Month: February 2023

Ništa u silu Boga”, ova rečenica svaki put treba da vam padne na pamet kada se bespotrebno zabrinete za svoje dete

Priča puna mudrosti je ova pred vama:

“Jedna žena je došla kod Boga. Na leđima je nosila jednu tešku torbu pod kojom se bukvalno savila.

“Jesi li umorna, ženo? Skini teret sa ramena, sjedi, odmori se,” reče joj Bog.

Hvala, neću dugo. Moram brzo da se vratim nazad. Ako se nešto desi mojoj deci nikad sebi neću porostiti.”

“Zašto nećeš sebi oprostiti?”

“Samo sam došla Gospode da te zamolim jednu stvar: Ako se ikad nešto desi mojoj djeci, spasi ih Gospode – spasi ih”.

“Pa to je sve što ja radim. Da li sam ti dao razlog da sumnjaš u mene?” upita je Bog.

“Ne, ali… Toliko opasnosti vreba: loši ljudi, siromaštvo, pogrešni životni izbori… Plašim se da će ćerka izabrati pogrešnog čovjeka za muža, da će sin upisati pogrešan fakultet, patiće cijeli život..”

“Greške su tu da ih nauče da budu oprezniji. Čovjek jedino na svojoj koži uči. To se zove iskustvo. Zašto želiš da svoju djecu zaštitiš od iskustva?”

“Zato što želim da ne osjete bol. Pogledajte, uvijek sa sobom nosim vreću slame za slučaj da se jedno od njih oklizne i padne. Tako će moći da padnu na mekano i neće ih boljeti,” kaže ona ponosno.

“Pogledaj sad ovo,” reče joj Gospod i ispred njenih očiju stvori sljedeću scenu:

Gomila slame bila je pobacana oko njenog sina, a on je uporno pokušavao da se probije kroz tu slamu i nađe izlaz. Jurio je okolo, razbacivao slamu, pao u očaj, pa u bijes. Na kraju je izvadio šibice i zapalio slamu. Svuda oko njega buktao je palmen koji je za kratko vrijeme prekrio cijelu sliku.

“Sine! Moram da mu pomognem,” vrisnula je žena.

“Šta ćeš da uradiš? Da baciš još slame u vatru?” Upita je mirno Gospod.

“Imaj na umu ovo: što više roditelj štiti dijete od problema, to ono po svaku cijenu želi da upadne baš u taj problem. Na kraju dijete neće znati šta je bol, šta je sloboda izbora… Ti misliš da je ovo vreća slame, a to je u stvari vreća problema. Ta vreća sadrži sve strahote koje zamišljaš, sve strahote koje žive u tebi, sve strahote kojima si ispunjena. Sve što više brineš tvoj problem postaje veći, zato su tvoja leđa tako savijena, a duša izmorena…”

“Znači ne moram da brinem o svom sinu? To mi govoriš, Gospode?”

“Čuvaj djecu, ali ne brini bez razloga. Pusti me da ih čuvam, da ja uradim ono što smatram da je dobro. Samo mi nemoj smetati. To je ipak stvar vjere..”

Baka Anica (85) prije godinu dana ostala je bez kćerke Lele, a za bol koju osjeća ne može da pronađe utjehu.

Vesela Milovanović Lela iz sela Lece u opštini Medveđa preminula je u svojoj 51. godini života od karcinoma i za sobom ostavila majku, bol i tugu. A ovo je priča o Anici Milovanović, kao i o svakoj majci koja je izgubila svoje dijete i ostala sama u četiri zida.

Lela je vodila domaćinstvo, nije se udavala nikada, muž mi je bio alkoholičar, a ona je sve to proživljava, gledala. Nije htjela da se udaje nikako, same smo se snalazile, ona je učila, nevina je otišla pod zemlju. Ona je bila moj sin, živjela bez oca, ja nemam ni sina, ni brata, nikoga nemam”, počinje svoju tužnu priču za juGmediu Anica Milovanović kroz suze i jauke, milujući Lelinu fotografiju.

