Mladić (20), koji je 29. januara ispred jednog restorana na Novom Beogradu zadobio teške telesne povrede opasne po život tokom masovne tuče, preminuo je danas. To je potvrđeno iz porodice za Novu.
“Osumnjičeni je na saslušanju izneo svoju odbranu, odnosno rekao je da se mahom ne seća kako je i zbog čega došlo do tuče, da mladića ne poznaje od ranije i da mu je žao zbog svega što se desilo. Takođe je tvrdio da je i on pretučen, kao i da se nada da će povređeni mladić preživeti“, nezvanično navodi izvor.
Takođe, sagovornik dodaje i da je uhapšeni, kako se sumnja, najpre u blizini šanka u restoranu, pesnicom udario preminulog mladića, u predelu glave.
“Obojica su bili na proslavi rođendana, a nakon rasprave i udarca u glavu povređenog mladića, sukob su nastavili u bašti restorana. Više puta ga je udario rukama i nogama u glavu i telo, da bi, nakon što je on pao na pod, uzeo stolicu koja se nalazila u blizini i udario ga više puta u predelu glave, nakon čega je otišao iz restorana“, dodaje izvor.
Nakon saslušanja tužilaštvo je predložilo sudiji za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu da osumnjičenom odredi pritvor da ne bi uticao na svedoke, da ne bi ponovio krivično delo u kratkom vremenskom periodu, kao i zbog uznemirenja javnosti i visine zaprećene kazne za krivično delo koje mu se stavlja na teret. Osumnjičeni se tereti za krivično delo teško ubistvo u pokušaju.
Kolač na metre – eftin i izdašan desert, recept iz knjige ‘Jugoslavenski kolači’ iz 1987.
Sastojci:
Za biskvit:
25 dag brašna
20 dag šećera
4 jaja
2 žlice kakaa
1,5 dl ulja
1,5 dl vode
1 prašak za pecivo
Za kremu:
25 dag šećera u prahu
25 dag margarina
3 dl mlijeka
1 puding od vanilije
I još:
1 rebro čokolade za kuhanje
Priprema:
Dvije velike tepsije veličine pećnice obložiti papirom za pečenje i upaliti pećnicu na 180 °C.
Miksati biskvit od žutanjaka, vode i šećera dodajući ulje, brašno s praškom za pecivo i snijeg od bjelanjaka.
Polovinu tijesta izliti u jednu tepsiju, a u drugu polovinu umiješati kakao pa izliti u drugu tepsiju.
Biskvite ispeći na 180 °C, za to vrijeme skuhati puding, ohladiti ga pa primiješati pjenasto izrađen maslac sa šećerom u prahu.
Svaki komad biskvita izrezati na četiri trake. Kolač se slaže u četiri
sloja – dva žuta, dva čokoladna biskvita naizmjenično, a između njih
stavljati kremu. Nemojte se zbuniti, dobro je napisano, po četiri trake
do svakog biskvita, a slažu se po dvije žute i dvije čokoladne, ali isti
postupak ponovite još jednaput, slažući drugu “građevinu”. Dobit ćete,
dakle, dvije “štruce” kolača, čija ukupna dužina opravdava njegov naziv.
Kolač i izvana premazati kremom te posuti naribanom čokoladom.
Ako volite ambasador tortu, probajte i ovu maštovitu roladu
razigranih tekstura: glatkih banana, hrskavih oraha i gumenastih žele
bombona natopljenih rumom. Atraktivan izgled roladu čini osobito
zanimljivom najmlađima.
Sastojci:
Za tijesto:
7 jaja
150 g šećera
30 g oštrog brašna
150 g cijelih oraha
Za kremu:
500 ml mlijeka
200 g šećera u prahu
75 g pšeničnog oštrog brašna
250 g maslaca
Za nadjev:
3 banane
g žele bombona
100 ml ruma
Za posipanje:
100 g čokoladnih mrvica
Priprema:
Šećer zagrijavajte do zlatnožute boje i umiješajte cijele orahe.
