Month: February 2023

Severina Vučković postala je svesna da zbog svojih postupaka nije dobrodošla u Srbiju da peva!

To je i sama shvatila i brže-bolje otkazala nastup koji je uredno bio zakazan i najavljen na predstojećem festivalu Mjuzik vik, koji se u martu odražava na Kopaoniku. Ona je pored Milice Pavlović i Saše Matića trebalo da održi tezgu na toj manifestaciji, ali zbog negativne reakcije i slabog interesovanja publike za njen nastup došlo je do preokreta. Umesto nje, na popularnu planinu dolazi Željko Joksimović. U prilog tome svedoče i plakati.

– Ukoliko je slabo interesovanje, Severina ili pomera nastup ili ga otkazuje. Ovoga puta je dobila informaciju da ju je njen jezik koštao i da je publika bojkotuje i odmah je otkazala dolazak na festival na Kopu – govori izvor Kurira. Vučkovićeva je u Beogradu i drugim gradovima zarađivala debele pare od tezgi proteklih godina, ali se to promenilo nakon što je u svojim izjavama jasno optužila Srbiju da je počinila genocid u Srebrenici, kao i zbog toga što je vređala i Njegovu svetost patrijarha Porfirija. Naime, govoreći za hrvatske medije o borbi za starateljstvo nad sinom s bivšim partnerom Milanom Popovićem, ona je u priču uvukla i Porfirija, ni krivog ni dužnog!

Kontaktirali smo i sa PR službom ovog festivala i detaljno im objasnili kojim povodom ih zovemo, a njihov odgovor glasi: – Kopaonik mjuzik vik je najpopularniji zimski muzički festival koji od svog prvog izdanja organizuje nastupe najvećih regionalnih muzičkih zvezda dva vikenda zaredom u martu. Ove godine festival je rezervisan za vikende 10. i 11. i 17. i 18. marta, a Severinin nastup inicijalno je bio zakazan za 11. mart, ali je iz organizacionih razloga otkazan. Umesto nje, nastupiće Željko Joksimović.

Tulumbe koje se pripremaju na malo drugačiji način. Puno jednostavniji. Zato ćete se oduševiti ovim receptom!

Sastojci:

• 1 dl ulja
• 4 dl vode
• prstohvat soli
• 300 g brašna
• pola praška za pecivo
• 4 jaja

Za preljev:

• 1 kg šećera
• 1 l vode
• 1 limun

Priprema:

Staviti vodu i ulje da provri, dodati so, skloniti sa vatre i dodati brašno izmiješano sa praškom za pecivo.
Ostaviti da se na pola ohladi i onda dodati jaja i sve dobro sjediniti.
Staviti masu u špric i istiskivati na pleh podmazam margarinom.
Staviti da se peče.
Kad je pečeno tulumbe zaliti hladnim preljevom.

Tijelo naše majke počelo je smrdjeti i ne možemo pravilno disati, rekla je Irem spasiocima

Merve nakon što je spašena ispod ruševina.

“Merve! Irem! Merve! Irem”, vikao je spasilac Mustafa Ozturk, a svima oko njega naređeno je da šute. 

Spasilački tim u Turskoj tražio je dvije sestre, Merve i Irem, za koje su drugi preživjeli rekli da su žive zarobljene ispod ruševina nakon razornih zemljotresa. 

Djevojke se javile

Mustafa je vikao i dozivao, a onda se čuo odgovor djevojke Irem. 

– Sjajna si! Sada ostani mirna i odgovori mi. Ok, to je Merve. Merve draga, samo mi odgovori na pitanja – govori Mustafa.,

Merve (24) i njena sestra Irem (19) su ostale zarobljene ispod ruševina zgrade u Antakiji. Činilo im se da su zarobljene sedmicama.

– Srijeda je. Ne! Niste bile zarobljene 14 dana. Dajte nam pet minuta, bit ćete vani – obećava im Mustafa. 

Iako zna da će spašavanje trajati satima, odlučno dodaje: “Ako izgube nadu, možda neće preživjeti.” Merve i Irem počinju se šaliti i smijati zajedno.

Prema proračunima spasilaca, do sestara je bilo potrebno dva metra, ali Hasan Binaj, komandant spasilačke ekipe, kaže da je kopanje tunela u betonu vrlo delikatna operacija, odnosno da bi jedan pogrešan potez mogao bi dovesti do katastrofe.

Pozvan je buldožer da lagano podigne i zadrži debeli beton da bi zaustavio urušavanje zgrade kada spasioci počnu kopati.

