Za pravoslavne vjernike sutra će početi višenedjeljni veliki Vaskršnji ili Časni post, koji se završava praznikom Vaskrsenja Isusa Hrista – Vaskrsom, koji se ove godine proslavlja 16. aprila.
Datum početka Časnog posta zavisi od datuma praznovanja najvećeg hrišćanskog praznika Vaskrsa, kojeg pravoslavni vjernici slave uvijek u nedjelju punog mjeseca poslije proljećne ravnodnevnice.
Pravila tokom posta:
– Ne jedemo meso, jaja sir, mlijeko i sve mliječne proizvode.
– Ulje i vino su dozvoljeni svim danima, osim srijedom i petkom, kada bi trebalo jesti hranu spremljenu na vodi.
– Riba se može konzumirati svake subote i nedjelje, kao i na praznike.
– Ukoliko ne možete, iz zdravstvenih razloga, da ispoštujete pravila posta, posavjetujete se sa svojim duhovnikom kako u tom slučaju da postite.
Prva nedjelja posta zove se Čista, druga Prečista, treća Krstopoklona, jer se vjernicima koji su stupili u podvig posta, iznosi Časni krst na jutrenju na poklonjenje i cjelivanje, a četvrta nedelja je Sredoposna, jer je to vrijeme sredine posta.
Peta nedjelja posta se naziva Gluvna. U toku te nedjelje se ne pjeva, ne igra i ne svira, a poslovi se ne započinju. Šesta nedelja je Cvjetna. Tako je nazvana po cvijeću i zelenim grančicama koje su djeca i građani bacali pred Hrista pri Njegovom ulasku u Jerusalim, objašnjeno je na sajtu Eparhije-sremske.
Sedma, posljednja sedmica pred praznik Vaskrsenja je Strašna, Stradalna ili Velika nedjelja.
Najznačajniji dan u toj nedjelji je Veliki petak, jedini dan u godini kad u Pravoslavnim hramovima nema jutrenja niti bogosluženja, već se samo popodne drži opijelo razapetom Isusu Hristu.
Vjernici dane posta provode u molitvi, praštanju i pokajanju kako bi se pripremili za Sveto pričešće.
Prema pravoslavnom učenju, Veliki post nas uči pokajanju, praštanju i pravoj molitvi, a cilj je da se u miru i tišini dočeka najveći hrišćanski praznik Vaskrs, jer je vjera u Vaskrsenje osnov hrišćanstva.
Veliki ili Časni post, koji je ime dobio prema Časnom krstu na kojem je stradao Isus Hristos, ustanovljen je po uzoru na podvig Spasitelja koji je, poslije krštenja na rijeci Jordan, otišao u pustinju i postio četrdeset dana i noći, nakon čega je izašao kao pobjednik iz iskušenja koja mu je postavio Sotona.
Vjernici dane posta provode u molitvi, praštanju i pokajanju kako bi se pripremili za Sveto pričešće.
Post predstavlja i uzdizanje duha nad tijelom, pobjedu duhovne strane nad čulima i za hrišćanina on predstavlja pripremu za obilježavanje i proslavu Vaskrsa.
Prema kalendaru Srpske pravoslavne crkve (SPC), uz jednodnevne postove postoje i četiri višednevna posta, a osim Časnog, to su i Božićni, Petrovski i Velikogospojinski post.
KK Bajern iz Minhena objavio je tužnu vest na društvenim mrežama. Naime, u saobraćajnoj nesreći poginuo je nemački košarkaš, Mubarak Salami.
On je nosio dres Dragons Rondorfa, a u prethodnim sezonama je nastupao za SBB Baskets i Hamburg.
Salami je poginuo na putu između Berhofa i Švarmšteta u petak uveče, a prema navodima iz policije, automobil kojim je on upravljao se kretao ka Hamburgu i sudario se sa kombijem.
Nakon sudara sa kombijem, automobil marke Hjunadi se odbio i skrenuo u levu traku gde se direktno sudario sa automobilom iz kontra smera, i oba automobila su u požaru koji je usledio, izgorela.
