Month: February 2023

S obzirom da nije mogao naći djevojku za ženidbu, u svom selu i okolici, koja je htjela živjeti u seoskom domaćinstvu, a nakon što je slučajno na TV gledao emisiju o albanskim selima oko Skadra, punim djevojaka koje čekaju “suđenog”, jedan Višegrađanin je krenuo na daleki put…I u roditeljsku kuću doveo mladu iz Albanije.

Prva udavača iz Albanije stigla je i u višegradsko selo Paočiće. Mlada je lijepa Vera Čardaku, i sa svojih 30 godina udala se za Darka Stjepanovića, godinu mlađeg, po svim tradicionalnim i vjerskim običajima njene familije iz okoline Skadra. Mladenci žive u zajedničkom domaćinstvu sa Darkovim ocem i majkom u višegradskoj Župi.

Vera se odlično snalazi u Paočićima, 20 kilometara daleko od grada. Hvale je i komšije i komšinice:

„Vrijedna mlada, ne mere se opisati kako je dobra. I kad je došla, tek u kuću ušla, kako je se sa nama fino upitala, k’o da je sa nama odrasla, k’o da smo je mi odgojili. Na vodu svako jutro, veče prođe – dobro jutro, ćao, pozdravi se sa nama fino, poljubi nas. Svekrvu i svekra da dočeka sjetke? Bože sačuvaj! To se teško nađe, to se teško rodi tako – pristojna za sve.“

„Mlada, zgodna, dobra, poslušna, vrijedna – naku mladu samo treba poželiti, ko da je ovdi bila. Iziđe pred svekra uveče, svekar doćera stoku, ona iziđe, zagrli svekra, poljubi, onda zatvori stoku, pomuze krave – ništa se ne libi.“

Mlada je uspjela za kratko vrijeme da preporodi dom Stjepanovića. U kući sve blista od reda i čistoće. Ipak najviše od sreće sija mladoženja Darko:

„Sobe rasprema cakum-pakum. U nje je k’o apoteka. Oko kuće svaki dan je sređeno. Otkako je došla kućica se preporodila. I ona to sve meni obavlja, ona sve radi.“

U gradu posla nema za mene, a ovdje imam veliko imanje, dosta stoke i sve što nam treba da se normalno živi. Za to sam i odlučio da se uputim u Albaniju i nađem sebi ženu za sreću, priča Darko:

„Imam jednoga drugara s Livanjice. Odem do sela, odem sa njim autom, uzmem broj telefona, stupim u kontakt sa prevoditeljkom, dogovorim se sa njom kad, šta. I ja sam sam odlučio da krenem tamo. Putujem, ne znam ni gdje idem. Idem, a ne znam gdje ću. Prešli smo granični prelaz Skadar na Bojani. Malo smo prošetali selima oko grada Skadra, tako da sam naišao na kuću Čaradku. Na super porodicu sam naišao i naišao sam na finu curu koju sam i oženio.“

Kada smo stigli u okolinu Skadra, prošli smo kroz petnaestak kuća i u svakoj ima cura za udaju. Mogao sam da biram, ali ja sam odabrao Veru Čardaku, katolkinju, od oca Nocija i majke Želine:

„Mi dođemo u kuću, sjedamo. Sve su cure u sobi, one ne budu sa nama. I onda dolazi cura koja je za udaju. I sada ona počne da poslužuje. Njoj narede da ona prošeta, ona prošeta ko po modnoj pisti – to je cura za udaju. Pogledaš je. Kaže ustani – ja fino, polako ustanem – da vidimo momka, hvala, kaže, super, dobar, sjedi. Ne smiješ tamo ništa – pogledaš je, pogleda te. Prvi put, znači, samo viđeli se. Drugi put dogovor, znači da se dogovorimo da glavna se riječ da, da se da besa, jer bez bese ne mogu ništa – ništa ne vrijedi što se mi volimo ako besa se ne da. Treći put putujem za vjeridbu. Za vjeridbu uzimamo zlatan sat, zlatnu narukvicu, zlatnu ogrlicu i minđuše, prsten vjerenički. Bez minđuša ne bi mog’o ništa da odradim, ne daju.“