Vruću smjesu istresite na pek-papir, ohladite, a zatim maknite s papira i sameljite.
Od bjelanjaka istucite čvrsti snijeg, umiješajte žumance po
žumance, pa lagano dodavajte smjesu mljevenih oraha s karamelom i
brašno.
Smjesu izlijte na pleh (vel. 40×33 cm) obložen pek-papirom i pecite
u pećnici zagrijanoj na 180°C 15-20 minuta. Pečeni biskvit izvadite na
vlažnu kuhinjsku krpu i zarolajte u roladu.
Šećer i brašno razmutite u 100 ml hladnog mlijeka, umiješajte u
ostatak mlijeka koje ste zakipili i kuhajte nekoliko minuta. Kremu
ohladite i umiješajte u izrađeni maslac.
Biskvit premažite s pola kreme, pa pospite narezanim žele bombonima namočenima u rum.
Cijele banane rasporedite uz rub biskvita s one strane s koje ćete
početi savijati roladu. Savijenu roladu izvana premažite preostalom
kremom.
Roladu poslužite posutu čokoladnim mrvicama.
Savjet:
Banane obvezatno nakapajte limunovim sokom, da ne promijene boju.
Direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje, prof. dr Milovan Bojić, izgubio je snaju u teškoj saobraćajnoj nesreći koja se u nedelju oko 11 sati dogodila na magistralnom putu od Prijepolja prema Bistrici u mestu Stanjevine. U vozilu su bili i njen muž i njihovo troje dece, od dve, četiri i šest godina, od kojih je jedno povređeno, a dvoje ugruvano.
Nesrećna žena je, kako se pretpostavlja, izgubila kontrolu nad vozilom po klizavom kolovozu i udarila u zaštitnu ogradu. Bankina je probila auto, isekla je i smrtno povredila.
Dr Bojić je u šoku.
“Prava je sreća da su deca ostala živa”, jedva priznati lekar izgovara reči posle nesreće govoreći za Kurir.
Dete, koje je zadobilo povrede glave, operisano je sinoć, a zahvat je obavio dr Trivić.
“Celu noć sam proveo u Tiršovoj”, dodaje dr Bojić.
Poginula žena je bila supruga njegovog rođenog bratanca.
“Bila je divna žena. Putovali su za Crnu Goru, poginula je pred očima muža i dece. Ne mogu ni da govorim o tome od tuge”, kaže dr Bojić.
Apotekarka Gizem Ozkan (28), koja je u zemljotresu bila ispod uništene zgrade u Adijamanu, a spasilačke ekipe su je izvukle kao povrijeđenu, nalazi se na lečenju u Izmiru.
Ona je rekla da je prvi sat bio veoma težak u olupini iz koje je uklonjena poslije 54 sata, i pokušala je da se opusti pjevušeći pjesmu.
U bolnicama u gradu nastavlja se liječenje 193 povrijeđene osobe, koje su vojni avioni dovezli u Izmir iz gradova razorenih u zemljotresu. Gizem Ozkan (28), koju je zahvatio zemljotres na 4. spratu šestospratne zgrade u centru Adijamana, ispričala je dopisniku o svojim trenucima i osjećanjima pod ruševinama.
Navodeći da je njena sedmočlana porodica bila zakopana ispod betonskih šipova kada je zgrada srušena, Ozkan je navela da su svi članovi porodice spašeni iz ruševina, ali da se strašni sati koje su proveli nisu mogli zaboraviti.
Gizem Ozkan je navela da je najteži trenutak bio što “nije mogla da diše” i rekla:
“To je velika bespomoćnost. Ne možeš da dišeš, nešto je ogromno na tebi. Opkoljena sa sve četiri strane, nema gdje da se diše”, ispričala je.
Ozkan je rekla da je tokom svih tih silnih sati provedenih u olupini pjevušila pjesmu koju je voljela, da se utješi, i da je tako preživjela, piše Espreso.co.rs.
Teritoriju Rusije jutros su pogodila dva snažna zemljotresa jedan od 5,6 a drugi od 5,3 stepena po Rihteru.