Jelena Rozga za medije je oduvek otvoreno govorila o problemima koje ima sa štitnom žlezdom, a sada je otkrila da joj rezultati na poslednjem pregledu nisu bili dobri.
“Imam problema sa zdravljem, ta štitna me ne sluša… To ne krijem, pričam, možda mogu nekom da pomognem. Pre dva dana sam išla da pregledam krv, nalazi su mi nikad gori. Nisam najbolje, ali se trudim. To najviše utiče na moje raspoloženje, kada mi hormoni nisu u balansu. Utiče to i na moju kožu. Trudim se da što više odmaram, da budem pozitivna i nadam se da će za mesec dana, kada budem išla na kontrolu, moji nalazi biti bolji“, rekla je u emisiji “Premijera Vikend Specijal” pevačica, koju nikada ne napušta optimizam. Iako ne želi javno da otkriva identitet svog partnera, šarmantna plavuša priznala je da u njenom životu postoji neko ko joj svakodnevicu čini lepšom.
“Naravno da da. Emotivni život mi je jako važan. Kada sam
složena privatno, emotivno, onda mogu sve. Kada se zaljubim, ako nešto
ne štima ne funkcionišem. Volim da pripadam nekome, volim zagrljaj,
volim da me neko dočeka s osmehom, ništa lepše od toga. Ako
vidim da ne ide, onda se povučem, treba mi da se ‘saberem’. Tada moji
prijatelji znaju da se ne javljam nikome, da moram sama da otplačem,
odbolujem, pa onda da idem dalje. Traje ta tuga, ali u nekom trenutku
moraš da ustaneš iz kreveta”, priznala je Jelena.
Rozga je karijeru započela u grupi “Magazin”, a da nastupa sa njima
sanjala je odmalena. U ostvarenju sna pomogla joj je majka, koja je
lično nazvala tvorca benda Tončija Huljića.
“Kao klinka sam uvek pevala samo ‘Magazin’, rekla sam da ću biti
pevačica ‘Magazina’. ‘Ja ti neću kuvati, ja ću biti pevačica, ići ću na
koncerte, turneje’, tako sam pričala. Ona je sve to slušala, a
onda je pročitala u novinama da pevačica koja je tada bila u ‘Magazinu’
kreće solo karijeru. Šta će, nazvala je Tončija, on je došao u Zagreb,
poslušao me pesmu i po i rekao: ‘Ti si ta’. Bilo mu je jasno.
Njemu se ustvari svidelo moje prezime, ne znam zašto. Sećam se, kada me
prozove nastavnik u školi… Meni je moje prezime nekako bilo oštro,
uopšte nije priličilo mom liku i delu, a možda sam zbog tog prezimena
ovde sada sa vama. Kada sam došla u ‘Magazin’, Tonči nije za mene radio
pesme ‘nja-nja-nja’, iako sam bila klinka. U startu je radio
jako ozbiljne pesme, ja sam ‘Ginem’ otpevala sa dvadeset godina, što je
za jednu curicu, koja je imala 40 kila i hodala kao patka, bilo baš
hrabro. Hrabro je i bilo što sam rekla: ‘Hajde, idem da
probam’. Vežbala sam, iz prve sam je otpevala. Kada sam otišla u solo
karijeru bilo je teško, a isto tako imala sam sjajne pesme, velike
hitove iza sebe”, ispričala je u pomenutoj emisiji Jelena, koja je
“Magazin” napustila 2006. godine.
“I ranije sam htela da odem iz ‘Magazina’, 2004, ali je Tonči rekao:
‘Hajmo da napravimo još jedan album’, pa su se tu desile pesme ‘Da li
znaš da te ne volim’, ‘Kad bi bio blizu’, ‘Ne tiče me se’… Ali, kada
ja odlučim, to mora tako da bude. Više nisam bila srećna, više
to nije bilo to. Kada radim nešto na silu… Ja ne mogu da glumim, da
izađem na binu i da samo to tako odradim“, objasnila je pevačica.
Posna proja sa prazilukom je bila nezaobilazna na trpezama u Jugoslaviji za vreme uskršnjeg posta. Ukućani su obožavali njen miris dok se peče, a skoro niko nije mogao da se zadrži samo na jednom parčetu zbog neodoljivog ukusa. Za pravljenje je potrebno vrlo malo vremena i novca!
