Month: February 2023

Osumnjičeni D. N. (51) iz okoline Smedereva koji je juče uhapšen zbog sumnje da je pokušao čekićem da ubije majku D. N. (76) saslušan je večeras u Višem javnom tužilaštvu u Smederevu.

– Osumnjičeni je iskoristio svoje zakonsko pravo da se brani ćutanjem u ovom delu postupka. Nakon saslušanja tužilaštvo je podnelo predlog nadležnom sudu u Smederevu da se D. N. odredi pritvor do 30 dana i to po tri osnove, kako ne bi uticao na svedoke, zbog opasnosti da ne počini krivično delo u kratko vremenskom periodu i zbog uznemiravanja javnosti – kaže sagovornik.

Podsetimo, D. N. je kako smo ranije pisali, došao u porodičnu kuću u selo kod Smedereva navodno pijan, i nakon žustre rasprave sa majkom uzeo čekić i udario je u slepoočnicu.

– Nesrećna žena je pala kao pokošena i krv je počela da lije na sve strane. Kolima Hitne pomoći prevezena je u bolnicu gde joj se lekari i dalje bore za život, dok je osumnjičeni uhapšen – podseća izvor i dodaje da su sin i majka živeli sami i da su imali konstantno probleme.

(Kurir.rs)

Zbog ljudi koji su u Srbiju došli iz Rusije i Ukrajine neki srpski stanodavci podigli su cene kirija. Stanarine su, deluje, nikad skuplje.

A vlasnici stanova su, reklo bi se, nikad bezobrazniji. To barem pojedinci. Neki isteruju na ulicu naše ljude, samo da bi kiriju duplo više naplatili stranim državljanima. Ipak, nekima se to “obije o glavu” kad oni koji iznajmljuju te stanove ne plate kiriju, račune, i iza sebe ostave haos. Upravo o tome je na Tviteru pisala jedna žena, navodeći primere za koje je čula u svom okruženju…

– Kaže, imam stan na Karaburmi, izdavao sam za 150 evra, pa sam izbacio ljude, vratili se u Ivanjicu, znate, zašto da ne zaradim, pa izdao Rusima za 400. Posle 5 meseci izašli, nisu mu ni javili ostavili upaljena svetla, šporet, đubre, zapušenu WC šolju i neplaćene račune. Baš mi te žao. A drugarica, rođena Beograđanka u iznajmljenim stanu, plaća 150 evra, i žene neće da joj digne kiriju, jer je bila izbeglica i zna kako je to nemati. Kaže joj vlasnica stana ja sam u BG došla bukvalno bez gaća, da bilo je leto, ja sam imala haljinu, a ispod sam bila bez gaća – napisala je ona.

Ljudi su na ovo baš burno reagovali, retko ko je ostao imun na ono što je pročitao:

– Bukvalno mora zakon da se uvede, ne smeš da izbaciš porodicu na ulicu ili ako moraš, moraš da im das rok 3 meseca pre. A ne ovo kazu ti danas, izbaci te sutra iz stana.

– Čula sam i ženu koja se hvali da je izdala stan u Višnjičkoj banji za 550 evra, a isti novac traži za stan i druga žena u Mirijevu. Obe ih poznajem.

– Na MOJU inicijativu da poveća kiriju (koliko god ludo zvučalo) je odbila. Kirija mi je mizerna, žena je predivno biće. Sve ostale koji izbacuju čitave porodice sa decom da bi uzeli dinar više treba sankcionisati (batinama) mislim, nasilje je rešenje za to.

– Ko hoće veće ispadne mu iz vreće.

Kurir.rs

Pre tačno deset godina Beograđani Ana Veljković (29) i Bojan Knežević (30) poginuli su u stravičnoj saobraćajnoj nesreći kada su hteli da proslave kupovinu “opela” kojim su samo nekoliko sati nakon toga prvo sleteli s kolovoza, a zatim se zakucali u banderu.

Nesreća se, podsetimo, dogodila 23. februara 2013. godine u Ustaničkoj ulici u Beogradu, a njihov automobil od siline udarca bio je potpuno smrskan. Knežević je na mestu preminuo, dok je njegova putnica u bolnici podlega povredama.

Povodom desetogodišnjeg pomena na nastradale njihove porodice objavile su čitulje u jednim dnevnim novinama.

