Sneg je u Hrvatskoj izazvao saobraćajni kolaps, Dalmacija je odsečena od ostatka Hrvatske jer su svi putevi zavejani, a meteorolozi najavljuju orkansku buru i još snega.
Veliki broj ljudi ostao je zaglavljen u kolonama na putevima blokiranim snegom ka Dalmaciji, pa su zato otvoreni prihvatni centri u Gračacu, Gospiću, Obrovcu i Kninu.
U tunelu Sveti Rok bilo je blokirano više automobila, koje su spasioci Hrvatske gorske službe spasavanja (HGSS) u toku noći uspeli da izvuku, javljaju hrvatski mediji. Spasioci HGSS bili su angažovani i na drugim lokacijama.
Osim snega, vozačima zadaje nevolje i jaka bura, koja duva brzinom oko 150 kilometara na sat. Državni hidrometeorološki zavod Hrvatske (DHMZ) izdao je za danas crveno upozorenje za Kvarner i područje Velebitskog kanala.
Područje Kvarnera zahvatiće jaka i vrlo jaka, u prvom delu dana mestimično olujna bura, s najjačim udarima vetra do 130 kilometara na sat.
Na području Velebitskog kanala očekuju se udari bure do 150 kilometara na sat.
Iz DHMZ su naglasili da je vreme vrlo opasno i podrazumeva visok nivo opasnosti za zdravlje, pa i za život opasne situacije, posebno za pomorce.
Kako dodaju, postoji i značajan rizik od štete za obalnu infrastrukturu. Najavljen je i slab sneg, posebno u višim predelima.
Baka Milica Mučalica je vrlo posebna žena, jer ima vrlo spesifičnu krvnu grupu. Zahvaljujući njoj Đani Infantino je danas živ.
Milica Mučalica je jedna veoma posebna Beograđanka – nalazi se među samo 9 živih donora sa najređom krvnom grupom Rh null, koju još nazivaju i zlatnom zbog njene važnosti za lečenje mnogih bolesti. Znatno je bolja kao univerzalni davalac i od nulte krvne grupe, ali osobe koje je imaju mogu da prime – samo nju. Naime, zvanično je do sada potvrđeno da su je na planeti imale svega 43 osobe. Prvi put je otkrivena kod jedne Aboridžinke 1961. godine.
Međutim, za gospođu Milicu je čuo ceo svet, jer je ona zahvaljujući transfuziji spasla život danas veoma uticajnom čoveku – direktoru FIFA i to dok je bio beba.
Naime, sadašnji direktor Međunarodne federacije fudbalskih
asocijacija Đani Infantino rođen je 1970. godine, a nekoliko meseci
nakon dolaska na svet utvrđena mu veoma retka bolest. Lekari su tada istakli da je jedino rešenje za njegovo izlečenje bila transfuzija Rh negativne grupe. U tom momentu je imalo 18 ljudi, a jedna od njih je bila i Mučalica.
Milica se ni jednog trenutka nije dvoumla da mu pomogne, čim su je kontaktirali za pomoć, iako je samo par meseci pre toga imala tešku operaciju tumora materice. Đani i njegova porodica su potom 20 godina pokušavali da nađu humanu donatorku, ali nije im polazilo za rukom da saznaju gde je i da li je živa.
foto: Marcio Machado / Zuma Press / Profimedia
Posle više od 2 decenije traganja, Đani je uspeo da stupi u kontakt sa Milicom i to zahvaljujući domaćim medijima. Odmah ju je pozvao u Cirih kako bi se lično upoznali. Tom prilikom joj je naglasio da joj je neizmerno zahvalan.
– Razgovarala sam sa Đanijem telefonom i bilo je vrlo prijatno. Pitao me je kako sam i zahvalio se za ono što sam učinila kad je bio mali. Posetiću ga kad se malo odmori od ovolike pažnje medija – kazala je svojevremeno Milica,
Da li krvne grupe utiču na ličnost?
Postoji zanimljiva japanska teorija ličnosti o krvnoj grupi: oni polaze od tvrdnje kaže da vaša krvna grupa direktno utiče na vašu ličnost, pa se smartra da su nosioci krvne grupe tipa A ljubazni i izbirljivi, dok su nosioci tipa B optimistični i rade sve šta žele. Međutim, studija iz 2003. u kojoj je učestvovalo 180 muškaraca i 180 žena nije pronašla vezu između krvne grupe i ličnosti.
Posebnost zlatne krvne grupe
Postoje četiri osnovne vrste krvnih grupa – A, B, AB i 0, a njihova učestalost najpre zavisi od našeg porekla, odnosno genetike vezane i za grupu naroda kojoj pripadamo.
Pretvaraju se u njih osam ako računamo prisustvo ili odsustvo Rh faktora. Rh faktor može biti pozitivan i negativan, a određuju ga belančevine na površini eritrocita koje su specifične za svaku krvnu grupu.