Osamdesetpetogodišnju Anicu život nikada nije mazio, otac joj je poginuo u ratu, dvije kćerke odrasle su kod prvog muža koji je ubrzo preminuo, a drugi je maltretirao, ali ipak, njena najveća bol je gubitak kćerke.

Nekada je, kaže bila velika žena, danas sebe naziva mučenicom. Sama u četiri žida, a svaki kutak kuće odiše uspomenama na njenu pokojnu kćerku.

I dok nam pokazuje njene fotografije, prisjeća se da je davne 1965. godine došla da živi kod Radomira, udovca sa dvije ćerke, a ona je dovela jednu djevojčicu, jer su dvije ostale kod prvog muža i čuvala sve tri podjednako. Sa Radomirom je dobila još jednu kćerku, Lelu. Nije bila maćeha, kaže, bila je majka, a danas, kroz suze izgovara, nikoga nema vrata da joj otvori, da je pita da li je popila lijek, da prozbori po neku riječ.

“Čuvala sam njegovu kćerku od osam mjeseci i voljela je kao svoje dijete i jednu stariju od 3 godine, a dvije su mi ostale kod muža, on me ostavio, poslije je umro. Nikada ih nisam odvajala od svoje djece, štaviše, žalila sam ih najviše, jer im je umrla majka. Ovoj jednoj ne mogu da zamjerim, iako sam je očuvala, otišla je da radi, ne obilazi me nikada, ni ona, ni njene kćerke”, prisjeća se prošlosti, dok govori o bolnoj sadašnjosti.

Baka Anica danas živi od 24.000 dinara muževljeve penzije, u stanu koji je prepisao pokojnoj Leli, ali njena primanja nisu bila dovoljna da pokriju troškove sahrane, pa je morala da se zaduži.

“Napravila sam joj spomenik, 2.000 evra pa sam plaćala svaku daću, po dva kombija po 100 evra. Oko 1.000 evra sam potrošila na dodatne troškove oko sahrane. Eto to bih voljela da uradim prije svoje smrti, da vratim te dugove, da je ne brukam. Čim nemaš nikoga, nemaš za koga ni da živiš“, ističe ova tužna starica.

Njena Lela radila je u Vojsci Srbije 27 godina, ali joj je bila želja da dođe u svoju kuću, zaposli se u Rudniku “Lece” i život provede sa svojom majkom, a baka Anica se sada nada da na osnovu njenih zasluga i ordenja koje je dobila, Vojska njoj pruži novčanu pomoć kako bi vratila dugove i kako je ne bi “mrtvu u grob obrukala” time što je pozajmila novac da je isprati na onaj svijet.

“Nikada nisam tražila, nemam nikoga ni sina, ni brata, ni muža, nikada u opštinu nisam otišla da potražim, ja bih nju mrtvu u grob obrukala kada bi tražila, ona nije bila ta, nije htjela da pokaže ono što je zaslužila od Vojske. Posao u Rudniku je dobila zahvaljujući predsjedniku opštine Draganu Kuliću, ja na bolju osobu nisam naišla, nisam ga ja zvala on je mene zvao i onda je ona dobila posao. Poslije njene smrti, Rudnik mi je dao 70.000 dinara i njene kolege dva puta”, kaže baka Anica.

Kćerke su joj bile kada je davala pomen Leli, ali na naše pitanje da li joj pomažu, majka kao svaka majka, odgovara: “Ne mogu da mi pomažu, ko sad kome može da pomaže, ja imam penziju, 24.000 dinara, ne kukam, dok sam mogla da ispletem čarape, pa prodajem”.

