Month: March 2023

Bio je poznat i po svojoj ljubavi prema životinjama.

Voditelj i komičar Pol Ogrejdi preminuo je u 67. godini.

Umro je neočekivano, ali mirno u utorak uveče, saopštio je njegov suprug Andre Portasio u objavi, preneo je BBC.

Ogrejdi se proslavio 90-ih kao dreg kraljica Lili Sevidž, te je nastavio da vodi zabavne televizijske programe, a bio je poznat i po svojoj ljubavi prema životinjama.

“Sa velikom tugom vas obaveštavam da je Pol neočekivano, ali mirno preminuo juče uveče”, rekao je njegov partner.

“Veoma će nedostajati njegovim najmilijima, pijateljima, porodici, životinjama i svima onima koji su uživali u njegovom humoru, duhovnosti i saosećanju. Znam da bi želeo da vam se zahvalim za svu ljubav koju ste mu pružali sve ove godine”, stoji u Portasijevoj objavi.

Film o pokojnom pevaču Džeju Ramadanovskom počeo je da se snima pre dve nedelje, a glumiće ga denser Husein Alijević, poznatiji kao Husa iz nekadašnje popularne dens grupe Bit strit.

Džejom život obeležilo je teško odrastanje, on je od najranijeg detinjstva “šibicario”, a sa 11 godina bio je smešten u jedan beogradski popravni dom. O svom teškom životu i odrastanju pričao je u jednom od poslednjih intervjua u emisiji “Balkanskom ulicom”.

“Taj kraj naš je, to ja kažem Dorćol Menhetn. Šibicario sam. Nisam bio kriminalac, ali bio sam delikvent. Nikada nisam nikog povredio, ali morao sam da se snalazim u životu. Boli me sećanje na ‘sivi’ dom. Moj život je toliko širok, zato hoću da napišem knjigu i da bude 101 strana. Uveče kad legnem kroz glavu mi prolaze razne slike iz prošlosti. Često sanjam popravni dom. Za sve vreme mog boravka tamo, majka me nijednom nije posetila, dolazio je samo otac”, ispričao je tada Džej.

“Majka je brinula o mojim sestrama, a otac o meni. Često zaplačem zbog toga. U mojoj grupi u domu je bilo 12 problematičnih dečaka. Više puta smo išli na razgovor sa psihologom, to je bilo obavezno. Od cele te grupe samo smo nas četvorica uspeli u životu, osnovali smo porodice i počeli smo da radimo. Ostali su nastavljali da menjaju domove i ko zna kako su završili.”

Po napuštanju doma, pevač je popravio odnos sa majkom, a kao najlepši koncert u karijeri pamti onaj na Tašmajdanu 1991. godine.

“Tada sam dobio najlepši aplauz u životu, kad mi je keva izašla sa cvećem. Nikad mi nije došla u posetu u dom. A, kad je stala tako ispred sa cvećem… Bila je poštena žena, nikad mi nije davala da šibiciraim, dolazila je da mi lupa šamare zbog toga. Ćale je dolazio u dom, ona nije. Takva je žena, šta sad. Sestre su moje bile kod nje, ja kod ćaleta”, pričao je Ramadanovski.

On je istakao da uprkos tome što nije bio najbolji đak, “nikada nije ponavljao razred”, a najveće sreće u životu osetio je kada su mu se rodile ćerke i unuci.

Kocku je “batalio”, ali novac za “piće, zezanje, društvo, nikad u životu nikad nije žalio”. Bolelo ga je kad čuje da mu se zamera što ne peva dobro kao ranije.

“Znaš kako kaže narod, Džej promukao ne može da peva. Oni stalno misle, ti ne možeš da budeš bolestan i da uvek moraš da budeš zdrav i da pevaš, da budeš robot. Ali, šta ćeš, tako je.”

