Nesreća se dogodila u Ulici Janka Katića, kada je dečak iskoristio trenutak da sam izađe napolje pošto je njegov otac, koji se tog jutra vratio iz treće smene – zaspao.
Šestogodišnji dečak, koji je imao poteškoće u razvoju, utopio se prekjuče u septičkoj jami pored porodične kuće u selu Rogača kod Sopota, u koju je upao dok se igrao u dvorištu.
Nesreća se dogodila u Ulici Janka Katića, kada je dečak iskoristio trenutak da sam izađe napolje pošto je njegov otac, koji se tog jutra vratio iz treće smene – zaspao.
Mališan se najverovatnije okliznuo i upao u nezatvorenu septičku jamu punu vode.
– Samo sam se jednog trenutka trgnuo iz sna i video da je ćerka kod mene u krevetu i da se igra, ali i da mi nema sina – priča otac . – Istrčao sam bos napolje i imao šta da vidim. Dete je plutao u vodi. Brzo sam ga izvukao, pokušao reanimaciju. Odmah sam zvao Hitnu pomoć i policiju. Ali, za mog sina već je bilo kasno. Ne možete ni da zamislite kakav je osećaj kad vadite mrtvog sina iz vode. Ne znam šta ću i kako dalje bez njega, ali ni bez ćerke, koja je trenutno pod nadzorom Centra za socijalni rad.
Više javno tužilaštvo u Beogradu je naložilo da se telo dečaka prenese na Institut za sudsku medicinu zbog obdukcije, koja će danas biti okončana, nakon čega će biti zakazana sahrana malenog dečaka.
Neutešni otac, koji radi kao pekar, kaže da je sve činio za svoju decu. Iako često umoran od noćnog rada, odvajao je vreme da im skuva ručak, poigra se sa njima. Posebnu pažnju posvećivao je baš sinu, vodio ga kod lekara, logopeda…
KAKVA JE TO MAJKA?
Foto: Informer
Otac kaže da ne zna da li će dečakova majka doći na sahranu:
– Od nje sve mogu da očekujem. Kakva je to majka kad, nakon što je čula šta se desilo, niti zove telefonom, niti dolazi. Ko zna da li će i na sahranu doći? Iskren da budem, njeni roditelji i rođaci su bili ovde, izjavili saučešće. Hvala im.
– Dete je bilo fizički zdravo, ali imao je određenih zdravstvenih problema. Slabo je govorio, njegova bolest je, kako su mi objasnili doktori, bliska autizmu i mentalnoj zaostalosti. Niko ne zna kako se sve to dogilo, zašto je moj sin takav. Neki zdravstveni radnici rekli su da je, možda urođeno, ali sve sam činio on bude dobro i srećno dete, kao i njegovi vršnjaci.
Tragičnu vest da je maleni nastradao, njegov otac, javio je i majci, koja inače, ne živi više sa njima.
– Majka je u maju prošle godine krišom odvela nastradalog mališana i njegovu tri godine mlađu sestru u Novi Sad, kod čoveka sa kojim sada živi i koji je, po meni, korektan – tvrdi otac. – Sve sam radio kako bih decu vratio nazad i kako ne bi dospela u dom. Na kraju, u decembru se pojavila moja sada već bivša žena, najpre u Centru za socijalni rad, gde je rekla da više ne može da brine o deci. Onda je i u sudu u Sopotu kazala da više ne želi ni dečaka, ni devojčicu.
Nakon toga, kako kaže nesrećni čovek, oboje dece dodeljeno je njemu na staranje:
– To me je obradovalo i sve sam činio da deci bude dobro. Istina, oboje su svojevremeno, dok ih majka nije uzela od mene, išla u vrtić. Kada su mališani ponovo dovedeni kod mene, nisu istovremeno mogli biti vraćeni i u vrtić. Tu je nastao mali problem, jer niko nije želeo da čuva dvoje male dece, od kojih je jedno poput dečaka. Istina je da je teško sa takvim detetom, pa ga možda zbog svega, nisu čuvali i majčini roditelji, koji žive u blizini.