Kada je Mustafa rekao djevojkama da će im dati deke, Merve mu je odgovorila da ne brinu za njih, da im nije hladno, te da spasioci pripaze na sebe.

Spasioci su počeli neumorno kopati i golim rukama razgrću ruševine, ali nakon nekoliko sati osjete kako im se tlo naglo trese pod nogama. Bio je to snažni naknadi zemljotres, zbog čega se operacija spašavanja morala prekinuti.

– Ovdje je surova stvarnost. Sigurnost našeg tima je na prvome mjestu – rekao je Binaj.

Poslije 30 minuta su se Mustafa i tri spasioca vratili na mjesto gdje su kopali.

– Vjeruj mi da te nećemo ostaviti ovdje. Ja ću te izvesti, a ti ćeš nas odvesti na dobar ručak – rekao je Mustafa zarobljenoj djevojci.

Napravili su malu rupu u betonu da vide mogu li djevojke vidjeti svjetlost Mustafine baklje.

– Merve! Irem! Vidite li svjetlo? OK! Savršeno! Sada šaljem malu kameru dolje. Kad je vidiš, reci mi i reći ću ti što da radiš – kazao je Mustafa.

To je bio trenutak ushićenja. Binaj se pridružio timu da vidi djevojke na malom ekranu. 

– Tako si lijepa. Ne miči se previše. Irem, povuci kameru da bolje vidimo Merve – glasila je daljnja uputa.

Irem se pojavila na malom ekranu. 

Irem je bila nasmijana. Međutim, Merve im je rekla kako joj je postalo hladno i da ima nešto teško na nogama. Doktori su bili zabrinuti da je riječ o gangreni ili prvim siptomima hipotermije.

Kopanje je nastavljeno u ponoć, a oko pet sati ujutro tunel je bio dovoljno veliki da se spasioc mogao spustiti do djevojki.

– Tijelo naše majke počelo je smrdjeti i ne možemo pravilno disati – rekla je Irem spasiocima. One su već danima ležale pored mrtve majke.

– Savršeno! Možemo ih iznijeti – stiže uputa, a medicinski tim priprema se s termo dekama i nosilima. Svi su uzbuđeni. U 6:30 sati Irem izlazi prva. Smije se i plače u isto vrijeme.

– Bog vas blagoslovio. Molim vas, izvedite i Merve. Molim vas – preklinjala je spasioce.

Komandant spasilačke ekipe joj obećava da će spasiti i Merve, ali njeno izvođenje traje još napetih 30 minuta jer su joj morali osloboditi stopala ispod beztona, a da joj ne naude.

Nakon što su spasili i Merve, svi su počeli da aplaudiraju i navijaju, a Merve je pitala: “Jesam li stvarno živa?”

Prijatelji koji su bili tu cijelu noć počinju vikati u suzama.

– “Merve! Irem! Ovdje smo. Ne bojte se – vikali su oni.

Sestre su ukrcane u kola hitne pomoći i prebačene u bolnicu

Desetogodišnja djevojčica Rama Al-Ahmed sa svog bolničkog ležaja na sjeverozapadu Sirije ispripovijedala je groznu priču o tome kako je 45 sati bila zarobljena pored mrtve majke ispod teškog betona, nekoć dijela peterokatnice u kojoj su stanovali.

Ramu su spasioci izvukli iz ruševina zajedno sa šestogodišnjim bratom Zajedom i petogodišnjom sestrom Šam, koji su oboje preživjeli.

“Zadnje čega se sjećam je da sam trčala stepenicama, držeći sestricu i brata za ruke i tada se cijela zgrada od pet katova srušila nas”, rekla je. “Ostali smo zaglavljeni na jednom mjestu, a pored nas je bila majka koja je umrla”, rekla je Rama u bolnici u sjeverozapadnom sirijskom gradu Idlibu, koji je pod kontrolom ustanika, prenosi Jutarnji.hr.

Govorila je krhkim glasom i nekoliko se puta slomila tijekom telefonskog razgovora.

“Majka mi je umrla, no moj brat i sestra i ja smo zaglavili. Vrištali smo i vikali, bilo je veoma tamno i strašno”, opisala je tihim glasom. “Bilo je i jako hladno”, dodala je.

Rekla je da se molila da će umrijeti prije svog brata i sestre jer nije htjela gledati da umiru pred njezinim očima. “A onda je do nas došla voda i jedva smo mogli disati”.

Voda je dolazila iz spremnika u urušenoj zgradi, a padala je i kiša. “Gurala sam sestru i brata, no bili smo napola u vodi”.