“Jedna kćerka mi je na Kosovu i u penziji je, nije ni ona zdravstveno dobro, a i tamo vidite kako je, druga je u Kruševcu imala operaciju sada ide na kontrole, ova što je sama u Beograd u centru živi, ima trosoban stan, ali kćerka joj u Ameriku, sada je kod nje, čim dođe ona radi, nekada dođe na dva dana ali nema se vremena. Sve su bile na sahrani. Unuka imam samo jednog, i od pastorka imam, ta starija je veliki čovjek i njoj je umro muž, ona je u Sloveniji, i kadgod dođe obiđe me, a ova što je najbliže ne znam šta joj je, njena kćerka, moja unuka nije bila ni da obiđe Lelu, a ona je voljela nju kao oči, prvo dok je mogla slala joj je poruke, poslije je samo plakala za njom, umrla je sa željom da je vidi”, objašnjava baka i majka koja ne osuđuje nijedno svoje dijete.

Ističe da nije ljuta, iako je stan u kome živi prepisan unuci iz Medveđe koju je Lela najviše voljela, jer svoju djecu nije imala i kaže “Ako je, bolje njoj nego neko drugi, dok sam ja živa neće me dirati”.

Ponovo uzima Lelinu sliku, ljubi je i govori da bi voljela da više nije živa, jer najgore što čovjeku može da se dogodi je da nadživi sopstveno dijete.

“Neće me Bog još, ja sam dva puta spremala se kradom, ćebe, jastuk da idem na groblje dok me vukovi ne pojedu, ne mogu da živim, kad ti nemaš nikog da te pita da li si jela, popila lijek. Moja djeca su se ponosila mnome i ja sam bila ponosna na njih, ali sada nemam nikog i ništa, imam te ćerke ali one imaju svoje muke, svoje živote”, jada se baka Anica.

Kod ljekara ne ide jer nema čime, skoro je pala, razbila koleno dolazila je Hitna jer u ovom selu prolazi samo đački autobus do Medveđe, ali je problem da se vrati kući. Taksi košta 800 dinara, što sebi ne može da priušti, s ozbirom da od 25.000 plaća dažbine 6.000 u prosjeku, a sada skuplja pare kad umre da imaju novca da je sahrane.

„Ja ne znam, ovaj Vučić sve je dao a za nas grobare ne misli ništa, daj nam da preživimo, da se ne ubivamo, da ne brukamo djecu. Ne tražim pomoć za sebe, dovoljna mi je moja penzija, nego sam se zadužila, pa da ne umrem a da je obrukam, a davala sam godišnjicu u subotu, davali su mi ljudi, neko šećer, neko 50 evra, ko je koliko imao i mogao. Htjela sam da je ispratim kako zaslužuje, ona nikada nije vidjela ni more, ni banju, nit se naživila nit je preživjela, ništa, sve je ulagala u kuću. I dala je sestričini kuću, ali niko da dođe da me vidi. Bože ne daj nikom to, nikom. Nek su živi i zdravi, ja sam htjela da idem na groblje, da ne dolazim ali ne mogu nju mrtvu da brukam“, ponovo nam kroz suze i jauke priča baka

Milanović bez ustručavanja udatio na naše izvođače!

Gradonačelnik Pule, Filip Zoričić zabranio je nastupe Ane Bekute, Zorane Mićanović, Duška Kuliša i Dragana Kojića Kebe u ovom gradu, a sada se oglasio predsednik Hrvatske Zoran Milanović i bizarnom izjavom ponizio Bekutu i Kebu.

– To se iz ljubavi naziva cajkama. Od srca. Ja ne volim tu muziku, nikad je nisam podnosio. Bole me kosti od te muzike, ali ne bi zabranio da slušaju ako žele. Odluka je to gradonačelnika. Ja većinu stvari ne bih zabranjivao. Cajke treba suzbiti svim legalnim sredstvima, ja bih im dao da pevaju, pola HDZ-a to sluša – rekao je Milanović.

Podsetimo, pevačica Ana Bekuta se tim povodom oglasila, a nakon što je on izjavio za Srbe da su “smeće”, ona mu je uzvratila istom merom.