Jači je pogodio Kurilska ostrva jutros zorom, u 5.56 časova, a za nijansu slabiji Ural, planinski region.
Kurilska ostrva su vulkanski arhipelag u ruskoj Sahalinskoj oblasti. Prostiru se dužinom od 1.300 kilometara od japanskog ostrva Hokaido do poluostrva Kamčatka, razdvajajući Ohotsko more od severozapadnog Pacifika. Ovom arhipelagu pripada 56 ostrva i više stena. Na njemu postoji 39 aktivnih vulkana.
Površina ostrva je 10.355 km². Na Kurilskim ostrvima živi oko 16.700 ljudi i većina se bavi ribarstvom. Ostrva su u prošlosti bila pod vlašću Rusije i Japana dok ih je posle Drugog svetskog rata sve zauzela Crvena armija i pripojila Sovjetskom Savezu. Japan je u diplomatskom sporu sa Rusijom jer smatra da mu pripadaju ostrva: Iturup, Kunašir, Šikotan i još nekoliko manjih ostrva, može se pročitati na Vikipediji.
Moji roditelji su poljoprivrednici i nigde nisu imali bilo kakvu vezu. Sam sam se trudio, kaže Vlada koji za svoj posao kaže da je najlepši na svetu
LESKOVAC – San Vlade Stojilkovića iz sela Zlokućane kod Leskovca bio je da najpre upiše Medicinsku školu u gradu na Veternici gde se školuju skoro sve odlikaši. Završio je srednju školu kao od šale i upisao Višu strukovnu školu u Nišu.
Novca kod kuće nije bilo dovoljno, pa je pravio prekide i odlazio s ocem u Beograd da po ceo dan nadniči na građevinama. Ipak je diplomirao, ali posla nije bilo u struci. Pisao je molbe, konkurisao, no sve su ostale bez odgovora.
“Za to vreme sam pomagao roditeljima na poljoprivredi, a sa ocem nadničio na građevini. Nije mi bilo teško, svaki posao ima neku svoju draž, sa svakim poslom obogaćuješ sebe. Prosto, nisam hteo da mračim, da kukam”, priča ovaj 25-godišnji mladić.
Prijavljivao se on i na konkurse Ministarstva zdravlja, ali nije “prolazio”, piše Jugmedia. “Jedan dan mi javlja devojka moga brata da me je prijavila na konkurs. Primio sam k znanju i nastavio da mešam malter”. Bila je to 2019. godina.
“Jedan telefonski poziv iz ministarstva mi je nešto kasnije iz korena promenio život. ‘Primljeni ste’, čuo sam glas preko mobilnog telefona. ‘Sutra dođite da potpišete ugovor’. Kao da me je grom pogodio. Mislim da sam tog momenta jedva disao. Nešto kasnije, kada su se i roditelji izradovali, počeo sam da sumnjam da se neko, možda, nije našalio sa mnom. Međutim, do večeri sam sa istog broja dobio još dva poziva. Sutradan sam sa velikim brojem mladih potpisao ugovor”, priseća se.
Sada radi u Opštoj bolnici Leskovac na Odeljenju neonatologije kao viši strukovni tehničar, a jesenas je, opet sam sebe finansirajući, upisao Specijalističke strukovne studije na Medicinskom fakultetu u Nišu.
“Od 9 ispita sam položio 8 u januarskom roku, a na 9-i nisam mogao zbog poklapanja termina. Ipak, vredelo je zato što sam taj ispit položio kasnije desetkom, a reč je o predmetu – infektivne bolesti sa negom”, objašnjava.
Posao koji radi voli i posvećen mu je, tvrdi, jer je to “najlepši posao na svetu”, a njegovim vršnjacima poručuje da se nikada ne predaju.
“Moji roditelji su poljoprivrednici i nigde nisu imali bilo kakvu vezu. Sam sam se trudio, ali imao sam ogromnu veru jer je život čudo. Nekada se u momentu sve preokrene. Meni je bilo na dobro”.