– Deset godina prođe, a vi ste svakodnevno u mislima s nama, ali vas nema tamo gde nam najviše nedostajete, u našim životima. Vreme ne donosi zaborav, već ljubav i sećanje na vas – pišu u čitulju koju su zajedno potpisale porodice Veljković i Knežević.

Porodica Veljković oprostila se još jednom čituljom od voljene Ane uz potresne reči.

– Deset godina od kada živiš u našim sećanjima. Bila si nas ponos i bogatstvo. Hvala ti što si nam mnogo pružila! Crna noć 23. februara 2013. otela te je od nas – stoji u čitulji, dok se porodica Knežević, takođe, tužnim rečima prisetila kobne noći kada su ostali bez Bojana.

– Vreme prolazi, a tuga i praznina ostaju. Živiš i živećeš u nama uvek voljen i nezaboravljen.

Podsetimo, do nesreće je došlo verovatno zbog neprilagođene brzine, a od siline udarca “opel” se okrenuo za 180 stepeni i bukvalno obmotao oko bandere. Polovni automobil u kojem su stradali, nesrećni mladić kupio je nekoliko sati ranije. Zbog toga je pozvao Anu Veljković da zajedno izađu u grad da proslave.

– Kobne večeri Bojan i Ana su otišli u jednu kafanu u Beogradu, gde su hteli da proslave Bojanovu kupovinu auta. Veseli su se i malo su popili. Tragedija se dogodila nakon proslave – podseća sagovornik i dodaje:

– Pri velikoj brzini sumnja se da je vozač izgubio kontrolu nad vozilom, sleteo s kolovoza pa se zakucao u banderu koju je bukvalno od siline udarca “opel” obmotao. Prizor nesreće bio je jeziv, a Bojan je poginuo na mestu, dok su vatrogasci izvlačili Anu koja je četri sata nakon toga preminula.

Majka

Nema više moje Ane

Kako je Kurir tada izveštavao porodice poginulih bile su neutešne, a Anina majka je nakon saznanja da je ostala bez ćerke jaukala.

– Sve sam izgubila! Nema više moje Ane! – jaukala je tada neutešna Anina majka, dok je ispred stana dočekivala rodbinu i prijatelje koji su dolazili da joj izjave saučešće.

Ana Veljković je, prema tadašnjim rečima komšija, bila student generacije na Defektološkom fakultetu, a radila je u “Vodovodu”.

Komšije su tada imale samo reči hvale i za Bojana, koji se bavio ugrađivanjem klima-uređaja.

(Kurir.rs – B. T.)

Smrt Futine porodice sa sobom donela još jednu muku

Aleksandar Futa Radulović priprema četrdesetodnevni pomen sinu Laći koji je krajem prošle godine nađen mrtav u Izraelu. Proslavljeni hitmejker junački se
bori posle smrti naslednika, ali i strahuje kakav problem sad može da nastane.

– Dobro je čovek uopšte i živ. Prvo smrt jednog sina, pa supruge Marine, pa sad i Laća… Šta njemu daje volju da se bori ja ne znam, ali svaka mu čast. Čujem da se priča da postoje ljudi kojima Milan navodno duguje pare. Kako kažu, pre smrti se dosta zaduživao, pretežno za opijate, ali to nas sve čudi, pošto su oni dobrostojeći. I Laća je radio, zarađivao. Ali, sa više strana dolaze priče da je nekim ljudima ostao dužan i da oni taj dug neće oprostiti. A kako će naplatiti, nego od Fute. Smrt Futine porodice nije jedina nesreća koja ga je snašla – kaže izvor pa nastavlja:

Dragan Gajić

– Može ko god poželi da mu dođe na vrata i kaže da je Laća od njega uzeo pare i da ih traži nazad. I kako čovek da zna da li je to istina ili su prevaranti neki? Oni su poštena porodica, nikom ništa nikad nisu dugovali, a sada čovek na svu muku koju ima, još i sa tim da se bori – otkriva izvor.

Slikarka i šampionka u paratekvondou, koja se bavi i streličarstvom, Dejana Bačko, rođena je bez ruku, a odavno je odabrala borbu kao model ponašanja i postala predmet divljenja mnogih. A sada su Dejana i njen partner Marko Nežić postali roditelji devojčice kojoj su dali ime Lara, a koje potiče iz grčkog jezika i znači pobeda.

Dejana je na svom Instagram profilu, na kom ima više od 87 hiljada pratilaca, podelila fotografiju sa ćerkicom, a njen osmeh govorio je o njenoj sreći i ponosu.

