Month: February 2023

B. J. (44) iz Novog Sada osumnjičen je za ubistvo vlasnika menjačnice Jovana Janićijevića (47), a uhapšen je na granici Austrije i Nemačke!

Kako je Kurir ranije pisao, B.J. je dobro poznat u Novom Sadu, a bio je i Janićijevićev saradnik kome je žrtva slepo verovala i zato se sastala sa njim da mu učini uslugu tako što će mu razmeniti novac, ali je završio opljačkan i ubijen.

B.J. inače je vlasnik restorana brze hrane u Novom Sadu.

Podsetimo, sumnja se da je on, 24. januara, u Novom Sadu, oštrim predmetom, usmrtio četrdesetsedmogodišnjeg muškarca, čije je telo pronađeno na parkingu, u Ulici Nova 34.

Policija u Novom Sadu otkrila je ranije ko je ubica vlasnika menjačnice “Jole”, a sigurnosne kamere koje su pokivale ovaj deo novosadskog naselja Veternik snimile su svaki detalj napada, kao i ubicu koji nonšalantno odlazi sa mesta zločina!

– Oni su dugo sarađivali i Jovan je odlučno poznavao ubicu, slepo mu je verovao. Nikome inače nije dolazio na noge, samo onima sa kojima je bio u najboljim mogućim odnosima – rekao je izvor.

U čast legedne crveno-belih.

Fudbalski klub Crvena zvezda u subotu na prolećnoj premijeri protiv Vojvodine (16.00) prirediće omaž legendnom Siniši Mihajloviću, koji je krajem 2022. izgubio bitku s teškom bolešću.

Da Miha nikada neće biti zaboravljen u svojoj kući, stadionu Crvene zvezde, svedoče i najave generalnog direktora Zvezdana Terzića, koji u razgovoru za Republiku otkriva planove i inicijativu da deo tribina najvećeg sportskog zdanja u zemlji uskoro ponese njegovo ime.

Kako kaže, član najslavnije generacije crveno-belih ovekovečen titulom prvaka Evrope i sveta ništa manje nije zaslužio.

– Ovo je prva utakmica Crvene zvezde bez Siniše Mihajlovića. Klub ima obavezu da mu posveti prvu utakmicu. Biće to omaž Mihi u čast i očekujemo da navijači dođu u velikom broju bez obzira na vremenske prilike. Upravni odbor je u utorak izneo jedan predlog koji će izaći pred Skupštinu kluba u subotu, a to je da se jedan deo tribine, konkretno VIP na zapadu, nazove po Siniši Mihajloviću. U subotu će doći njegova porodica, sinovi, brat… Razgovarali smo se sa njima, dobili smo saglasnost. Pozvali smo brojne saigrače s kojima je igrao u crveno-belom. Neverovatno da je za tako kratko vreme, nastupajući samo godinu i po dana, u tolikoj meri obeležio klupsku istoriju. Ali, ne samo zbog igračke karijere. Siniša nikada nije prekinuo vezu sa Crvenom zvezdom, iako je napravio sjajnu karijeru posle odlaska. Uvek je sa ponosom isticao odakle potiče, da pripada Crvenoj zvezdi i Srbiji. Ponosno je govorio da je deo srpskog naroda i na najbolji mogući način je promovisao ono čime se mi kao klub ponosimo. Njegova tragična i prerana smrt nesumljivo je uticala da uđe u legendu, a najmanje što smo mogli da učinimo za njega jeste da organizujemo utakmicu njemu u čast. Podsetićemo šta je sve uradio, sektor marketinga organizovao je jednu vrstu priredbe na terenu, a navijači koreografiju. Biće lepo. Siniša Mihajlović to zaslužuje – ističe Terzić.

Lekovi su izgleda imali kontraefekat. Zato su odmah, bez obzira na to što su imali povratne karte, kupili nove iz Esena za Niš

BEOGRAD/SURDULICA – Putnica Đ. R. (69) iz Surdulice, zbog čijeg je teškog zdravstvenog stanja tokom leta avion iz Nemačke prinudno sleteo u Beograd, prvo se požalila suprugu pored kog je sedela da se ne oseća dobro.