Prava, “teška” orahova torta, pojačana s puno čokolade i okusom karameliziranog šećera

Sastojci:

Kore:

• 12 bjelanjaka
• 12 žlica šećera
• 4 žlice brašna (oštrog)
• 300 g oraha mljevenih

Prvi premaz:

• 120 g šećera
• 50 g maslaca (margarina)

Drugi premaz:

• 120 g čokolade
• 120 g maslaca (margarina)

Fil:

• 12 žumanjaka
• 8 žlica šećera
• 1 dcl. mlijeka
• 2 vanilija šećera
• 250 g maslaca (margarina)

Priprema:

Kore:
Bjelanjke i šećer izmiksati,pa dalje lagano mješajući žlicom dodavati brašno i mljev.orahe.
Od toga peći 3 kore u manjoj tepsiji ili 1 koru u velikoj tepsiji od rerne.Tako sam ja radila.
Staviti peći na laganiju temperaturu oko 180 stupnjeva na 20-25 min.Sve opet zavisi i od rerne.
Kad je pečena kora,ostaviti da se hladi i poslije ju izrezati na 3 dijela

1. premaz:
Šećer staviti na “vatru”da se topi i kad je postao smeđe/karamel/boje dodati u njega maslac i mješati kratko dok ne postane žitka karamel masa.
Sada sa tom vrućom masom tanko,tanko premazati kore.Čak se nemora ni sve utrošiti.Premaz ne smije biti debel,jer se neće moći rezati lijepe šnite torte.
Pošto se taj karamel jako brzo steže,ja sam ga čim se stvrdnuo cijelog izbockala nožem da malo popuca
ta kora od karamela,a sve u svrhu boljeg rezanja torte!

2. premaz:
Od čokolade i maslaca napraviti glazuru i kad se glazura malo prohladi,namazati ju na sve tri kore po onom karamelu.
Ostaviti da se stegne …

Fil:
Kuhati na pari žumanjke, šećer i mlijeko dok se ne zgusne.U ohlađeno dodati izrađeni maslac i sve dobro zajedno izmiksati.
Zatim se filom mažu sve tri kore na kojima je već špinani šećer i čokoladna glazura.

Fila ima dovoljno da se može bogato namazati cijela torta.
Tortu ukrasiti po želji i mogućnosti.

Npr., možete ne utrošiti sav karamel za premazivanje kora, nego dio istresti u tanjur i kad se stvrde, usitniti ga grilaž i njime posuti tortu.

Žarko Laušević godinama nije stao pred kamere. Pričalo se da je u Njujorku i da se bavi nekim drugim zanimanjima. Svima je nedostajao, i kolegama, i publici.

Vratio se tiho i iznova nas očarao: kao princ Đorđe u “Senkama nad Balkanom”, Aćim Katić u “Korenima”, Ilija Pomorac u “Državnom službeniku”… Svaku novu ulogu pratili su komentari “prevazišao je sebe”.

Ipak, mnogi smatraju da je kao deda Velibor Matić, misteriozni samotnjak iz sela Dol, koga tumači u “Kalkanskim krugovima”, ostvario “ulogu karijere”. Iako je nedavno proslavio 61. rođendan, nećemo pogrešiti ukoliko zaključimo da Žarka Lauševića tek čekaju “uloge karijere”, jer čega god se prihvati – briljira.

O privatnom životu priznatog glumca ne zna se ništa i zna se sve. Retko je davao intervjue, ali je zato napisao tri knjige – iskrene i bolne ispovesti o “danima robijanja”, prožete setnim sećanjima na život pre tragedije koja se desila 1993. godine, a posle koje više ništa nije bilo isto. Ni poslovno, ni privatno. Tokom boravka u zatvoru razveo se od prve supruge Maje, sa kojom je dobio dvoje dece. Sin Dušan, koga smo kao dečaka gledali uz tatu u filmu “Bolje od bekstva”, postao je doktor nauka. Ćerka Asja se 2014. godine udala za crnogorskog muzičara Nikolu Boškovića. Živi u Americi, u Čikagu, gde radi kao grafički dizajner.

