Month: February 2023

Najpoznatiji blizanci na našoj muzičkoj sceni, Saša i Dejan Matić, rođeni su 26. aprila 1978. godine u Drvaru. Trudnoća njihove majke Dragice proticala je u najboljem redu, a onda je nastupio prevremeni porođaj.

Dečaci, rođeni u šestom mesecu, prebačeni su u zagrebačku bolnicu i smešteni u inkubator. Iako njih dvojica danas nerado govore o tome, postoji priča da su na svet stigli kao zdrave bebe, ali je greškom medicinske sestre došlo do kobne posledice – gubitka vida.

‒ To je nepažnja. Sada, koga, kako… Nisam nešto detaljisao i raspitivao se. Da li je lekar, da li je medicinska sestra, nisam ulazio u to. Bilo je to rođenje pre vremena. A da je bila nepažnja, bila je ‒ otkrio je jednom prilikom Dejan Matić.

Spekulisalo se da postoji mogućnost da se pevačima hirurškim putem povrati vid, ali da veće šanse za to ima Saša koji je, solidarišući se sa bratom, odbio operaciju.

‒ Ma, to je bezveze priča. Oni su hteli na nama da rade nekakve eksperimente. To nisu dozvolili roditelji, a ni mi. Toliko ne volim što se godinama priča o tome, da vi nemate pojma. Dve najgore teme, one koje najmanje volim su: da li sam u svađi sa bratom i šta je bilo sa mojim vidom ‒ priznao je Saša Matić.

Bilo kako bilo, činjenica da su bez vida popularnu braću nije omela u normalnom životu. Štaviše, stigli su dalje nego što je iko mogao da pretpostavi. I Saša i Dejan mogu se pohvaliti zavidnom karijerom, a ostvarili su se i na privatnom planu. Saša je već dvadeset godina u braku i sa suprugom Anđelijom uživa u odrastanju njihove dve ćerke. Što se tiče Dejana, oženio se 2012. godine i dobio dva sina.

Nekadašnji NFL igrač Stenli Vilson preminuo je u sredu u 40. godini života, saopštio je njegov klub

Kako se navodi, bivši igrač Detroit Lajonsa preminuo je tokom prebacivanja iz zatvora u Los Anđelesu, u bolnicu za mentalno zdravlje.

U izveštaju se navodi da je kolabirao tokom procesa, nakon čega je umro.

On se u pritvoru nalazio od avgusta prošle godine, kada je uhapšen pošto je u dva navrata pokušao da provali u vilu u Holivudu da bi se samo okupao u fontani u dvorištu.

Tom prilikom utvrđeno je da ne može da mu se sudi, zbog njegovog mentalnog zdravlja.

Vilsona su Lajonsi izabrali u trećoj rundi 2005. godine, posle toga je tri sezone nastupao za tim iz Detroita, sve dok nije doživeo povredu Ahilove tetive.

U periodu između 2016. i 2017. godine, Vilson je tri puta hapšen.

Dva puta je pokušao da provali u vilu u Holivudu i to bez odeće na sebi, dok je jednom, takođe u nag, lutao kroz komšiluk u Portlandu.

Kurir sport

Dragan Daničić i njegova ćerka Milica (6) pronađeni su danas posle skoro 24 sata potrage.

Policija je oca i ćerku pronašla u okolini Despotovca gde su se prema nezvaničnim informacijama izgubili i ostali bez signala.

Išli su ka manastiru u Zlotu, ali ih je navigacija navodno odvela u suprotnom smeru pa su bili prinuđeni da noć provedu u džipu.

Dragan se oglasio posle akcije spasavanja.

– Ljudi, mi smo dobro, hvala svima na brizi i trudu. Prespavali smo u kolima zaglavljeni u snegu – napisao je Dragan na svom profilu na društvenim mrežama.

Dragan je za Blic rekao da su celu noć držali upaljen automobil kako se ne bi smrzli i da je njegova ćerka dobro.

On je juče, podsetimo, vozio ćerku majci u Zaječar, ali im se na putu izgubio svaki trag, a majka devojčice je prijavila nestanak.