Kada su dogovorili da Vera može da ide s Darkom, svatovi su morali doći prije 12 sati – dok dan napreduje:

„Običaj je tamo u Albaniji, odakle sam se ja oženio, da mladu ne možemo da vodimo iz kuće dok ne bude pun mjesec i dok dan ne napreduje. Ako zakasnimo sat, dva, po sata da zakasnimo da je dan prevalio podne, 12 da je preš’o, ne možemo mladu da izvedemo. Džaba sve. Onda izgubio sam obraz, onda besu sam pogazio, nisam ništa uradio.“

Zagrlio sam je tek u autu kada smo prešli granicu sa Crnom Gorom:

„Treći put sam je tek mogao da dohvatim, i to čisto ovako slučajno. Tamo kad sam otišao ja slučajno, ovako, rek’o – moja majko mila, smijem li? Tamo ne, kaže, nišpošto, glava ode. Kad vidim da bi ona stvarno da je zagrlim. Ja je zagrlih. Zavoljesmo se, treći put, i stvarno zavolismo se ono baš super.“

Kada smo stigli u moje selo, sve komšije su nas dočekale da vide moju Albanku, priča Darko:

„Ja kad sam je doveo, meni su sve komišije bile ovde. Vele, kaka je ta iz Albanije što je došla. Ljudi koliko je bilo nije niko mog’o zamisliti bilo gdje – đeš, kaže, u Albaniju? Albanija je super, super za našu zemlju, za Višegrad ubila se.“

Vera Čaradku već dva mjeseca živi u Paočićima kod Višegrada. Srpski jezik slabo govori, ali dobro ga razumije. Za sada se koriste srpsko-albanskim riječnikom. Na mnoga pitanja Vera odgovara „super“:

„Super tata, super Darko, super, familija super.“

„Znači, svi smo super?“

„Komplet.“

„Komšije sve super?“

„Super.“

Super Darko, super selo – smiješi se mlada, lijepa, stidljiva Albanka. Ali kada je Darko pita može li koju popiti, mlada je tada odlučna:

„No kafe.“

„No kafa, a rakija?“

„No, no, no.“

„Duvan?“

„No, no duhan, kafe no.“

„Ljubav?“

„Šećer.“

U višegradskoj Župi ima još momaka koji bi da krenu Darkovim stopama jer kažu Albanke vole selo, vrijedne su i odane svojoj porodici.

Ljudi koji su daleko kao Južne zemlje i Severne prijavili su da su osetili potres.

Zemljotres magnitude 6,1 pogodio je obalu Kapiti, piše Geonet.

Zemljotres se dogodio u 19.38 časova po lokalnom vremenu 50 km severozapadno od Paraparauma na dubini od 48 km, uz jake potrese, navodi se u Geonetovom izveštaju o zemljotresu.

U roku od 10 minuta, više od 28.000 ljudi prijavilo je da je osetilo potres, a većina je prijavila da se trese kreće od slabog do umerenog.

Međutim, više hiljada ljudi je prijavilo da se trese u rasponu od jakog do ekstremnog.

Ljudi koji su daleko kao Južne zemlje i Severne prijavili su da su osetili potres.

Osoblje RNZ-a u Velingtonu je reklo da je kancelariju pogodila “čvrsta i duga tutnjava koja je trajala prilično malo.

Bugarska vidovnjakinja predvidela je dolazak solarne oluje u razmerama koje nikada ranije nisu viđene na planeti Zemlji

Bugarska proročica baba Vanga “videla je svet” sve do 5079. godine – za kad je predvidela “kraj sveta”! Vanga je navodno prorekla i smrt princeze Dajane, Hitlerov i Staljinov neslavan kraj, napad na trgovinski centar u Njujorku, raspad SSSR-a, a predviđanja za 2023. godinu, nisu baš najbolja.

1. Menja se Zemljina orbita

Baba Vanga je predvidela da će Zemlja 2023. godine nekako doživeti promenu u svojoj orbiti – iako detalji o tome nisu dati. Bez obzira na to kakva bi ta promena mogla biti, smatra se da bi imala razorne posledice, ako se zaista dogodi.