“23. januar. Utorak, 907 dan: Danas se razvodim posle trinaest i po godina braka ili sedamnaest godina i četiri dana zajedničkog života… Od danas će Anita moći legalno da me posećuje”, zabeležio je Žarko Laušević u svom zatvoreničkom dnevniku.

Drugu suprugu, Anitu, maskerku, upoznao je na snimanju filma “Boj na Kosovu”.

“Da, nama se desila ljubav”, priznao je. “Shvativši da ipak želim da sačuvam svoj brak, ona se tada udala i rodila ćerku. Andreu.”

Od fatalne ljubavi, očigledno, nisu mogli da pobegnu. “Poseta – Anita. Anita. Anita. Zašto sam je zavoleo? Zato i što je čitavim bićem svojim uz mene. Ne dovodi u pitanje nijedan moj potez. Ona ume da se veseli mom uspehu duže od trajanja aplauza koji bih dobio. I pati sa mnom mnogo duže od trajanja zvuka koji je moj pad izazvao. Nju drži i raduje uspeh, ništa manje ni kraće od bola koji prati neuspeh. Ne navikava se ni na uspon, ni na pad,” zapisao je Laušević.

U njegovim zapisima iz zatvora, ostalo je zabeleženo i ovo:

“Anita mi javlja neke datume… Ona se razvela 22. juna 1995. Ja, 22. januara 1996. Posle sedam meseci. Njen otac je umro 30. oktobra 1996. Moj, 30. maja 1997. posle sedam meseci. Predstava “Sveti Sava” je prekinuta 30. maja 1990. Otac je umro na taj dan. Posle sedam godina.”

Anita Laušević se 1997. godine odselila u Njujork, gde je kao scenski šminker i frizer ostvarila zapaženu karijeru. Njeno ime može se naći na odjavnoj špici mnogih holivudskih i “HBO” ostvarenja, a za svoj rad dobila je i priznanje “Designing Women”, koju dodeljuje organizacija New York Women in Film&Television. U Americi joj se, po izlasku iz zatvora, pridružio i Žarko. Dobili su ćerku Janu, danas studentkinju.

Pojedini mediji preneli su da je Anita bila uz supruga tokom tri meseca snimanja “Kalkanskih krugova”. Bodrila ga je snažno, ali iz prikrajka, kao i prethodne dve i po decenije. I sasvim sigurno postoji opravdan razlog zašto su joj posvećene neke od najlepših reči u našoj prozi.

“Želim ti blagost sna. Tu sam ja negde, međ’ rukama tvojim,” poručio joj je Žarko u knjizi “Sve prođe, pa i doživotna”.

Srpsko glumište večno će pamtiti 22. januar 2008. godine kada je zauvek prestalo da kuca srce glumca Milenka Zablaćanskog.

On je izgubio život 17 dana nakon što 5. januara 2008, u popodnevnim časovima na magistralnom putu koji vodi iz Zlatibora ka Užicu se dogodila saobraćajna nezgoda.

Zablaćanski se “opel vektrom” kretao prema Užicu krajnjom desnom trakom, kada je iz suprotnog pravca naišao “mercedes” čiji je vozač u jednom trenutku izgubio kontrolu nad automobilom i proklizao na suprotnu traku, gde je došlo do direktnog sudara.Zablaćanski je hitno prebačen u užičku bolnicu, ali se nekoliko dana nije budio iz kome. Helikopterom je prebačen na VMA u Beograd radi daljeg lečenja, ali je 22. januara njegovo srce zauvek prestalo da kuca. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.Glumac je uoči nesreće boravio sa suprugom Snežanom i mlađim sinom Nikolom u njihovoj vikendici u naselju Gajevi koje se nalazi nedaleko od Zlatibora. Trebalo je tamo da ostanu još nekoliko dana, ali su prekinuli odmor zbog smrti Snežanine tetke. Milenko je bio svestan da loše vreme otežava saobraćaj, pa je suprugu i sina u Beograd poslao autobusom.

