Month: February 2023

Otprilike 50 godina nakon smrti tkivo umrle osobe polako nestaje, a ostaje mumificirana koža i tetive

Kada nastupi smrt telo postepeno propada, a nekim organima potrebne su godine da potpuno nestanu. Jedno ljudsko telo ima više od 200 kostiju, nekoliko biliona mikroba i čak 37 biliona ćelija.

Između drugog i četvrtog dana od smrti mikrobi su već posvuda. Oni proizvode otrovne gasove, poput amonijaka i sumporovodika, koji će se proširiti i dovesti do toga da se telo naduva i zaudara.

Zatim, zbog nedostatka dotoka kiseonika počinju propadati oni organi kojima je to najpotrebnije, a jedan od njih je mozak. Ćelije koje ga čine sadržavaju 70 posto vode, a kada ostanu bez kiseoika i počnu odumirati, otpuštaju je. To je razlog zbog kojega se na dnu leša ubrzo nakon smrti čoveka može pronaći voda. Nekoliko sati otkako je nastupila smrt počinje i proces u crevima.

Naime, kako umirući imunološki sastav više ne može sadržavati gladne mikrobe koji obično pomažu u probavi hrane koju čovek jede, oni – beže. Krenu iz donjeg dela creva kroz tkivo, a kroz nekoliko sati dospeju do jetre i žučnog mehura koji sadržavi žuto-zelenu žuč koja služi razgradnji masnoća koje čovek konzumira dok je živ.

Nakon što mikrobi pojedu te organe, ta žuč počinje preplavljivati ​​telo bojeći ga u svoju boju. Nakon 3 do 4 meseca ta žuta boja menja se u smeđe-crnu nijansu jer propadaju krvne žile, a gvožđe koje je u njima počinje oksidirati.

Otprilike u isto vreme molekularne strukture koje drže stanice na okup razdvajaju se, pa se tkivo počinje pretvarati u vodenastu kašu. Đikić: ‘Dok god bude oko 40-50 % necepljenih među njima će se širiti nove varijante’ .

Kada prođe malo više od godinu dana kisele telesne tekućine i toksini razgrađuju pamučnu odeću na mrtvom telu, pa će se ona raspasti. Tada nastupa vreme kad više nema nekih dramatičnih promena, no nakon desetak godina, u okruženju sa dovoljno vlage i niskim delom kiseonika, pokreće se hemijska reakcija koja masnoću na bedrima i pretvara u supstancu nalik na sapun – ta se supstanca naziva mrtvački ili grobni vosak.

S druge strane, ako se telo nalazi u uslovima gde nema puno vlage, može nastupiti mumifikacija – da, čovekovo mrtvo telo može se prirodno pretvoriti u mumiju. Kako celo to vreme kroz tanku kožu na ušima, nosu i kapcima isparava voda, to dovodi do njihova isušivanja i poprimanja crne boje – upravo to je proces mumificiranja.

Otprilike 50 godina nakon smrti tkivo umrle osobe polako nestaje, a ostaje mumificirana koža i tetive. Tokom idućih trideset godina i oni će se raspasti, pa će tako nakon punih 80 u lešu ostati samo kosti. Do 100. godišnjice smrti kolagen u kostima drastično se smanjio, pa tada i one počinju pucati i propadati. Od njih nastane krhka mineralna tvar, a u poslednjoj fazi raspadanja pretvore se u prah. Zanimljiva činjenica jest da jedan deo tela ostaje večno, a to su zubi – oni se ne mogu raspasti ni propasti, prenosi Business Insider.

Dakle, u lešu uz njih mogu ostati još samo najlonski šavovi odeće koji se takođe ne mogu raspasti i grobni vosak.

Više ljudi je hitno prebačeno u bolnicu u Indiji u sredu nakon što je krvožedni leopard izvršio napad u zgradi suda.

Očevici u Okružnom sudu u Gaziabadu u državi Utar Pradeš kažu da se zver pojavila „niotkuda“ pre nego što je počela da napada one u zgradi.

Nekoliko advokata, policajaca i glančar čizama upali su u kandže ovog stvorenja, navodi Jam Press.