Ukoliko se naruši ravnoteža planete može dovesti do neželjenih i izuzetno štetnih promena klime i nivoa mora. Ukoliko bi se planeta Zemlja približila Suncu, to bi rezultiralo brzim topljenjem glečera, porastom nivoa mora i globalnom vanrednom situacijom koja bi se pokušala izboriti sa promenom. Međutim, ako bi se planeta još više udaljila od Sunca, ušli bismo u ledeno doba sa dugim satima tame, što bi izazvalo potpuno drugačiji niz katastrofalnih efekata za život na Zemlji.

2. Razvoj biološkog oružja

Takođe, proročica je rekla da će “velika zemlja” sprovesti studije o biološkom oružju na ljudima, što bi rezultiralo smrću hiljada ljudi. Ali, u ovom trenutku, Konvencija Ujedinjenih nacija o biološkom oružju zabranjuje izvođenje ovih vrsta eksperimenata. Uprkos tome, postoje neke zemlje za koje se smatra da već u pozadini vode potencijalne divizije za biološko oružje.

3. Nuklearna eksplozija

Vanga je upozorila i na još jedno strašno proročanstvo – potencijalnu eksploziju nuklearne elektrane. Ovo jezivo predviđanje dolazi nakon njenog navodnog predviđanja katastrofe u Černobilju, a u kontekstu zabrinutosti sveta zbog situacije u Ukrajini. I najmanja greška u Zaporoškoj nuklearnoj elektrani mogla bi da dovede do katastrofe koja bi imala strašne posledice po mnoge evropske zemlje.

4. Solarni cunami

Bugarska vidovnjakinja predvidela je dolazak solarne oluje u razmerama koje nikada ranije nisu viđene na planeti Zemlji. Sunčeve oluje nastaju kada se iz Sunca oslobodi nalet energije, šaljući električna naelektrisanja, magnetna polja i radijaciju koja juri ka Zemlji. Iako se ovo dešavalo u mnogim prilikama, viđeno je samo kao fenomen na nebu – poput zelene nijanse severnog svetla. Ove snažnije solarne oluje koje je predvidela Baba Vanga dovele bi do oštećenja tehnologije, pa bi čak mogle da dovedu do masovnog nestanka struje i kvarova u komunikaciji – što bi moglo da izazove čitav niz problema.

5. Kraj prirodnog rađanja i početak laboratorijskih porođaja

Baba Vangina vizija za 2023. uključuje i kraj prirodnog rađanja ljudi. U toj distopijskoj projekciji vlasti zabranjuju rađanje i sav ljudski život se uzgaja u laboratoriji. Tako bi lideri i medicinski stručnjaci mogli da odlučuju ko će se roditi, dok bi roditelji mogli da prilagode svoje osobine i izgled poput boje kose i očiju. Ovo je definitivno jedno od najčudnijih Vanginih predviđanja – i podstiče strahove od pada nataliteta.

Njena proročanstva se ovde ne završavaju, Vangina takozvana predviđanja gledaju mnogo dalje u budućnost – sve do 4599. godine, kada ona veruje da će čovečanstvo postići besmrtnost, nakon čega sledi tvrdnja da će 5078. ljudi napustiti naš univerzum.

Majka zadrugara u sve gorem stanju

Majka Zvezdana Slavnića je pre nekoliko nedelja hitno izvedena iz jednog doma za stare i smeštena u jednu ustanovu.

Zvezdanova majka  Slavica se već duže vreme bori sa demencijom, a kako kaže izvor za domaće medije, bolest je uzela maha.

– Slavica je mnogo loše, žena je skroz nestabilna. Demencija je u poslednje vreme baš uzela maha. Ona nekada nekoliko puta uradi ili kaže istu stvar. Ono što je bilo veoma zabrinjavajuće jeste činjenica da je Slavica nekoliko puta uzimala šaku lekova i pila, ne znajući koji lek uzima. Tako je jedan dan istu terapiju popila tri puta iako je ista propisana samo jednom dnevno. Situacija je tada bila alarmantna, budući da su to sve jaki lekovi i da je mogla da plati glavom – rekao je izvor i dodaje:

– Ona je mnogo prijatna kada je svesna s kim priča, veliki je borac, ali je život nije mazio. Nekada ne zna ko je ko, pa svašta tako priča, nepovezano. Često je govorila da za svoju propast krivi Moku i Zvezdana. Istina je da je razvod od Moke mnogo uticao na njeno zdravlje, ali isto tako i njegovo ponašanje, budući da je bio baš loš prema njoj i da je nikada nije štedeo na rečima.

