Čitava Srbija danima uživa u prevremenom proleću u februaru s maksimalnim dnevnim temperaturama od skoro 20 stepeni.

Da li je zima potpisala kapitulaciju ili će se vratiti u vidu “Baba Marte” istraživala je novinarka Kurir TV Jelena Kovačević sa svojim sagovornikom, meteorologom Nedeljkom Todorovićem.

– Većina građana kaže da ne pamti ovako toplo vreme u februaru, ali pre tri godine bio je izuzetno topao februar. Ove godine je zanimljivo što je bila grmljavina, a to obično nagoveštava dolazak toplijeg vremena, pošto su ovakve pojave karakteristične za topliji deo godine – kaže Nedeljko Todorović.

Danas se očekuje i 20 stepeni u Kragujevcu, a svi se pitamo do kada će potrajati ovaj topli period u našoj zemlji.

– Do petka, 24. februara, eventualno subote temperature će biti i do 20 stepeni, u Beogradu oko 17-18. Međutim, u noći između subote i nedelje nas očekuje promena u vidu značajnog pada temperature za 10-12 stepeni što je povratak na prosečne temperature u februaru – prognozira Todorović.

I to nije sve jer uz hladnije vreme počinju i padavine, a sneg bi osim na planinama mogao da padne i u nižim predelima.

– Ipak je to za 5-6 dana, pa iz ove perspektive ne možemo pouzdano reći hoće li biti snega u nižim predelima. Vrlo verovatno je da će ga biti u noćnim satima, a izvesnije je da ga bude na zapadu ili severu dok će na jugu i jugoistoku biti kiša – dodaje meteorolog.

04:27

METEOROLOG NEDELJKO TODOROVIĆ OTKRIO DO KAD ĆE TRAJATI LEPO VREME! Ovako će nam biti početkom marta, A EVO ŠTA JE REKAO ZA SNEG

Novinarka je na kraju upitala Todorovića da li je ovo poslednje zahlađenje i možemo li polako da ostavljamo zimske stvari.

– Trebaće nam još jakne i kaputi, daleko je april. Zna u martu da bude hladno, oko 7. marta očekujem novo zahlađenje – zaključio je Todorović.

Lagani i prhki roščići s okusom kokosa i vanilije koji se tope u ustima, a lako i brzo se pripremaju

Sastojci:

• 40 dag brašna
• 1 maslac (ili margarin)
• 1 prašak za pecivo
• 200 kokosovog brašna
• 4 šake šećera
• 2 vanilin šećera
• 2 jaja
• prstohvat soli

Priprema:

1. U dublju zdjelu prosijte brašno i prašak za pecivo. Dodajte maslac ili margarin sobne temperature izrezan na listiće i prstima smrvite zajedno sa brašnom. Dodajte šećer, vanili šećer i sol pa dalje mrvite.

2. Smjesi dodajte jaja, a potom kokosovo brašno. Na dasci umijesite u glatku kuglu, omotajte folijom i ostavite da se odmori na gladnom 30 minuta.

Početna stranicakiflice s kokosom

KOKOS KIFLICE: Ukusne i prhke, tope se u ustima

byabab -studenoga 28, 2021 0

Lagani i prhki roščići s okusom kokosa i vanilije koji se tope u ustima, a lako i brzo se pripremaju

Sastojci:

• 40 dag brašna
• 1 maslac (ili margarin)
• 1 prašak za pecivo
• 200 kokosovog brašna
• 4 šake šećera
• 2 vanilin šećera
• 2 jaja
• prstohvat soli

Priprema:

1. U dublju zdjelu prosijte brašno i prašak za pecivo. Dodajte maslac ili margarin sobne temperature izrezan na listiće i prstima smrvite zajedno sa brašnom. Dodajte šećer, vanili šećer i sol pa dalje mrvite.

2. Smjesi dodajte jaja, a potom kokosovo brašno. Na dasci umijesite u glatku kuglu, omotajte folijom i ostavite da se odmori na gladnom 30 minuta.

3. Od tijesta oblikujte kobasice od koje ćete odvajati kuglice veličine većeg lješnjaka i oblikovati roščiće. Pazite roščići ce narasti.

4. Pecite na na 160 C 8-10 minuta. Pazite da ne prepečete, jer roščići moraju ostati bijeli i prozračni. Ako ih pravilno ispečete, kokos vanilice će ostat će snježno bijele i upravo zbog toga veoma privlačni.