“Odjednom, nakon mnogo sati, ne znam koliko, vidjela sam malu svjetlost kako prodire”.

“Nisam mogla glasno vikati jer sam bila malaksala”, rekla je.

“Mogla sam čuti čovjeka kako nam govori ‘Tu sam. Dolazimo vas spasiti, ne bojte se‘”, prisjetila se Rama.

Video koji su objavile Bijele kacige prikazuje dobrovoljca koji se probija kroz ruševine i rukom ih sklanja kako bi stigao do zarobljene djece.

Rama, brat i sestra u bolnici u Idlibu oporavljaju se od zadobivenih ozljeda.

“Rama ne zna, no jedan joj prst je amputiran”, rekao je iz njezin otac Zuheir Ahmad. “Nismo joj još to rekli. Dovoljno joj je traume”, kazao je otac i dodao da sestra i brat imaju porezotine i modrice. “Izgubio sam ženu, no imam sreće – i dalje imam djecu”, rekao je.

Ahmad je u vrijeme potresa brinuo o vlastitom bolesnom ocu, nekoliko metara udaljen od svojeg doma. “Kada sam osjetio potres, požurio sam i vidio cijelu obitelj ispod ruševina”, kazao je.

Bili su zarobljena gotovo 45 sati.

Nevladina organizacija Save the Children upozorila je da “prijeti druga humanitarna katastrofa” nakon potresa koji je u ponedjeljak pogodio Tursku i Siriju i odnio više od 20 000 života.

“Situacija diljem sjeverozapada Sirije je kao nijedna druga trenutna kriza u svijetu. Od gubitaka članova obitelji do domova, do nedostatka hrane ili pitke vode, lančana reakcija ove katastrofe pogodila je svako pojedino dijete”, rekla je Kathryn Achilles, šefica komunikacija u sirijskoj podružnici organizacije Save the Children.

Podnijeta je krivična prijava zbog zlostavljanja protiv učiteljice engleskog jezika Lucije Dimitrijević (46) iz Velikog Gradišta, koja se tereti da je u prostorijama vrtića 3. februara ošamarila predškolca (6).

Mališanu su konstatovane lakše tjelesne povrede. Na licu mu je bio otisak šake od udarca šamara.

Slučaj su policiji u Velikom Gradištu prijavili roditelji.

Lucija nije lišena slobode već će odgovarati u redovnom postupku. Ona je, nezvanično, policiji rekla “da je dječak bio nemiran”.

Istragu vodi Osnovno javno tužilaštvo u Velikom Gradištu.

Nakon ovog incidenta nastavnica je dobila otkaz.

“Ovaj posao radim 20 godina i ovako nešto mi se nikad nije dogodilo! Toj dječici, tačnije njima petoro, držim engleski jezik jednom nedjeljno, i to 45 minuta, a tog dana se desio niz događaja”, kaže nastavnica, dodajući:

“Tokom časa dva dječaka, od kojih je jedan onaj kog sam slučajno udarila, sve vrijeme su se šutirala, gurala, udarala, pa su čak i skakala jedan drugom po glavi”.

Ona objašnjava da je morala da reaguje.

“Dječake sam poslala kod vaspitačice kako bi ih ona smirila, ali molili su je da se vrate uz izgovor da mnogo vole engleski. Međutim, nisu se smirili na času. Dječak kog sam slučajno udarila je cijelim tijelom skakao po dječaku koji je sjedio pored njega, lijevim obrazom se trljao o to dijete, koje je počelo da jauče. Uzela sam ga i postavila do sebe”, dodaje ona, prenosi “Kurir”.

Dimitrijevićeva tvrdi da je nakon toga uslijedio incident.

“On me je u jednom trenutku iz nepoznatog razloga ubo bojicom u oko! U trenutku sam oslijepela i uplašila se, pa sam u šoku refleksno, u samoodbrani, reagovala i udarila ga! Pribrala sam se, ali i dalje nisam vidjela na to oko… Uzela sam dječaka za ruku i povela ga kod vaspitačice. Nije plakao, vidjelo se da se uplašio i da čeka kaznu za ono što je uradio”, kaže ona.

Rekla je vaspitačici: “Ja ću bez oka ostati, zovi oca djeteta da ispričam šta se desilo”.

“Vaspitačica se uplašila kad je vidjela dječaka, ali ja nisam sigurna da li sam mu nanijela toliko crvenilo šamarom ili je to bilo od prethodnog trljanja i udaranja s dječakom”, kaže nastavnica.