Uzrok smrti za sada nije poznat

Glumica Rakel Velč danas je izglubila bitku života.

Naime, glumica je preminula u 83. godini, a za sada uzrok smrti nije poznat.

Poznato je da je Rakel bila simbol seksipilnosti svog vremena, a njeni filmovi gledani su i dan danas.

Najpoznatija je po ulogama u “Fantastic Voyage” i “One Million Years” B.C. 1966. godine.

Prema podacima sa sajta EMSC, u 15:58 sati registrovan je novi potres jačine 3,7 stepeni.

U centralnoj Turskoj danas je registrovano nekoliko novih potresa, a najjači od njih je bio 3,7 po Rihteru na samoj granici sa Sirijom, saopštio je Evropski mediteranski seizmološki centar (EMSC).

Podsetimo, Tursku i Siriju su pogodila dva razorna zemljotresa jačine 7,7 i 7,8 stepeni po Rihteru prošlog ponedeljka.

Ovo je priča o Dušanu Raduloviću (Srbinu), na čijem je tavanu Dragan (Hrvat) pronašao spas od sigurne smrti, zajedno s tada petnaestogodišnjom sestrom i roditeljima. Osim njih, na tavanu kuće Dušana Radulovića tri dana krilo se još nekoliko hrvatskih obitelji.

Krvavi pir nad Hrvatima iz Rašljana i Briševa kod Ljubije (Prijedor, Republika Srpska – BiH) počeo je 23. srpnja1992. godine. Ubijeno je tih dana na desetke civila. Jedina oaza spasa za Hrvate iz sela bili su mali tavan i velika srca Terezije i Dušana Radulovića. Dragan Iveljić držao je u sebi tešku tajnu, ratnu trauma iz djetinjstva, 22 pune godine, a sad želi da, kako reče, skine ljagu s obraza pokojnog susjeda, koji je u ratu spašavao živote nevinih a potom bio neopravdano optužen da je ubojica – piše u svom tekstu Marko Rogićević u sklopu projekta “Living Together”, koji provodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine.

Pa nastavlja dalje:

– Dragan Iveljić je sa sestrom i roditeljima, samo pukom srećom i zbog čovječnosti komšija, preživio tri dana pakla koji se bio spustio na njegovo selo. Zatekli smo ga u malom šumskom gaju na tromeđi sela Raljaš, Zecovi i Briševo. U šortsu i majici, naslonjen na lopatu, dobacio mi je da je on Dragan za kojeg pitam. Oko njega su se vrzmala četiri njegova drugara, zauzeta spremanjem izletišta.

Bio je i jedan mladić od dvadesetak godina koji nije mogao sakriti radoznalost tko sam i šta radim u njegovom selu. Dobro, i usta su mu ostala malo otvorena kada sam pred svima pitao Dragana da mi ispriča šta zna o događajima u selu sa kraja lipnja 1992. godine.

Dragan je spustio lopatu s kojom je do mog dolaska uređivao mjesto za vatru i pokazao prstom u pravcu jedne kuće pored puta. Rekao mi je: “Otiđi kod Duliničine kuće, doći ću za 10 minuta.”

“Kada dođem u Raljaš, prvo dođem kod Dulinice, zagrlim je, poljubim, pitam za zdravlje, tako da bi i ovaj razgovor trebao tako početi”, govori mi Dragan dok ulazi u dvorište Tereze Radulović. Grli je, ljubi. Pita za zdravlje. Pokazuje mi rukom prema vanjskim stepenicama na kući i govori: “Na tom tavanu sam spavao tri dana, ja i još bar dvadeset komšija.”

