Month: March 2023

Bračni život Mileta Kitića mnogima je nejasan. Česti su naslovi o njegovom razvodu sa Martom Savić, međutim, iako žive u različitim državama, vrlo dobro uspevaju da sačuvaju svoj brak, ali ono što mnogi ne znaju jeste da je pevač pre Marte bio oženjen i da iz te zajednice ima ćerku Sanju.

Naime, Mile Kitić je u braku sa Martom decenijama unazad i sa njom ima jednu naslednicu, Elenu Kitić, koji javnost dobro poznaje.Ono što malo ko zna da je Mile pre sadašnje supruge bio u braku sa izvesnom Bosiljkom sa kojom ima ćerku Sanju.

Pevač se prvi put oženio sa svega 21 godinu, a razveo se 1983. godine.

Svojevremeno je, podsetimo, Kitićev stariji brat pričao o porodičnim odnosima, te istakao da je pomogao svom mlađem bratu kad su im roditelji bili u Americi tako što je uzeo starateljstvo nad njim i odškolovao ga.

– Dolazim ja kući jedno veče, a moja supruga plače. Kaže, Mile ostavio pismo, otišao je od nas. Nije prihvatio što sam ja rekao da muzika ne može da bude zanimanje, da mora na fakultet, pa je pobegao. Imao je jedan hotel, ali Mile nije imao ličnu kartu i zbog toga nije mogao da uzme sobu. Otišao sam kod svog drugara u SUP i kažem mu o čemu se radi i tako se vratio Mile – pričao je folkerov stariji brat za “Kurir” i dodao:

– Kasnije, on se oženio, dobio ćerkicu Sanju i otišao je kod roditelja u Ameriku. Bilo je njemu fino tamo, ali se vratio, ipak nije to naše područje. Možeš tamo pevati i zaraditi pare, ali nije to to. Bio je tamo jedno vreme sa suprugom Bosom i ćerkom. Vratio se i pridružio se Južnom vetru, koji je tada već bio ozbiljna muzička kuća. Posle je otišao u Beograd – prisetio se Nemanja tada.

Priča o devojčici koja je morala da krade hranu od prijatelja iz razreda jer je bila gladna će vas rastužiti

Svakodnevno nažalost čujemo po neku sudbinu koja nas rastuži bilo na televiziji, bilo u novinama ili od prijatelja i poznanika. Jedna od takvih je priča o devojčici koju su roditelji zapostavili toliko da je gladovala.

Osječanka sa prebivalištem u Kaliforniji Kristina Kuzmić napisala je pre nekoliko godina na Fejsbuku status koji je skupio više od 16.000 lajkova, a koji je opisao pomenutu situaciju.

“Kada je moja ćerka išla u drugi razred, jedan dan vratila se kući jako gladna jer joj je nestao sendvič iz kutije za ručak. Znala sam da joj ga spakujem i sećam se da sam bila jako ljuta na pomisao da je neko dete mom detetu ukralo užinu. Kakvo derište to može napraviti drugom detetu!

Misterija oko sendviča rešena je nekoliko nedelja kasnije s porukom i čekovnom karticom od šest dolara.

U poruci devojčica je napisala:

“Draga Matea, žao mi je što sam ti ukrala sendvič. Jako mi je žao zbog toga. Direktor škole me je kaznio na nedelju dana. Žao mi je što sam ti to napravila. Nadam se da ćeš mi oprostiti i nadam se da možemo i dalje biti prijateljice”.

Moja ćerka i ja naučile smo važnu lekciju: Ne pretpostavljajte ništa o drugim ljudima ako ne znate njihovu celu priču.

Ubrzo nakon što smo dobile ovu poruku, saznale smo kakav pretužan život ima ta devojčica. Prisustvovala je užasnom porodičnom nasilju, uključujući i situaciju kada su se njen otac o majka međusobno jurili po kući s noževima, ispred nje. Briga za njihovu ćerku i njene osnovne potrebe nikada im nije bio prioritet. Devojčica je bila toliko gladna da je primorana da uzima hranu drugoj deci. Ona nije bila derište. Ona je bila očajna.