Sastojci:
200 g belog brašna
200 g kukuruznog brašna
2 struka praziluka
pola čaše ulja
1 kesica praška za pecivo
2 čaše kisele vode
so
susam po želji
Način pripreme:
Iseckajte beli i zelenio deo praziluka, potom zeleni ostavite sa strane, a beli propržite na malo ulja. Zatim pomešajte belo i kukuruzno brašno,prašak
za pecivo, ulje i kiselu vodu i posolite po želji. U smesu dodajte
prženi praziluk i dobro promešajte. Po želji možete odozgo dodati i
susam.
Dobijenu smesu sipajte u pleh i pecite u prethodno zagrejanoj rerni na 200 stepeni oko 20 minuta. Nakon toga je izvadite i pospite zelenim delom praziluka. Vratite je na pećenje još desetak minuta, dok lepo ne porumeni.
Poznati učesnik raznih rijaliti programa Miroslav Miki Đuričić posvetio se porodici i privatnom biznisu ali, kako kaže, nije zaboravio šta ga je sve u životu zadesilo. Prisetio se i svojih zatvorskih dana te je u želji da se na neki način oduži ljudima sa „one strane brave“ koji su mu pomogli da prebrodi teške trenutke došao u Okružni zatvor u Novom Sadu gde je u dogovoru sa nadležnima te ustanove kuvao pasulj za osuđenike i osoblje.
– U jednom periodu svog života bio sam skrenuo s puta i bio sam poročan i zbog nasilničkog ponašanja sam završio u zatvoru i ljudi sa kojima sam bio u sobi su me jako lepo prihvatili i pomogli mi kao i ljudi koji rade u zatvoru. Bio sam kratko, desetak dana, a posle sam imao nanogicu. Svejedno, osećao sam se kao da sam im na neki način dužan i zato sam odlučio da se obratim upravi zatvora i predložio sam im da osuđenicima skuvam pasulj i da malo porazgovaram sa njima, da vide da postoji način da se izvuku iz svega – priča nam Miki Đuričić.
Miki ĐuričićFoto: Srbija Danas/Milana Pavković
Priseća se da je imao raznih poroka, da je imao problema sa kockom i drugim stvarima, te da se konačno vratio na pravi put.
– U međuvremenu sam se oženio, postao sam otac. Život mi se zadnje tri, četiri godine totalno promenio. Vratio sam se na ispravan kolosek i ovaj moj potez, ovo druženje sa osuđenicima bio je neki moj način da im se odužim. Svako zaslužuje drugu šansu. Ljudi ne treba da imaju predrasude prema osuđenima jer nekog je neka muka naterala, neko je slučajno završio u zatvoru, nekom se nešto desilo. Svako zaslužuje drugu šansu u životu – poručio je Miki i dodao da je pored toga sto im je kuvao, sa osuđenicima i razgovarao.
– Baš mi je bilo lepo da provedem dan sa njima. Ovde postoji deset psihologa koji rade sa osuđenim licima i dosta ima za njih aktivnosti. Iznenađen sam da postoji mogućnost da ljudi koji to žele mogu ovde da završe zanat. Upoznao sam čoveka koji je majstor za elektroniku, jednog za grejanje i kod njega dolaze osuđenici koji žele da nauče da rade. Ovde je zaista neverovatno. Meni je osam dana u zatvoru teško palo, ali osuđenici su mi pomogli da to prebrodim, i rekao sam tada sebi – nikada više. Pričao sam sa dvojicom momaka ovde u kuhinji, preneo im svoja iskustva i oni su mi obećali da više nikada neće ovde završiti. Nadam se da sam bar na nekoga uticao i da sam mu ulepšao dan – priča Miki.
Foto: Srbija Danas / Saša Džambić
Otkriva da se trenutno bavi uzgojem mangulica, te da ima klanicu i restoran. Kaže i da trenutno priprema jednu emisiju zabavnog karaktera ali nije hteo da otkriva više detalja o njoj. Ističe i da je sada najviše posvećen porodici, ćerkici i njenom odrastanju.