– Krenuo je da mi doveze ćerkicu u Zaječar. Trebalo je da stignu predveče, ali se nisu javili. On je nedostupan. Ne znam šta se desilo. Niti bilo šta više. Molim sve koji mogu da pomognu da ih što pre nađemo – izjavila je majka devojčice Marija i apeluje na sve krenu u potragu za plavo-sivim džipom marke “hjundai” na putu Beograd – Zaječar.

Dragan i Milica su poslednji put bili viđeni na naplatnoj rampi Markovac. Tu su se isključili sa auto-puta juče popodne i snimile su ih kamere.

Dragan Daničić i ćerkica Milica, za kojima se tragalo od sinoć, pronađeni su oko 15 sati.

Policija ih je prema saznanjima Telegrafa pronašla u okolini Despotovca gde su se izgubili i ostali bez signala.

Dragan je juče, podsetimo, vozio ćerku majci u Zaječar, ali im se na putu izgubio svaki trag, a majka devojčice je prijavila nestanak.

– Juče u 15 časova popodne smo se čuli poslednji put, a u 19 sati je trebalo da stignu. U 20 sati sam pozvala i bio je nedostupan i od tada nema ni traga – ispričala je majka.

Poslednji put su viđeni na naplatnoj rampi Markovac. Tu su se isključili sa auto-puta juče popodne i snimile su ih kamere.

(Kurir.rs/Telegraf)

Hiljade sati snimaka nadzornih kamera oko parka trenutno se proučavaju u potrazi za tragovima.

Suprug Francuskinje čija je odsečena glava pronađena u parku u Parizu nedaleko od ostalih delova njenog tela prijavio je njen nestanak policiji tek posle šest dana, pišu francuski mediji. Azija Matug (46), udata majka troje dece, nestala je 31. januara, a delovi njenog tela pronađeni su tek početkom ove nedelje.

Oni su bili spakovani u dve kese za smeće koje su bačene u park Bjut-Šomon, koji je popularna lokacija za snimanje kriminalističkih filmova i TV serija. Navodi se da je suprug žrtve, Jusef Matug, koji ima 40 godina, bio toliko šokiran zbog njenog nestanka da se nije obratio policiji sve do 6. februara.

– Bio je u stanju šoka i rekao je da je bio previše obuzet tugom da bi ranije razgovarao sa policijom – rekao je izvor iz istrage.

Ove informacije dospele su u medije nakon što je istraga o ubistvu Matugove ušla u četvrti dan, a osumnjičeni još nije identifikovan. Njen mobilni telefon je bio isključen kada je prošlog meseca nestala iz svoje porodične kuće u Montreju, severoistočnom predgrađu francuske prestonice.

Za Jusefa Matuga se i dalje govori da je “u stanju rastrojenosti” dok brine o troje dece para, stare osam, 14 i 17 godina. Delovi parka velikog 25 hektara ostali su zatvoreni u četvrtak nakon što su otkrivene kese u kojima su bili meso i kosti.

– Prva vreća pronađena je u ponedeljak u oblasti koju su radnici parka koristili za odlaganje otpada. Bila je sakrivena ispod gomile lišća, a unutra je bio deo tela isečen od ispod grudi do kolena – rekao je drugi izvor iz istrage.

Tada je pozvana policija, a u ponedeljak kasno popodne pokrenuta je opsežna potraga u kojoj su učestvovali forenzičari. Do utorka ujutro raskomadana glava pronađena je na kraju napuštene železničke pruge u parku. Detektivi su utvrdili da je bila obučena u plave farmerke sa cvetnim ukrasom.

Izvršena je obdukcija, a hiljade sati snimaka nadzornih kamera oko parka trenutno se proučavaju u potrazi za tragovima. Bjut-Šomon, što znači “ćelavo brdo”, bio je tri veka do 1760. godine mesto na kom su tela obešenih zločinaca bila izložena nakon pogubljenja. Pretvoren je u park 1860-ih i od tada su mnogi filmovi snimljeni u njemu.