Popeli smo se uz stepenice. Na vratima su nas dočekale stare i prašnjave stvari. U ćošku je kokoš ležala na jajima. Dragan je preletao pogledom po prostoriji. Pogledao me i rekao: “Na ovom tavanu je zapravo najbitniji dio priče o Duli. Upravo na ovom tavanu, na kojem smo sada, Dušan, koga smo zvali Dule, spasio je 25-oro ljudi minimalno. Bilo nas je i 30-oro, što djece, što staraca. Bilo nas je svih generacija. Imao sam u to vrijeme osam i pol godina. Kad smo završili kod Dule na tavanu, bilo je to točno na rođendan mog pokojnog tate, 25. srpnja 1992. godine.”

Tri dana pakla

Sve je počelo, priča Dragan, 23. srpnja 1992. godine, kada je vojska došla u selo. U selu Raljaš tada je živjelo oko 600 stanovnika. Prema popisu iz 1991. godine, više od 90 posto je bilo Hrvata. Sličan nacionalni sastav mještana bio je i u susjednom selu Briševo. Kako nisu nikoga provocirali, nadali su se, kaže Dragan, da ih niko neće dirati. Sjeća se kako majka nije htjela da posluša brata koji ih je godinu dana ranije zvao da dođu kod njega u Hrvatsku, “predosjećajući zlo koje se sprema BiH”.

Crne slutnje su se obistinile. Vojska je nedugo nakon što je ušla u selo počela da obilazi kuće i uzima hranu i stoku. Najprije je počinjen težak zločin u Briševu. Pobili su 68 Hrvata. Iako se Briševo graniči sa Raljašem, zbog tadašnje ograničene slobode kretanja nitko u njihovom selu nije znao za ubojstva civila, žena i djece. Draganu je, priznaje, tada kao malom dječaku bilo zanimljivo gledati vojsku. Njihove uniforme, opremu, oklopna vozila. Nije ni slutio da su neki od tih ljudi u uniformama pobili njegove susjede. Svega je, kaže, postao svjestan tek kada je pred njihovu kuću došao prijatelj starijeg brata, Milenko Radulović, i rekao njegovoj majci da “kupi djecu i bježi”.

“Milenko Radulović je došao do nekog oficira i pitao ga: ‘Je l‘ ja mogu ove Iveljiće izvesti iz kuće da im se ne bi šta dogodilo?‘ Odgovorio mu je: ‘Kroz deset, petnaest minuta svi Iveljići će biti mrtvi.‘ On se tada rasplakao.

Generacija moga brata i oni su se družili. Ušao je u naše dvorište sa jednim srpskim vojnikom i rekao nam: ‘Idemo.‘

A mater kao mater kaže: ‘Čekajte da zaključam kuću, da dam ovcama jesti i vode…‘ Ma kakve ovce, idemo odmah. Samo što smo zamakli iza kuće, izletio je neko iz žbuna da nam jebe majku ustašku uz prijetnje da će nas sve pobiti.

Milenko i njegov drug su ga otjerali. Tada sam prvi put osjetio šta znači ono kada ljudi kažu da su ti se noge odsjekle. Hodaš a jedva, kao da se tek učiš hodati. Kada smo došli kod Dule i Dulinice, već se tu bilo skupilo više ljudi. Mi djeca smo se počeli igrati… Čuli smo kad je Dule rekao: ‘Dajte ljudi, nemojte da se igramo, hajte na tavan.”

Tavan kuće Radulovića ubrzo je postao utočište za sve Hrvate koji su uspjeli da pobjegnu iz svojih kuća prije dolaska vojnika. Iako već u godinama, Terezija, Dulina žena, sjeća se gotovo sve i jednog detalja tih užasnih dana:

“Ja hodam tuda po dvorištu u krug kad idu komšije, zapomažu. Kažu ‘oće da ih ubiju. Ovaj Drago Žunić nosi jednog sina, a žena mu Jela nosi drugog, manjeg. Šta je, pitam, kažu hoće da nas pobiju. I svrate ovdje. Mi im nismo dali nigdje dalje jer nije bilo sigurno, pobili bi ih. Uglavnom, što je do nas došlo, ostalo je živo. Što nije uspjelo do nas doći, pobijeno je. I ovo dvoje djece Komljenovića, Alen i Elena. Njima je baba rekla: ‘Djeco, bježite Dulinoj kući.‘ Došli su kod nas i rekli nam da su kod njih svi pobijeni.”