– Bože, hvala ti na ovom poklonu – napisala je ona uz objavu, nakon čega su se komentari samo nizali.

“Sad si mama sa krilima, beba je prelepa”, “Bravo, neka je Lara živa i zdrava”, “Čestitamo”, bili su samo neki od njih.

Inače, Dejana iako ima hendikep u potpunosti normalno obavlja sve svakodnevne obaveze, a sa svojim pratiocima neretko deli kako slika, putuje, trenira.

S obzirom da je rođena bez ruku, ona je naučila kako da iskoristi svoje telo na drugačiji način u odnosu na ostale, pa tako na primer četkicu za slikanje drži prstima na nogama.

Supruga Aca Pejovića pevaču je sve na svetu 

Pevač Aco Pejović godinama je u skladnom braku sa suprugom Biljanom sa kojom ima tri ćerke. Međutim, u njihovim životima nije bilo sve idilično, jer je ona preživela pravu agoniju pre nekoliko godina, kada joj je zdravlje u jednom danu bilo narušeno.

Jednom prilikom Aca se kroz suze prisetio životne drame kada mu je supruga Biljana bila na ivici smrti.

– Biljana je bila zdrava žena, nikad nije imala problema, nije ni znala da ima te aneurizme. To je kao jedan balon koji se stvori na krvnom sudu, ona je imala to urođeno i to dve na očnim aortama. Tri dana se žalila da je glava bolela, ali ništa nešto drugačije nego inače. Taj dan samo se srušila u amfiteatru pred studentima dok je držala predavanje i odmah su je odveli u Urgentni centar. To iščekivanje tamo, dok ona leži na stolu, ću zauvek pamtiti. Te ružne scene koje čovek mora da gleda, kako iznose svakih pola sata po jedno telo u crnim kesama, samo sediš i čekaš i prolazi ti kroz glavu da doktor izađe i kaže tebi „to je to“. Tad sam zvao, pošto imam puno prijatelja doktora sa kojima se družim, i odmah su mi pritekli u pomoć – rekao je tada očajni Pejović i nastavio:

Foto: Ata images

– Doduše jedna mlada doktorka me je uvela unutra, tad nisam znao uopšte šta su aneurizme, bila je mlada pa mi je delovala neiskusno, ali ne zameram joj. Ona je rekla, da se ona pita, ona bi je ostavila da je prati do ujutru, što bi bilo 100 odsto kobno za nju, jer je morala odmah na operaciju. Od 1.000 jedno preživi, kad pukne aneurizma, to su mi kasnije rekli. Onda je došao moj prijatelj i doktor Zoran i brzo su je prebacili na neurohirurgiju i tu je doktor Tasić prihvatio i danas sam mu zahvalan kao bratu. To se sve dešava u 12 uveče – pričao je pevač, pa nastavio:

Rajko Ristić

– Te večeri ne mogu zaboraviti, cela srpska estrada je bila kod mene. Tad sam shvatio da su mi pravi prijatelji, pokazali su mi ljubav i poštovanje. Toliko su mi snage dale kolege, od Cece, Brene, Bobe, Zorice i Kemiša, Bekute i Mrke, Žike Jakšića, Raka Marić, Lukas, Tropiko, ne znam ko nije bio u Urgentnom uz mene, došli su svi u bolnicu. Bilo je 150 ljudi od toga 70 odsto sa estrade. Sećam se, kreću da je vode na operaciju i zovu moju decu da je vide, jer je to možda poslednji put da je vide. Šest i po sati je trajala operacija, mi smo ostali do 7 ujutru u Urgentnom – ispričao je Pejović te dodao da je nakon operacije krenula nova borba za Biljanin život i koji će dati svu svoju snagu da majka njegove tri ćerke bude zdrava i uz njih još dugo vremena.

Ćerka Siniše Mihajlovićajoš nije u stanju da se pomiri sa odlaskom svog oca. Svu svoju bol i tugu ona je skrila duboko u sebi i zbog ćerke Violante, nastavila da se raduje životu. Priznala je Virdžinija Mihajlović da joj u trenutku najvećeg bola upravo naslednica bila najveći pokretač i neko zbog koga nije potonula.

Upravo zbog mezimice ćerka Siniše Mihajlovića vratila se svakodnevnoj rutini i dosadašnjem životu koji je uključivao objave na “Instagramu”. Njena otvorenost u tom pogledu neke je iznenadila, zlonamerni su smatrali da je prerano da se na taj način eksponira svega par meseci od smrti oca, dok su joj pojedinci osmeh na licu veoma zamerili te su usledile i uvrede.