Zemljotres magnitude 5 očekuje se u narednom periodu u centralnoj Srbiji

Seizmolog Ana Mladenović izjavila je danas da po geološkim i seizmološkim istraživanjima područje centralne Srbije ima povratni period zemljotresa, te se shodno tome očekuje zemljotres u tom području magnitude pet stepeni.

Ona je za Tanjug objasnila da se poslednji zemljotres te jačine desio u Kraljevu 2010. godine i da je moguće da će energija koja je došla iz Turske i Rumunije ubrzati taj proces.

– Seizmolozi u Turskoj su radili istraživanje na isti način kao i svuda u svetu, s tim što oni to rade malo bolje. Istraživali su aktivne rasede jer zemljotresi mogu da se dogode samo duž raseda a ne u bilo kojoj tački u zemljinoj kori, i definisali su geometriju i veličinu tih raseda kao i brzinu kretanja po njima, a magnituda zemljotresa zavisi direktno od veličine takvog raseda – rekla je ona.

Prema njenim rečima seizmolozi su poznavali taj konkretan segment raseda i izračunali da može da se desi zemljotres te magnitude.

– To je potpuno naučno zasnovano i verujem da su u pravu kad kažu da su predvideli zemljotres – istakla je ona.

Mladenovićeva je objasnila da kada dođe do potresa najvažnije je da se ne paniči, ne iskače kroz prozor ili trči niz stepenište, već da se sačeka da zemljotres prođe.

Stradali muškarac je, prema ćerkinim rečima, bio veoma iskusan sa živinom. Petao koji je ubio njenog oca nekada je bio kod nje, ali ga je izbacila kada je njenoj ćerkici skočio za vrat

Jasper Kraus (67) iz Irske preminuo je nakon što ga je napao podivljali petao.

Kraus je preminuo od posledica srčanog udara koji je zadobio od posledica obilnog krvarenja, nakon što ga je petao iskljucao po nozi i zadao mu ozbiljne povrede.

Krausova ćerka Virdžinija kaže da je njen otac bio iskusan sa živinom, i upozorava da, iako su ovakve vrste napada veoma retke, treba biti izuzetno oprezan.

“Napad na tatu bio je brutalan. Ne shvatate kako je to izgledalo. Zatekla sam litre krvi po podu kada sam došla. Taj petao je bio kao ljubimac, ta vrsta je navodno veoma prijateljski nastrojena i prema deci. Međutim, ovo pokazuje da petlovi mogu da budu izuzetno opasni”, kaže Virdžinija, prenosi Mirror.

Bizarni napad sa smrtnim ishodom dogodio se krajem aprila prošle godine. Kraus je bio u bašti, kada mu je petao prišao od pozadi i napao ga.

Nesrećni čovek izgubio je toliko krvi da je doživeo srčani udar i preminuo je sat vremena nakon napada.

Sada njegova ćerka želi da skrene pažnju svetu da i živina može da bude opasna i moli vlasnike da obrate pažnju na znake agresije kod ovih ptica.

Ona kaže da je petao, koji je ubio njenog oca, nekad bio kod nje, ali da ga je izbacila kada je pokušao da napadne njene ćerkicu, koja je u tom trenutku imala tri godine.

“Godinu dana pre tragedije taj isti petao je sa zida skočio mojoj ćerkici Džosi za vrat. Nakon toga sam odlučila da ga izbacim iz dvorište. Trebalo je tad da ga se rešimo zauvek”, priča Virdžinija.

Ona kaže da se njen otac protivio tome da petla ubiju.

“Tata je imao veliko srce i nije želeo da ostanemo bez petla, tako ga je tata uzeo kod sebe”, kaže ona.

Petao, koji je u međuvremenu uspavan, je kobnog dana Krausu kljunom zadao više ozbiljnih rana. Ugrizi su bili duboki i po 1,5 centimetara.

Kraus, koji je obilno krvario, požurio je ka kući, a prijatelj koji je bio u poseti odmah je pozvao hitnu pomoć. Međutim, Kraus je od gubitka previše krvi izgubio svest i pre dolaska Hitne pomoći.

Kada je Virdžinija ušla u očev dom, videla je kako leži u lokvi krvi, dok lekari pokušavaju da ga reanimiraju.