– Svako od nas je tvorac svoje sudbine. Shvatio sam da sam ranije vodio malo čudan život, bio sam sam, a sada je na meni velika odgovornost kada sam postao roditelj. Imam drugačiji pogled na život. Nisam više ja taj koji je najbitniji u životu, već to dete. Da ga izvedem na pravi put. Svaki čovek mora da odluči , da preseče. Mislim da miran san ne može ništa da zameni, a porodica je ključna u svemu tome, ali i ljudi iz okoline, koji mogu da pruže drugu šansu. Tako je i sa ovim ljudima u zatvoru. Treba neko napolju da im izađe u susret i da im pruži drugu šansu. Nadam se da se ovi momci koji su sa mnom danas radili više nikada neće vratiti u zatvor – zaključio je Miki.
Reforma torta je jedan od najpoznatijih srpskih torti, bez koje nijedan važan događaj ne može da prođe! Kremasta tekstura i čokoladni ukus koji osvaja već pri prvom zalogaju čini je neodoljivom.
Sastojci za koru:
14 belanaca
400 g mlevenih oraha
400 g šećera
4 kašike brašna
Sastojci za fil:
14 žumanaca
14 kašika šećera
150 g čokolade
250 g putera
Način pripreme:
Umutite belanca i postepeno dodajte šećer. Zatim dodajte orahe i
brašno i lagano promešajte. Pola smese sipajte u pleh koji ste obložili
pek papirom i poravnajte. Pecite na 200°C oko 20 minuta. Kada bude gotova, pokrijte je krpom da se ne suši. Postupak ponovite i sa drugom korom.
Potom obe kore presecite na 2 dela. Sve kore pokrijte krpom dok pravite fil. Umutite žumanca sa šećerom i onda ih kuvajte na pari, uz mešanje. Dodajte čokoladu i mešajte dok se ne otopi.
Sklonite fil sa šporeta i pokrijte providnom folijom. Kada se ohladi na
sobnoj temepraturi dodajte puter, koji je takođe iste temperature, te
dobro umutite. Ređajte koru, fil i tako dok ne utrošite. Poslednji red
treba da bude fil i ako želite pospite mlevenim orasima.
Recept naših baka za najukusniju tortu sa orasima i čokoladom će vam, defintivno, svi tražiti! Toliko je ukusna da se niko ne zaustavlja na samo jednom parčetu, jer na prvi zalogaj osvaja. Osim toga, orasi su odličan izvor antioksidanata, poboljšavaju rad mozga i otklanja stres.
Sastojci:
8 jaja
250 gr šećera
2 velike kašičice jabukovog sirćeta
80 gr belog brašna
200 gr mevenih oraha
1 prašak za pecivo
1 mala kašičica cimeta
650 ml slatke pavlake
300 gr tamne čokolade za kuvanje
1 narandža
150 gr maskarponea
Kako se pravi?
Da biste napravili biskvit izmiksajte 8 belanaca, 150 gr šećera i 2
velike kašike jabukovog sirćeta. Kada belanjca postanu čvrsta, gusta i
sjajna, bez grudvica, dodajte 80 gr belog glatkog brašna, 200 gr mevenih
oraha, 2 žumanca i 1 prašak za pecivo, i kašičicu cimeta. Pecite smesu u kalupu za tortu na 160 stešeni oko 45 min.
Čokoladni premaz: 300 ml slatke pavlake zagrejte do
vrenja, pazite da ne prokuva, dodajte 300 gr tamne čokolade, sklonite sa
šporeta. Kada pomešate slatku pavlaku i čokoladu, dodajte 6 žumanaca i
pustite da se sve malo ohladi na sobnoj temperaturi.
Za ispečene i ohlađene kore pripremite krem od 350 ml slatke pavlake koji ćete miksati dok se ne zgusne i umešajte 100 gr šećera u prahu, 150 gr maskarponea, koricu i sok od jedne narandže.
Kore posložite u kalup i namažite prvo čokoladni premaz pa krem i
tako sve do vrha. S ostatkom krema ukrasite tortu i pospite orasima po
želji.