Na kraju je bila oduzeta roditeljima i otišla je kod jednog dragog para koji su je usvojili. Nisam je videla više od pet godina, ali još uvek mislim na nju. Pitam se, da li je dobro. Pitam se oseća li se voljeno. Pitam se je li nekome prioritet. Pitam se ima li opet u nekoga poverenja. Pitam se ima li konačno miran dom i roditelje koji je obožavaju, i samo svoj sendvič, baš svaki dan.

Pitanje koje mi uvek postavljaju je: „Kako si mogla da ostaviš svoju decu? Kako si mogla biti majka koja odlazi?“

Koliko je majčinstvo teško i koliko raznoliko od osobe do osobe, svedoči i ova neverovatno dirljiva priča.

Priča Rane Reiko Rizuto o tome zašto je ostavila svoju decu objavljena je pre par godina za portal Salon, ali i dan danas ova priča izaziva mnogo pažnje i neverice.

“Godine 2001. i to 16 dana nakon trećeg rođendana mog najmlađeg sina, izašla sam iz svog stana u Bruklinu, sa jednim koferom. Napuštala sam svoju porodicu. Dva sina, 5 i 3 godine, i mog dragog muža koga znam od detinjstva, mog partnera već 20 godina, prenosi Zadovoljna.

Dobila sam stipendiju da živim u Japanu šest meseci kako bih intervjuisala preživele od atomske bombe. Bila je to velika čast, a suprug me je ohrabrio da se prijavim. Bili smo u potpunosti složni, u stvari, on je insistirao da idem. Pitanje nije bilo kako će se on i deca snaći – imao je veliku pomoć od brižne dadilje koja je postala deo naše porodice, kao i od rođaka koji žive blizu nas. Pitanje je bilo: kako ću ja živeti u stranoj zemlji čiji jezik ne govorim, živeći sama po prvi put u svom 37-godišnjem životu?

Moj brak nije opstao.

Pitanje koje mi uvek postavljaju je: „Kako si mogla da ostaviš svoju decu? Kako si mogla biti majka koja odlazi?“ Kao da su moja deca bila ugrađena u mene, čak i godinama nakon rođenja i morala su da budu hirurški uklonjena… Kao da sam ih ostavila na pustom ostrvu, usred ostataka aviona i sama ušla u čamac za spasavanje? Hiperbolično. Zapaljujuće. Ali to je deo poente. Jer moj odnos sa decom opstaje. U stvari, poboljšao se.

Bilo je to pitanje mesec, dva – kada smo moj muž i ja počeli da se svađamo. Naš brak je opstajao na očekivanjima, obećanjima i starim navikama. Na tome šta bi trebalo. Šta treba da radimo, šta treba da želimo, šta treba da uradimo ili kažemo. Bili smo zajedno od moje 17. Proveli smo više života zajedno kao par nego odvojeno. I uništili smo naš brak za manje vremena nego što je potrebno kompaniji za kreditne kartice da vas prijavi za neplaćanje.

Neću vam reći da deca nikada nisu primetila da me nema. Iako mnogo puta nisam mogla da ih nateram da prestanu da gledaju crtaće dok razgovaraju sa mnom telefonom, takođe sam imala neke veoma tužne telefonske pozive i poruke, uključujući i onu u kojoj je pisalo: „Kada sam te sinoć nazvao, osećao sam da mi zaista mnogo nedostaješ.“

Ali kada su stigli u Japan da budu sa mnom, četiri meseca nakon mog odlaska, ja sam bila u nevolji. Bili su srećni, oduševljeni hramovima i vozovima i samurajskim dvorcima i kolačima od pasulja u obliku ribe. Ja sam bila u „majčinskom šoku“.