S ovom bijelom tortom ne možete pogriješiti. Pružit će vam potpun užitak svakim zalogajem!

Sastojci:

Za biskvit:

• 7 bjelanjaka
• 150 g šećera
• 1 vrećica vanilin šećera
• 1 vrećica praška za pecivo
• 70 g pšeničnog oštrog brašna
• 150 g kokosova brašna

Za kremu:

• 7 žumanjaka
• 2 vrećice vanilin pudinga
• 700 ml mlijeka
• 100 g maslaca
• 100 g šećera u prahu
• 500 ml slatkog vrhnja

Još potrebno:

• 12 komada petit beurre keksa
• oko 100 ml mlijeka
• 2-3 žlice maraskina

Za posipanje:

• 50 g kokosova brašna

Priprema:

Biskvit:
1. Bjelanjke istucite u snijeg i postepeno dodajte šećer i vanilin šećer uz miješanje.
2. Prašak za pecivo pomiješajte s brašnom te dodajte bjelanjcima, a zatim lagano umiješajte kokosovo brašno.
3. Smjesu ulijte u kalup za torte promjera 26 cm koji ste obložili papirom za pečenje. Pecite u pećnici zagrijanoj na 170 °C oko 15-20 minuta dok površina ne postane lagano žuta.
4. Biskvit ohladite i stavite na tanjur tako da gornju stranu okrenete prema dolje.Možete ga navlažiti sa malo mlijeka.

Krema:
1. Žumanjke izmiješajte s pudingom i 200 ml mlijeka.
2. Preostalo mlijeko stavite kuhati i kad zavrije umiješajte pripremljenu smjesu. Kuhajte uz miješanje dok se ne počne zgušnjavati, a zatim maknite s vatre i ohladite.
3. Maslac i šećer izmiješajte električnom miješalicom i umiješajte u hladnu kremu.
4. Slatko vrhnje istucite u šlag i umiješajte u kremu.

Završni postupak:
Na biskvit stavite pola kreme, zatim posložite kekse koje ste umočili u smjesu mlijeka i maraskina. Prekrijte ostatkom kreme. Tortu pospite kokosovim brašnom.

Savjet:
Oko biskvita možete staviti obod kalupa za torte i nanijeti kremu. Kalup skinite kad se krema učvrsti i zatim pospite kokosovim brašnom.

SASTOJCI
500 gr keksi (petit beurre) il mozete gotove kore za tortu
500 ml slatka pavlaka (hopla)
3 jaja
11 kasika secer
3 kasika nescafe (il mozete cappuccino)
malo mlijeka za keksi

PRIPREMA

Umutite slatku pavlaku sa polovicom secera. U drugu posudu, kremasto umutite jaja sa ostatka secera. Na kraj dodajte neskafe i mutite jos malo da se kafa restopi. Smjesa istresite u posudu sa slatkom pavlakom i izmiksajte da se pomjesa.
Svaki keks umucite na sekund u hladno mlijeko u koje po zelji mozete dodati aroma ruma a i ne mora. Poredite kekse, pa iznad njih sloj fila debeljinom odprilike jedan prst. Tako 3-4 reda kekse i iznad svaki red fil.
Ukrasite je ribanom cokoladom, il cokoladne mrvice i ostavite je u hladnjak da prenoci (kod nas tesko da ostavimo cjelu do jutra )
Secite kockice i sladite se

Kao sto sam napomjenula u sastojke, umjesto kekse mozete koristiti gotove kupece kore. Ja u interes vremena je cesto i tako napravim:)
Mozete takodze, i umjesto neskafe da stavite kapucino, posebno kad se radi po zelju za djece, kao ova tortica i ako su manja, pa da im neskafe ne bude jako

E, sad, original recept je sa dupli sastojci. Al meni, osim za posebne prigode, kao rodjendane i sl. uvjek mi je bilo dovoljno pola doze, jer je vrlo izdasna. Jos jedna stvar koja je u originalni recept je margarin. Znaci za cjelu dozu ide 250, a za ovu ako ga zelite staviti 125g. Margarin steze fil malo jace, al ja ga posle nekoliko puta na pocetka, vec godinama ne stavljam.