Ja ne mogu da živim van Srbije
Na pitanje da li je zadovoljan platom odgovara potvrdno, na konstaciju da je većina iz njegove generacije u Nemačkoj, kaže da im želi sreću, ali….
“Više njih iz moje familije radi u Nemačkoj i kada sam bio na ivici zbog besparice nuduli su mi da odem, ali sam odbijao. Ja ne mogu da živim van Srbije, želim da putujem, da vidim svet, ali da se posle toga vratim u moje selo i na moje radno mesto. Svestan sam da me je na kraju poslužila sreća, a ko zna, možda ni nije baš sve sreća jer sam imao solidan uspeh u školi”, zaključuje Vlada Stojilković iz Zlokućana kod Leskovca.
Mnogi se mole svetitelju sa ovim osećanjima u srcu i uz dela koja sve potiru!
Sutra slavimo Svetog Trifuna, a ovo je ne samo krsna slava u mnogim domaćinstvima, već i praznik vinogradara koji slave domoćinstva koja se bave vinogradarstvom i voćarstvom uz lomljenje slavskog kolača i tradicionalno orezivanje čokota.
Veruje se da na dan Svetog Trifuna počinje proleće, a u srcima ljudi budi se ljubav prema drugima.
– Sveti Trifun kao i svaki svetitelj na šta smo i mi pozvani bio je siromašan materijalno, ali bogat iznutra i Bog je kroz njega i njegove molitve delovao, činio isceljenje na mnogim bolestima i na onima koji nisu prihvatali Boga. Radi ljubavi i podviga i unutrašnjeg bogatsva Svetog Trifuna, Bog je delovao. Kada čeznemo za Bogom idemo putem spasenja i istine. Svi se trudimo da vodimo računa o onome što gospod od nas traži, postimo i živimo u pokajanju, prepoznajemo svoje grehe, tražimo oproštaj. To je put kojim je Sveti Trifun išao i kojim svi treba da idu. Međutim, ono čega se treba čuvati, je da kada vršimo veliki posti ili molitveno pravilo, počinjemo da osećamo da smo dobri i da smo na prvom putu, a zatim i da smo bolji od drugih i dajemo sebi za pravo da drugima držimo lekcije, a to je gordost i ukida svaki post. Bez smirenja i prihvatanja drugih nema duhovnog života – reči su patrijarha Porfirija u čast ovog velikog praznika.
U narodu je za Trivundan, 14. februar, vezano mnoštvo raznih običaja i verovanja.
Narodna verovanja
Ako na Svetog Trifuna pada kiša, rodiće šljiva. Ako na Trivundan padne sneg, godina će biti kišna i rodna a ako je vedro, godina će biti sušna. Sneg može još uveliko da iznenadi, ali se to smatralo berićetnim, pa se govorilo:
“Zatrpaj Tripo, zaspi Simo!” (reč je o Sv. Simeonu Mirotočivom, 26. februara) iako je već sutradan, 15. februara, Sretenje, po narodnom shvatanju dan “susreta” zime i proleća, kad se mečka na kratko probudi da vidi da li će uskoro nastati lepši dani i onda, ako oceni da će potrajati zima, vrati u pećinu da nastavi svoj zimski san.
Prema verovanju, Sveti Trifun je čuvar bilja i štiti ga raznih štetočina. Obično se njemu mole da sačuva njive i vinograde od skakavaca, gusenica i drugih insekata.
Sveti Trifun jedan je od Hristovih velikomučenika koji postradao za hrišćansku veru. Srpska pravoslavna crkva Svetog Trifuna obeležava 14. februara po novom, odnosno 1. februara po starom kalendaru.
Proslavlja se kao “Dan Ljubavi i Vina”. Darovan od Boga darom čudotvorstva i isceljenja. Za vreme svog života iscelio je mnoge bolesnike, isterivao demone iz mnogih ljudi i pomogao mnogima koji su mu se obraćali za pomoć.