Dječak je, kaže, sve vrijeme čekao oca bez reakcije.

“Otac je došao potpuno smiren i dijete je počelo da plače kada ga je vidjelo, a on mu se obratio: ‘Šta ćemo da radimo, napravio si problem i meni i nastavnici?’. Potom je uzeo mobilni i počeo da slika dijete uz obrazloženje da to šalje supruzi. Rekao mi je: ‘Imaš sreće što moja žena nije došla, vidjela bi šta bi ti ona uradila!’. Nije mi dozvoljavao da mu objasnim kako je došlo do šamara”, priča dalje ona.

Nastavnica kaže da je pozvala direktoricu vrtića da joj objasni šta se dogodilo, ali ona je već bila obaviještena o incidentu.

Potom je otišla u policiju i do detalja, kaže, sve ispričala. Dodaje da joj je skočio pritisak i da je dobila šećer od stresa.

“Pet dana sam bila onesposobljena za rad, nisam mogla da ustanem iz kreveta, a ljekar mi je rekao da sam dobro prošla i da je sva sreća što nisam ostala bez oka”, kaže Dimitrijevićeva i dodaje da joj je veoma sumnjivo kako je djetetu bilo jako crvenilo na licu, kakvo nije bilo poslije udarca, i to nekoliko sati kasnije, kada ga je otac doveo u Dom zdravlja Veliko Gradište, te da od nadležnih očekuje da sve ispitaju.

Члан једног тима остао је заробљен под рушевинама када је на њих пао дио зграде док су покушавали извући повријеђене људе.

Видео са мјеста несреће приказује остатак тима који је успио побјећи прије урушавања, али један од спасиоца је остао заробљен.

Послије су га спасили чланови његова тима и према извјештајима није претрпио теже повреде.

Dok su naknadni potresi nastavljeni posle zemljotresa magnitude 7,7 i 7,6 u Кahramanmarašu u Turskoj, gde je pogođeno 13,5 miliona ljudi, slike planine Кahramanmaraš Кuškajasi proširile su se na društvenim mrežama i izazvale zabrinutost.

Navodeći da nema situacije za paniku, prof. dr. Sulejman Pampal i prof. dr. Osman Bektaš su za Milliiet.com.tr rekli su šta se krije iza ovih slika.

Posle zemljotresa primećeno je da se dim digao na planini Кuškajasi u okrugu Goksun. Meštani sela rekli su da se posle zemljotresa na planini pojavio dim, a zatim je potekla crna supstanca nalik tečnosti.

Trenuci sa snimka podeljeni su na društvenim mrežama. Posle snimaka koji su izazvali veliku paniku, na umu je bio znak pitanja da li je u regionu bilo vulkanske aktivnosti.

Dajući izjavu u direktnom prenosu o navodima o “vulkanskoj erupciji”, generalni direktor AFAD-a za smanjenje rizika od zemljotresa prof. dr. Orhan Tatar je rekao: „Naša zapažanja u Geksunu su da u regionu nema toka lave, vulkanskog pepela, nafte ili gasa. Optužbe su lažne. Ne postoji nijedna stenska grupa koja bi izazvala vulkansku erupciju.“

Tatar je nastavio svoja objašnjenja na sledeći način:

– Nije moguće imati vulkan – izričit je.

On je dodao da su u regionu bila dva zemljotresa jačine od 7 i da je ta energija neizbežno izašla na površinu. Prof. dr. Bektaš je rekao: “Veliki deo energije na dubini od 18 km izlazi na površinu i menja oblik zemljine kore, što nazivamo deformacijom na površini, i lomi je. Prirodno je da energija zemljotresa stvara tako visoka i niska mesta u zemljinoj kori. Ovo pitanje nema nikakve veze sa vulkanom”, zaključio je on.

U trci za ovogodišnjeg predstavnika Srbije na 67. Evroviziji koja će biti održana u Liverpulu našli su se i takmičari „Zvezda Granda“ Nenad Osmanović i Aleksandar Simić koji pod nazivom „Duo Grand“ izvode konceptualno nesvakidašnju pesmu „Viva la vida“, a ideja da se dva prošlogodišnja kandidata nađu na festivalu “Pesma za Evroviziju” pripada kreativnom direktoru Saši Popoviću koj je javno rekao da će Aleksandra Simića, mladog operskog pevača, kandidovati za trku za odlazak u Evropu!

Popović je ispunio obećanje, a sada je otkrio i kako je do ovog projekta došlo i šta očekuje da će se desiti.