Ukus je bolji, a koristim halta pavlaka koja se jako steze. Koja i da slatka pavlaka izaberete i ne upotrebite margarin-nista strasno. Torta se najcesce pojede u rekordno vrijeme, a ako nesto i ostane pogodna je da stoji u zamrzivac i nema nikakvih poblema da se pojede, jer dolazi nesto kao sladoled… fil se brzo otpusti, pa se moze i brzo jesti. Kockice na slici su poslje sat vremena slikane, jer kao sto rekoh, mi ne cekamo da posteno odstoji. To sto je ostalo do sutradan, bilo je u obicni frizider i drugi dan je jos lepsa za jesti, jes se sve dobro slegne

Kada vam dođu iznenadni gosti pripremite ovu ukusnu i jednostavnu tortu.

Sastojci:

400 ml kisele pavlake 20%mm
4-5 kašika šećera
1 vanilin šećer
250 g šlag pjene
350 ml gazirane vode
70-100 g čokolade po izboru
250-315 g piškota
250 ml soka
200-250 g voća (po izboru)
300 g banana (1 velika ili 2 manje banane)
1 kasika plazme za posipanje

Priprema:
U posudi sjedinite pavlaku, šećer i vanilin šećer. Šlag pjenu umutite sa kiselom vodom. Podijelite na tri jednaka dijela, pa odvojite 1/3 šlaga. Čokoladu sitno isjeckajte i sjedinite sa 2/3 šlaga.Piškote umačite u sok i redajte u kalup. Premažite piškote sa 1/2 smjese sa kiselom pavlakom. Preko toga redajte voće (maline i kupine) ili po vašem izboru. Pola smjese šlaga sa čokoladom rasporedite preko voća. Opet ide red piškota koje ste umočili u sok.

Potrebno je:
1 l slatke pavlake
200 g prah šećera
400 g kisele pavlake
Ostalo:
300 g mlevenog plazma keksa
8 Iseckanih krem bananica
200 g eurokrema
Dekoracija:
200 ml slatke pavlake

Priprema
Penasto umutiti slatku pavlaku sa prah šećerom, zatim dodati kiselu pavlaku i sve lagano sjediniti varjačom. Smesu podeliti na 3 dela. U jedan deo dodati mlevenu plazmu, u drugi bananice, a u treći eurokrem. U kalup prvo staviti smesu sa plazmom, zatim smesu sa bananicama i na kraju smesu sa eurokremom. Po želji tortu ukrasiti sa umućenom slatkom pavlakom.

Nema većeg bola za majku nego što je gubitak deteta, ali u jednom neverovatnom slučaju jedna je žena dobila priliku da ponovno vidi svoje izgubljeno dete.

Godina je bila 1949, a svet je bio neopisivo drugačiji. Mlada žena Dženeviv Purinton imala je 18 godina i bile je bila trudna. Iako se ne spominju njeme okolnosti, logično je pretpostaviti da situacija u kojoj se našla nije bila zavidna.

Posle 9 meseci, Dženeviv je rodila devojčicu.

“Rekla sam da želim da vidim bebu”, priseća se ona, ali lekari su joj saopštili užasne vesti. Rekli su joj da beba nije preživela.

Njen život je bio uništen. Nakon mnogo godina završila je potpuno sama u staračkom domu sa jako malo porodice koja bi joj mogla pomoći.

Na drugom kraju države je postojala jedna žena okružena porodicom, ali sa velikom rupom u srcu. Od kad zna za sebe, Koni je zanimalo ko su joj biološki roditelji.

“Sećam se kada sam imala pet godina, poželela sam da pronađem moju majku“, rekla je novinarima.

Prošlog Božića joj je porodica odlučila da pomogne na jedini način koji im je bio dostupan. Putem DNK analize, pronašla je svoje korene. Uskoro je stupila u kontakt sa rođakom koju nikada nije upoznala. Spomenula je ime svoje majke, koje joj je kompanija dala.

“To je moja tetka”, odgovorila je rođaka, a tada je dodala da je živa.

Nedugo nakon toga, Dženeviv, sada 88-godišnja starica, je nestrpljivo čekala pred vratima staračkog doma držeći se za svoju hodalicu. Nekoliko trenutaka delio je od upoznavanja sa ćerkom koju je tako davno izgubila.

Kada su se srele, odmah su zaplakale.