Za vreme vladavine cara Gordija rimskim carstvom, proslavio se izlečivši carevu kćerku Gordijanu. Kada je na rimski presto došao car Dekije, počeli su progoni hrišćana, stradanje i mučenje. Kako nije želeo da se odrekne Hrista i svoje vere, sveti Trifun je svirepo mučen i proganjan. Pogubljen je od strane cara 250. godine. Sahranjen je u Kampsadi gde je i rođen.
Molitva svetom Trifunu
Mnogo je svedočanstava o tome kako su veliki i mali problemi na čudesan način rešavani za razne ljude. Iskrena molitva Svetom Trifunu svima pomaže. Neki su našli novo mesto, spasili porodicu od prosjačenja, drugi su se rešili neprijatelja u službi. Trifun za života nije mogao proći pored ojađenih, a sada pomaže s neba. Samo mu se ne obraćajte za ispunjenje zle, sebične želje. Ništa neće raditi. Setite se poniznosti i dobrote velikog mučenika. Sa takvim osećanjima treba mu se obratiti. Kada shvatite da se ispit daje prema vašoj snazi, onda samo idite u hram. I ne zaboravite na veru. Mora doći iz dubine srca.
Tekst molitve Svetom Trifunu
„O sveti mučeniče Hristov Trifune, koji pružaš hitnu pomoć svima koji ti pribegnu! Čuj roba (ime) kako ti se moli! Sada i svaki čas, molite se za nas, koji poštujemo vašu uspomenu, nedostojni grešnici, kod Prestola Gospodnjeg. Ti si, svetitelju Gospodnji, zablistao velikim čudesima, isceljujući sve koji su ti se s verom obraćali. Zalagali ste se za sve koji su bili u tuzi. Obraćao si se Gospodu sa molitvama da se zauzme za svakoga ko spomene tvoje ime, u svim nevoljama i tugama. Izbaviti se od svakog ljudskog zla. I kao što si kćer kraljevu u Rimu-gradu izlečio od đavola koji ju je mučio, tako i mene zaštiti od zle klevete, nesreće, bolesti, zloga, smicalica neprijateljskih. Molite Gospoda za mene. Budi pomoćnik u mojim poslovima. Oteraj zle i zle duhove od mene. Zamolite Gospoda za radost za mene, slaveći Oca i Sina i Svetoga Duha. Amen!”
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu uhapsili su mladića (23) zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi.
Sumnja se da je on preksinoć oko 21.20 časova učestvovao u saobraćajnoj nezgodi na Zrenjaninskom putu, nakon čega je pobegao sa lica mesta.
U sudaru dva automobila teško su povređene četiri osobe, od kojih je jedna podlegla povredama u bolnici. Naknadno je lekarsku pomoć zatražio i odbegli vozač, kome su konstatovane lake telesne povrede.
Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 časova i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu. Kako je pisano, mladić (23) bio je u kolima sa dve sestre (19) i (17), koje je ostavio da krvare i pobegao.
“Kad je udariš 20. put, onda to postaje normalno.”
Zvezda Slavnić udario je svoju bivšu nevenčanu suprugu Anu Ćurčić u rijalitiju “Zadruga”.
Njih dvoje su imali jednu od mnogobrojnih žučnih rasprava tokom koje je Slavnić u naletu besa vrtlao posteljinom i bacao je, prilikom čega je udario u glavu Anu.
Kada je to učinio, njegova prva reakcija je bila, da se opravda da je nije namerno udario.
Ana je o ovom događaju pričala Zorici Marković, a s obzirom na njenu interpretaciju događaja, korisnici društvenih mreža su zaključili da Ana ženi da poruči kako je više puta dobila udarac od Zvezda, te da je on nije zaista slučajno udario, već je želeo da to samo tako izgleda.
– Prišao je on i rekao da me je slučajno udario. Njemu je samo bilo bitno da kaže da je slučajno. Kada jednom udariš ženu, imaš razne faze toga, onda joj vidaš rane. To uradiš i traje drugi put, treći put, četvrti, peti, šesti i sedmi. Kad je udariš 20. put, onda to postaje normalno, kad je udariš 150. put dođeš u situaciju da se tebi žena izvinjava što si je udario – rekla je Ana.