Bez snažnog braka koji bi me podržao, nakon četiri meseca samoće i u novoj zemlji koju sam zavolela i u kojoj sam tek počela da se snalazim, nisam imala pojma šta da radim sa ovim poskakujućim loptama energije. Čak i da ih nahranim, nađem im kupatilo, bio je izazov. To je pokrenulo temu koju sam odbijala da pomenem – nikada nisam želela da budem majka.

Plašila sam se da će me život progutati, da ću biti iscrpljena, da ću jednog dana, 20 (ili 30!) godina nakon njihovog rođenja, otvoriti oči i shvatiti da sam izgubila sebe i da je moj život gotov.

Ipak, njihov otac je želeo porodicu. Molio je. Obećao je da će se pobrinuti za sve, uklonio je sve moguće prepreke koje sam mogla da zamislim. On bi bio primarni staratelj samo da ih imamo.

Sada sve ima smisla, zar ne? Ja sam hladna kučka. Bila sam samo majka po imenu. Verovatno sam jedna od onih žena koje će biti uhapšene zato što su otišle u obližnji bar i ostavile svoju decu da spavaju u kući sa neispravnim svetlom: kuća u plamenu.

Ja sam loša majka.

Ali ni to nije istina.

Moj problem nije bio u mojoj deci, već u tome kako razmišljamo o majčinstvu. O tome kako je muški staratelj sa punim radnim vremenom „svetac“, a kako je žena starateljka „majka“.

To je jednačina koju ne dovodimo u pitanje, u stvari čak insistiramo na tome. Kažnjavamo i samu ideju da postoje drugi načini da se bude majka. Moj put u Japan me je promenio. Od nesigurne, ambivalentne, pune ljubavi, ali preplavljene, postala sam prokleto dobra majka. Moj brak je propao, a primarno sam fizičko starateljstvo dala svom mužu. Ali zadržala sam zajedničko starateljstvo, i nisam uzela kuću na Havajima i uskočila u avion da gledam zalazak sunca. Preselila sam se i započela dug, naporan rad dokazivanja svojoj deci i sebi da sam tu.

Ovih dana moji sinovi žive i spavaju u kući svog oca. Oni mogu da prošetaju do svoje „druge kuće“, moje, što rade nekoliko puta nedeljno. Dolaze posle škole i pokupe ih pred spavanje, a između toga ja im pomažem u domaćim zadacima, zajedno kuvamo večeru, jedemo i čistimo, i pričamo o danu. Mnogo se grlimo, čak i javno, iako su sada dečaci koji ulaze u tinejdžerske godine.

Morala sam da ostavim svoju decu da bi ih pronašla. U mom majčinstvu sa skraćenim radnim vremenom, imam vreme kada mogu da budem ona majka iz 1950-ih koju idealizujemo – koja čeka s keceljom sa svežim kolačićima decu čim izađu iz školskog autobusa i nije previše zauzeta ni za šta što treba, dok ne odu u krevet.

Idem na svaki roditeljski sastanak. Tu sam kada nastupaju i kada igraju utakmice. Tu je i moj bivši muž. Iako mu nije bilo lako, on mi je omogućio da definišem sopstveno majčinstvo, a da naši sinovi imaju život pun sabiranja, a ne oduzimanja, relativnog mira, a ne stalnih optužbi.

Juče sam na blogu pročitala molbu jedne mlade žene koja je planirala da ode i ostavi svoju decu od 2 i 4 godine. „Jesam li luda? Neka mi neko kaže“, napisala je.

Razmišljala sam da odgovorim, ali nisam znala šta da joj kažem. Da li bih to ponovila? Da. Da li bi ona to trebalo da uradi? Samo ona može odgovoriti na to pitanje. Onda sam pogledala datum i shvatila – već je otišla.“

Kada je slavnoj pevačici i glumici Seleni Gomez najbolja drugarica donirala bubreg, svet je bio oduševljen gestom, a takvih slučajeva ima mnogo. Doniranje organa jedan je od najhumanijih postupaka, a odluka na taj korak nije jednostavna.