Većina ljudi na svetu je Rh pozitivna, a procenjuje se da je samo 15 odsto populacije Rh negativno.
Pritom, ova najređa krvna grupa, od mnoštva varijacija, nema nijedan od
50 antigena iz Rezus sistema, te je zovu zlatnom, jer je toliko retka.
BEOGRAD – Danas je Čisti ponedeljak, prvi dan Velikog posta koji najavljuje najveći hrišćanski praznik, Uskrs.
Sedmonedeljni Časni post temelj je hrišćanskog puta, ali i prilika za uzdizanje duha nad telom, pobedu duhovne nad telesnom stranom.
U ponoć, počeo je Vakršnji post. Naziva se i Časni, jer obuhvata vreme Isusovog stradanja i razapinjanja na Časni krst, ili Veliki zbog posebne važnosti i dužine trajanja, objavio je RTS.
Uvek počinje u ponedeljak – prvi ponedeljak posta naziva Čisti, cela ova sedmica Čista nedelja. Postilo se oduvek, u svakoj nevolji, u ratnoj opasnosti i stradanju, uvek kada je trebalo izmoliti Božju milost.
FOTO: SHUTTERSTOCK
I sam Isus Hristos postio je 40 dana i noći pre početka svoje propovedi o dolasku Carstva Nebeskoga. Svako bi trebalo da posti za sebe, bez licemerja i želje za ljudskom slavom.
Do Vaskrsa, ove godine 16. aprila, od ponedeljka do petka posti se na vodi, posebno strogo sredom i petkom. Subotom i nedeljom dozvoljeno je ulje i vino, riba samo na Blagovesti, 7. i Cveti, ove godine 9. aprila.
Tokom Velikog posta vernici pristupaju pokajanju, praštanju i molitvi, a cilj je da dostojno dočekaju najveći hrišćanski praznik.
Običaj je da se tokom prve – Čiste nedelje, sprema cela kuća. Veruje se da je danas dobro započeti velike poslove, jer će biti uspešni.
U davnoj prošlosti, post je podrazumevao potpuno uzdržavanje od hrane
tim danima, da bi kasnije to bilo promenjeno, pa danas kada govorimo o
postu mislimo na odrcanje samo od mrsne hrane u toku ova dva dana.
Na ove dane posti se tokom cele godine, izuzev trapave sedmice,
nedelje nakon Vaskrsa. Verovatno ste čuli da se petkom posti zbog dece,
ili da oba dana treba da poste roditelji, radi dobrobiti svog
potomstva.Ovo je još jedna u nizu hrišćanskih zabluda.
Sreda je posni dan jer je baš u sredu Juda izdao Isusa Hrista. To je događaj koji je prethodio njegovom stradanju i zbog toga je crkva odredila sredu kao dan molitve i uzdržavanja od mrsne hrane.
U petak svaki vernik treba da posti, jer je to najtužniji hrišćanski dan. Dan kada je Isus Hrist mučen i razapet na krst.
Sredom i petkom posti se na vodi, izuzev kada na ove dane padne
praznik sa crvenim slovom ili svetitelj čije je ima u kalendaru napisano
masnim slovima. U tom slučaju, dozvoljena je upotreba crnog vina i
ulja.
Pravoslavni vernici 26. februara 2023.godine obeležavaju Bele ili Velike poklade. Ovaj praznik označava poslednji dan pred početak Vaskršnjeg posta i sa sobom nosi niz običaja i verovanja.
Vaskršnji post ove godine počinje 27. februara i trajaće sve do 15. aprila, te se smatra i najdužim postom od ukupno četiri velika posta u pravoslavlju.
Post ima dve strane, telesnu i duhovnu. Telesni post je uzdržavanje od određenih jela i alkoholnih pića, a duhovni post podrazumeva odricanje od svake vrste grešnih i zlih misli, želja i dela.
– Telesni post je uzdržavanje od mrsne hrane ali, postoji i duhovni post koji je razmatranje duhovnog stanja i način da se ono što je negativno iz duše iščupa i na tom mestu posadi ono što je dobro – objasnio je jednom prilikom patrijarh Pavle.
Vaskršnji post sastoji se od 7 strogih nedelja, a svaka sa sobom nosi posebna pravila koja treba da se ispoštuju.
Prva nedelja Uskršnjeg posta: Čista nedelja
Ova nedelja se naziva i Todorova ili Teodorova nedelja. Za vreme
prvih dana ove nedelje ne pale se ognjišta i žene ne treba da kuvaju,
nego se jede ranije pripremljena hrana.
Druga nedelja Uskršnjeg posta : Pačista nedelja
Drugu nedelju Velikog posta treba ispostiti na vodi od ponedeljka do
petka, dok je u subotu i nedelju dozvoljeno jesti hranu spremljenu na
ulju.