Tri dana oko trideset ljudi, žena, djece, staraca krilo se na Dulinom tavanu. Tu su jeli, spavali, preživljavali. Samo nekoliko ljudi je znalo da je Dule pružio utočiše komšijama Hrvatima. Drugog dana uslijedio je šok, ali i strah za sve koji su se krili na tavanu. Dulu i njegovu ženu Tereziju pokosila je vijest o pogibiji sina jedinca.

“Ovdje su bili Iveljići, Žunići, Komljenovići, Kneževići i još jedni Iveljići. Dulin sin je pošao da obiđe komšije Antu i Josu. Tako je rekao i otišao. Nije prošlo deset minuta začula se pucnjava. Javljaju mrtav. Ubijen iz zasjede”, sjeća se Dragan.

Vijest o pogibiji Dulinog sina, priča, uznemirila je sve koji su se krili u njegovoj kući. Uplašili su se osvete. U momentu kada je stigla vijest o ubistvu domaćinovog sina, na tavanu je, prisjeća se Dragan, zavladala neprirodna tišina, čak su i djeca prestala da plaču: “Dulin sin Zoran ubijen je jedno kilometer od kuće, a samo par dana ranije u Hambarinama mu je ubijen i zet. Možeš li razumiti veličinu čovjeka: ubiju ti sina jedinca, a ti skrivaš 25-30, kako su nas zvali, ustaša, čovjek je van sebe rastrojen, da traži život za život, ali mi smo tu bili i nismo osjetili ni trenutak mržnje ili želje za osvetom. I tako skrivao nas je, a puno se o čovjeku blatilo poslije toga. Optužen je za ubojstvo dvoje komšija, a to nije točno.”

Omar Rahal je čuo glas koji je dolazio iz ruševina, toliko slab da se trudio da shvati da li je to možda samo u njegovoj glavi. Prethodne noći, dva zemljotresa magnitude 7,8 i 7,6 pogodila su njegovo selo Harem u provinciji Idlib u Siriji koju drže pobunjenici, sravnivši sa zemljom desetine zgrada, uključujući stambeni blok u kojem je živeo njegov rođak Mahmud sa suprugom i njihovo sedmoro dece.

Nekoliko sati kasnije, Rahal, lokalni šef policije, uleteo je u ruševine kuće u nadi da će pronaći Mahmuda i njegovu porodicu žive. Celo jutro nije čuo znake života, ali u 12.30 čuo je pet reči koje je izgovorila devojčica: „Vadite me odavde“.

Nekoliko metara ispod vrha gomile krhotina, uglavljena između betona, ležala je Mahmudova petogodišnja ćerka Džinan, zajedno sa devetomesečnim bratom Abdulahom, kojeg je tešila ispod ruševina. Pored njih, zakopano pored ostataka njene kuće, bilo je telo njihove majke Suad. Rahal je mogao da vidi samo njenu ruku, kojom je kao da je pokušala da zagrli svoju decu kako bi ih zaštitila, prenosi Gardijan.

Rahal je pokušao da ih oslobodi, ali je shvatio da ne može sam. Tako je snimio dvoje zarobljene dece i poslao snimak svojim policijskim kolegama, tražeći od njih da intervenišu. Video je brzo prešao sa jednog telefona na drugi, napuštajući granice Sirije i postao viralan. Snimak je postao viralan na Tviteru i postao simbol tragedije u Idlibu.

„Moji ljudi su odmah stigli i pomogli mi da izvadim malog Abdulaha, koji je srećom imao samo nekoliko malih ogrebotina. Ali problem je bila Džinan. Bila je prikovana betonskom pločom i imala je gvozdenu šipku nabodenu kroz nogu.“

Spasilački napori u Idlibu, koji je ostao uglavnom zatvoren od spoljnog sveta dva dana nakon zemljotresa, usporeni su nedostatkom mašinerije i pomoći, a ljudi su bili primorani da izvlače svoje voljene golim rukama.

„Da bismo podigli betonski blok koji ga je ometao, koristili smo dizalicu, onu za podizanje automobila kada treba da promenite gumu. Uspelo je. Ali Džinan je još uvek imala taj gvozdeni štap zaboden u nogu. Morao se preseći.”