Kao da je predosetio opsnost… Ispostavilo se da im je spasio život.

– Bio je zaista poseban čovek zbog čega se svakog dana zahvaljujem Bogu što sam sa njim provela 20 godina života. Umeo je da nasmeje, vrati snagu. Bio je borac, vredan i odgovoran čovek. Tu smo negde slični. Zato se i trudim da zadržim snagu, jer znam da u suprotnom on to ne bi odobravao. On se ni bi predao. Borio bi se za decu. Kakav je on zapravo govore njegovi prijatelji koji su uz nas, rekla je ranije Snežana Vesković-Zablaćanski.

Slavni glumac je iza sebe ostavio voljenu suprugu, balerinu i kostimografkinju Snežanu Vesković. Zajedno su radili u Pozorištu na Terazijama, a tamo su se i upoznali. Zajedno imaju dva sina, Ivana i Nikolu.

– Kada je Milenko poginuo, imao sam 18 godina i već želeo da upišem FDU. Tata i mama (Snežana Zablaćanski, koreograf) vodili su me često kao klinca u pozorište. Sećam se da sam voleo da sedim pored portirnice, u kolima iz “Briljantina”. Eto, danas igram u toj predstavi… Verujem da sam od oca nasledio profesionalan odnos prema poslu. Nikad ne kasnim, uvek sam u “niskom startu” pred probu ili predstavu. Inače, tatu sam posebno voleo da gledam kao Džordžina u “Srećnim ljudima”, na Terazijama u “Herojima” – rekao je Ivan.

On je od roditelja nasledio talenat za glumu, a sada imamo priliku i da ga gledamo u popularnim serijama “Kolo sreće”, igrao je i u serijama “Ubice moga oca”, “Klan” i “Slučaj porodice Bošković”.

PRODAO SAM SESTRU JEVREJKI ZA PAR ŽUTIH CIPELA: Miša Janketić nikad sebi nije oprostio što su mu na PREVARU odveli sestricu, a reči pokojne MAJKE su mu ODZVANJALE celog života

Miša Janketić preminuo je 15. maja, samo devet dana pred svoj 81. rođendan, a sebi nikada nije oprostio ovaj događaj.

Negde početkom 1947. godine pred osnovnom školom u Šahovićima, današnjem Tomaševu, zaustavio se vojni džip. Čovek koji je izašao iz vozila za trenutak je posmatrao uzavrelu gomilu đaka koja je istračala u dvorište na veliki odmor, a onda se zaputio ka Mihailu Janketiću, tada đaku trećeg razreda, koji je delovao nekako zrelije od ostale dece i stajao malo po strani.

“Jesi li ti Cile?”, upitao je zbunjenog dečaka, očigledno začuđenog ko je neznanac koji zna njegov nadimak od najranijeg detinjstva.

“Imaš li ti sestru?”, pitao je čovek dalje ne čekajući da dečak makar klimne glavom i potvrdi da je on Cile.

“Nemam”, pribrao se dečak u neko doba.

“Nikad je nisi ni imao”, uporan je bio nepoznati.

“Imao sam, ali je više nemam”, odgovorio je mališan sve slobodnije i otresitije

“A kako se zvala tvoja sestra?”

“Milena!”, prozborio dečak tiho, drhtavim glasom. Neznanac ga zagrli i pomilova…

Ovo je početak jedne od neveselih epizoda iz života slavnog glumca, barda srpskog i crnogorskog, odnosno jugoslovenskog glumišta, Mihaila – Miše Janketića, koji je imao samo pet i po godina kada su mu zloglasni četnički dželati Božo Bjelica i pop Milorad Vukojičić, zvani Maca, u aprilu 1944. godine u Pljevljima ubili majku Milicu i u iznajmljenoj sobici ga ostavili na milost i nemilost sudbine sa dve godine mlađom sestrom Milenom.