Treća nedelja posta: Krstopoklona nedelja
Tokom treće nedelje posta pravoslavni hrišćani poklanjaju se Časnom krstu. Tokom ove nedelje trebalo bi suzdržavati se od svih iskušenja duha.
Četvrta nedelja posta: Sredoposna nedelja
Ove nedelje ne treba izgovarati ružne reči, čak ni u šali i treba se posvetiti radu.
Peta nedelja posta: Gluva nedelja
Naziv je dobila po tome što je prošlo puno vemena u postu i dolazi
vreme ćutanja, pokajanja, gluvo vreme. U Gluvu nedelju crkva zabranjuje
sva veselja, svirke, pesmu i zabave.
Šesta nedelja posta: Cvetna nedelja
Najznačajniju ulogu u ovoj nedelji imaju biljke i cveće. Prema
verovanju ništa što cveta ne treba sejati, jer će u tom slučaju neće
biti ploda. Običaj je da se ovih dana pletu venčići od vrbovih grančica i
cveća.
Sedma nedelja Vaskršnjeg posta: Stradalna nedelja
Poslednju nedelju pred Vskrs, vernici provode u strogom postu, molitvi i pokajanju
Malo vode – 2 do 3 kašike
foto: Printscreen/youtube/kuhinja valentina mašković
Priprema: Umutiti penasto 5 belanaca i dodajte 200 grama šećera i
mutite. Potom dodajte 5 žumanaca, a zatim dodajte jednu kašiku vode,
oštro brašno i 2 kašike kakaa. Lagano promešajte a zatim pecite u
zagrejanoj rerni oko 25 minuta na 180 stepeni Celzijusa.
Kada se ispeče i prohladi, biskvit okrenite u pospite sa prelivom od
mleka i vanil šećera. Ostavite biskvit da lepo upije mleko.
Fil pravite tako što umutite žumanca, šećer i vanil šećer. Dodajte
mleko i mutite, a onda dodajte 5 kašika mekog brašna. Stavite sve na
ringlu da se zagreje i zgusne kao puding. U prohlađen fil dodajte puter
ili margarin.
Napravite šam od belanaca, šećera, soka od pola limuna i malo vode.
Složite kolač tako što ćete na biskvit da dodate žuti fil, a onda i šam.
Priprema: Za podlogu izmrviti keks i dodati 150 g
maslaca, 50 g smeđeg šećera i jedno jaje. Sve sastojke dobro izmešati i
napraviti podlogu za kolač.
Uključiti rernu na 200 stepeni i ostaviti da se peče 5 minuta.
U posudu za kuvanje sipati mleko, a jedan deo ostaviti za puding. Pre
nego što mleko provri, sipati razmućeni puding, 2 vanilin šećera, 3 dcl
griza i 70 g šećera. Neprestano mešati. Kad počne da vri, kuvati još 2
minuta i ostaviti da se hladi.
Kad se napola ohladi, dodati 1 žumanac i 150 g maslaca. Dobro
izmešati i izliti na podlogu od keksa. Kad se kolač ohladi, ukrasiti ga
šlagom.
Zagrejte
rernu na 180 stepeni. U činiji, pomešajte kokosovo mleko sa kokosovim
brašnom i ostavite da odstoji 10-15 minuta. Posnim margarinom podmažite
kalup za kolač.
U drugoj posudi pomešajte obično i kukuruzno
skrobno brašno sa običnim šećerom. Potom dodajte mešavinu kokosovog
mleka i brašna. U dubokom tanjiru zgnječite banane, pa ih pomešajte sa
ostalim sastojcima, dodajte limunovu koru i dobro izmešajte. Testo
stavite u podmazani kalup i pecite 50-55 minuta. Gotov kolač izvadite iz
kalupa i ostavite da se ohladi.
Poslužite uz karamel krem od
kokosovog mleka i žutog šećera (250 g šećera ukuvajte sa 60 ml kokosovog
mleka dok smesa ne postane kremasta).
Prvi fil:
Otopite 100 g čokolade s margarinom, dodajte keks, rendanu koru
pomorandže, kašičicu korijandera, vanilin-šećer i po želji šećera u
prahu, pa sve dobro umesite i rasporedite u kalupu.
Beli fil:
Propržite indijski orah nasuvo da blago porumeni. Stavite u blender,
dodajte rendanu koru limuna i 2 čaše vode, pa napravite gušći pire.
Postepeno dodajte šećer u prahu, kašiku po kašiku da dobijete gust krem.
Sipajte u činiju, umešajte 2-3 kašike kokosovog brašna i rendanu koru
pomorandže i rasporedite po prvom filu.
Treći fil:
U šerpicu stavite smrznuto voće, amareto, malo vode i 100 g čokolade,
pa kuvajte 2-3 munuta. Zgusnite kašikom gustina i rasporedite po drugom
filu. Dobro ohladite i – čarolija može da počne!