– Pesmu „Viva la vida“ sam od Ninoslava Ademovića kupio 2010. godine, čuvao sam je 12 godina dok se nije pojavio Aleksandar, koji odlično peva operu i koji se tako predstavio tokom takmičenja. U pesmi postoje takve deonice, a njemu se pridružio Nenad, koji odlično peva sve žanrove. Ideja je bila moja, a i javno sam obećao da ću ih poslati – kaže Popović.

– Tada sam kupio od Ademovića oko 20 pesama i ne sećam se koliko je sve koštalo, ali ova pesma je moj poklon momcima, dok će sve ostalo platiti Grand produkcija. Još ne znamo koliko će sve koštati, ali spremamo im nastup i sve kako priliči takvom festivalu.

Duetska pesma u kojoj razgovaraju bogataš i siromah, slaveći na kraju život, za nekoliko dana ima preko 50.000 pregleda, ali i brdo oprečnih komentara. Dok jedni na Jutjubu hvale ovu ideju i koncept, postoje oni koji su numeru nazvali „opera sa Ibarske magistrale“. Popović ovu situaciju komentariše iskusno, na sebi svojstven način.

– Video sam oprečne komentare, nekima se sviđa, a nekima ne, ali negativne komentare pišu pripadnici konkurentskih tabora i oni kojima se sviđa neka druga pesma. Na taj način skreću pažnju na ono što oni misle da bi trebalo da nas predstavlja na Evroviziji. To je sasvim normalno – kaže Saša, koji tvrdi da među takmičarima treba da postoji i nešto ovakvo.

– Pored 32 pesme treba da postoji i jedna ovakva pesma koja je drugačija, pa neka publika odluči. Nemamo mi velika očekivanja, važno je da se deca promovišu, mislim da neću ići na RTS, već ću ih bodriti od kuće – završava idejnu tvorac „Duo Granda“.

Žao mi je što Cile nije otišao na Evroviziju

Popović se prisetio i perioda kada je sa Lepom Brenom i Slatkim grehom u čak dva navrata pokušao da predstavlja Jugoslaviju na Evroviziji i priznao da mu je žao što nisu učestvovali na prestižnom takmičenju sa numerom „Si, Cile, si“.

– Nemam ja žal, niti zbog toga sada ponovo konkurišem sa ovim mladim momcima. Te 1983. godine smo imali pesmu „Si, Cile, si“, bili smo favoriti, pa mi je žao što nismo tada otišli na Evroviziju. U Prištini smo se 1986. godine takmičili sa „Miki, Mićo“, ali tamo nismo ništa uradili. Obe pesme su ovde postale veliki hitovi, to je najbolje što se zapravo desilo – rekao je Popović.

kurir.rs/alo

Broj mrtvih u zemljotresu u Turskoj i Siriji raste iz sata u sat, spasilački timovi i dalje očajnički tragaju za bilo kakvim znacima života ispod ruševina, a šanse da se pronađu preživeli se smanjuju kako vreme odmiče.

Među onima čija su tela izvučena iz ruševina su i dve mlade tuske fudbalerke, a vest o njihovoj smrti objavio je tamošnji Savez.

“Sa velikom tugom saznali smo da je Buse Čoskun, članica Bejkentspora, izgubila život u potresu koji je ugušio našu zemlju. Neka joj se Bog smiluje. Naše saučešće njenoj ožalošćenoj porodici, prijateljima i zajednici Bejkentspora“, piše u objavi Fudbalskog saveza Turske.

Nekoliko sati kasnije oglasili se i obavestili javnost da je poginula i Elif Bere Uzun, koja je igrala za Demirspor.

Broj poginulih u razornim zemljotresima koji su pogodili Tursku i Siriju u ponedeljak dostigao je najmanje 24.178, saopštile su vlasti. U Turskoj je broj poginulih porastao na najmanje 20.665, prema podacima državnog predsedništva za upravljanje katastrofama i vanrednim situacijama SAKOM.

Supruga Mirka Šijana, Bojana Rodić, koja se nedavno porodila, objavila je fotografiju iz noćnog izlaska.

Naime, Bojana je pre manje od mesec dana na svet donela drugog sina Vukana, a sada je rešila da da sebi oduška i opusti se u provodu sa sestrom Natašom.

Video je na Instagram profilu objavila Bojanina sestra, koja je kratko napisala “Mama u gradu”.

Na snimku se u pozadini ne vidi Mirko, što je sve začudilo, te nije poznato da li je i on bio u provodu sa sestrama ili je ostao kod kuće i proveo vreme sa sinovima.