Njeno stanje vrlo brzo je počelo da se pogoršava. U pomoć su priskočile stjuardese i pojedini putnici. Pošto ženi nije bilo bolje, zatraženo je prinudno sletanje na beogradski aerodrom, ali je nesrećna žena preminula u avionu, pre nego što je pilot prizemljio letelicu.

Žena se vraćala sa suprugom P. R. iz Nemačke, gde su provodili praznike sa sinom, snahom i unucima, pišu Novosti.

– Trebalo je da doputuju sledećeg utorka u Surdulicu iz nemačkog grada Ahena, gde su proslavili praznike s porodicom. U nedelju joj je pozlilo, išli su kod doktora, ona je počela da pljuje krv. Doktor joj je dao neke lekove i rekao da navodno nije ništa strašno, jer je ona dugogodišnji astmatičar – priča njihov porodični prijatelj Aleksandar C.

Međutim, lekovi su izgleda imali kontraefekat. Zato su odmah, bez obzira na to što su imali povratne karte, kupili nove iz Esena za Niš. Mesta na ranijim letovima nije bilo.

– Čuo sam se s njenim suprugom, jer je trebalo da ih čekamo na niškom aerodromu – priča njihov prijatelj, vidno potresen.

Ispričali su mu, kaže, da je ženi pozlilo, te da su otišli do toaleta, ona, suprug i stjuardesa. Počela je opet da povraća krv, a onda se onesvestila. U avionu nisu uspeli da je osveste, pa je pilot zatražio prinudno sletanje. Odmah po izlasku ih je čekala lekarska ekipa, ali ženi nije bilo spasa.

Porodični prijatelj kaže da je pre dve nedelje bio poslovno u Nemačkoj i da ih je tada sve video. Đula je, priča, bila presrećna, jer je nakon tri godine ponovo sa unucima i nije delovala bolesno.

– Poziv s Aerodroma “Nikola Tesla” dobili smo oko 22.24 – kaže dr Ivana Stefanović iz Hitne pomoći.

– Ekipa je odmah krenula put Surčina, pokušali su reanimaciju putnice, ali, nažalost, mogli su vrlo brzo samo da konstatuju smrt. Pre nas kolege iz ambulante koja se nalazi na samom aerodromu su pokušale da pomognu ženi.

Telo preminule po nalogu nadležnog tužilaštva prevezeno je na Institut za sudsku medicinu kako bi se obdukcijom utvrdio tačan uzrok smrti. O slučaju je obavešten zamenik iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, koji je i naredio obdukciju tela.

Pretpostavlja se da je došlo do srčanog zastoja koji može da bude posledica mnogih bolesti.

Prijatelj porodice iz Surdulice navodi da je njegova sestra nakon brojnih papiroloških procedura sinoć sačekala supruga preminule na aerodromu. Danas će preuzeti telo nesrećne žene, koja će biti sahranjena sutra na groblju u Surdulici.

Na magistralnom putu Čačak – Gornji Milanovac u mestu Brđani tokom večernjih sati dogodila se teža saobraćajna nezgoda kada su se sudarila dva putnička automobila i jedan kamion.

– Do udesa je došlo kada je vozač koji se kretao iz pravca Gornjeg Milanovca izgubio kontrolu nad volanom, došao kontakt sa drugim automobilom, a zatim udario u kamion. Ne zna se tačan razlog zašto je došlo od udesa, čuli smo od ljudi koji su stajali sa strane da je vozač najverovatnije bio pijan, ali svakako tačan razlog utvrdiće policija – rekao je jedan od očevidaca i dodaje da je od siline udara na kamionu otkinut točak.

U ovoj saobraćajnoj nezgodi jedno lice zadobilo je teške telesne povrede.

Na lice mesta stigli su i vatrogasci spasioci kako bi povređenog izvukli iz vozila, koji je potom kolima Hitne pomoći prebačen u gornjomilanovačku bolnicu. 

Dok traje uviđaj, pripadnici policije vozila propuštaju naizmenično. Ono što dodatno otežava saobraćaj jeste što teretno vozilo koje je učestvovalo u sudaru stoji nasred puta. 

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju praznik Prepodobnog Jevtimija Velikog, svetitelja iz 5. veka, koji se smatra zaštitnikom slabih i nesrećnih ljudi

Naime, Prepodobni Jevtimije Veliki je rođen u jermenskom gradu Melitini, blizu reke Eufrata, u porodici plemenitih i znamenitih roditelja.