“Nisi mrtva”, rekla je Dženeviv kao da nije mogla verovati svojim očima.

“Nisam mrtva”, odgovorila je Koni kroz suze.

Ne samo da je njena ćerka živa, nego ima i dobar život. Dženeviv je prešla put od samoće do toga da je napokon upoznala svoju ćerku, unuke i praunuke.

Ispostavilo se da su je lekari slagali da joj je ćerka preminula, a Koni je usvojio bračni par sa Floride.

Odnos snaje i svekrve često ume da bude komplikovan i to je svima poznato, ali ne tako retko se sitne “čarke” pretvore u otvorenu netrpeljivost koja zagorčava život svim članovima porodice.

U takvoj situaciji našla se Beograđanka Svetlana I., koja je svojevremeno podelila svoju priču. Višegodišnje neslaganje kulminiralo je skandaloznom svađom na sahrani…

“Rođena sam u Beogradu, moji roditelji takođe, ali nikada nismo nešto držali do tog ‘gradskog pedigrea’. Normalno sam vaspitavana, mama i tata su ne učili da cenim ljude ne po tome odakle su nego kakvi su. Zato ni njima nije smetalo kada sam im rekla da se udajem za ‘momka sa sela’. Goran je iz okoline Knića, jednog sela koje ne bih da imenujem. Dovoljno je da kažem da je to Šumadija, a najbliži veći grad je Kragujevac”, počela je Svetlana svoju ispovest.

Par se upoznao u Beogradu, na fakultuetu i odmah su “kliknuli”. Nije prošlo mnogo, Goran je upoznao njene roditelje koji su ga prihvatli kao svoje dete. Godinu dana kasnije, kada su već odlučili da se venčaju, Svetlana je otišla na selo kod njegovih i taj susret je takođe prošao idilično.

“Svekrva je bila divna, mila žena, koja se jako trudila da mi ugodi. Bilo mi je prosto neprijatno koliko je trčkarala oko mene nutkajući me svim i svačim. Njegovi u bili bogati, ne samo za seoske uslove, nego inače. Imali su dosta zemlje i veliki broj ljudi koji su za njih radili. Bila sam impresionirana kako održavaju domaćinstvo i svidela mi se ideja da decu odgajam u prirodi, na čistom vazduhu…”

Presudna odluka

Tako je i bilo. Digli su ruke od fakulteta i odlučili da se presele na selo. Deca su stigla veoma brzo, prvo sinčić, a za godinu i po dana i ćerkica.

“Svekrva mi je dosta pomagala oko dece, bila je mala razlika među njima i iskrena da budem, nisam se baš najbolje snalazila. Stalno mi se činilo da nešto grešim, a ona je uvek bila tu da me ispravi. Nije to radila s nipodaštavanjem ili prekorno, zaista sam osećala da me vidi kao svoje dete i da mi želi samo najbolje.”

A onda je polako počela da se nameće i potiskuje Svetlanu. Snajkin ručak bi uvek nekako završavao u zamrzivaču, “za neki drugi put”, a jelo se ono što svekrva spremi.

“Kapirala sam, možda je njeno ukusnije. Nema veze. Činilo mi se da i deca više vole njenu kuhinju, pa nisam ništa rekla. Prvi kuršlus je izbio kada nam je u goste došla njena sestra sa mužem. U tom trenutu sam presvlačila ćerku i spremala je za spavanje, pa sam izašla iz sobe tek posle pola sata. Dočekalo me je njeno besno lice, videla sam da joj nije pravo što nisam potrčala da skuvam kafu i dočekam goste. Kad su otišli, tako mi je i rekla:

‘Ćero, kod nas se sve ostavlja kad gosti uđu na kapiju. Red je da se dočekaju kafom i ratlukom”, zajedljivo mi je rekla. Pokušala sam da se opravdam, ali na kraju sam se izvinila. Možda je žena stvarno bila u pravu…”

A onda su polako pare postale problem. Kako je Goran radio sa ocem, a Svetlana nije bila zaposlena, zavisili su od njihovih para.