Budući da se sa negativnim komentarima sureće već neko vreme, Mihajlovićeva mezimica odlučila je da se obrati javnosti putem društvenih mreža: 

− Polako ću pokušati da se vratim na Instagram, ne zato što sam dobro, da budem vedra, srećna i bezbrižna (naročito za glupe ljude, koji, nažalost, postoje), već da bih skrenula pažnju sa gubitka koji sam doživela. Nije da Instagram može ko zna koliko da me odvrati kada su srce i duša u komadićima (Violante je moj spas), ali može bar malo da me natera da razmišljam o lakšim stvarima. S obzirom na to da će se uvek naći neko ko će pokušati da sudi komentarima: „Izgubila je tatu, a već se smeje”, „Stavlja storije na Instagram, ja nisam mogao da ustanem iz kreveta”, „Vidi koliko je boli, već je našminkana i dobro se oblači”… Znajte da me vaše kritike ne dotiču.Ogromna praznina koju osećam je tu, ona živi u meni, ne daje mi ni trenutka mira… Fotografije na Instagramu ne definišu stanje mog duha, neka to bude jasno. Plačem, ali sam „prinuđena” da obrišem suze i nabacim osmeh, jer imam ćerku koja, uprkos svemu, zaslužuje da ima srećnu majku – počela je izlaganje ona pa nastavila:

− Biće teško, ali učiniću sve da ćerki pružim najlepše detinjstvo, baš kao što je bilo moje. Moram da budem nasmejana čak i kada je sve u meni razbijeno. A ja imam muža koji posle svega što je prošao pored mene i moje porodice zaslužuje više od bilo koga ženu koja je u stanju da plače, da sebi da oduška, da pati, ali da se onda vrati i nastavi da živi. Jer, život je nešto drugo, uprkos tome šta vam ovde pokazujem… Uvek sam radije zadržavala patnju za sebe i tako ću nastaviti. Ovde je nikada nećete videti. Sve vas volim – zaključila je Mihina mlađa naslednica i stala na put zluradim komentarima i napadima.

Nada Alimanović je izbjeglica iz Bosne i Hercegovine u Srbiji. Ona je nekada bila ugledna profesorka klavira, a sada dane provodi gladujući.

Nekadašnja profesorka živi zaboravljena u jednoj prostoriji u školi u selu Mačkovac kod Kuršumlije. Ostala je bez posla, a jedan zid je dijeli od učionice u kojoj učitelj djeci drži nastavu. Nema nikakva primanja, i tako ju je muka naterala da moli za koru hljeba. Nema ni dokumenta, a ujedno ni zdravstveno osiguranje. Nema ni drva sa grijanje, ni namještaj u prostoriji u kojoj živi.

Najpre nije željela da priča o svom problemu. Nije željela da se čuje da gladuje, jer nije željela da bruka svoju porodicu. Ipak, biti gladan nije grijeh, naročito u situaciji u kojoj se Nada nalazi.

– Za ovu nedelju imam jedan hleb i nekoliko palenti. Imam hrane do petka. Živim u maloj prostoriji. Nemam nikakva primanja, nemam dokumenta od 2018. godine. Ovde sam osam godina, a Kuršimliji sam radila kao profesor klavira u muzičkoj školi iz Prokuplja koja ima odeljenje u Drinki. Brat mi šalje 100 evra mesečno da imam za hranu, nije ni on u mogućnosti da pošalje više. Zamislite da osam godina izdržavate sestru, da joj šaljete po 100 ili 150 -evra – rekla je nada humanitarcu Dejanu Markoviću Miloševiću.

Crveni krst joj ne pomaže. Kako je rekla, rekli su da nisu nadležni za nju jer je ona prijavljena u Šapcu.

– Mogli bi bar vodu da mi donesu, ova voda je zagađena. Ja idem od petlje i uzbrdo i u torbama sa točkovima nosim 12 litara vode i tri litre mleka. Mučim se kao Isus Hristor, nema ko vodu da mi donese. Crveni krst neće. Nose ovde ljudima redovno hranu, a ne mogu da dođu kod mene jednom u mesec dana da mi donesu samo vodu i hleb. Ako čoveku ne doneseš vodu i hleb, ne znam da li neko treba da živi. Za tri meseca sam oslabila 20 kilograma, ne znam da li je noseći li od neke bolesti, jer nema zdravstveno osiguranje – dodala je.