– U Istri sam u poslednjih 40 godina letovala barem deset puta. Jer, kako kažu moji prijatelji, imam ukusa. Za mene je Istra jedna od najlepših regija naše bivše države. Hrana je fantastična, krajolik je prelep, svi moji domaćini su bili neverovatni i tretirali me kao kraljicu. Tako, primetila sam, tretiraju svakog svog gosta. Odakle god on dolazio – počela je Bekuta i dodala:

– Zato znam da odluka gradonačelnika Pule nema veze s načinom na koji razmišljaju Puležani i Istrijani. U Puli i Istri sam provela dovoljno vremena da ih upoznam. Đubre, ili kako rekoše smeće, nema naciju. Smeće ne može biti srpsko ili hrvatsko. Smeće je jednostavno đubre i smeće. Vidim da ga i u Srbiji i u Hrvatskoj imamo u jednakim količinama. Ako mi dozvole akteri današnjih vesti da im dam jedan savet iz života: Kada ti se program ne sviđa, prebaci ga. Kada ti se kafić ne sviđa, promeni ga. Kada ti se koncert ne sviđa, ne kupuj kartu. Vrlo je jednostavno. Vidimo se u Osijeku – poručila je.

Miljana Kulić trenutno prolazi kroz jako težak period sudeći prema njenim rečima.

Kako je kontroverzna Nišlijka otkrila, njen otac Siniša Kulić se nalazi u teškom zdravstvenom stanju, te je hospitalizovan, a kako bi bila uz njega Marija Kulić je otišla hitno u Niš.

– Otac mi je loše, mama mi je otišla u Niš i u bolnici je, hoćemo da izađemo – govorila je Miljana kroz suze.

Podsetimo, ovo nije prvi put da Siniši naglo pogorša zdravstveno stanje. To se dešavalo već par puta, a da li je ovog puta krivac Miljana i njeno samoživo ponašanje prema Bebici, za kojeg je Siniša jako vezan ostaje da saznamo.

Detaljnije pogledajte u narednom video zapisu.

Kurir.rs

Nenad Macanović Bebica prošle noći pravio je haos, te je nekoliko puta ulazio u sukob sa MIljanom Kulić, koja ga je ostavila. Bebica je potom pretio da će pobeći sa imanja, što je po svemu sudeći i uradio.

Veliki šef je poslao pismo u Belu kuću koje je umesto Bilala Brajlovića pročitala Milica Veselinović, a mnogi zadrugari nisu verovali da je Miljanin bivši zaista uradio ono o čemu je pričao u prethodnom periodu.

– Zadrugari, ovim vas zvanično obaveštavamo da je Nenad Macanović Bebica diskvalifikovan zbog samoinicijativ nog napuštanja ”Zadruge 6”. On će na osnovu kazne platiti štetu od 50.000evra, a televizija ”Pink” će ga tužiti shodno tom ugovoru – glasilo je u pismu.

Detaljinje pročitajte u nastavku ovog teksta.

Kurir.rs

U centru Lučana danas se dogodila stravična saobraćajna nesreća u kojoj je naočigled brojnih sugrađana život izgubila L. R. (32) iz ovog mesta.

Naime nju je krećući se u rikverc pregazio kamion marke kamaz i to naočigled više desetina građana varošice Lučani koji su danas po sunčanom danu iz letnjih bašti okolnih kafića posmatrali nesrećni događaj.

– Mlada žena je bila u društvu svoje majke, a u kolicima je vozila šestomesečnu bebu. Najednom ona se sagla, da li da veže pertlu ili šta već, saplela se i jednostavno je podletela pod točkove kamiona koji je išao u rikverc. Mi smo sve to posmatrali, vikali smo, dozivali vozača koji se sporo kretao, ali je on jednostavno nije video, pretpostavljamo da mu je bila u mrtvom uglu. Evo uviđaj se završava, a mi svi smo i dalje u šoku. Posmatrali smo kako gine, a ništa nismo mogli da preduzmemo, sve se dogodilo u trenutku – priča meštanim Lučana, očevidac događaja.

Nezvanično, majka nastradale L.R. kao i njena beba nisu povređene u ovom udesu.