“Ko ima više, taj je glavni i sve može. Ko ima manje para, nema pravo glasa. To je bilo pravilo koje mi je vrlo brzo predočeno. Kad smo išli u Kragujevac u veće nabavke, umela je da vadi iz kolica stvari koje sam odabrala govoreći da nam to nije potrebno, da već imamo u kući slično. Najviše joj je smetala moja kozmetika. Šamponi koje sam do tada koristila za nju su bili ‘čisto bacanje para’, smatrala je da isti posao vrše i oni domaće prozvodnje. Kreme su bile ‘glupost’, mleko za telo praktično ‘sotonin izum’… Pokušala sam nešto da kažem mužu, ali on je mislio da preterujem i da sam preosetjiva. Ipak smo živeli pod njihovim krovom.”

Običaji sa sela

Tada je prvi put saznala za neke običaje. Kao na primer, da žena ne sme da sedi napolju i igra karte. To je bila sramota.

“Goranu su došli rođaci iz sela, fini ljudi, vredni i pametni. Volela sam kad su nam dolazili u goste. Sedeli su tako ispred kuće za stolom i igrali karte, smejali se, podvaljivali jedan drugom. Pridružila sam im se, pa smo igrali u tablić u parovima. Pilo se neko pivce tu, baš smo se lepo zabavljali. A onda je došla svekrva i sve pokvarila. Uzela je moju čašu s pivom i krenula u kuću, drsko mi dobacivši da me traži sin. Krenula sam za njom da bi mi ona u hodniku rekla da ‘nije red da žensko igra karte sa muškima i to da ceo svet vidi’. Bila sam u šoku. Koji ‘muški’ i koji svet?! Moj muž i njegova braća? Prvi put sam ‘razvezala jezik’ i rekla joj da u Beogradu to nije običaj i da se ne pravi razlika između muškaraca i žena. Odgovorila mi je:

‘Pa ti, ćero, idi onda u Beograd!’

Preplakala sam celu noć, sve sam ispričala Goranu koji me je molio da se smirim i da će razgovarati s majkom.”

Ali, razgovor nije pomogao. Svekrva je nastavila da joj zamera, da se poziva na običaje, razlike između grada i sela, navodeći da se “kod njih tako ne radi, da je sramota” i slično. A onda su otišli na sahranu svekrvinog zeta. To je bila kap koja je prelila čašu.

“Prvo me je terala da uđem u sobu gde su držali telo pokojnika, jer je tako kod njih običaj, i zahtevala da ga poljubim. Šta da vam kažem, bilo mi je užasno, u životu nisam videla ‘mrtvaca’, ali nisam htela da je uvredim i poljubila sam mu ruku. Onda je trebalo da povorka krene na groblje. Išlo se peške kroz celo selo, sanduk je bio otvoren, a mi je trebalo da u koloni idemo iza. Ako mene pitate, meni je to sve užasno neljudski i neukusno da truckamo kosti pokojnika kroz selo dok ga svi gledaju, ali takav je bio njihov običaj. Taman sam uzela venac i stala u povorku kad je dreknula na mene da odmah izađem. Nisam znala šta sam skrivila. Uhvatila me je za ruku obrušila se na mene rečima da treba da me je sramota, da nemam poštovanja prema mrtvima, da nisam vaspitana… I dalje nisam znala šta nije bilo u redu. Pokazala je rukom na moje gole noge. Bila sam u crnoj suknji, ali nisam imala čarape. Rekla mi je:

‘Takva nećeš ići na groblje. Žena ne sme bosih nogu u crkvu i na groblje, zar te ništa nisu naučili?’

E tad mi je prekipelo! Sve ono ‘beogradsko’ u meni je izašlo napolje.

“E, kevo, taj film nećeš gledati! Muka mi je od vaših seljaških običaja! Na plus 40 da nosim čarape, ne pada mi na pamet. Mogu da se odmah okrenem i odem, pa ti pravdaj tamo kod svojih gde ti je snaja ili ćeš da prihvatiš. Trećeg nema i nemoj da ti pada na pamet da pokušaš nešto preko Gorana, ja od sada poštujem samo svoje običaje!”

Kako je Svetlana otkrila, svekrva se durila nekoliko dana, ali je popustila. I danas žive zajedno, ali skoro da ne pričaju. Samo ono osnovno i najčešće kada dođu gosti. Da ne bi selo priča

Roditeljstvo u poznijem dobu je oduvek kontroverzna tema, a ovaj dečak podelio je svoju priču.