Nažalost, rane su za Krausa bile kobne. Usled gubitka mnogo krvi, došlo je do infarkta i on je preminuo.

Iako je Virdžinijin otac, kako se veruje, jedan od nekoliko ljudi na svetu koji je stradao na ovaj način, ona smatra da svi koji drže živinu treba da budu svesni opasnosti.

Ljudi sada uzgajaju živinu da bi imali svoja, sveža jaja, i piliće za klanje. Čuvaju ih u bašti. To je sada kao hobi. Ali morate biti svesni da nisu samo velike životinje opasne poput stoke ili konja. I ptice mogu izgleda da budu agresivne, i morate da pratite njihovo ponašanje”, kaže neutešna ćerka.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, u saradnji sa Bezbednosno-informativnom agencijom i nadležnim tužilaštvima u Beogradu i Novom Sadu, uhapsili su D. K. (35), D. Z. (52) i D. B. (36) zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja, dok se D. B. tereti i za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija.

Trojica uhapšenih terete se da su pozivali građane da se okupe u većem broju u Beogradu i da nasilno sruše Vladu i predsednika Republike Srbije.

Policija je kod D. B. pronašla karabin sa optikom i pripadajućom municijom koji mu je, kako se sumnja, prethodno predao M. J., koji je uhapšen zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija. M. J. je, kako se sumnja, to oružje prethodno otuđio, pa se tereti i za krivično delo teška krađa

Zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija uhapšen je i I. T. (28).

00:51

Hapšenje

Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 časova i oni će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni nadležnim tužilaštvima.

Dobili smo snimku koja navodno pokazuje trenutak potresa. Radi se o mjestu Vrbnik na Krku gdje je navodno ribar snimio kad je zatreslo. Prema prvim informacijama, na Krku nema većih oštećenja

Krk je u četvrtak prijepodne zatresao jači potres. Na EMSC-u su stavili 5.5 Richtera, ali je Hrvatska seizmološka služba ubrzo objavila kako je potres bio jačine 4.8 po Richteru.

Pogledajte video: Ribar snimio trenutak potresa?

PauzaNe-prigušenTime0:08 / 0:34Puni ekranUčitan: 55.26%CloseVideo: 24sata Video

Osjetio se diljem Hrvatske, a pričali smo i s čitateljem koji je bio blizu epicentra.4.8 RICHTERA NA KRKUČitatelj blizu epicentra potresa: Baš je zatreslo jako. Čitateljica kod Vrbovskog: Pukla je fasada

Dobili smo snimku koja navodno pokazuje trenutak potresa.

Radi se o mjestu Vrbnik na Krku gdje je navodno ribar snimio kad je zatreslo.

Epicentar kod Bašćanske Drage

Hrvati su zatrpali EMSC reakcijama nakon potresa koji se osjetio i u ostalim dijelovima Hrvatske.

Javljali su nam se čitatelji iz svih dijelova Zagreba, Zagorja…

Suzan Vajli, poznata pod pseudonimom Džini, rođena je 1957. godine u predgrađu Los Anđelesa u SAD i javnosti je postala poznata 1970. godine kad je otkrivena njena potresna životna priča.

Kad je Suzan bila beba, njen otac je zaključio da je mentalno nedovoljno razvijena i odbijao je da joj pruži bilo kakvu pažnju. U vreme kad je imala oko 20 meseci, odlučio je da je izoluje od sveta što je više moguće i držao ju je zaključanu u zamračenoj sobi gde je noću spavala u krevecu prekrivenom žičanom ogradom, a dan bi provodila zavezana za stolicu za koju je bila prikačena noša, gde bi vršila nuždu. Suzan (Džini) je pored oca Klarka, živela i sa majkom Ajrin i pet godina starijim bratom Džonom u dvosobnoj kući koju je Klark nasledio od svoje majke. Soba u kojoj je nesrećna devojčica bila zarobljena nalazila se na spratu kuće, a njenim ukućanima nije bilo dozvoljeno da komuniciraju s njom. U domu Vajlijevih večito je vladala tišina budući da Klark nije podnosio zvuke, pa je tako često zlostavljao porodicu ako bi na bilo koji način pustili glas. Tako je i Suzan odrastala u tišini, znajući da će biti kažnjena ukoliko pusti glas. Devojčica 12 godina nije imala nikakvog kontakta sa spoljnim svetom, a jedini zvuk koji je čula bio bi zvuk klavira koji je sviralo dete iz susedne kuće. Ovo je bio razlog što je klasična muzika kasnije bila jedina muzika na koju će Džini reagovati tokom ispitivanja.