“Moja sestra i ja smo posle ostali u Pljevljima kod porodice Đenisijević kod koje je moja majka bila iznajmila sobu. Tu u komšiluku je živeo trgovac, mađarski Jevrejin, sa ženom. Bila takođe Jevrejka. Zaboravio sam im, nažalost, imena, ali znam da je nekako u to vreme on umro i da je ona potom odlučila da beži iz Pljevalja. Sve je rasprodala budzašto i počela da vreba priliku za bekstvo. Usput je mene stalno ubeđivala da dopustim da povede sa sobom i moju Milenu. Nisam živ dao, pamtio sam šta mi je majka rekla i kakav mi je amanet ostavila kad je krenula iz kuće u smrt, da moram da čuvam i pazim sestricu”, prisećao se Miša.

“Jevrejka nije odustajala i uporno je pokušavala da me odobrovolji da pristanem. Jednog dana mi donese par finih žutih cipela. I danas ih pamtim kao da je to juče bilo. Kožne, duboke, sa tvrdim đonom, do pola se šnirale vezicama, a onda kopčama… Teško je to sada i opisati i dočarati, šta su takve cipele u to vreme značile za mene skoro bosonogog. Zaslepljen tom lepotom i preokupiran cipelama, nisam gotovo ni primetio kad je Jevrejka otišla i povela moju Milenu. Shvatio sam tek posle da sam ja, u stvari, prodao sestru za te žute cipele, ali je tada bilo prekasno”, ispričao je emotivno veliki glumac.

Šta se dogodilo i kako je bilo kasnije doznao je Milivoja Milićevića, mesara iz Višegrada, koji je 1947. godine banuo i našao Mišu pred školom u Šahovićima.

“Pošli smo odatle kod moje dobre i plemenite strine Ive, kod koje sam tada živeo i on nam je sve ispričao. Jevrejka se s mojom sestrom negde ukrcala u nekakav zlosrećni voz i nekako stigla do Dobruna kod Višegrada, ali ih tu mokrogorski četnici skinuli s voza i nju odmah zaklali čim su joj našli nekoliko dukata sakrivenih u duplom dnu od kofera. Kad su krenuli da ubiju i moju sestru, pritrči jedna devojka, tu iz Dobruna bila, i otme im je iz ruku: “Nemojte, ne dam da ubijete ovo dete grešno, no mi ga dajte, imam brata u Višegradu koji nema dece, njemu ću da ga darujem”, ispričao je Janketić šta se dešavalo.

– Bila je to sestra Milivoja Milićevića, koja je moju Milenu, prestravljenu i šugavu, posle zaista dovela i predala bratu, ali ona nije umela da kaže ni ko je ni odakle je, samo je uporno ponavljala da ima brata Cila.

“Jednoga dana te 1947, malo pre nego što je došao u Šahoviće, Milivoje Milićević se vraćao vozom iz neke trgovine od Priboja, Rudog, odakle li, imao pun vagon stoke za mesaru. U kupeu, u kojem je sedeo, našla se i neka žena iz Pljevalja. Putovala vozom u Beograd kod sina. U neko doba počela da priča o ratu i nekim događajima iz tog mučnog i nesrećnog vremena i ta Pljevljakinja ispričala kako su njenu prijateljicu i školsku drugaricu Milicu Dajović Janketić zaklali četnici, da joj se ništa ne zna ni za muža Radomira, koji je odveden nekud u zarobljeništvo, da su imali i troje dece, da je jedno muško umrlo uz rat, drugo se negde zlopati od nemila do nedraga, a trećem, ćerkici nesrećnoj, ne zna se ni groba ni mramora.

“Dok je rat trajao odvela ju je nekud neka žena iz Pljevalja i tu joj se izgubio svaki trag… Milivoje joj onda tu ispriča da ima i da podiže jedno tuđe žensko dete, kaže i kako mu je došlo u kuću, i da po svemu sumnja da je dete odnekud iz Crne Gore. Zna da kaže samo da ima brata Cila, da za mleko kaže da je varenika, a za merdevine stube, i sve zbori ijekavski…

Ta žena grakne: pa to je sigurno Milena Miličina!