Od ranog detinjstva vreme je provodio u molitvi, a kao mladić se zamonašio i počeo da živi po strogim pravilima monaha.

Nakon nekog vremena, oko Jevtimija počeli su da se okupljaju mnogi učenici, od kojih su neki kasnije i sami postali znameniti svetitelji – Kiriak Otšelnik, Sava Osvećeni, Teoktist i drugi.

Veliki čudotvorac

Predanje kaže da je Jevtimije bio veliki čudotvorac, a pamti se da je izgonio demone, lečio teške bolesti, izvodio vodu u pustinjama, umnožavao hleb, proricao…

Svoje učenike učio je da je važan život ispunjen trudom i radom, a zabeleženo je da je govorio: “Ako vi bez svoga truda jedete hleb, znači vi jedete tuđi trud”.

Pored pećine u kojoj je živeo izgrađen je manastir, koji je još i dugo posle njegove smrti bio prepun monaha. Priča kaže, da je poslednja zapovest koju je Jevtimije Veliki izdao pre nego što je umro, bila da kapija manastira nikada ne bude zatvorena, i da ovo mesto služi kao mesto odmora za svakog putnika namernika.

Imao je veliku ljubav i poštovanje naroda

Umro je 473. godine, a njegovoj sahrani je prisustvovao i jerusalimski patrijarh Anastasije. Priča kaže da je patrijarh morao da čeka ceo dan, dok je ogromna masa naroda celivala svetitelja, i tek uveče uspeo da dovrši opelo. Prema predanju, sedmog dana nakon smrti, Jevtimije se prikazao svom učeniku Domentijanu, sav svetao i radostan kao pravi “sin svetlosti”.

Zbog života koji je posvetio drugima, i učenju o tome da čovek mora da pruži pomoć čak i neznancu kada se ovaj nađe u nevolji, Prepodobni Jevtimije Veliki i danas se smatra zaštitnikom slabih i nesrećnih ljudi.

Običaji na današnji dan

Budući da je reč o velikom svetitelju, smatra se da je veliki greh na današnji dan oterati prosjaka sa praga, ili odbiti da pružite pomoć nekome ko to traži.

Ako to učinite, narod kaže, uvredićete Prepodobnog Jevtimija Velikog, a onda ćete život provesti bez njegovog blagoslova i ništa vam neće ići od ruke.

Policija u Kikindi podnela je krivičnu prijavu protiv 60-godišnjeg veterinara iz tog grada. On je osumnjičen za krivična dela proizvodnja i stavljanje u promet škodljivih proizvoda i neovlašćeno bavljenje određenom delatnošću, saopštila je PU u Kikindi.

Veterinar je, kako se sumnja, u delu svoje porodične kuće otvorio veterinarsku ambulantu sa instrumentima i opremom koja, kako je utvrđeno, nije registrovana, a tu je lečio i životinje, iako nije imao ovlašćenje Uprave za veterinu.

Prilikom pretresa njegove veterinarske ambulante, policija je pronašla lekove i medicinska sredstva koje je koristio za lečenje životinja, iako je deo bio sa isteklim rokom trajanja, a deo bez prateće dokumentacije.

Naravno svaka kuća ima svojih poslova,bilo jednom u sedmici,mjesecu ili godini.

Tako red dođe da se i tepih mora oprati.
Moramo ih održavati i prati barem jednom u godini,a mnogima je muka kad i taj jedan dan dođe.
Ali i kada ih očistimo nije to to.
Nikad ne blistaju i ne vrate onaj pravi sjaj.

Mi vam danas donosimo metodu koja je jako efikasna i mnogo ućinkovita.
Tepih će vratiti onu novu mekoću,mirisat će i naravno biti blistavo čist,ali to nije sve jer ćete očistiti mrlje koje dugo dugo niste mogli.

PROCES ČIŠĆENJA:
– Tepih prvo usisajte
– Zatim čistu pamučnu krpu natopite ocatom
– Krpom prebrišite dobro vaš tepih
– Drugu krpu malo pokvasite i na nju stavite sodu bikarbonu
– Ponovo prebrišite tepih
– Ostavite sve da stoji 20-25 minuta
– Tepih ponovo dobro usisati

TO JE TO vaš tepih će dobiti sjaj i tiješit ćete se svih štetočina koje i nisu baš vidljive golim okom.
Očistite tepih i metodu podijelite sa prijateljima!!!