Suzanina majka Ajrin trpela je nasilje i bilo joj je zabranjeno da izlazi iz kuće i komunicira sa svojim rođacima. Prema nekim tvrdnjama, Klark je smatrao da će Suzan umreti do 12. godine i imao je dogovor sa Ajrin da će ih, ukoliko devojčica preživi, pustiti da odu iz kuće. Ajrin je iz nekog razloga ostala u kući još godinu i po dana, a nakon svađe koju je imala sa svojim suprugom, u oktobru 1970. godine uzela je devojčicu i otišla kod svoje majke. Suzanin stariji brat Džon je u to vreme imao 18 godina i živeo je sa cimerima u iznajmljenom stanu. Izvori tvrde da je javnost saznala za ovaj događaj kad je Ajrin sa ćerkom i majkom 4. novembra 1970. krenula kod lekara zbog problema sa vidom, ali su u bolnici naleteli na socijalnu radnicu koja je odmah primetila da sa Suzan nešto nije u redu i u razgovoru s njima shvatila da je devojčica godinama bila zlostavljana. Policija je uhapsila roditelje, a Džini je primljena u dečiju bolnicu u Los Anđelesu gde su brigu o njoj preuzeli glavni psiholog u bolnici Dejvid Rigler i Hauard Hensen, šef odeljenja za psihijatriju i stručnjak za nasilje nad decom. Suzanin otac Klark ubrzo je izvršio samoubistvo jer nije mogao da podnese pritisak medija, a majka Ajrin je odbijala da govori o porodici, tako da su sve informacije o ovom događaju došle od Džona koji je pristao da sarađuje sa policijom.

Kad je primljena u bolnicu, ustanovljeno je da je Džini neuhranjena i da su joj kosti prilično nerazvijene za njen uzrast. Motoričke sposobnosti su joj bile na jako niskom nivou, pa je prvog dana u bolnici mogla da pomera samo prste. Njen zečiji hod bio je karakterističan po tome što je držala ruke ispred sebe, savijene i nije mogla skroz da ih ispravi, kao ni noge. To joj je umnogome stvaralo probleme kod integrisanja vizuelnih i taktilnih informacija, čineći ih gotovo nemogućim. Uprkos najranijim testovima koji su pokazali da devojčica ima dobar vid na oba oka, nakon što je primljena u bolnicu nije mogla da se fokusira na predmete koji su udaljeni više od tri metra što je objašnjeno dimenzijama sobe u kojoj je provela ceo svoj život. Džini takođe nije bila sposobna da jede čvrstu hranu, a testovima kojima je trebalo da se utvrdi njena mentalna dob utvrđeno je da se nalazi na nivou bebe od 13 meseci.

Slučaj Suzan Vajli zainteresovao je naučnike koji su to videli kao priliku da istraže tvrdnju koja kaže da ukoliko čovek ne usvoji govor do puberteta, nikad neće moći da govori. Ovaj projekat finansirao je i Nacionalni institut za mentalno zdravlje, a na njemu su radili stručnjaci iz različitih oblasti. U narednim mesecima postignut je veliki napredak u radu sa Džini koja je počela samostalno da obavlja neke osnovne funkcije, a njen vokabular sastojao se od oko stotinak reči koje je počela da povezuje sa objektima. Njeno stanje se drastično popravilo, pa su nova testiranja pokazala da je dostigla nivo deteta od 5-8 godina. Ipak, Džini je imala velike poteškoće da pravilno postavi redosled reči u rečenici. U tom periodu, devojčica razvija i osećaj nedostajanja, pa je tako izražavala nezadovoljstvo kad je neko iz tima stručnjaka napušta nakon druženja, kao i osećaj posedovanja što je rezultiralo prikupljanjem šarenih plastičnih predmeta kojima se igrala.