“Leopard je prvi put viđen ispod stepenica u zgradi suda“, rekao je jedan svedok lokalnim medijima. „Kad je ugledao ljude, leopard je pobegao odatle. Bacio se na ljude i počeo da beži.”

Izveštava se da je čistač čizama zadobio najteže povrede, a njegovo stanje je opisano kao „ozbiljno“.

Divlja mačka je takođe povredila najmanje četiri advokata, od kojih je jednog izmasakrirala dok je pokušavao da se odbrani lopatom i štapom.

Šokantni incident snimila je kamera, a zastrašujući snimak prikazuje leoparda sa krvlju po njušci dok reži.

kipe Hitne pomoći brzo su stigle na lice mesta, kao i tim od 12 ljudi iz lokalnog šumarskog odeljenja koji su imali zadatak da uhvate stvorenje.

Leopard je na kraju uhvaćen,

Dvadesetrogodišnja Aleksandra Horvat iz Gospođinaca sa jednomesečnom bebom i četvorogodišnjim sinom živi u oronuloj kući bez struje.

Nemaju ni vode, a ni grejanja. Da bi se zgrejali u ovim hladnim danima Aleksandra loži nameštaj.

Tročlanu porodicu novinari su zatekli ispred kuće na sedam stepeni ispod nule. Majka je naložila vatru pa su čekali više od sat vremena da iz sobe od nekoliko kvadrata izađe dim koji propušta zakrpljeni šporet.

A drva često nema pa se za ogrev snalazi kako može.

– Izlupala sam krevete te koje sam imala, ormane što sam imala, većinom sam sve izlupala da imam za decu – kaže Aleksandra i priznaje da je mnogo teško.

Nemaju ni drva, ni hrane, ni sredstava za higijenu, bolje rečeno, nemaština je velika…

Nikola baš danas puni tačno mesec dana i kupa se u lavoru u kome se prethodne noći zaledila voda koju je majka pozajmila od komšija jer svoju nema.

– Kad dovučem, voda zamrzne, onda imam po tim loncima vodu i kad potpalim treba da se čeka duže vreme. Dimi se jako i treba da izađemo iz prostorije da bi izašao čitav taj dim. I ne smem da ostavim decu u taj čitavi haos – govori Aleksandra.

Kiriju plaća 4.000 dinara, a nema ni struju. Isključena je zbog duga koji su napravili prethodni stanari.

Poverila se da joj je partner u pritvoru zbog nasilja u porodici. Tvrdi da ne dobija novčanu pomoć od države iz proceduralnih razloga jer nema prebivalište.

Ipak je kasno večeras stigla kakva-takva lepa vest.

Radnici nadležnog Centra za socijalni rad izašli su na teren i zbrinuli majku i decu u adekvatnu ustanovu. Navode da će u narednom periodu materijalno osnažiti i pružiti podršku porodici u saradnji sa svim drugim institucijama i Centrom na teritoriji na kojoj majka ima prebivalište.

Dragi moji ljudi, hvala vam svima na neizmernoj podršci! Juče mi je prof. dr Marko Bumbaširević operisao šaku i konačno smo skinuli ortozu

Voditeljka TV Pink imala je čak 21 operaciju posle teške saobraćajne nezgode 7. februara 2019. godine. kada ju je udario autobus ispred KBC “Dr Dragiša Mišović”. Juče je operisana ponovo, 22. put, nakon čega se oglasila na Instagramu.

Pink je sada izdao važno saopštenje na svom portalu:

Očekivano, Deu nije napustio njen pobednički, vedri i nesalomivi duh, te je pozirala s osmehom i objavila sjajne vesti.

Dragi moji ljudi, hvala vam svima na neizmernoj podršci! Juče mi je prof. dr Marko Bumbaširević operisao šaku i konačno smo skinuli ortozu. Ovo je bila veoma zahtevna operacija koju samo on može da uradi u Evropi.