Znaš čiko, mi smo bili sretna porodica do onog dana kada je otvorena kladionica.Babo je počeo ići iz znatiželje.Onda je krenuo skoro svaki dan.Kada se vraćao s posla, svraćao bi redovno i ostajao bi do kasno u noć.Počeli smo oskudijevati jer babo nije donosio platu kući.Moja majka je kriomice počela donositi namirnice “na veresiju” iz obližnje trgovine.

Kada je za to otac saznao, strašno su se posvađali, a ja sam grlio svoju trogodišnju sestru koja je plakala.Nekoliko dana poslije svađa je prerasla u nasilje.Otac je teško pretukao majku.Završila je u bolnici.Kada sam otišao sa nanom da je posjetim, nisam je mogao prepoznati.Oca je policija pritvorila, ja i sestra smo ostali sa nanom.Kada se majka oporavila zatražila je razvod.

Tri mjeseca poslije su se rastali ja sam ostao kod oca, sa majkom je otišla seka.Otac je počeo i piti.Zapustio se.Ponekad , kad bi bio trijezan znao bi me i pomilovati.Ali, obično kada bi došao pijan, samo bi zaspao.U odjeći.Siromaštvo se uveliko uselilo u našu staru kuću.Oskudijevali smo u svemu.Ovaj mjesec mi nije kupio ni mjesečnu kartu.

U školu ponekad idem pješke, a ponekad se prebacim.Strah me je ponekad sjesti sa nepoznatim ljudima, jer sam tek 6 razred.A onda su me jednog dana moji drugovi počeli ismijavati:”Evo onog što mu se majka preudala”.

Pokazali su mi na telefonu slike sa svadbe.Ja sam plačući odpješačio kući.Nisam išao u školu tri dana.Za ti vrijeme nisam pojeo jedva krišku hljeba.Neprestano sam se čiko, pitao:Ako je ostavila oca, zašto je zaboravila mene?Ja sam joj pomagao u poslovima oko kuće.Ja sam joj unosio drva.Nije mi se više ni javila.Otac je od pića teško obolio i odvezli su ga u bolnicu.

Nekoliko dana poslije je umro.Niko na svijetu nije bio tužniji od mene.Sa mnom je ostala nana.Neprestano sam se pitao:”Da nisam šta ja zgriješio, pa me ovakvog malog sudbina kažnjava.Išao sam pješke svaki dan u školu i nisam se družio ni skim da me ne zadirkuju.I opet pješke kući.Onda je jednog dana poštar donio paket za mene.Majka mi poslala adidas patike, farmerke i džemper.I slike mi poslala na kojima vidjeh da žive lijepo i da imaju dosta hrane.Natopio sam džemper suzama.Ne toliko zbog svoje sudbine nego što na slici vidjeh da mi je seka sretna.

Možda nekad i pomisli na mene.Na one trenutke kada sam je izvodio iz sobe kad je babo tukao mamu.Nana je grcala u suzama.Jel tako čiko da je za OVO KRIVA KLADIONICA?

Jel’ tako da babo nije išao u kladionicu,mi bi sada bili svi zajedno?I bili bi sretni.Jel’ tako čiko?

Slomilo me je na hiljadu komada.Kupio sam mu slatkiše i mjesečnu kartu ali nikad nisam zaboravio ovu njegovu iskrenu ispovijest.I kada god vidim njegove plave oči i kovrdžavu kosu, SVE SE U MENI SLOMI.

Život ti je, sine moj, kao da uđeš na jedna a izađeš na druga vrata, govori mi nana Sena

Evo sine 84-ta mi, preživjela sve što insan može preživjeti.I ratove i glad i bolesti.Neimaština je bila teška.Moj Ibro, rahmet mu duši, bio je vrijedan čovjek.Zagledali smo se kad sam dolazila tetki Hafi.Bila kraljevina tad.Uzeli smo se.Njegovi su negodovali zbog moje tjelesne mane.Razroka sam sinko od rođenja.Tako Bog dragi dao.A on me je volio i štitio, ne treba griješiti dušu.