Katarina Stamenković (41) umrla je u avionu na letu za Dizeldorf u potrazi za boljim životom za sebe i svoje maloletne sinove. Sređena i našminkana sela je prvi put u životu u avion s nadom da ih čeka bolje sutra i da više neće ribati tuđe stanove. A pred garažom koja se zove stan, na Ceraku mlađi sin je gledao u nebo kako bi video avion kad poleti i mahao majci.
Gore, na nebu Katarini je pukla aneurizma, umrla je u sekundi, a na zemlji je ostala njena majka Ljiljana Ivanoski s bednom penzijom i dvoje dece za čije starateljstvo se sada bori. Dečaci nemaju ni oca, ubio se pre sedam godina. Čim je sahranila ćerku baka Ljiljana je otrčala da riba stanove. Da imaju za hleb.
Nekada garaža, a danas stan u omanjoj kući-zgradi na Ceraku. Prozora u dnevnoj sobi nema. Slabo svetlo u po bela dana da bismo se videli. Baka Ljilja odmah skače da naloži vatru, da mi ne bude hladno.
– Drva još za danas imam. Uključiću posle grejalicu, šta ću – veli baka za Kurir.
Iz sobe izlaze dečaci – mlađem je 12 godina, šesti razred. Stariji je prva godina srednje škole. Sabrani. Ko odrasli. U toj sobici Kaćine, kako su je svi zvali, slike na sve strane. I umrlica.
Taj 13. februar trebalo je da bude prekretnica za celu porodicu. Katarina je popodne kretala na veliki put.
– Sedela je tu, na kauču, gde vi sedite. Našminkala se, doterala. Srećna, lepa. Krenu na aerodrom. Maše. U životu nije letela avionom, nije nigde izašla iz bivše Jugoslavije. U 17.45 mi je poslala sliku napravljenu kroz prozor aviona, vidi se deo piste. Malecki samo što je došao iz škole, pa kaže: “Baba, idem u dvorište da mašem avionu”. U 18:05 je gledao u nebesa, da vidi avion – priča Ljiljana.
RAČUN ZA POMOĆ
Ljiljana Ivanoski
200 34822859 57
Banka Poštanska štedionica
Kaže da je njena ćerka krenula u Dizeldorf, išla je kod nekog druga koji joj je obećao posao. Navodno ima firmu za izradu pribora za nokte. Krenula je na tri dana da vidi šta i kako. Trebalo je da sleti u 20:05, pa je majka očekivala poruku iz Nemačke.
– Sedela sam i gledala u sat. U 15 do osam mi zvoni telefon, kaže muškarac da je inspektor iz Surčina. Pita ko mi je u kući, ima li dece, šta m je Katarina. “Sedite: Moram da vam kažem tužnu vest da je Katarina preminula u avionu”. Rekla sam mu da laže, da nije istina, vikala sam, urlala – priča baka, koja je potom bacila telefon.
Inspektor je zvao ponovo.
– Stariji unuk je uzeo telefon. “Znate li da imam samo 15 godina, da nemam oca i zovete me da uzmem telo mrtve majke”, vikao je u telefon, a potom udarao glavom u zid – plače baka.
Katarina je umrla u 18:50, pukla joj je aneurizma za koju nije mogla da dođe na red da operiše. Avion je okrenuo nazad, za Beograd.
– Još pre četiri godine utvrđeno je da ima aneurizmu, trebalo je na “Dedinju” da operiše. Potom je sve pomereno zbog korone, bila je 256 na listi čekanja! A imala je samo 30 i kusur godina – kaže Ljiljana, koja živi u Obrenovcu, ali od kada joj se ćerka razbolela često je bila s njom i decom.
Često im je i dolazila Hitna pomoć.
– Dešavalo se da ne može da diše, da hoda. A u oktobru 2021. skoro mesec dana ležala je na VMA, pošto joj je pozlilo. Tada joj je rečeno da se aneurizima malo smanjila te da ne mora operacija, ali mora stalna terapija. Utvrđeno je i da ima i deformitet srčanog zaliska, ali da ne mora operacija jer, kako su objasnili, urođeno je i živi s tim. Imala je i tešku astmu. Da li je stalno uzimala terapiju ili samo kad joj se sloši, nisam sigurna. Ali stalno je radila. Čistila je kuće i lokale po ceo dan, od jutra do sutra. Za bedne pare, plaćana je po satu. Samo da ovu decu prehrani. I zato je bila presrećna što je išla u Nemačku – kaže Ljiljana i veli da su tek posle smrti saznali da ona nije smela ni da leti, a da ne zna da li je to Kaća znala.
