Šesnaest godina sam imao divan život, ne znam kako ću dalje, neću ni ja daleko. Nisam imao svoje dece, Nikolu sam usvojio sa dve godine, nadao sam se da ću dočekati unučiće, a sad su sve moje lađe potonule.Ovako je juče pričao očajni Slaviša Đorđević iz niškog sela Prva Kutina čiji je usvojeni sin Nikola (18) stradao od strujnog udara dok se tuširao.
Dva puta jauknuoTragedija se dogodila u utorak uveče, kad je Slaviša bio na poslu u drugoj smeni u fabrici „Nisal“.- Kući sam došao oko 23.30 i zatekao usplahirenu ženu Verku, koja je zbog bolesti nepokretna. Kazala mi je da je Nikola u kupatilu, da je čula da je dva puta jauknuo i da se ne odaziva. Razbio sam vrata i video ga kako leži na stomaku, nije davao znake života. Bio sam u šoku, pozvao sam komšiju i rekao mu da javi Hitnoj pomoći i policiji – priča otac stradalog dečaka.Slaviša pretpostavlja da je Nikolu ubila struja iz bojlera.
– Kad bi se kupao, unosio je radio u kupatilo jer je mnogo voleo muziku. Bila je uključena i grejalica, ali mislim da je stradao zbog bojlera. Kad sam uhvatio tuš, i mene je udarila struja, a video sam da je bojler uključen.
Uvek sam mu govorio da ga isključuje kad se kupa, ali, eto, nije me poslušao i zavio nas je u crno za ceo život – kaže kroz suze naš sagovornik.
Uzeli ga iz domaNikola je rodom iz Župskog Aleksandrovca, a Đorđevići su ga uzeli iz doma za nezbrinutu decu.- Imao je dve godine i dva meseca kad smo ga usvojili.
Bio je sitan, bio je težak samo devet kilograma i četiri stotine grama. Zato sam ga zvao Mali i kad je porastao. Usrećio je i mene i suprugu jer smo mnogo patili što nemamo svoju decu. Sve smo činili da mu zamenimo roditelje – priča očajni čovek i nastavlja:- Majka mu je umrla kad je imao samo četiri godine, tada smo mu kazali da je usvojen.
U Aleksandrovcu je imao polusestru, dedu i baku, stalno smo se posećivali, evo, oni su i danas tu. Nikola je kod njih odlazio i sam, želeli smo da ima vezu s biološkom porodicom. Sve bih učinio za njega, najviše sam se radovao kad dođem s posla, a on mi dotrči u susret i traži da se igramo.
„Tata, je l‘ može repriza?“Slaviša kaže da je Nikola nedavno slavio punoletstvo.- Voleo je računare, pohađao je četvrti razred Elektrotehničke škole „Nikola Tesla“. Drugovi su ga obožavali, evo, neprestano dolaze da nam izjave saučešće. Voleo je da se druži, nedavno smo mu proslavili 18. rođendan, za Novu godinu ih je pozvao na žurku kod nas kući.
Pitao me: „Tata, je l‘ može repriza?“ Naravno da sam mu dozvolio, nema toga što ne bih učinio za njega. Nadao sam se sreći, podizao ga kao svog, a sada mi ništa više nije ostalo – jada se otac nesrećnog mladića.
Nikola je sahranjen juče na groblju u selu Radikina Bara.
Zla sudbinaNISAM DOČEKAO DA GA OŽENIM– Nikola nije pušio i nije pio. Kad mu je umrla majka, rekao sam mu da je preminula od cigareta. Nikada nije poželeo da zapali. Bio je poslušan, dete kakvo se samo poželeti može, ali nije nam se dalo da dočekamo da ga oženimo – kroz suze priča Slaviša.