Kada se on rodio, otac mu je imao 54, a majka svega 23 godine – dakle, ne samo da je u pitanju pozno roditeljstvo već i velika razlika u godinama između roditelja – čak 31. Evo kako se on snašao u svemu tome. Svoju priču je Majkl Holand podelio na forumu Reddit, a mi je prenosimo u celosti:

– Kako izgleda detinjstvo sa starijim roditeljima? Iz mog iskustva – sjajno! Moj otac je imao 54 godine kada me je dobio. Majka je imala 23. Možda vam ne deluje tako, ali ja sam planirano i željno iščekivano dete.

U periodu do pete godine, svaki moj dan izgledao je identično: Tata bi došao sa posla (radio je kao domar na fakultetu), i odmah bi se posvetio meni. Ostatak večeri proveli bismo zagrljeni na kauču. baš kao na slici.

 *MAJKL HOLAND SA OCEM / FOTO: IMGUR

Nisam bio tipično muško dete, koje je uglavnom vezano za majku. Naprotiv, plakao bih kad god bi mama krenula da me uzme od njega. Tako je bilo otkad sam se rodio pa sve dok nisam krenuo u školu.

Na slici iznad, ja sam najmanji, sedim u stolici pored tate. Iza mene je moj brat Roni a sa naše leve strane moja sestra Rozi. Moji roditelji su se 1995. godine razveli i mama nas je odvela u Arkanzas. Bilo nam je lepo tamo ali meni je nedostajao tata i želeo sam da budem sa njim. Tako je on jedan dan seo, vozio skoro 2 dana bez prestanka iz Južne Karoline do Arkanzasa i uzeo me.

Te školske godine sam leto proveo kod mame. Ona je raskinula sa dečkom zbog koga je i otišla u Arkanzas i našla novog. Tog leta je sa tim novim dečkom otišla na putovanje od tri dana a nas je ostavila kući. Drugog dana sam se uplašio i tata je opet došao po mene.

Živeli smo sami ja i tata nekoliko godina. Mesecima smo vikendima radili na našem porodičnom stablu. Pokrili smo više od 100 godina porodične istorije. Naučio me je da pecam, da pucam, kako da se ponašam. A za moj 10. rođendan, moj tata je uradio nešto što nikada pre ni posle, za moje 33 godine, nije uradio.

 *MAJKL SA OCEM / FOTO: REDDIT

Poklonio mi je zajedničku vožnju malim avionom. Ne znam kako je to dogovorio niti koliko ga je koštalo. Znam samo da je taj čovek prevazišao svoju užasnu fobiju od letenja kako bi svom 10-godišnjem sinu ispunio najveću ženju. To je bilo pre 23 godine, a tog dana sećam se kao da je bio juče.

Ostao sam bez oca 12.10. 2019. godine u 15:35. I znate šta? Taj neverovatni čovek, moj heroj, držao se sve dok nisam stigao da mu kažem koliko ga volim. Tek kada sam otišao, preminuo je.

Kako je imati starog oca? Neverovatno lepo.

Volim te tata.

Ako je iko trebalo da umre, onda sam to ja!” Evo kako danas izgleda dečak koji je spasao sestru od besnog psa

Junak u telu šestogodišnjeg deteta. Njegovo herojsko delo obišlo je svet

Šestogodišnji Bridžer Voker oduševio je ceo svet svojim herojskim činom, kada je zaradio 90 šavova nakon što ga je ugrizao pas dok je štitio mlađu sestru.

Od nemilog događaja prošlo je više od šest meseci, a Bridžerovi ožiljci počeli su bledeti zahvaljujući uspešnom medicinskom tretmanu kojem je podvrgnut nakon napada.

Kada su čuli za njegov hrabri čin, lekari jedne bolnice odlučili su dečaku priuštiti besplatno lečenje te mu je lice, pomoću laserskog tretmana, polako počelo dobijati stari sjaj.

“Bridžer je velika inspiracija u ovim teškim vremenima. Njegova hrabrost zaslužuje svako priznanje”, rekla je doktorka Banusali za Dejli Mejl.

Nakon što je njegovu sestru napao pas, Bridžer se nije ni sekunde dvoumio te je odmah zaštitio devojčicu i obračunao se s besnim psom, koji ga je ozbiljno ozledio.

Na pitanje zbog čega je to učinio, rekao je: “Mislio sam da, ako neko mora umreti, onda to treba da budem ja.”