– Milićević se odmah potom malo raspitao i zaputio u Šahoviće da traži mene. On je mojoj strini tada ispričao i kako je neki zlikovac, iz zloglasne Handžar divizije, Vrana se prezivao i bio je, kako mi se čini, iz nekog mesta tu između Pljevalja i Rudog, koga su uhvatili oznovci, izjavio na sudu da on nije učestvovao ni u kakvim zločinima prema pravoslavnom življu, već da su njemu četnici oteli ćerku Hajriju Vranu i da je doznao da se nalazi u Višegradu kod mesara Milivoja Milićevića. Zato mora i mene povesti u Višegrad kako bi na sudu dokazao da Vrana laže…

– Povede mene Milićević u Višegrad i sastavi konačno sa sestrom. Sašije tu i njoj i meni fina odelca od neke engleske uniforme, ličili smo jedno na drugo kao blizanci, i onda nas jednog dana odvede na sud da demantuje priču i laži toga Vrane. Sudija je istog časa kad nas je video jedno pored drugog prekinuo suđenje, jer je sve bilo toliko očigledno…

– Moja sestra sada živi u Novom Sadu. Ima finu porodicu i potomstvo, ali, nismo, nažalost, više tako često skupa. A dok smo bili, pa kad bih je ja nešto naljutio, ona bi me izgrdila, izgrdila i na kraju kad više ne zna šta bi mi još rekla, kaže: – Možda ja, zaista i nisam tvoja sestra, možda sam ja stvarno Hajrija Vrana.

– A ja se nikad nisam ljutio na nju jer me do danas grize savest kako sam je “prodao” za one žute cipelice – ispričao je s grčom u glasu slavni glumac.

Sveti apostol Aristovul jedan je od Sedamdeset apostola. Bio je brat apostola Varnave i rođen je na Kipru.

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava svetog apostola Aristovula i svetog mučenika Savina.

Sveti apostol Aristovul jedan je od Sedamdeset apostola. Bio je brat apostola Varnave i rođen je na Kipru. Sledio je apostola Pavla, koji ga i pominje u poslanici Rimljanima (Rm 16, 10). Kada je veliki apostol Pavle postavljao mnoge episkope za razne krajeve sveta, tada je postavio i Aristovula za britanskog episkopa. U Britaniji su narodi bili divlji, neverni i opaki, pa je Aristovul pretrpeo među njima neopisive muke, bede i pakosti.

Udarali su ga bez milosti, vukući ga po ulicama, rugali su mu se i podsmevali mi se. Ali na kraju ovaj svetac je došao do uspeha silom blagodati Božje. Prosvetio je narode, krstio ih u ime Hristovo, crkve je gradio, sveštenike i đakone edukovao i najzad, tamo je u miru skončao i otišao u carstvo Gospoda, kome je verno poslužio.

Ako želite da okajete grehe, danas bi trebalo da izgovorite ovu molitvu: Apostole Sveti Aristovule, moli Milostivoga Boga, da oproštaj grehova podari dušama našim.

Crkva danas obeležava i svetog mučenika Savina

Živeo je u gradu Hermopolju i bio starešina u tom gradu. U vreme jednog gonjenja hrišćana on se udaljio u neku planinu sa mnogim drugim hrišćanima, i zatvorio se u jednu kolibu gde je provodio vreme u postu i molitvi.

Ali otkrio ga je neki prosjak, koji mu je donosio hranu i kome je Savin velika dobra učinio. Kao Juda Hrista, tako i ovaj bednik za novac (za dva zlatnika) izdao je svoga dobrotvora. Savin je, sa još šestoricom, uhvaćen od vojnika, vezan i na sud oteran. Posle velikih muka bio je bačen u reku Nil gde je preminuo.

Dejan Dragojević tokom braka sa Dalilom Dragojević navodno je promenio veru i prešao u islam, a o tome nikada nije želeo da govori.