Trebalo mi je mnogo da se psihički pripremim za novu intervenciju i sad se osećam fantastično. Beskrajno sam zahvalna dr Bumbašireviću što mogu da koristim svoju ruku i što ću je tek koristiti u punom kapacitetu. Učinio je nemoguće. Magija. Zahvaljujem se i fantatičnom osoblju bolnice počevši od doktora, anestetičara, sestara…

Hvala vam na divnoj nezi i svim osmesima. I ovo smo preživeli. Sada još jače. Kada je najteže onda se najlepše smejemo i najjače se borimo – poručila je Dea, koja se već sutra vraća na svoje radno mesto, kada će ujutro poželeti dobro jutro milionima gledalaca TV Pink.

Oplakuje ga ceo region…

Tužne vesti stižu nam iz Grčke, gde je prestalo da kuca srce legendarnog Saše Živulovića, jednog od najvećih ljudi u istoriji grčkog rukometa. Saša je rođen u Zaječaru 1972. godine, a u istoimenom klubu je debitovao kao levi bek, da bi posle u Jugoslaviji nastupao još za Jagodinu i Metaloplastiku.

Put ga je odveo u Grčku gde je nastupao za Panelinios i Dukas i postao je standardni reprezentativac ove države. Nastupao je za Grke na Olimpijskim igrama u Atini 2004. godine kao i na Svetskom prvenstvu 2005. u Tunsu, a po završetku aktivne igračke karijere 2010. godine postao je trener.

Proteklog vikenda je sa ženskom ekipom Nea Jonije uspeo da osvoji kup Grčke, a samo 20 sati nakon toga je preminuo. Kako se navodi u saopštenju rukometnog saveza Grčke “srce ga je izdalo 20 sati nakon osvajanja trofeja”.

– Grčki rukometni savez se šokiran i u velikom bolu oprašta od olimpijskog šampiona Saše Živulovića, koji je u ranim jutarnjim časovima preminuo u 51. godini. Velika ličnost i veliki čovek, sportista za primer, harizmatičan trener, veliki profesionalac i porodičan čovek Saša Živulović je voleo i bio voljen od Grka i Grčke, iako nije ovde rođen. Dobio je grčko državljanstvo 2004. godine i igrao na Olimpijskim igrama i na Svetskom prvenstvu za reprezentaciju koja je oba puta završila kao šesta – navodi se u saopštenju rukometnog saveza Grčke.

Majka Ane Volš, Milanka Ljubičić otkrila je da su njena ćerka i muž Brajan bili u veoma lošim odnosima poslednjih meseci.

Ona je u najnovijoj ispovesti obelodanila dosad nepoznate detalje o porodičnom odnosu njene ćerke sa suprugom. Milanka ističe da je Ana planirala da se razvede od Brajana jer više nije mogla da ga finansira, ali i da je glavni problem u njihovom braku bila Dajana Volš.

Milanka polako gubi nadu da joj ćerka živa.

„Moja ćerka je htela da se razvede od Brajana, više nije mogla da finansira Brajanove advokate i njega. Nije mogla više da finansira Brajanov život, smučilo joj se“, kaže Milanka Ljubičić.

Milanka ističe da je najveći problem u komunikaciji Ane i Brajan bila njegova majka Dajana.

„Brajan je Ani prenosio da je njegova majka pričala protiv nje. Više puta je govorila da ona njemu ne treba“, kaže Milanka.

Milanka navodi i da je Dajana konstantno prebacivala sinu to što ga Ana finansira.

„Moj pokojni suprug joj je rekao: „Ana, pazi se te žene, ne želi ti dobro““, kaže Milanka.

Milanka nesumnjivo potvrđuje da su postojale nesuglasice u odnosu Ane i Brajana.

„Ana mi je rekla joj Brajan nije dao da odvede decu jer bi onda morao u zatvor do okončanja postupka, ali isto tako mi je u novembru rekla da se on vidno umorio oko dece“, navodi za Novu majka Beograđanke.

Podsetimo, slučaj nestanka Ane Volš uznemirio je srpsku i američku javnost. Ono što je počelo kao nestanak, ubrzo se pretvorilo u istragu ubistva.