Slučaj ćerke i oca koji su se našli u istoj situaciji veoma je emotivan. Naime, Dilejn Ivanovski iz Misurija, mesecima je krila od oca da će mu upravo ona donirati bubreg što mu je spasilo život.

Ivanovski (25), medicinska sestra u bolnici u Sent Luisu, dala je bubreg ocu Džonu (60) iako joj je više puta rekao da ne želi da mu ona bude donor. Njemu su pre dve godine dijagnostikovali dijabetesnu nefropatiju, koja može dovesti do otkazivanja rada bubrega, zbog čega je morao da bude na dijalizi pet sati dnevno, četiri puta nedeljno, piše 24sedam.

“On voli da šeta mog psa i da trči sa njim, a bio je prikačen na mašinu. To nije bio život koji je dobar za njega. Ne mislim da bilo ko treba tako da živi”, rekla je Dilejn.

Znala je da bi, ukoliko mu ne da bubreg, mogao da čeka godinama na transplantaciju.

“Odlučila sam se na to, bez obzira koliko bude ljut na mene. Briga me i da me izbaci iz kuće ili ne bude hteo da priča sa mnom. Makar će živeti, a neće biti priključen na mašinu”, objasnila je ćerka.

Budući da je Džon već jednom izgubio dete, nakon što mu je sin preminuo od rada, nije želeo da se to ponovo desi, te se protivio ćerkinoj želji da baš ona bude njegov donor.

“Izgubio sam sina i ne znam šta bih uradio ako bi izgubio i Dilejn”, rekao je.

Ipak, Dilejn je započela proceduru u tajnosti. Džon ništa nije posumnjao, a prošlog avgusta je dobio poziv da ga čeka transplantacija. Osoblje bolnice se posebno pobrinulo da otac ne vidi ćerku pre i posle operacije. Džon nije imao pojma da se Dilejn oporavlja u susednoj sobi, na samo nekoliko metara od njega.

Dan nakon operacije je saznao da mu je ćerka spasila život kada mu je u sobu ušla u bolničkoj spavaćici.

“Odmah sam shvatio. Bio sam uznemiren, u šoku”, rekao je.

Dilejn ne bi trebalo da ima bilo kakve komplikacije nakon operacije, a naglasila je da se ne kaje i da ništa ne bi promenila – “Spasila sam jedan život i nadam se da mogu spasiti i druge hrabreći ljude da budu donori. Boli, ali se taj bol isplati”, zaključila je.

“Bio sam iznenađen, ali sam mnogo zahvalan. Ne mogu da prestanem da plačem”, poručio je Džon.

Krempita je omiljeni slatkiš većine nas, a sada se može praviti na veoma jednostavan i brz način:

Potrebno je:

• 1 gorovo pakovanje smrznutog testa
• 1 kesa smeše u prahu za krempitu
• 1 kesa šlag kreme
• prah šećer

Priprema: Prvo testo razviti veličine pleha izbockati i peći na 220 stepeni C oko 10 do 15 minuta. Drugu koricu takođe razviti izbockati pa iseći veličine po želji ali ne seći do kraja. I nju ispeći. Istresti u činiju smesu u prahu za krempitu, sipati mleko po upustvu i izmiksati.

Kad se pečene korice prohlade istresti svu kremu i brzo razvući. Umutiti šlag kremu pa i nju dodati. Prekriti sa koricom koja je malo isečena. Posuti prah šećerom i ostaviti da odstoji i upiju korice preko noći u frižideru.

Domaće pite uvek su rado viđene na svakoj trpezi, a ova sa tri sloja će vas posebno oduševiti. Kombinacija maka, mlevenog keksa i rogača su savršen spoj, a pored toga što je ukusna prelepo izgleda.