Kada joj je saopšteno da će da dobija vodu i hranu, Nada se veoma obradovala. Kada su je humanitarci obišli drugi put, donijevši joj vodu i upitali da li je dobro jela, Nada je kroz osmijeh odgovorila da je “ajvar slistila i da ne može da ga se zasiti”.

– Sada sam sita. Bila sam željna baš ajvara – rekla je.

Karl Edvard Tomi Borgud, poznatiji po nadimku Slim, čuveni vozač Formule jedan i bubnjar legendarnog benda ABBA preminuo je u 77. godini nakon duge i teške bolesti.

Borgud je od rane mladosti pokazao ogroman talenat kako za muziku, tako i za vožnju, a po mnogima jedan od najluđih i najživopisnijih vozača u istoriji „najbržeg cirkusa na svetu“ uspeo je da ostvari naizgled nemoguće – u isto vreme je i vozio u F1 karavanu, i svirao sa ABBA.

Upravo mu je prijateljstvo sa Bjornom Ulveusom, osnivačem ABBA, omogućilo da se u 34. godini, kao tada već veteran moto-sporta, domogne Formule jedan, ali svoj dvogodišnji boravak u ovom takmičenju nije okončao bez „praska“.

Naime, iako dočekan uz veliku dozu potcenjivanja, Borgud je uspeo da u krajnje nekompetitivnom bolidu ATS-a na čuvenom Silverstonu 1981. godine osvoji fantastično šesto mesto i jedan bod. No, to je bilo sve za tu sezonu, ali je njegov dalji nastup u bolidu ovog nemačkog tima protekao bezuspešno.

Ipak, nastup na Velikoj nagradi Velike Britanije bio je dovoljno dobar da mu donese poziv Kena Tirela, vlasnika ekipe Tirel koja se takmičila od 1958. do 1998. godine. Ipak, u njoj se zadržao samo tri trke pre nego što je usledio rastanak jer se navodno „nije snašao u novom timu“.

Razlog za to se verovatno krije u nameri Borguda da „žonglira“ karijerama, i da se istovremeno uz borbu za što bolji plasman u Formuli jedan bavi sviranjem.

Nakon što je napustio Tirel, trkao se tek periodično pre nego što je za volanom kamiona postao jedan od najboljih u ovom sportu, osvajavši titule u Diviziji 2 i Diviziji 3 Evropskog šampionata u trkanju kamiona.

Takođe, ostaće zabeleženo i da je 1979. godine na Prvenstvu Evrope zauzeo treće mesto iza kasnijeg šampiona F1 Alana Prosta i Majkla Blikemolena.

(Kurir.rs/Nova.rs)

Iako ima 105 godina, nanu Džezide Alija iz kosovskog sela Stančić vrijeme i nove tehnologije nisu pregazile.

Nana je preživjela četiri rata, ima 60 potomaka, petoro djece, unuke, praunuke i čukununuke, ne nosi naočare, ima odličnu memoriju i bez problema koristi svoj mobilni telefon.

Ona je ovih dana bila u gostima kod članova svoje porodice u Kumanovu, gradića na sjeveroistoku Makedonije, gdje ju je posjetila ekipa skopske televizije 21 i lično se uvjerila u vitalnost ove nane. I oni su se začudili kako osoba koja je iza sebe ostavila jedan cio vijek može da bude u tako dobroj formi. Baka im je na to odgovorila da ju je održao stalni rad, skromna i zdrava hrana.

– Ne znam odakle mi toliko zdravlja. Ja sam cio život uglavnom jela kukuruzni hljeb, paradajz, crni luk, kupus i drugo, a pila sam samo ovčije mlijeko, rekla je nana Džezide Alija.

Ona kaže da život danas nije loš, ali joj se ni malo ne dopada kako se oblače mlade djevojke. Veli da žene moraju da se razlikuju od muškaraca.

– Sada oblače razne modele haljina. Meni se to uopšte ne dopada, ali šta da radim. Djevojka treba da je djevojka, žena – žena, muškarac – muškarac. Treba da se razlikuju. Sada se ne zna da li je djevojka, nevjesta ili muškarac – kaže nana Džezide, piše hayat.ba.

Ona je u Kumanovu bila u posjeti sinu njenog amidže, koji ima 80 godina, odakle je svima poručila da održavaju i njeguju porodične veze.

– Prvo treba da se međusobno volite, da svako poštuje svoju krv i da što više doprinosi porod