Ćerku je sahranila u Obrenovcu, počiva pored svog tate. Kao da je malo muke i tuge sa Katarininom smrću došle su nove muke.
– Deca imaju bednu penziju od 13.000 dinara, ostalu od oca, koji se ubio pre sedam godina svega 12 dana posle razvoda od moje Kaće. Ni tu crkavicu ne možemo da podignemo jer je Kaća mrtva. Mora da se završi ostavinska rasprava. Odmah sutradan po Kaćinoj smrti išla sam i u Centar za socijalni rad, i u PIO fond, kucala na sva vrata. Moram da dobijem starateljstvo nad decom. Ne dam ih ni u dom, ni u hraniteljsku porodicu! Oni su moji! Izborićemo se. Ali svi mi kažu da procedure traju mesecima. Nemamo para da toliko čekamo – plače baka Ljiljana.
Ovaj nazovi stan je bar njihov, vodi se na starijeg unuka, a baka kaže da su još dok joj je muž bio živ prodali stan na Voždovcu, pa je to kupljeno. Da deca imaju nešto svoje. Pa kakvo-takvo.
– Čim sam sahranila Kaću išla sam da ribam stanove. Da imamo neki dinar. Moja penzija ne može da pokrije sve, a Kaća je bila nezaposlena. Nije imala dovoljno staža ni da ode u invalidsku penziju – plače baka Ljiljana.
MOLILA SAM JE DA ODLOŽI PUT
Ulazi i komšinica Mirjana Čović, da ih obiđe.
– Molila sam Kaću da ne ide sad u Nemačku, bila je mnogo iscrpljena. Pre 15-ak dana sam je vodila u hitnu. Govorila sam joj da ako joj je taj čovek prijatelj, razumeće, sačuvaće joj mesto, sačekati do proleća, da se oporavi, stabilizuje. A podržavala sam je da ide u Nemačku, da imaju bolji život, da deca imaju budućnost. I ona je bila mlada, imala je pravo da živi kao čovek – priča Mirjana.
Pesak torta je krasila trpeze u svim kućama u Jugoslaviji, a posebno su je obožavala deca. Pravi se za 45 minuta i to bez paljena šporeta! Ova poslastica i vrlo dekorativno izgleda, a koliko ima dobar ukus – uverite se sami!
Sastojci za ovu posebnu tortu:
Za 3 fila:
1 l mleka
130 g šećera
4 pudinga od vanile
200g putera sobne temperature
120 g prah šećera
150 g mlevenog keksa
120 g kokosa
170 g mlevenih oraha
Za ganaš:
50 g mlečne čokolade
50 g crne čokolade
100 ml slatke pavlake
Način priprema:
Od litre mleka odvojite 250 ml, pa u tih 250 ml razmutite pudinge a
ostatak mleka stavite da se kuva sa šećerom. Kada mleko provri, dodajte
razmućenu puding smesu, mešajte i kuvajte dok ne provri još jednom. Zatim smesu prekrijte streč folijom i ostavite da se potpuno ohladi.
Nakon toga penasto umutite puter i prah šećer i dodajte ih u ohlađenu
puding smesu. Sve zajedno dobro umutite i podelite fil na tri dela,
piše Slatka domaćica.
U jedan fil dodajte mleveni keks, u drugi kokos, u treći orahe.
Sada u kalupu prečnika 22 cm raspredite filove, prvo plazma, pa kokos,
pa na kraju orah fil. Stavite u frižider na najmanje dva sata.
Napravite ganaš, stavite sve sastojke u šerpicu, zagrejte i mešajte na srednjoj temperaturi dok se ne istopi i sjedini. Na kraju ganašom polako prelijte preko fila i vratite tortu na hlađenje dok se ganaš ne stegne.