Sastojci:

• 2 jajeta
• 3 kašike šećera
• 3 kašike griza
• 200 g mlevenog keksa
• 200 g maka
• 200 g mlevenog rogača
• 50 ml ulja
• 1/2 praška za pecivo
• 200 ml vrućeg mleka
• 1 vanilin šećer
• 1 pakovanje kora

Priprema:

Umutiti jaja sa šećerom i dodati griz, jogurt i ulje, pa mešati dok ne dobijete glatku smesu. Mleko podeliti u tri dela, pa u dodati u mak, rogač i plazmu. U pleh ili činiju u kojoj ćete peći pitu stavite prvo jednu koru, pa je premažite ulje, zatim postupak ponovite još dva puta. Na treću koru stavite sloj nadeva od jaja. Preko stavite jednu koru, a zatim nadev od maka. Poređajte tri kore koje ste premazali nadevom od jaja, a zatim stavite sledeću koru i nadev od keksa. Ponovo stavite tri kore,premažite jajima i stavite nadev od rogača. Na vrhu treba da vam budu tri kore koje ste dobro premazali nadevom od jaja. Pitu pecite na 200 stepeni oko 50 minuta.

Ako želite da usavršite pravljenje domaće pite, meke kao puter kifle, isprobajte trik starih pekara koji će vam olakšati spremanje ovog ukusnog jela. Donosimo vam još jedan zanimljiv recept za Ačak pitu iz prošlog veka, moglo bi se reći da je ovo jelo lična karta grada Leskovca. Nekada je bila privilegija bogatih ljudi zbog svog neodoljivog ukusa.

Sastojci:

• 500 g brašna
• 1 kašičica soli
• 300 ml vode

Nadev:

• 6 jaja
• 400-500 g kiselog mleka
• 200 g sira
• 50 ml ulja
• 200 g spanaća
• 250 g domaće masti za premaz

Priprema:

U dublju posudu sipati brašno, so i vodu, pa zamesiti testo. Nakon toga, testo izraditi na radnoj površini, pa formirati veknu, a zatim je podeliti na 6 jednakih delova od kojih ćete formirati loptice. Pokriti loptice krpom i ostaviti da odmore oko 10 minuta.

Uzeti jednu lopticu, posuti je sa malo brašna i oklagijom razvući koru, a zatim je pobrašnjaviti i presaviti. Postupak ponoviti i sa ostalim lopticama. Prvu koru premazati sa mašću, a zatim poklopiti drugom korom, pa opet premazati i tako do poslednje kore. Zatim, oklagijom razvući preklopljene kore da bi se formirala jedna, a potom opet premazati mašću.

Koru preseći na 8 krakova, pa ih unakrsno preklapati ka unutra. Ostaviti da odtsoji, pa pripremiti fil.

Umutiti jaja, pa dodati so i kiselo mleko, pa sve lepo izmešati. Zatim dodati ulje i sir, pa sve lepo sjediniti. U smesu možete dodati oko 200 g iseckanog mladog luka ili spanaća.

Koru razvući oklagijom, da bude nešto većeg prečnika od tepsije, a zatim koru prebaciti u podmazanu tepsiju. Sipati fil preko kore, a zatim krajevima kore zatvotiti fil.

Pitu peći oko pola sata, a zatim izrezati i služiti.

Prijatno!

Posna manastirska pita je jelo koje nikoga ne ostavlja ranodušnim! Njen ukus prosto osvaja na prvi zalogaj, a toliko je lepa da sigurno nećete pojesti samo jedno parče. A iskusne domaćice je uvek prave kada žele da oduševe ukućane ili goste.

Testo za pitu:

• 600 gr brašna
• 15-20 gr kvasca
• 1 kašičica šećera
• 1 kašičica soli
• 50 ml ulja
• 350 ml vode

Sastojci za fil:

• 300gr sočiva
• 200 gr praziluka
• 1 glavica crnog luka
• 400gr šampinjona
• ulje
• so
• biber
• začinska crvena paprika

Način pripreme:

U posudu stavite litar i po vode, a potom dodajte 300 gr opranog i očišćenog sočina i kašičicu soli, te ostaviti da se skuva.