Pošto nije mogla da zauvek živi u bolnici, Džin Batler, devojčicina učiteljica iz bolnice, postala je njen privremeni staratelj 1971. godine, a u međuvremenu je prikupljala dokumentaciju kako bi je usvojila. U to vreme je Suzanina majka Ajrin puštena iz zatvora jer je i sama bila žrtva nasilja u porodici i počela je dvaput nedeljno da obilazi ćerku. Džin Batler je u početku sarađivala sa timom stručnjaka koji su bili zaduženi za slučaj Džini, ali je ubrzo počela da se buni i da im zabranjuje da obilaze devojčicu što je lekare navelo da urgiraju da Batler ne dobije starateljstvo. Džini je ubrzo napustila kuću Džin Batler i smeštena u drugu hraniteljsku porodicu koju su činili psiholog Dejvid Rigler koji je bio jedan od članova tima i njegova žena Merilin. Džini je kod njih ostala skoro četiri godine i još značajnije napredovala, a za to vreme se redovno viđala s majkom. Nekoliko meseci nakon što je došla kod Riglerovih, Džini je naučila da pegla odeću, priprema sebi hranu, njena govorna sposobnost se poboljšala, a čak je krenula i u školu za medicinske sestre i školu za mentalno nedovoljno razvijene osobe, kao i da do škole sama putuje autobusom.

Godine 1975. Nacionalni institut za mentalno zdravlje donosi odluku da prestane da finansira istraživanje Suzaninog slučaja jer ne vidi više korist od toga. Iste te godine Džini puni 18. godina i njena majka izražava želju da postane njen staratelj, tako da je iz kuće Riglerovih prešla da živi sa svojom majkom. Samo nekoliko meseci kasnije, Džinina majka Ajrin shvatila je da nije sposobna da se brine o svojoj ćerki i zahteva od Departmana za zdravlje da joj nađe hraniteljsku porodicu. Tada nastaju još veći problemi jer ju je hraniteljska porodica u kojoj je živela duže od godinu dana zlostavljala, a njeno stanje je počelo da se pogoršava. Jednom su je istukli jer je povratila, pa tako narednih pet meseci nije otvorila usta, plašeći se da će ponovo povratiti i biti kažnjena. Tada se selila iz jedne u drugu hraniteljsku porodicu gde takođe nije bila tretirana kao što bi trebalo, a njena majka je u međuvremenu podigla tužbu protiv bolnice i tima, optužujući ih da su Džini koristili kao eksperiment. Pretpostavlja se da ju je na taj potez nagovorila Džen Batler, zbog ranijeg sukoba sa timom stručnjaka, međutim suđenje se nikad nije dogodilo.

Džini je nastavila da se seli iz jedne u drugu hraniteljsku porodicu, a u većini slučajeva je bila zapostavljana i fizički maltretirana. Neki od članova tima koji su bili zaduženi za njen slučaj videli su je u par navrata i tvrdili su da je depresivna, da ne progovara, kao i da belo gleda, ne menjajući izraz lica. Članici tima koja je zamoljena da postane Suzanin staratelj, Suzanina majka je zabranila da ima kontakt sa tada već punoletnom Suzan, na čemu se sve završilo. Džini se, prema izvorima iz 2008. godine, danas nalazi u jednoj maloj privatnoj ustanovi za mentalno nerazvijene osobe i anonimni izvori tvrde da je srećna tamo. Iako sada progovori po koju reč, uglavnom komunicira znakovnim jezikom. Ustanova u kojoj se nalazi je tajna i nije dostupna čak ni ljudima koji su radili sa njom, a njeno trenutno mentalno i fizičko stanje nije poznato.

Od 1970. godine do danas napisano je mnogo knjiga i naučnih radova o slučaju Džini, ali i snimljeno nekoliko dokumentaraca koji ovaj slučaj opisuju kao jedan od najtežih u istoriji zanemarivanja i nasilja nad decom.