Spasioci su pokušali da preseku šipku debelim čeličnim sečivom dok je Džinan plakala od bola. Da stvar bude komplikovanija, naknadni potresi su ponovo pogodili selo. Ono malo što je ostalo od zgrada počelo je da se ruši.

„Molimo vas! Vadite nas odavde“, molila je Džinan spasioce. Nije bilo vremena za gubljenje.

„Nismo imali izbora. Rizikovali smo i da umremo i da izgubimo dete. Stoga smo odlučili da uradimo ono što nikada nismo želeli – izvadimo Džinan dok joj je noga još uvek bila delimično nabodena na štap“.

Oko 2 sata ujutru u utorak, nakon skoro 22 sata pod ruševinama, devojčica je spasena.

Nedelju dana nakon spasavanja, Gardijan je posetio Džinan i njenog mlađeg brata u bolnici preuređenoj iz bivše škole u kojoj su povređena deca iz Harema bila na lečenju. Abdulah je spavao umotan u vuneno ćebe dok je Džinan ležala, još uvek u bolovima, na krevetu.

„Rana na njenoj nozi je veoma ozbiljna. Džinan možda više nikada neće hodati kao ranije, neću te lagati. Ako se rana ne popravi, mogli bismo biti primorani da joj amputiramo nogu“, rekao je njen doktor Vadžih al-Karat.

Nakon objavljivanja snimka, neki mediji su pogrešno objavili da je Džinanin otac još uvek živ. Nažalost, to nije slučaj. „Džinan i Abulah su jedini koji su ostali živi u porodici“, rekla je Rahal u suzama. Dvoje dece je povereno pra-stricu i njegovoj ženi.

Džinan i njen brat su među velikim brojem dece koja su ostala bez roditelja u zemljotresu u Idlibu. Broj poginulih u zemljotresu u Siriji popeo se preko 3.580, pošto zvaničnici UN za pomoć traže veći pristup pomoći severozapadu zemlje koji kontrolišu pobunjenici.

„To je tragedija“, rekao je Karat tihim glasom. „Džinan zna da je ostala sama sa bratom. Ali vidite da su ova deca ovde, pored Džinaninog kreveta, takođe siročad. A većina se i dalje pita gde su im roditelji i kada će im doći. Prvo, želimo da ih tretiramo dobro. Onda ćemo, u nekom trenutku, biti primorani da im kažemo da su i oni ostali siročad.”

Kurir.rs/Nova

Meteorolog Ivan Ristić upozorava da se trenutno nalazimo u maksimumu aktivnosti planete Zemlje koja će trajati do 2030. godine.

Ristić navodi da tokom maksimalne aktivnosti Zemlje mnogo više energije dolazi iz dubine, što se automatski reflektuje i na klimu, a to je jedan od razloga što smo izgubili zime, a dobili zemljotrese, prenosi Blic pisanje Tanjuga.

– Maksimalni zemljotres koji je bio u Srbiji je bio u Lazarevcu 24. marta 1922. godine. Tada je Tašmajdan pukao napola. U puno delova sveta su se desili zemljotresi koji su bili na nivou istorijskog maksimuma kao što je ovaj u Turskoj. Velike su šanse da se u narednim godinama, možda čak i tokom 2023, dogodi zemljotres istorijskog maksimuma i u Srbiji – rekao je Ristić.

Stručnjak navodi da je zemljotresom koji se desio na granici Turske i Sirije oslobođena ogromna energija koja pomera ploče koje dolaze iz dubine Zemlje i da je zahvaćen region od oko 600 kilometara celom dužinom.

J.G. (33) uhapšena je u Zemunu zbog sumnje da je pijana pretukla majku.

Ona se najverovatnije u alhoholisanom stanju, posvađala sa majkom S.G. (66, a posle verbalne rasprave istu je vređala i pretila joj da će je ubiti. Ona je zatim i fizički nasrnula na majku, udarala je i gurala, lomeći stvari po kući.

Uhapsili su je policijski službenici PS Zemun, u saradnji sa Trećim OJT u Beogradu i njoj je napisana prijava za nasilje u porodici.