Propržite na ulju praziluk i jednu glavicu crnog luka u tiganju, a zatim dodajte iseckane pečurke. Nakon što ispari sav višak vode, dodajte proceđeno, i u hladnoj vodi oprano, skuvano skočivo. Vrstu i količinu začina dodajte po svom ukusu – so, biber, začinska crvena paprika i sl. Nakon što se sve lepo ukrška, ostaviti da se dobijena smesa prohladi, a za to vreme pripremite testo.

Sipajte u činiju brašno i napravite u sredini udubljenje, te u njega dodajte kvasac i malo vode 50 ml ulja i jednu kašičicu šećera. Razbijte rukom kvasac i dodajte kašičicu soli. Zatim sipajte oko 300 ml vode i umesite testo na pobrašnjenoj površini. Zamešeno testo podelite na 10 do 12 manjih loptica.

Loptice lepo oblikujte, pospite malo brašnom i ostavite da odstoji 15 do 20 minuta. Nakon toga od svake jufkice se pravi kora koja se cela filuje. A kako se slaže ova prelepa manastirka pita, koja se peće oko 35 minuta na 200 °C pogledajte u videu ispod:

Veliki Vaskršnji post je uveliko počeo i sa sobom nosi stroga pravila. Uprkos tome, ne morate da se odričete omiljene hrane, te vam donosimo recept za najukusniju posnu sarmu koju ćete obožavati.

Sastojci:

• 4 srednje glavice crnog luka
• 2 praziluka
• 5 većih šargarepa
• 1 koren peršuna
• 1/4 korena celera
• 4 čena belog luka
• 500 g pirinča
• 1 veći krompir
• 500 g dimljene ribe (može i bez ribe)
• 2 glavice kiselog kupusa
• suvi biljni začin
• slatka mlevena paprika
• lovorov list
• biber
• 1 kašika brašna
• so
• 1 vezica peršunovog lista
• bosiljak

Priprema:

Sipajte ulje u veću šerpu da bude debljine prsta. Na ulju izdinstajte crni luk i praziluk. Pirinač potopite u vodu. Beli luk sitno iseckajte. Šargarepu, celer i peršun izrendajte na krupno i sve dodajte u luk, pa nastavite sa dinstanjem 10 minuta, piše Zadovoljna.rs.

Zatim dodajte pirinač koji ste ocedili od vode i dinstajte još 10 minuta. Potom sklonite sa šporeta i dodajte suvi biljni začin, biber, so, mlevenu papriku, izrendandani krompir, list peršuna i brašno.Na listove kupusa stavljate po kašiku fila i savijajte sarme, pa ih ređajte u zemljani sač ili vatrostalnu činiju koji ste obložili listovima kupusa. Ribu isecite i ređajte je između sarmi. Staviti odogzo sušeni bosiljak koji će sarmi dati savršen miris i ukus. Nalijte vodom da ogrezne, prekrijte listovima kupusa i pecite na 150 stepeni oko četiri sata.

Sastojci: 4 velike pomorandže sa debelom korom, 150 g mlevenih badema, 150 g šećera, 1 strugana jabuka.

Priprema: Pomorandže dobro oprati, oljuštiti i kore bariti u vodi. Kad voda provri, baciti vodu, naliti svežu i ponovo bariti. Postupak ponoviti oko 10 puta, dok kore ne budu potpuno meke. Ohlađene i oceđene kore samleti i sjediniti sa ostalim sastojcima. Smesu ostaviti da se potpuno ohladi, a zatim od nje praviti kuglice pa svaku uvaljati u kristal – šećer. Držati 24 sata na hladnom pre služenja.