Tokom učešća u Zadruzi više puta je bio na meti osuda zbog toga što ne želi da se izjasni, ali to ga nije doticalo te je do kraja sve ostavio pod velom misterije.

Njegovo nedavno putovanje napravilo je neverovatan haos, a Dragojević je prvi put javno progovorio o veri.

Otputovao je u Meku, kako bi posetio džamiju za vreme Ramazana, te je na svom Jutjubu pričao o svemu što zna o muslimanskoj veri.

Takođe, snimio kako je obukao gelabiju – belu odeću do poda, koju nose muškarci, koji poštuju islamske običaje.

– Došao sam u Medinu, treba da se obavi omra. Sada smo u “Poslanikovu džamiju”. Uglavnom ovde se dobija voda, sedi se. Žene i muškarci su odvojeni skroz. U islamu sam četiri godine i ovo mi je četvrti Ramazan – otkrio je Dragojević.

– Jako je specifična energija, ne mogu to da opišem. Pod je jako čist, toliko da možeš da jedeš. Grad ima posebno lep i čudan miris. Posebno čudno se ja osećam, ali kako ja to sada da objasnim. Ja sam već 4 godine u islamu, ovo mi je četvrti Ramazan. Hvala Bogu, ovde je, jer u Srbiji nema ništa sem u Novom Pazaru, a Novi Sad je prazan što se tiče džamija. Ovde se čovek oseća mirno i sigurno, kao da ti je sav tuga, stres i sve izbačeno iz glave i tela. Ovo ne može da se prepriča, ovo mora da se doživi… – pričao je Dragojević.

Kurir.rs/Blic

Više stotina Leskovčana sakuplja dokaze i priprema kolektivnu krivičnu prijavu koja će u naredna dva dana biti podneta Policijskoj upravi Leskovac zbog velike priamidalne prevare preko aplikacije u koju je novac ulagalo više hiljada sugrađana, a čiji se gubici u novcu, kako tvrde, mere u milionima dinara.

Kako navodi naš izvor iz policije, koji je takođe prevaren i koji se najpre obratio Odeljenju za visokotehnološki kliminal u Beogradu, otvoreno se sumnja da izvesnu “Anu”, koja je bila administratorka WhatsApp grupe preko koje su prevaranti ubeđivali korisnike da ulažu svoj novac.

Kako prevareni grašani tvrde, sumnjaju da se tim imenom zapravo predstavljalo nekoliko Leskovčana koji su osmislili njen lažni profil.

“Radi se o ozbiljnim gubicima kod pojedinih ljudi. Znam komšije, velike privrednike, koji su ulagali ozbiljan novac i izgubili na desetine hiljada evra”, navodi naš sagovornik.

On poziva da se prijavi što veći broj oštećenih kako bi se prikupili podaci i dokazi koji će biti dostavljeni istražnim organima.

Inače, ceo piramidalni proces krenuo je od menadžera i lidera iz jednog leskovačkog fabričkog pogona, a sve je postalo masovnije kada je napravljena WhatsApp grupa koja je za par meseci nakupila na desetine hiljada članova isključivo iz Leskovca.

“Izvesna Ana je bila administratorka grupe i vodila je celu tu priču. Predstavljala se kao osoba iz Amerike, sa američkim brojem, a sada većina nas sumnja da se iza tog profila krilo više osoba iz Leskovca”, navodi naš sagovornik.

Prvi nagoveštaj da je reč o prevari desio se pre nedelju dana.

“Pustili su menadžeri te grupe promociju za sve u grupi. Navodno, uplatiš 1.000 dolara, a oni poklone još toliko. I to, kao, možeš neograničeno puta da radiš. Masa njih je to prihvatila. Uplatili su i nisu dobili novac, aplikacija je juče ugašena, a glavna menadžerka Ana je nestala iz grupe”, navode naši sagovornici.

Leskovačka policija još nije primila prijavu, ali je na prevaru ukazano Odeljenju za visokotehnološki kliminal u Beogradu.