Puno smo radili.Težački živjeli dok se Ibro nije zaposlio u Zadruzi kao kočijaš.Kad mu poso’ završi odmah na njivu.I ja sa njim.Izrodili smo petero djece.Sve sinovi.Bili su nam plaho pri ruci.Pomagali u svakodnevnim poslovima.Rifat se moj najstariji sin, utopi u Uni.Nismo ga nikad našli.Bio stasit momak.Radio u Krupi u pilani.Ova četvorica mlađa su otišla na škole u Sarajevo.Mirso je učitelj, Hazim doktor, Nusret inžinjer a najmlađi Hamed profesor na fakultetu.Svi su školovani.Mi smi ih školovali od svojih deset prsti.Odvajali zadnji zalogaj.Da postanu nešto, da ne budu ko’ mi, težaci..Dobro je bilo dok se nisu oženili.Navraćali bi s vremena na vrijeme.

Ne treba meni sinko ništa, samo da ih moje oči vide.Da mi se duša napoji a srce smiri.Da ih obgrlim majčinskom ljubavi i dovom.Dok sam živa.Ali sine od kad se oženiše, dođoše snahe, počeše urjeđe dolazit’.Zadnji put kad su bili sine ona Hamedova kaže mu

:”Nemoj više da me dovodiš u ovu divljinu i kod ove neuredne seljanke.Razumiješ li me.Kuća smrdi na plijesan.Ne treba mi ovo.”.

A moj Hamed ko’ siroče opravdava se.Plaho me zabolilo od mog Hameda.A nosila sam ga 12 puta vozom doktoru u Osijek.Bio je puno bolestan ko’ dijete.Nismo znali da će preživjet.Počeše tako, sine moj, ko’ po dogovoru sve rjeđe i rjeđe, i evo 4 godine kako mi ni jedan nisu vrata otvorili.Zadnji put su bili bez žena i djece.Kupili mi onaj mobitel, ko’ da ja znam sa njim baratat’.Ispraznio se za 3 dana.Od tada nit ih čujem nit’ vidim.A morel’ se sine tako živit’ da se majci vrata ne otvore? Pa ni za Bajram? Ibre odavno nema, znam njegovu huju on ne bi preko ovog prešo’.A ja sam sine, majka.Poželjela sam unučad.Da ih pomilujem.Darujem.Ne znam sine dokle ću?

Bolest me nagriza.Od šećera vidim slabo.Svu penziju potrošim na lijekove..Najviše me zabolilo što mi je svijet ove godine sabirao vitre.Bilo mi teško.Zar i pored sinova?Zar i pored onoliko pažnje prema njima, ne navratit’?.Ne upitat? Sto put sam poželjela ,nek mi dragi Bog oprosti, da su mi sva četvorica bili curice.One su molistivnije.Dolazile bi.Nadgledale bi.A ja se borim svako jutro da ustanem.Teško i namaze klanjam.Al’ more kako more.Sjedeći.I na svakom namazu Boga dragog molim da njih i njihove porodice sačuva od svakog zla.

Da ne oskudijevaju ni u čemu.Da budu zdravi.Jer, majka sam.Sa mene šta bude.Ako i ne dođu dok sam živa, nemoj im reći da sam se žalila.Majka sam.Ja to ‘nako…

Драги моји, немојте да дозволите да вас родитељи дозивају са сузама из болничких соба, старачких домова, старих родних кућа…Немојте, те сузе су теже од свега. Кад вам падну на душу и савест, никакав новац, никаква каријера нити лажна слава овог пролазног живота неће вам помоћи да се осећате боље.Док су живи, обиђите их, пружите им љубав и утеху.Неко би све дао да може да загрли мајку или оца и каже Опрости ми, Волим те, Недостајеш ми.Немојте само на себе да мислите, сетите се и њих.Најгоре кад је човек ,стар, немоћан и сам. То боли јако и нико од нас не зна када ће бити на његовом месту.Ако смо такви хладни према онима који су нас одгајали какви ћемо бити према другима који само пролазе кроз наш живот или према свом мужу, деци, пријатељима…Или се све свело на себичну љубав према себи, ЈА И НИКО ДРУГИ НЕ ПОСТОЈИ?Исправите себе, мајка и отац увек чекају да нас загрле и опрост