Ani se trag izgubio 1. januara ove godine, a potraga za njoj počela je tek nekoliko dana kasnije, kada je njen poslodavac prijavio policiji nestanak. Na samom početku, suprug nestale Beograđanke je priveden zbog ometanja istrage. Ubrzo se susreo sa mnogo ozbiljnim optužbama, za ubistvo supruge.

Nakon što su je zatvorili u zatvoru, Anita je počela da baca stvari po ćeliji i da vrišti

Anita Stanojlović ušla je u žestok sukob sa Miljanom Kulić prilikom čega je moralo i obezbeđenje da reaguje.

Naime, kada je Veliki šef saopštio zadrugarima da moraju da biraju ljubavne parove za sledeću nedelju, Anita je povikala da Marija Kulić i Nenad Macanović Bebica treba da budu par, što je Miljanu razbesnelo, pa su se njih dve sukobile.

Obezbeđenje je pokušalo da razdvoji pomahnitale zadrugarke, ali im to nije polazio za rukom tako lako. Kada su nekako uspeli da ih smire, Anitu su izneli iz Bele kuće i odneli sve do zatvora gde su je zaključali iza rešetaka.

Nakon što su je zatvorili u zatvoru, Anita je počela da baca stvari po ćeliji i da vrišti. – tvrdi Srbija Danas.

Slomljena zadrugarka nije mogla da prestane da se guši od plakanja, kao ni da se pomiri sa činjenicom da joj je Miljana polupala sve stvari.

Detaljnije možete pogledati u videu ispod:

Već smo pisali o životnoj priči Bosanke koja se udala u Nemačku, ali nije odustala od tradicije i živi po starim običajima, a sada vam donosimo još dirljiviju priču.

Da život piše roman dokaz je i ljubav Mustafe i Emine Hodžić koji su se upoznali na neobičnom mestu i usled teških životnih okolnosti, uspeli da pronađu put ka boljem sutra.

Emina je pre Mustafe bila u braku 11 godina, tokom kojeg je pretrpela nasilje, a zbog teške depresije završila je na psihijatriji, gde je i upoznala svog sadašnjeg supruga.

“Jako je teška moja životna priča. Bila sam u braku 11 godina, imam dvoje dece iz tog braka. U tom braku sam obolela, dobila sam srednje tešku depresiju. Nakon dve, tri godine nisam više mogla da se borim, pa sam otišla na psihijatriju da bih se lečila. Svi su me napustili, i suprug i deca. Muž se borio dok je mogao, ali na kraju je kao i svi digao ruke”, započela je svoju životnu priču Emina.

Nije mogla ni da sanja da će tamo upoznati Mustafu, koji će ubrzo postati njena velika ljubav.

“Kada sam otišla na psihijatriju, upoznala sam Mustafu i evo već osam godina smo zajedno. Meni su tamo davali samo neke lekove od kojih mi je bilo sve gore i gore. Nakon osam dana, doktorka me je pustila na socioterapiju. To podrazumeva krug ljudi gde dolaze pacijenti koji su “malo zdraviji”. Tada sam ugledala Mustafu, sedeo je mirno, ćutao i posmatrao šta se radi”, pristila se Emina njihovog prvog susreta.

Kako je rekla kada mu je ispričala svoju životnu muku naišla je samo na razumevanje, što pre toga nikada nije bio slučaj.

“U njegovim očima videla sam ljubav i ozdravljenje. Uz pomoć svog Mustafe sam ozdravila. Ljubav nam je ozdravila dušu. Mustafa je mene jako dobro razumeo“, istakla je Emina.

Ono što je posebno interesantno u celoj priči je to da su istog dana primljeni na lečenje, a Mustafina priča potpuno je drugačija od Eminine. Mustafa je zbog teškog zdravstvenog stanja bio prinuđen da sav novac koji je zarađivao da na lečenje.

Uskoro je kako kaže ostao bez posla, zbog čega nije bio u mogućnosti da sebi obezbedi osnovne životne namirnice.