“Sve je počelo u avgustu prošle godine. Ulazilo se na poziv čoveka koji ti šalje link, i to ulaziš sa lovom, jer ne možeš da se registruješ ako ne platiš. Minimalna uplata je iznosila 30 dolara, ali je većina uplaćivala po 100. Što veći iznos uplatiš, na dnevnom nivou veći novac dobijaš. Ja sam, konkretno, uplatio 100 dolara i oni su bili ekvivalentni sa istom vrednošću neke kriptovalute koja je korišćena, a obeležena sa USDT. Ja sam dobijao 2 do tri dolara dnevno, jer sam uplatio 100. Za početni nivo potrebno ti je još petoro ljudi koje ubaciš unutra, a automatski ti se povećava vrednost na dnevnom nivou. I to je kao bilo normalno u startu, jer su ljudi povlačili svoj novac. To je i normalno, jer ne bi oni dozvolili da se odmah shvati o čemu je reč, jer im sve ovo dalje što sledi ne bi uspelo”, priča za Kurir jedan od korisnika aplikacije, koji u početku nije verovao da se do novca može tako lako doći.

Drugi prevareni Leskovčanin kaže da je lako shvatio da je reč o prevari.

“Toj Ani sam poslao poruku u kojoj sam joj napisao da u startu želim da uložim 50.000 dolara, ali da mi treba potvrda da je ozbiljna firma. Znate šta mi je poslala kao garanciju? Navodni registar o toj firmi, koji je očigledno bio lažan, a njeno sedište je bilo registrovano na određenoj adresi koju, kada sam je proverio i izguglao, video da je reč o adresi neke crkve u Njujorku”, tvrdi naš sagovornik.

A ceo piramidalni proces krenuo je, kako tvrde svi naši sagovornici, od menadžera i lidera iz jednog leskovačkog fabričkog pogona.

“Taj lider je, navodno, uplatio na 30 radnika po 100 dolara, i kad su oni napravili tih 100 dolara kroz aplikaciju, rekao im je da to povuku i da mu vrate, a oni su i dalje nastavili da “rudare” i u ceo sistem uvlače nove ljude. U ceo taj krug uključilo se na hiljade radnika iz svih većih fabrika. Mada, deo sistema su bili i jako poznati i uticajni Leskovčani koji su očigledno “pukli” za značajne sume novca (njihova imena poznata redakciji – prim.nov)”, objašnjavaju naši sagovornici.

Leskovčanin koji je prijavio celu prevaru u četvrtak, odgovor od VTK, kaže, još nije dobio.

Naši sagovornici kažu da ovome nije kraj jer se sada svi masovno iz te aplikacije prebacuju u novu koja funkcioniše po istom principu.

“Ja ne mogu da verujem da je ovaj narod toliko lud i da samo iz jedne prevare srlja u drugu. Zato želim i da ih upozorimm preko medija da to ne rade jer će ponovo biti oštećeni. Čak je sasvim moguće da to rade isti ljudi koji su ih već ojadili za novac”, zaključuje jedan od naših sagovornika.

(Kurir.rs/D.M.)

Vizir za zaštitu od sunca u kabini automobila jedan je od važnih elemenata komfora tokom vožnje jer sunčevi zraci itekako mogu biti nezgodni.

Svi vozači znaju da on može da se spusti ispred glave, kao i da može da se u jednom delu izvadi iz ležišta i pomeri u stranu (ka prozoru), ali tiktoker sidneyraz je podsetio da vizir ima još jednu vrlo korisnu funkciju.

Naime, kada se pomeri u stranu, ukoliko je previše kratak i ne štiti dovoljno od sunca, vizir se može dodatno izvući čime se ostvaruje bolja zaštita glave sa bočne strane.

Proverite da li i vaše vozilo ima vizir za zaštitu od sunca koji ima takvu mogućnost pomeranja jer će vam sigurno zatrebati.

(Kurir.rs)