Kurir.rs/D.Č.

U centru Lučana u saobraćajnoj nesreći danas je poginula mlada žena (32).

Kako Kurir saznaje, ona je bila u društvu majke i gurala je kolica u kojima je bila njena šestomesečna beba.

Nesrećnoj devojci smrtne povrede naneo je kamion koji se kretao u rikverc.

Uspela je da odgurne kolica i spasi svoje dete, ali je, nažalost, ona je poginula.

Njena majka je prošla bez povreda.

(Kurir.rs/D.Č.)

“Kad su mi brat i snaha nastradali u saobraćajnoj nesreći, njihov sin je imao tri godine, a kćerkica nepunih godinu dana. Ja sam imao kćerkicu od 8. mjeseci, i žena mi je bila trudna sa našim sinom.

Snahini braća i sestre i naš brat i naša sestra se nisu ponudili da ih uzmu (njih šestoro), čak je jedna snahina sestra, rekla da bi im bilo najbolje u dom da idu, a ostali su se složili. Ja sam ćutao skoro cijelo vrijeme, a onda sam ustao i uzeo bratanca za ruku i rekao: “Dođi, ja ću brinuti o tebi. Kako bude mojoj djeci, biće i vama.”

A ženi sam rekao: “Uzmi tu malu i idi kući”. Većina njih mi nikad ništa nije dala za djecu, ali su se ljutili kad su djeca uzela nasljedstvo njihove majke (tad su već odrasli i ja se nisam miješao u njihovu odluku).

Uzeo bih ja njih da izdržavam, i da je još neko htio da ih uzme, ali sam ogorčen jer su svi oni htjeli radije da ih daju u dom, nego da ih uzmu. Hvala Bogu, djeca su u životu uspjela i bez njih, a ja sam ponosan i na bratovu i na moju djecu.”

“Obukli smo joj sve u novo, u belo, kao anđela, jer je to i bila. Ali, njenu dečiju lepotu uništile su crne modrice po licu koje su se videle, i zgrušana krv. Monstrum ju je zverski pretukao.”

Ovako slomljen od bola započinje priču N.V. deka malene Petre (2) iz Zaječara, koju je, kako se sumnja, nasmrt pretukao očuh Miloš N

Kako priča, dan nakon njene sahrane, devojčicu je na večni počinak ispratio veliki broj ljudi, međutim, njena majka nije prisustvovala sahrani.

– Zvali su nas iz policije i pitali da li mogu da dovedu majku, koja je u pritvoru. Odlučno smo odbili! Kazali smo nek dođe na grob, to niko ne može da joj zabrani, ali kada svi odemo sa sahrane. Vraćajući se, ugledali smo na raskrsnici jedan policijski punto i maricu. Tu je čekala moja bivša snajka da se raziđemo, i onda su je doveli na grob njenog deteta – kaže nam deda devojčice N. V., za Kurir.

Podsetimo, osumnjičenom Milošu N. stavlja se na teret teško ubistvo deteta za koje je zaprećena kazna zatvora od doživotna robija bez uslovnog otpusta. Devojčicinoj mami Jeleni T. na teret se stavlja krivično delo zapuštanje i zlostavljanje deteta i preti joj tri godine zatvora.

(Kurir)

Pevač Sloba Radanović i njegova supruga Jelena Radanović izašli su iz porodilišta sa sinom Damjanom.

Novopečena mama istakla je kako se sada oseća.

– Super se osećam. Srećna sam jako, treći sin, i to Slobin sin. Prvo idemo u crkvu da se zahvalimo i onda idemo kući da nazdravimo. Sve je spremno, Sloba je spremao sve, zato je kasnio. Sve ću da ga naučim, mada kada je doalzio u posetu pokazala sam mu i dosta toga zna – rekla je Jelena.

Podsetimo, Jelena je iz porodilišta pokazala da joj je suprug kupio skupoceni sat kao poklon za rođenje sina, a takođe je pokazala kolica i stvarčice za dečaka, koje je Sloba spremio.