“Moje glavno zanimanje je visoko kvalifikovani stolar, završio sam i pedagošku akademiju kako bih mogao da predajem u školi. Izveo sam tri generacije stolara za tih 10 godina koliko sam radio u školi. Imao sam težak hirurški zahvat, pa dosta pregleda koji su iziskivali dosta finansija. Došao sam zbog toga u situaciju da nemam šta da jedem, upao sam u neku blagu depresiju jer zbog zdravstvenog stanja više nisam mogao da radim. To je meni jako teško palo jer sam ceo život radio. Tako sam otišao na psihijatriju, rekao sam doktoru da nemam šta da jedem”, ispričao je Mustafa, koji se zaljubio u Eminu na prvi pogled.

“Odmah mi se svidela, tada sam počeo da se raspitujem za nju. Emina je bila jako loše, primala je jaku terapiju. Na socioterapiji smo počeli da pričamo, tako su dani prolazili i jedan dan sam je pitao da li želi da se uda za mene”, rekao je Mustafa.

Iako su oboje bili siromašni i žive skromni, tvrde da im to nije prepreka za sreću, a Emina je imala samo jedan usliv za zajednički život.

“Rekao sam joj da nemam ništa, a ona mi je rekla hoću, samo nemoj da me tučeš. Nju su maltretirali, fizičko nasilje je trpela u kući gde je pre živela. Niko nije imao razumevanja za nju, jedini spas joj je bila psihijatrija“, iskren je Mustafa.

I dalje žive skromno u selu Bogdanovići u blizini Olova u BiH, ali kažu da su su srećni i da ljubav i mir ništa ne može da kupi.

“Kada smo došli ovde kući, nismo imali ništa. Imali smo samo krevet, frižider, ormar i peć. Sreća u nesreći je to što je Mustafa dobar ribar, a mi živimo ovde blizu reke. Kod nas nema nesuglasica. Nema osobe koja bi mogla njega meni da zameni, da nema njega ko zna šta bi bilo sa mnom”, zaključila je Emina.

Društvenim mrežama širi se dirljiva fotografija jednog Azerbajdžanca koji je svoj stari trošni auto nakrcao stvarima i krenuo pomoći potresom razorenoj Turskoj.

U razornim potresima život je izgubilo više od 17 000 ljudi. Brojke i dalje rastu, a humanitarna kriza sve više eskalira. Prva zemlja koja je Turskoj pritekla u pomoć bio je Azerbajdžan, iz kojeg su krenuli spasilački timovi, a ljudi su se organizovali i počeli slati pomoć.

Iz trošne kuće u razorenu Tursku

Jedan od njih je Server Beširli koji je sa svojim bratom svoj stari automobil napunio stvarima i iz svoje trošne kuće u Bakuu krenuo prema Turskoj.

– I mi smo doživeli ovu katastrofu. Bilo je žena bez odeće i obuće. I mi smo doživeli taj period, znamo taj osećaj. Nismo samo mi pomogli nego i ostali Azerbajdžanci, pomažu čak i oni koji žive u drugim zemljama. Bio sam svedok jedne situacije kada je devojka došla, skinula kaput i dala ga u humanitarne svrhe, rekao je, a prenosi Index.hr

Simbol solidarnosti

Njegov plemeniti čin dirnuo je brojne ljude, naročito nakon saznanja u kakvim uslovima i sam živi, a mnogi su komentirali da su uvek najsolidarniji oni koji imaju najmanje.

Fotografija je postala simbol solidarnosti i zajedništva, a samo na Twitteru prikazana je tri miliona puta i podieljena gotovo 2000 puta te je oborila rekord u dijeljenju na društvenim mrežama.

Kuri.rs/Index.hr

Nezavisne novine 09.02.2023 16:40

​U poslijepodnevnim satima sjever Hrvatske pogodio je zemljotres jačine 3,1 po Rihteru.

Kako javlja EMSC, zemljotres je bio na dubini od 22 kilometra. Epicentar je bio 22 kilometra od Zagreba, odnosno 12 kilometara od Sesveta.

Kako javljaju čitaoci, zemljotres se osjetio i u Banjoj Luci.

“Lagana tutnjava”, “Zatreslo lagano, bez zvuka”, “Lagano podrhtavanje zgrade” su samo neki od komentara, prenosi Avaz.