staviti 3 kašike oraha, a u drugi otopljenu i prohladjenu čokoladu.

Sve dobro izmešati.

Koricu isprskati sa malo soka, ne preterujte jer će se raspadati.

Premazati ceo prvi fil, pa poslagati red petit keksa umočenog u mleko.

Preko naneti drugi fil, poravnati pa dekorisati po želji.

Ohladiti kolač nekoliko sati dok keks otpusti pa poslužiti.

Prijatno.